Борба, 05. 03. 1990., стр. 6
БОРБА, понедељак 5. март 1990. "страна
ћитуелно ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋА ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА ПОКРЕТНЕ И НЕПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ | ИСТРА ИЗМЕЂУ ПОТРАЖИВАЊА И ДУГОВАЊА |ОБНОВА ДУБРОВНИКА ПОСВАЂАЛА СТРУЧЊАКЕ
Талијани _ Потреси послије земљотреса тр аже СВ ОЈ е За Окрутлим столом у Загребу изречено 15 конкретних оптужби против Стручно савјетодавне комисије саборског Одбора за обнову Дубровника Ф
дали позитивне оцјене. ~ тирттте « те и да су у правилу одлазили уг
Неколико хиљада Истрана остварило је талијанске пензије, а још двадесетак хиљада поднело захтеве Ф И оштирани Талијани траже своју имовину, национализовану после рата Ф Споразум Андреоти-Марковић отворио питање денационализације које у Истри није прихваћено
аплаузима
Мирни живот Истре по трећи пут је помућен. Прво су талијанске војне мировине покренуле део становника који су између два рата, све до пада Италије 1943, године, служили барем један једини дан регуларну, краљевску талијанску војску. Неколико хиљада људи остварило је ову мировину, а двадесетак хиљада молби још чека у Трсту решења. Затим је дошла „зараза“ америчких војних пензија на које, наводно, имају право они Истрани који су били у војсци савезника све до 1947. године када је париским мировним уговором регулисано питање Истре и Пуле. Загребачки конзулат Америчке амбасаде затрпан је молбама, а колају и приче да су неки Истрани остварили ову мировину, али нама није пошло за руком да сазнамо за такве случајеве. У супротном смеру
Треће узнемирење мде у супротном смеру и односи се на денационализацију имовине одузете оптантима након њиховог исељавања из Истре у Италију. Још од 1943. године почиње исељавање Талијана, али и Хрвата и Словенаца из Истре. У том првом егсодусу одлазе утлавном у страху пред новом бољшевичком влашћу колабориционисти, људи који су сарађивали са талијанским фашистима и који се плаше партизанских преких судова. Неки су те судове и дочекали, па се показало да су суђења била кратка и енергична а казне углавном смртне.
У сукобу руралне културе победника и урбане културе становништва, углавном Талијана, страдају ови потоњи и бивају приморани да напусте своје домове, оставе своју имовину и са коферима беже у талијанске сабирне логоре.
Након рата Ријеку је, на пример, напустило преко 45 хиљада људи, а град је тада имао око 70 хиљада становника. Неки тврде да су град напустиле две трећине становништва. Сва имовина исељеника, оптаната тада је национализована, па је ријечка општина једна од најбогатијих кад је ријеч о власништву над друштвеним становима. У тим становима живе обитељи оних који су доселили. Слично је стање било у Пули гдје су се савезници задржали до краја 1947. године, мирно посматрајући како Талијани односе чак и споменике културе и како се сукобљавају са Хрватима који су опредељени за живот у Југославији који својим животима бране девастацију народног блага али и демонтаже индустријских објеката. И Пулу је напустило више од половине
пе ПЕВАЛИ ИРЕНА РВИ А ВР РИТЕР ПА НЕ КАКО РЕАГУЈУ СИНДИКАТ БЕОГРАДА И СРБИЈЕ НА НАЈАВУ О ОСНИВАЊУ РАДНИЧКИХ СА-
становништва, Пореч, Бузет, Бује и посебно Ровињ, те мала истарска мјеста Мотавун, Грижњан, Водњан и друга готово су опустила.
Трезвенији историчари процењују да се иселило нешто више од 200 хиљада људи, дакако под притиском. Има и сазнања, на основу упоредне статистике, да се иселило око 130 хиљада људи али не мање, као што је посве сигурно и то да се није иселило више од 200 хиљада Талијана, али и нешто Хрвата и Словенаца, којима нова власт није могла скројити грађанско одело по мери.
