Борба, 05. 03. 1990., стр. 9
IZ INTERVJUA ANTE MARKOVIĆA „EL PAISU“
ohezione snage
sli jake
Nema nikakve sumnje da su mogućnosti pojedinih jugoslovenskih sastavnih celina, uzetih posebno, neuporedivo manje od šansi koje imamo ako zajednički budemo tražili mesto u ovom svetu — kaže predsed-
nik SIV
Madrid. — „Kohezione snage
koje Jugoslaviju drže na okupu to- ·
liko Su snažne da, uprkos centrifugalnim faktorima, ne postoji mogućnost da se Jugoslavija dezintegriše“ — izjavio je predsednik SIV Ante Marković u intervjuu uglednom madridskom listu „El Pais“. Marković je dodao da „nema nikakve sumnje da su mogućnosti pojedinih jugoslovenskih sastavnih celina, uzetih posebno, neuporedivo manje od šansi koje imamo ako zajednički budemo tražili svoje mesto u ovom svetu“.
U uvodnom tekstu „El pais“ ocenjuje da je sadašnji predsednik. jugoslovenske vlade postao „neka vrsta simbola jugoslovenske ekonomske reforme“, ističući da Jugosloveni novu, konvertibilnu monetu zovu, „Antin dinar“.
Glavna tema intervjua bila je ekonomska situacija u Jugoslaviji i sadašnje ekonomske ynyeforme. „Treba nam pet godina da ostvarimo ekonomske reforme“ — rekao je Marković, dodajući: „Toliko toga imamo da uradimo“.
Novinar „El paisa“ primećuje da je realno očekivati da će Marković u tome istrajati, da „taj čovek poseduje zavidnu energiju i uz to je neizlečivi optimista. Pod njime, Jugoslavija je preduzela reforme, radikalnije nego u bilo kojoj zemlji Istočne Evrope. Za njegovog mandata, koji je kraći od godinu dana, Jugoslavija je, takođe, prva među socijalističkim zemljama Istočne Evrope dobila konvertibilnu monetu“.
„Marković je, kaže se u uvodu intervjua, jedini jugoslovenski po-
litičar kome je pošlo za rukom da
mu aplaudiraju u celoj zemlji“.
„Rezultati koje smo do sada postigli — rekao je Marković — pokazuju da ova vlada ima jugoslovenski karakter“.
Govoreći o rezultatima na ekonomskom planu, „Marković je rekao da Jugoslavija nije više „nagla-
IZJAVA ALOJZA MOKA NA AUSTRIJSKOJ TV Jugoslavija će savladati teškoće
Beč. Jugoslavija ima priličnih teškoća, ali ja verujem da će ona uspeti sama da ih savlada.
Ovo je juče izjavio šef austrijske diplomatije Alojz Mok. Učestvujući u emisiji „Čas štampe” na austrijskoj televiziji, Mok je u osvrtu na aktauelna kretanja u Evropi uzkazao na austrijska nastojanja u pogledu unapređenja evropske integracije i uz ostalo naveo odlučnu podršku Beča povezivanju Jugoslavije i drugih zemalja sa Evropskim savetom.
Na evropskom kursu
jugoslavija želi najpre što tešnju saradnju sa EFTA i da potom postane njena članica — izjavio Budimir Lončar u intervjuu bečkom „Štandardu“
Beč. — Jugoslavija se od početka svojih reformi nalazi na evropskom kursu i to daleko ispred istočnoevropskih država. Za povezivanje sa Evropskom zajednicom zemlja već ispunjava mnoge uslove — izjavio je savezni sekretar za inostrane poslove. Budimir Lončar u La Valeti bečkom dnevniku „Štandard“.,
U intervjuu, Lončar je na pitanje o odnosima Jugoslavije i kretanjima na kontinentu, kao i o unutrašnjem razvoju zemlje, naglasio da Jugoslavija želi najpre što tešnju saradnju s asocijacijom EFTA i da, kako je precizirao, „potom, naravno, postane njena članica“.
to se približavanja EZ tiče, saVezni sekretar za inostrane posloVe je naveo da naša zemlja već 15 Bodina održava odnose 5a EZ, da 80 procenata uvoza tehnologije Ima tamošnje poreklo i da je u tim zemljama zaposleno milion jugoslovenskih radnika.
U osvrtu na evropska kretanja, Lončar je izjavio da su promene na kontinentu dublje nego što se očekivalo, i naglasio: „Nalazimo Se na početku nove ere u Evropi, Pa i u svetu, što je nepovratni proCes”, .
Lončar je, na pitanje o Gorbačovu, rekao da se on halazi na najIsturenijem delu fronta, sa izuzetnO teškim zadatkom, i da se „moZemo samo nadati da će imati us-
Susret Bućina
Montevideo. — Nenad Bućin, član Predsedništva SFRJ, koji predvodi jugoslovensku delegaciju la svečanostima povodom primopredaje predsedničke dužnosti Ovie 88. se aa VOL
ranim predsednikom gvaja Lakaljeom. i
U kraćem srdačnom razgovoru
te Marković
šeno prezadužena zemlja“. Nega je zaduženost sada srednjeg obima.
NEIZLEČIVI OPTIMISTA: An-
Moskva — Istočnonemački premijer Hans Modrov dolazi danas u kraću posetu Moskvi, samo 35 dana nakon svog prošlog boravka ovde. Razgovori koje će voditi sa Mihailom Gorbačovom i premijerom Rižkovom nesumnjivo će sec ticati ujedinjenja Nemačke, pitanja koje je gotovo iznenada izbilo u prvi plan sovjetske spoljne politike. Sovjeti imaju dosta zamerki na držanje niza zapadnonemačkih lidera, posebno kancelara Kola, koji se uporno drži stava da će o granicama Nemačke odlučivati buduća vlada ujedinjene zemlje. Sovjeti takođe ne prihvataju zapadno nastojanje da Nemačka nakon ujedinjenja ostane u Atlantskom paktu, sa tim da se Istoku navodno izlazi u susret idejom da zapadne trupe neće prelazati na teritoriju sadašnje Istočne Nemačke.
SSSR je za potpisivanje mirovnog ugovora sa Nemačkom, koji ne postoji, iako je od rata prošlo 45 godina. Zatim je za neprikosnovenost sadašnjih evropskih granica i za to da nema ostanka Nemačkoj u NATO. Ovde je sa razu-
vanje ČSSR — i dodao da se u međuvremenu „marljivo radi” na rešavanju problema koji pogađaju dotične zemlje, kao onih u oblasti saobraćaja i ekologije na primer.
Dugujemo oko 16 milijardi dolara, a uz to i nama u inostranstvu duguju nekoliko milijardi“. Podsećajući da su devizne rezerve zemlje 7,5 milijardi dolara, Marković je ukazao da smo prošle godine, bez ijednog dolara pomoći sa strane, izmirli sve svoje obaveze prema inostranstvu od 3,8 milijardi dolara. Marković kaže da su jugoslovenske ekonomske reforme tek počele, da je to dugoročniji proces u kojem treba da se uradi puno stvari za šta treba vremena. „Tu su pred nama, kaže on, tri procesa. Prvo, uspostavljanje sistema tržišne privrede. Drugo, strukturalne promene, i treće tehnološko prilagođavanje privrede. Za sada, počeli smo sa prvim procesom.
Zbog svega toga, smatra Marković, Jugoslavija danas, koliko god da teži približavanju Evropi i uključivanju u Evropsku zajednicu, nije još spremna za to.
(Tanjug)
mevanjem primljen plan Modrova o etapnom ujedinjenju, jer i SSSR smatra da se Nemačka mora ujedinjavati u okviru opšte evropskog procesa, kao njegov sastavni deo. Takođe je sa pažnjom i razumevanjem ovde primljeno stanovište Istočne Nemačke da dve nemačke države smanje vojne snage na nivo koji nikoga neće ugrožavati, a onda da izjave da će pitanje svojih oružanih snaga uključiti u pregovore zemalja KEBS o novim strukturama evropske bezbednosti.
Berlin. — Predsednik vlade Nemačke DR Hans Modrov putuje danas u Moskvu na razgovore sa sovjetskim liderom Gorbačovim i premijerom Rižkovom. U vladinoj delegaciji biće i ministri bez portfelja, koji zastupaju opozicione partije i pokrete. )
Tako u Berlinu nije saopštena tema moskovskih razgovora, poluzvanični izvori tvrde da će proces ujedinjenja Nemačke biti glavna tačka dnevnog reda.