Расправе тек предстоје
Споразумом _ Андреоти Марковић, почело се радити на денационализацији те имовине, а ОК СК Копра је подржао захтијеве да се Талијанима, који су оптирали, врати имовина, али и отвори могућност _ двојног држављанства. Поведени су и судски процеси у Копру и Умагу, а „Дело“ је недавно објавило да је 12 кућа у редовним судским процесима враћено њиховим првобитним власницима. Осим тога, води се преко 150 сличних спорова али је у Истри ова акција примљена са великим негодовањем. Политичка алтернатива је углавном против денационализације, многи су људи забринути за своју имовину, до које су истини за вољу, долазили по повлаштеним цијенама. Тако је од Ровиња, по најповољнијим условима, створен мондени центар али и центар приватне моћи.
Нису само куће спорне. Постоји закон који регулира право становања и станарског права већ је у питању конфискација земље, бродова, фабрика... Хоће ли се, без тешких друштвених стресова, моћи вратити ова имовина правним насљедницима и самим власницима2 По свему судећи — неће, Алтернативне партије рачунају на освјешћење Хрвата који денационализацију схватају као талијанизацију и косовизацију Истре. И из Далмације стижу гласови против денационализације. Отворен је један процес који може бити итекако болан. У сваком случају чини се да политика владе и живот народа у Истри нису на истој таласној дужини. Само су Талијани поздравили ову акцију, али за сада се у Истри њихов глас слабо чује... УЗ све то људи су па и службени органи слабо информисани јер не постоје ни службени, чак ни незванични ставови. Очигледно, расправе тек предстоје.
Звонко ТАРЛЕ
МОСТАЛНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА
Од мрвице до колача
ају на захтеву да захватања из њихових доходака не смеју да |
Радници већ две године инси али ће тек тромесечни обра- |
премаше 40 процената Ф Постојећи Синдикат подржава овај захтев,
чун да покаже његову снагу.
Да ли су радници, напокон, добили синдикат какав су тражили и јасно и гласно дали његов лични описе
Зарад одговора какву организацију желе, можда би понајбоље било вратити се у јесен минуле године. Два дана — 4. и 5, октобра — Раковица је била на ногама. Радници су још тада упозорили да више неће толерисати да им се од колача који су створили бацају тек мрвице. Предуто су товили ионако угојену бирократију, а упозорење је било адресирано, не само на државу, већ и на сопствену организацију синдикат. У та два октобарска дана пала су и обећања. Представници државе су поручили да раковички захтеви представљају захтеве класе у целини. Рекли су још, нека се свако окрене своме послу и обећали, додуше не први пут, да апарат више неће узимати гро радничке зараде. Обећано је и у документа уписано опредељење да од зараде привреде не може да се за разноразне дажбине узима више од 40 одсто.
— Обећања која су нам дата, остала су негде на платоу испред Скупштине, рекла је у фебруару минуле године _ Слободанка Бранковић.
Поновљене оптужбе
Годину дана касније, на седници Општинског већа синдиката, одржаној 12. фебруара, оптужбе су упућене искључиво синдикалној организацији. Наговештава се и оснивање нове радничке организације. Најозбиљнија оптужба је да синдикат није успео да заустави и даље огољавање привреде која грца под оптерећењима. Каже се да синдикат прстом не миче и да му је стало само да убира чланарину. Републичком синдикату жестоко су замерили што се на 9. конгресу није изјаснио око прерасподеле чланарине, односно није одговорио на захтев, опет из Раковице, да 80 одсто од тог издатка из радничког коверта остане у основној организацији синдиката. У време када се оснива сијасет политичких странака, раднике нема ко да штити. Стрелице критике са овог састанка одапете су и ка синдикалном програму. Ако је судити по оценама из Раковице, садашњи синдикат није, како се то већ популарно каже, по мери радника.
— Сигурно је да су већ основани или наговештени синдикати продукт и досадашњег лошег рада постојећег синдиката. Ако он и даље не ради како од њега
Комисија оспорава оптужбе и наводи еминентне институције и стручњаке који су досадашњим радовима
Тек што је прошло 10 година од земљотреса који је и на споменицима културе Дубровника причинио големе штете 15. априла 1979. половином јануара ове године расправа за Округлим столом у Загребу (коју су организирали Одјел за повијест умјетности Института за повијесне знаности Свеучилишта За» греб и Одјел за повијест умјетности Филозофског факултета у истом граду), изазвала је праву ерупцију незадовољства, али и искрену забринутост великог броја добронамјерних Дубровчана. Био је то прави вербални потрес који се још није смирио, због чега и заслужује пажњу јавности, тим прије што и најшира југословенска заједница одваја не мала средства за обнову и ревитализацију овог града који је уписан у Унесков регистар свјетске културне баштине.