Prilikom posete Moskvi, krajem januara, Modrov je upoznao sagovornike sa konceptom „Ne-
Mok je takođe apostrofirao austrijsku orijentaciju na jačanje međususedskih odnosa, što je ilustrovao primerom započinjanja regionalne saradnje između Jugoslavije, Italije, Mađarske i Austrije.
U tom kontekstu on je naglasio da je ova saradnja otvorena i za druge — očekuje se zasad uključi-
U ze i dru,
Moskva. — U Monzoliji je sve više zahteva da se uskoro održi
vanredni partijski kongres i da se na njemu utrdi program obnove
ne partije (MNRP).
Mongolske narodno-revolucionar-
4 „Pravda“ o 44 >
braći Karić
Moskva — Sovjetski centralni partijski dnevnik „Pravda“ objavio je veoma opširnu informaciju punu najlaskavijih reči o braći Karić i njihovim poslovnim poduhvatima, ističući da su oni izuzetno pouzdani partneri. i
List najpre daje istorijat razvoja istoimene jugoslovenske firme i konstatuje da je ona već pet godina na sovjetskom tržištu, na kome je prošle godine realizovala 17 miliona dolara. Graditelji „Braće Karić“ podigli su savremene trgovinske radnje, pekare, hladnjače i druge objekte u Alma Ati, Moskvi i Tulskoj oblasti. Njihovu izgradnju karakakterišu, kaže „Pavda“, savremeni metodi i principi gradnje, napredna tehnologija i visoka odgovornost u poštovanju rokova.
peha“.
Što se blokova tiče, oni će se, po Lončaru, menjati uz umanjenje vojnog faktora, a grupa neutralnih i nesvrstanih zemalja, koja je u prošlosti odigravala odlučujuću ulogu, imaće i dalje „jedinstveni zadatak da okupi snage u Evropi“.
(Tanjug)
i Lakaljea
razmenjena su mišljenja i pogledi o aktuelnim pitanjima. međunarodnih odnosa. Izražena je obostrana želja za daljim razvojem i unapređenjem bilateralnih odnosa. Nenad Bućin je pozvao predsednika Lakaljea da poseti Jugoslaviju. U ovoj zemlji je do pre desetak dana postojao „nerazrušivi” jednopartijski sistem, ali je sada formirano nekoliko partija i drugih masovnih organizacija. Smatra se da bi na izborima za Vrhovni narodni hural Mongolije (parlament) partija izgubila izbore, u naglom naletu progresivnih promena.
Na sastancima koji se ovih dana održavaju širom zemlje i koji su ogledalo dosad nezamislivih pristupa i težnji za promenama, traži se da se održe izbori sa više kandidata, umesto izbora na koji-
PITANJE NEMAČKOG UJEDINJENJA
Modrov opet u Moskvi ·
Istočnonemački premijer boravio u SSSR samo pre nešto više od mesec dana ( Nemačko ujedinjenje gotovo iznenada izbilo u prvi plan sovjetske spoljne politike
~
KAKAV KONCEPT „JEDINSTVENE OTADŽBINE“: Modrov i Kol
Burni razvoj događaja u Istočnoj Nemačkoj na neki način je „zatekao sovjetsko rukovodstvo, tako da je svoju poziciju u više mahova razjašnjavalo, ne odupirući se ujedinjenju ali skrećući pažnju da je SSSR bolno iskusio potpaljivanja ratnih vatri koje su u prošlosti dolazile sa nemačkog tla, i želi pune garantije da do toga nikad više ne dođe.
Da li će Modrov doći sa nekom
mačke, jedinstvene otadžbine“, koji je. on lansirao i to je manje-više bio prihvatljiv okvir za Sovjetski Savez. Od tada su se, međutim, neke stvari izmenile, a pojedini događaji poprimili karakter sa kojim se ne mogu složiti ni Moskva, niti sadašnja vlada u Berlinu. "Najpre, znatno je ojačao pritisak pojedinih krugova na Zapadu da buduća ujedinjena nemačka država bude član NATO, zatim otvorilo se i pitanje nemačko-poljske granice na Odri i Nisi jer o tome vlada kancelara Kola nikako ne želi da se izjasni. Traže se odgovori i na druga pitanja uslova uje-
ma se unapred znalo ko će biti izabran.
U nekim institucijama Mongolije na partijskim sastancima se traži da se na skorašnjem plenumu partije izdejstvuje da ceo Politbiro podnese ostavku i da se formira
varijantom usaglašenom sa Zapadnom Nemačkom još nije jasno, ali je sigurno da će u njemu sovjetski rukovodioci naći sagovornika koji sa većim razumevanjem prima sovjetske neduomice nego što čine kancelar Kol i još neki zapadni rukovodioci, uključujući predsednika Buša kad jc reč o ostanku Nemačke u NATO.
Kako se stvari sada kreću, čvrsto ostajanje na nekim neprih-
Stvari su se izmenile
Pojedini događaji poprimili su karakter sa kojim se ne mogu složiti ni Moskva ni sadašnja vlada u Berlinu
dinjenja o kojima Moskva ima jedno, a Bon drugo stanovište.
U Berlinu se, sa tim u vezi, ističe da kancelar Kol nije verno interpretirao svoje razgovore sa sovjetskim liderom Gorbačovom, te je u javnosti, posebno nemačkoj, na-
“stao pogrešan utisak da se sovjet-
ski lider saglasio sa svim onim što je Kol predložio i zahtevao.
U Berlinu se izražava mišljenje da prebrzo, isforsirano ujedinjenje, van opšteevropskih kretanja i bez garantija da se prošlost neće ponoviti, može biti kobno po evropsku bezbednost.
SVE VIŠE ZAHTEVA ZA PROMENAMA U MONGOLIJI
Vanredni kongres partije
umesto njega, pripremiti kongres partije. Tek nakon toga bi trebalo da se u organizacijama razmatraju novi Program i Statut partije. Takođe se traži da MNRP više ne bude zakonom ustoličena kao rukovodeća snaga društva, već da se za svoju poziciju bori političkim mc-
privremena komisija koja će, todama.
Sovjetske trupe odlaze
Moskva. — Sovjetski Savez će do 1992. povući sve svoje vojnike iz Mongolije, javlja AP, pozivajući se na izveštaj sovjetske agencije TASS,
Moskva je ranije saopštila da će povući oko tri četvrtine svojih jedinica, što je prvenstveno protumačeno kao potez u pravcu normalizacije odnosa sa Kinom.
Procenjuje se da SSSR u Monzoliji ima oko 60.000 vojnika. U agencijskom izveštaju se navodi da će Blavne borbene jedinice biti povučene tokom sledeće godine, dok će ostatak sovjetskih vojnika Mongoliju na-
pustiti 1992.
vatljivim stavovima moglo bi da Nemačku učini „vrućom temom“ u odnosima Istoka i Zapada i da poremeti neke već dostignute balanse. Zato se poseta Modrova očekuje sa većim interesovanjem.
(Tanjug)
Mazovjecki „1aprepašćen“ Kolovim stavom
Bon — Poljski premijer Tadeuš Mazovjecki izjavio je da je „zaprepašćen“ vešću da zapadnonemački kancelar Helmut Kol pitanje granice na Odri i Nisi povezuje sa garantovanjem prava memačke manjine u Poljskoj.
„O tome pitanju smo se dogovorili i mi držimo reč“, rekao je Mazovjecki u intervjuu zapadnonemačkoj televiziji.
Poljska vlada je prethodno oštro reagovala ma izjavu zvaničnog predstavnika bonske vlade Ditera Fogela da nemačko priznavanje zapadnih granica Poljske mora biti povezano sa potvrđivanjem poljske odluke iz 1953. o odustajanju od reparacija i garantovanjem prava nemačke manjine u Poljskoj. ije donedavno postojao „nerazrušivi“ jednopartijski sistem, ali je sada formirano nekoliko stranaka masovnih organizacija
Mongolija postaje i višepartijska zemlja, a na partijskim sastancima se traži da se to i zakonom utanači.
Tako je u poslednjih nekoliko nedelja nemir ušao u politički establišment Mongolije, koja je decenijama bila na margini svjetskih zbivanja. Sovjetski Savez je tamo imao trupe, da bi ovih dana odlučio da ih u.celini povuče.
Mongolski lideri.su se bili „konfinirali” unutar granice Ove Ogromne zemlje (gotovo 1,6 miliona kvadratnih kilometara i manje od dva miliona stanovnika), tako da je njen premijer tek ovih dana izašao van granica u kapitalistički svet — otišao je u Japan.