Оптужбе пљуште
На споменутом Округлом столу, на који намјерно није била позвана и Стручносавјетодавна комисија саборског Одбора за обнову Дубровника, која, узгред речено, носи сву одговорност за све послове око обнове, водила се широка расправа, чији стенограм чини „књигу“ од 80 страница. Најтеже оптужбе на рачун онога што је у 10 протеклих година у Дубровнику урађено на обнови, изрекли су Јосип Стошић, Игор Фисковић, Нада Грујић, о Радован _ Иванчевић, јошко Беламарић и Еуген Франковић. Њихове наводе пренијела су прије свега гласила куће „Вјесник“, а потом је кренула неугодна и опасна лавина.
Тако је Јосип Стошић, уз остало, казао да је најтрагичнији примјер обнове у Дубровнику тврђава Равелин, која се претвара у казалиште, па тако, по њему, нећемо имати убудуће ни тврђаву ни казалиште, а нема "повољније мишљење ни о резултатима обнове Музичке школе. Уз то, закључују, како је споменута Стручно савјетодавна комисија легализирана на темељу „илегалног Закона о обнови“ па је сходно томе и она нелегална.
По мишљењу Игора Фисковића, Кнежев двор је осакаћен на начин да је велика дворана преграђена зидовима који никада ту нису постојали, да је поништен барок, да је поништена штукатура, па закључује „да ми већ годинама пратимо уништавање споменика у цјелини када је ријеч о Дубровнику. У наставку поставља питање може ли Дубровник данас „одржати тај упис у регистар Унеска као свјетска културна баштина“ и тражи другачији постав споменуте Комисије и темељиту ревизију Закона о обнови Дубровника.
Радован Иванчевић је, уз остало, говорио и о „смјешним препрекама на које се наилази у вези напора да се потонула Катедрала извуче на видјело“, те да је распарцелизирање кнежеве дворане у мале собице за музеј провинцијализам и страховита биједа“.
радници захтевају и ако крајњи циљ његовог деловања није истинско остварење интереса класе, јасно је да је прво и право решење смена руководства такве организације, с каже Богдан Бркић, председник Већа Савеза синдиката Београда. На питање како ће ова организација остваривати оно што од ње тражи чланство, уследио је такође кратак одговор;
— Програм нашег рада је јасан, а чланство је у могућности и дужно је да се о њему изјасни. Уосталом, план нашег рада је и продукт радничких захтева. У њему увек има места за све што је ново, боље и прогресивније. Оствариваћемо га свим могућим легитимним политичким средствима, укључујући претњу штрајком и штрајк.
И синдикат не одустаје
У београдској синдикалној ортанизацији још изричито додају да од захтева за растерећење привреде неће ни за педаљ одустати. У овом синдикату већ раз-
мишљају и о томе да од почетка
наредне године радници сами уплаћују чланарину, уместо да им се, као досада, аутоматски одвија од месечне зараде. Ова-
"ће ли неко бити члан синдиката.
Нада Грујић је устврдила како су на ономе што је до сада 06новљено заправо поништени повијесни интеријери, а Јошко Беламарић како је Регионални завод за заштиту споменика у Сплиту „игром случаја“ заобиђен, умјесто да према Закону буде присутан и у Дубровнику када је ријеч о обнови. И коначно Еуген Франковић са тврдњом како је натјечај о интерполацији
дица од потреса и осигурање споменика од посљедица будућих могућих потреса.“
Овакву оцјену и свој документ прихватила је Стручно савјетодавна комисија, а истог дана и Одбор за обнову као саборско тијело, уз напомену, то јест писмену изјаву Комисије, у којој се у уводу истиче да је обнова Дубровника комплексан и дугоро-
Шта је рекао Анте Марковић
Програм је усвојио Одбор за обнову ва сједници 2. фебруара којој је предсједавао Анте Марковић, од раније предсједних овог саборског одбора. Не улазећи у стручна питања, очигледно вјерујући ангажираним експертима, он је, најкраће препричано,
казао:
Нас прије свега мора занимати шта се то дешава са обновљеним објектима, то јест да ли могу не само живјети, већ да ли се могу сами и издржавати, ја мислим да могу под условом да се о њима води стална, високопрофесионална брига добро организираног господарења, без обзира хоће ли то бити нека служба унутар Завода за обнову, или ће се формирати јавно подузеће, агенција или нека другачија организација. Али је зато веома важно да снај коме друштвена заједница даје на кориштење јавна добра има и сасвим конкретне обавезе.