(Tanjug)
PROCES PRED VOJNIM SUDOM U TEMIŠVARU
Ko je pucao u narod
GBR major bivše kontraobaveštajne službe Makri, tvrdi da tajna policija ni
Temišvar — U Temišvaru tajna policija nije pucala u narod. Ovu izjavu ponovio je u subotu više puta prvooptuženi na procesu u Temišvaru, major bivše kontraobaveštajne službe Emil Makri. Pred vojnim sudom u Temišvaru Makri je ponovio samo ono što je rekao u istražnom postupku, ali i negirao neke ranije izjave.
Makri ostaje pri iskazu da je zajedno sa 15 radnika Sekuritate došao iz Bukurešta u Temišvar 17. decembra ujutro „da otkrije ko su strani agenti ubačeni u Rumuniju sa namerom da destabilizuju sitauciju”. U obavljanju ovog zađatka, rekao je prvooptuženi, koristio je postojeću mrežu agenata Sekurita-
te zaposlenih u preduzećima, uz
prisluškivanje telefona i kontrolu pošte.
„U vreme tih zbivanja uhapšeno je u Temišvaru 800 ljudi. Mi
smo ih ispitali, ali ni jedno lice nije zlostavljeno zato što je demonstriralo“, — tvrdi major Makri. Upitan ko je uhapsio te ljude i ko je pucao u građane Temišvara ako to nije uradila tajna policija, Makri je odgovorio da pretpostavlja da su to činili vojska i milicija. Prema njegovom iskazu, u noći između 17. i 18. decembra glavnokomandujući u Temišvaru je bio Jon Koman, a Sa njim je bila i grupa generala poslata iz Bukurešta, sa tadašnjim šefom Generalštaba Štefanom Gušeom na čelu. U toj grupi generala bili su još i sadašnji ministri odbrane general-pukovnik Viktor Stankulesku i ministar unutrašnjih poslova Mihai Kisak.
Komentarišući događaje u kritičnoj noći između 17. i 18. decem-
bra, optuženi Emil Makri izjavio ta
je da je te noči grad bio opkoljen vojskom sa svih strana. Pucalo se
otvarala vatru na građane već da su to verovatno činili vojska i milicija
cele noći. Na osnovu onoga što je video sa prozora kancclarije inspektorata, gde ·je bio smešten, i onoga što je saznao kasnije on tvrdi da je te noći pucala vojska. Sutradan je saznao da je bilans 60 mrtvih i 200 ranjenih.
Izjava optuženog majora Makrija na posredan način krivicu za događaje u Temišvaru prebacuje na generala Gušea.,
Prvooptuženi nije, međutim, bio tako rečit u odgovorima na pitanje zašto je prihvatio da sarađuje u izvlačenju žrtava iz županijske bolnice da bi bile spaljene u krematorijumu u Bukureštu. Priznao je jedino da je on prvi razgovarao sa direktorom kremhtorijuma Georgeom Gaciom, koga je znao od ranije, jer je bio pripadnik Sekuri-
te.
Suđenje se nastavlja danas.
(Tanjug)
Zašto se ubio general Popa
Bukurešt. — Nekoliko rumunskih dnevnih listova izražava sumnju u zvanično objašnjenje samoubistva generala Georgice Pope,
· predsednika vojnog suda koji je izrekao smrtnu kaznu bračnom paru Čaušesku.
Listovi istovemeno objavljuju njegovo oproštajno pismo u kojem se taj čin objašnjavao „strahom i užasom“" koji su mu život učinili „nepodnošljivim“.
Rumunski ministar pravosuđa je izjavio da samoubistvo nije u vezi sa presudom bračnom paru Čaušesku i da je general Popa već imao nekoliko „nervnih kriza“. Međutim, rumunski listovi se slažu u oceni da je Popa gotovo nateran na samoubistvo klimom pretnji i pritisaka u kojoj ga vlasti nisu adekvatno zaštitile.
Pozivajući se na „pouzdan izVor“, AFP tvrdi da i sudiji koji je vodio proces četvorici visokih funkcionera Čaušeskuoyog režima stalno stižu pretnje smrću.
BORBA, ponedeljak 5. mart 1990. strana
VESTPOUVESTPOVESTPOVESTPOUESTP
RAZGOVORI LONČAR—PINJE [EIRA: Beograd S vezni sekretar za inostrane poslove Budi! nčar razgovarao Šitoč sa ministrom BoPGrdoiH poslova Portugala i predsedavajućim Komiteta ministara Saveta Evrope Žoze Pinjeirom, kao i sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Katarin Lalimijer. Osnovna tema jučerašnjih razgovora bilo je pitanje ulaska Jugoslavije u punopravno članstvo Saveta Evrope. ra . }
U toku razgovora Budimir Lončar je upoznao svo)e goste i sa daljim pravcima političkog, ekonomskog i ruštvenog preobražaja Jugoslavije, a posebno o razvoju političke demokratije i zakonskim promenama koje u prvi plan stavljaju slobode i prava čoveka i gra-
đana. MENDELA |} ZIMBABVEU: Harare. Potpredsednik Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mendela izjavio je juče da njegov pokret pokušava da ubedi južnoafrički režim „da je ludost“ međusobno se boriti kad postoje mogućnosti za pregovore. Obraćajući se masi od preko četiri hiljade građana Hararea, koji su ga dočekali na aerodromu glavnog, grada Zimbabvea ide je došao u trodnevnu posetu, Mendela je takođe rekao da je ANC na putu da pronađe brzo i miroljubivo rešenje južnoafričkog problea. | i če On je apelovao na režim u Pretoriji da što je moguće pre prihvati uslove ANC za razgovore o političkom rešenju problema. im oni to učine, mi ćemo „odmah iskoristiti priliku i sesti da ispitamo mopućnosti za mir“, rekao je Nelson Mendela.
NEUSPEH RAZGOVORA O KIPRU: Ujedinjene naci-
je. — Najnovija petodnevna runda pregovora o Kipru završena je u
_ Njujorku potpunim neuspehom koji su podjednako rihvatili svi
učesnici. Kiparski predsednik Georg Vasiliju izjavio je da je lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš „minirag pregovore od samog početka“, a Denktaš je Vasilijua optužio za „potpunu aroganciju i nerazumevanje tokova istorije“.Svoje razočarenje u ishod pregovora izrazio je i posrednik, generalni sekretar UN Peres de Kueljar, ali je njepovo saopštenje ipak unelo izvesni optimizam, prvenstveno nagoveštajima daljih poteza svetske organizacije u rešavanju kiparske krize.
i p ya Ti O Rra
Naglasak na lepom
Peking. — Jedan od šest glavnih kineskih partijskih funkciomera, član Stalnog komiteta Politbiroa CK, zadužen za propagandu, Li Žujhuan, zatražio je od kineskih sredstava informisanja da „naglasak u izveštaju stave na pisanje o pozitivnim primerima i lepim stvarima“.
Prema njegovim rečima, jedino na taj način sredstva informisanja će moći da „u potpunosti odigraju ulogu vođenja javno. mnenja“, u cilju stabilizacije opšte situacije i rešavanja društveni problema.
Zahtev kineskoj štampi da pretežno izveštava o „lepim stvarima“ i da izbegava pisanje o negativnostima izrečen je još u novembru prošle godine, na seminaru posvećenom žurnalizmu u Kini, ali je objavljen tek sada.
Mada je po pravilu dirigovana iz partijskih i državnih propagandnih odeljenja, kineska štampa se bila oslobodila tih stega u vreme prošlogodišnjih nereda i studentskih demonstracija, a zvanično je kasnije ocenjeno da je podlegla „uticaju buržoaskog liberaizma“ Zbog toga se u posledoje vreme u Kini izuzetno naglašava _ štampa mora pre svega biti „glas partije“, pa tek onda glas naro-
UKLANJA SE SPOMENIK LENJINU: Bukurešt. — Eki-
pa radnika počela je u subotu da demontira Lenjinov spomenik na trgu ispred Doma štampe „Skanteja“ u Bukureštu. Odluka o uklanjanju spomenika doneta je na sednici Privremenog saveta nacionalnog jedinstva. Predlog, da se Lenjinov spomenik ukloni bio je prihvaćen aplauzom. Pre nekoliko dana ispred ovog spomenika organizovane su demonstracijame više stotina građana Bukurešta Oni su o spomenik okačili antikomunističke parole, a Lenjinovu misao: „Učiti, učiti i samo učiti“, preformulisali u parolu: „Učiti posle 45 godina komunizma .kako ne treba raditi”.