У Дубровнику се мора увести нов квалитет, његове су ријечи, а то значи виши квалитет гостију, чему обавезно мора претхо- | дити подизање квалитета свих услуга. У том случају тек можемо
очекивати и већу потрошњу туриста, то јест више средстава у приходима, из којих и на име ренте треба издвајати и више пара за обнову споменика и за њихово довођење у функцију даљњег развитка туризма, а не да ту ренту троше за себе. То би требала
бити дуторочна развојна политика, са коначним циљем да оспо- | собимо максимум споменичког блага да истински живи, да 38- “
рађује и да сам себе издржава као и свака истинска вриједност.
НЕРЕДЕ РА НАУКЕ ЕВА НЕ ЛАН БЕЛА ВЕТА ;
у Пустијерни „усмјерен у потпуно погрешном правцу и заснован на потпуно погрешним претпоставкама. Било је, наравно, и мноштво других примјед-
би или оптужби.
Одговор комксије
Петнаестак дана касније, прецизније 2. фебруара ове године, одржана је сједница споменуте комисије која је, сасвим разумљиво, изазвала велику пажњу грађана, али још већу средстава информисања. На укупно 15 конкретних оптужби споменутих аутора, Стручни колегијум Завода за обнову је дао појединачне писмене одговоре којима су одбачене све оптужбе, уз навођење сасвим конкретних детаља, те са опћим закључком који преносимо у цјелини:
„Дискусија на Округлом столу у Загребу у цјелини је једнострана, недовољно аргументирана пред позваним представницима јавних гласила и у основи има за циљ да свако друго, такође СТРУЧНО мишљење или дјело, прогласи погрешним и уништавајућим. На основу које то Декларације, Конвенције или Повеље о заштити и одржавању споменика културе На основу којег то стручног, знанственог принципа2
Надаље, дискусија наведеног округлог стола није нити једном
реченицом дотакла основни и |
најважнији разлог обнове споменика културе на дубровачком
подручју, а то је санација посље- |
кав начин плаћања, јасно је, оставља и слободу одлучивања хо-
А да ли ће заиста то бити, понајпре зависи од онога што програмом нуди и од онога што заиста чини за чланство.
А у Синдикату Србије поричу
да се 9, конгрес ове организације |
није изјаснио око чланарине.
— Делегати су се изјаснили о томе да чланарина остане 0,6 одсто од личног дохотка. Како ће
ова средства бити распоређена, |
одлучује основна организација синдиката. Колики део ће бити
чан захват који обухвата три основна циља: истраживање и валоризација наслијеђа, асеизмич-
ка санација хисторијских грађе-
вина (да издрже земљотрес јачи-
не од 8 до 9,5 меркалијеве скале, НОВИ
прим. М. А.) и ревитализација зграда и простора за функције савременог живота. Набројено је потом чак 23 стручних институција и завода из цијеле земље те Пољске, Италије, Аустрије, СР Њемачке, Белгије и УНЕСКА, међу којим су два загребачка одјела који су организирали Окрутли стол. Подвучено је, уз то, како је добар дио учесника загребачког стола била директно
о:
укључивана на пословима у вези са обновом Дубровника, а то су прије свега Јосип Стошић, Игор Фисковић, Нада Грујић и Радован Иванчевић. Посебно им је замјерено што своје примједбе и оптужбе износе тек сада, иако су неки од њих и аутори прилога у зборнику „Обнове Дубровника 1979. 1989“. која се појавила из
5 Х У 555 Ј У у _________-_- х живот: Обновљен Кнежев дво!
Уа
а 1979. (Снимио: А. Тасовац).
· меника културе
ке
лавном задовољни оним што су
_ овдје видјели и чули.
Да би се боље разумјели могу. ћи мотиви баш онакве расправе на Округлом столу у Загребу и веома неповољне реакције јав. ности тим поводом, треба се на кратко осврнути уназад.
На сеизмолошкој карти Југос: лавије Дубровник и Берово у Македонији су једина два мјеста
означена као подручја најјачег
сеизмичког дјеловања, то јест 10
степени меркалијеве скале. Уз.
то, документи биљеже тешке земљотресе у Дубровнику 1367,
· 1491, 1504, 1520 и без сумње нај · тежи 1667, када је град скоро
разрушен, а број погинулих се попео на близу половину укуп: ног становништва.
А онај од 15. априла 1979. кад је на дубровачком подручју из: мјерено 7 степени меркалијеве скале, оштетио је чак 1.071 споса укупно 346.681 квадратних метара по. вршина. — како је то званично
· процјењено. Далеко би нас данас _ одвело и голо набрајање свега
| онога што је тада учињено, али
су неке чињенице посебно важ-
_ не.
Основан је Завод за обнову
| Дубровника, донесен је Закон о
- обнови угрожене споменичке
цјелине Дубровника, формирани су разни одбори и комисије у Сабору СР Хрватске са сасвим децидираним правима и обаве-
~ замна, осигурани су трајни изво-
штампе крајем прошле године на 370 страница. '
Кратак поглед унатраг
Није пропуштено да се каже и то како су истакнути функционери УНЕСКА више пута у 10 протеклих година боравили у Дубровнику, да су обилазили радилишта и већ обновљене објек-
РВЕОСТАМЦЈАМО МАМ
Геја | со | им |
|А15 17 3400 | _ 80286
' (АР ТОР
|. |А!5 286
ОРСЏЕ:
80386 .
21,4 МН2
80286 – 12 12Мнг
| вов6л/зо | 640 КВ 5,25" |
МАТЕМАТЈСК!) КОРАОСЕЗОВ!. МОМТОВ!. 00. НОО МЕМОАЈЗКА РАО С!ОМЕ | ШАМ КАВТСЕ, БЗТАМРАС!. Р.ОТЕР!. О! О!ТАШ2АТОВ! | СКЕМЕА!
1МВ зг кв САСНЕ тах 24МВ
| 3:5:' 80386 5%Х 1МВ 5,25 28 твес 3 35 357
1МВ 5 тах БМВ 1,44 МВ 1МВ 5:25" тах 8МВ 12 МВ
84,3 МВ 24 твес
40 МВ 28 т5ес
МОМЏ СЕМЕВАСМЏ РЕВЗОМАШН ВАСОМАВА
ОПВРЦЕЈ 640 х 400. 645. РСА2.
НЕАСИЈЕЗ
МАРОМЕМА 5М! МОРЕШ ЗЕ |БРОАШСИЈИ ЗА ОРЕВАТУММ 5/5ТЕМОМ М5 0057 3 30/4 01
намењен вишим синдикалним |
органима, опет је ствар одлуке о којој се изјашњава чланство, категоричан је Томислав Миленковић, председник Већа Савеза синдиката Србије.
На питање колико има места оптужби да се синдикат није изборио да привреди остаје 60 одсто зараде, Миленковић није могао тачно да нам одговори. До-
дао је само да ће све бити јасно у |
марту када буду познати тромесечни обрачуни пословања привреде. И он нам је рекао да од овог захтева одступања нема. Радници ће сачекати резултате тромесечног пословања. А после2 Гордана ЂУКИЋ
РАСЏМАВЕ РОО 1.12. |БРОВЏСИЈЕМО ОРМАН
Ф МАНОМ5УКГТЕНМОО5К ММО
Ф МЕШКИХВОЋ БЗТАМРАВРМН ! 5 ЗОЕТМЕВЗКЈН ВЈЕБЕМЈА
26
ри средстава за обнову као и ангажман на десетине најистакнутијих стручњака разних профила из цијела земље.
За предвиђене радове бит ће утрошено 66.890.400 динара која
: сачињавају: пренесена средства
25.000, средства СР Хрватске 410.000, савезна 600 (без валоризације), општинска 108.662 те још 124.642 динара које удружује овдашња привреда на темељу Закона о обнови (члан 46.) Илустрације ради, ријеч је о укупном износу који би био довољан за
годишњи платни фонд једног
солидног колектива. (Наставља се) Мано АЛКОВИЋ
5ВЕМЈА. МАВМЕТМЕ ТРАКЕ. КОМЏОМКА-
РЕСМАШМН
СОМРЏОТЕР_
71000 ЗАВАЈЕУО бопанбека 6216] 071 215 344 пу 41846. [ах 071 21563