STALJINOV DUG ŠVAJCARSKOJ:ženeva. — Sovjetski
Savez će platiti Švajcarskoj 5,75 miliona franaka na ime obeštećenja švajcarskih građana čija je imovina ostala 1939. godine na teritoriji SSSR. Taj dug Staljin je za života odbijao da plati, a njegovi naslednici u Kremlju tek su 1970. godine pristali na razgovore O tom spornom pitanju u odnosima Moskve i Berna.Radi se o 900 švajcarskih građana čiji je deo imovine ostao u Besarabiji, na Baltiku i nekim drugim delovima Sovjetskog, Saveza.
DNEVNE KAMATE 30 ODSTO:kio de Žaneiro. — Us-
red hiperinflacije (mesečna inflacija prešla je 150 odsto) kamate na štedne uloge u Argentini dostigle su rekord od 30 odsto dnevno. Ipak, većina Argentinaca ne pokazuje ni malo interesovanja za štednju u bankama verujući i dalje u dolar kao najsigurniju investiciju. Od 1. januara vlada predsednika Karlosa Menema odobrila je otvaranje deviznih računa bez ikakvih pitanja o poreklu novca. Potražnja za dolarima je u Buenos Airesu tako velika da su redovi pred menjačnicama enormni. Jedna banka došla je u petak na neobičnu ideju: uz šalter na kome su isplaćivane plate zaposlenima u jednoj velikoj poslovnoj firmi otvorila je drugi — za promenu australa u američku valutu.
PONIŠTEN UKAZ O KARTONIMA:pariz — Pod pri-
tiskom žestokih kritika, premijer Francuske Mišel Rokar je kasno preksinoć poništio vladin ukaz kojim je 1. marta bilo ozvaničeno sakupljanje osetljivih ličnih podataka o građanima, kao što su njihova rasna, politička, sindikalna i verska pripadnost. List „Nedeljni žurnal“ tvrdi da je predsednik Miteran intervenisao jer je bio nezadovoljan što ukaz prethodno nije razmatran na sastanku vlade, kojim on predsedava.Rokaru list odaje priznanje za „državničku hrabrost“, ali ga podseća da je dezavuisanje vlastite vlade ipak presedan. Za utehu mu je to da su isto svojevremeno uradili i predsednici vlade Pjer Moroa i Žak Širak. Rokar je ipak izjavio da ne odustaje od ukaza i da želi da Francuska bude prva zemlja koja će jasno precizirati dokle, kome i pod kojim uslovima policija sme da ulazi u lični život.
VELIKI NEREDI U BERNU: Bern. — Manifestacija ne-
koliko hiljada građana uznemirenih otkrićima o policijskom nadzoru nad građanima u Švajcarskoj, prerasla je u SGBSb0 u Bernu u velike nerede i žestok sukob demonstranata sa policijom. Policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke da rastera oko 200 demonstranata, koji su razbijali izloge i zapalili prostorije
a i
Su
ŠI m ___ O WR MA STRADALI SU I AUTOMOBILI: Posledice nereda u Bernu
„Švajcarske narodne banke”, kao i nekoliko automobila u okolini arlamenta. Manifestaciju protiv „policijske države“, koja je zapoela mirnom povorkom oko 3.000 građana, izazvalo je otkriće da je
državna policija tajno prikupljala podatke o stoti hilj jcarskih građana tokom proteklih Mode BGN
TAČEROVA GUBI POPULARNOST:London — Popu.
larnost Konzervativne partije Margaret Tačer među britanskim biračima i dalje opada. Prema juče objavljenim rezultatima RV nja javnog mnenja, 52 odsto birača sada podržava opozicionu Laburističku partiju, a samo 33 odsto konzervativce Margaret Tačer. To su najslabiji rezultati Konzervativne partije u poslednjih 20 godina.Prema pisanju „Sandej korespondenta“, da se izbori održavaju sada laburisti bi dobili ubedljivu, a utnu većinu. Istovremeno uz pad popularnosti partije opada i lična popularnost Margaret Tačer. Ona sada uživa podršku samo nešto više od 30 odsto birača. Ako joj je za utehu njen glavni rival, lider laburista Nil Kinok među DOI HO :.. PRO ništa DRAG BCranI pad popularnosti premijera i rvativaca tumači se u London i mski Mia PJ u sve težim ekonomskim