Борба, 26. 03. 1990., стр. 12
KULTURA
NEVNIK
BORBA, ponedeljak 26. mart 1990.
strana”
RŠNKETA „BORBE“: KELJA I RELIGIJSKI SADRŽAJI U PROGRAMIMA JUGOSLOVENSKIH
CENTARA
Dug vjernicima
Besim Cerić, direktor TV Sarajevo: U jugoslovenskoj televiziji već je započeo proces koji će omogućiti da vjernici kroz razmjenu programa budu informisani o ključnim vjerskim događanjima ne samo u zemlji, već i u svijetu... U TV Sarajevo smo se pripremili za direktan prenos predstojećeg, Bajrama iz Begove džamije, kao što smo direktno prenosili i božićne svjetkovine
Previranja u našem društvu dovela su i televiziju u poseban položaj. Do juče tabu teme, sada postaju glavne, pa i udarne u televizijskim programima. Pred ubrzanim pluralističkim tokom, televizija se otvorila za dijalog i sagovornike, pokušavajući da se orijentiše i opredeli u svojoj informativnoj misiji, koja je jedan od njenih osnovnih zadataka.
. Od postanka jugoslovenske televizije religija je do pre godinu dana bila među anatemisanim tabu temama. Danas u programima mnogih od osam naših TV kuća bilo je (i biće) i direktnih prenosa crkvenih ceremonija, rasprava o religijskim osećanjima, i slično. O tome kakav stav imaju televizije prema religiji i religijskim sadržajima, za „Borbu“
govore čelni ljudi JRT centara.
— Čitaoci „Borbe“ polovinom januara informisani su već o stavu Televizije Sarajevo o zastupljenosti sadržaja na programu i ti se stavovi nisu u međuvremenu promijenili. Osjećamo, naravno, obavezu da se otvorimo i prema toj problematici, da omogućimo vjernicima svih konfesija u Bosni i Hercegovini da na ravnopravan način budu informisani o nekim aktuelnostima koji su za njih od popriličnog značaja. To nije koliziji sa stavom o odvajanju religije od države, a mislim da će se kroz Zakon o informisanju i kroz konstituisanje skupština, moguće na višestranačkom nivou, promijeniti i pozicija javnih glasila, samim tim i RTV kuća, koje će biti obavezne, vjerovatno, da odgovore na one intcrese koji se konstituišu u skupštinama, kaže Besim Cerić, direktor TV
Sarajevo. — Ako se tamo konstituišu i interesi koje mi nazivamo interesima naših vjernika ili pretplatnika koji su vjernici, onda ćemo na taj način odgovoriti tim interesima. S druge strane, mislim da će jedan proces koji je već započeo u jugoslovenskoj televiziji omogućiti da vjernici bez obzira na to gdje se nalaze, u jednoj ili drugoj republici, kroz razmjenu programa budu informisani o ključnim događajima ne samo u zemlji, već i u svijetu. Tim povodom, mi smo se pripremili da napravimo direktan prenos u povodu predstojećeg Bajrama iz Begove džamije u Sarajevu. To će biti u rano jutro, u vrijeme molitve i kod toga, što se nas tiče, nema nikakvih problema. Stvar je kolega iz drugih centara da — procjenjujući ima li interesa
njihovih gledalaca—vjernika —d uzmu taj direktan prenos ili informaciju koju ćemo mi ponuditi u razmjeni programa. U Televiziji Sarajevo bili smo u prilici da tu procjenu vršimo u. vrijeme božićnih praznika. Direktno smo prenosili programe, i za vrijeme katoličkog i pravoslavnog, Božića, jer smo procijenili da je veliki broj naših pretplatnika zainteresovan i za tu vrstu informacije.
Sasvim druga stvar je kad bismo religiju kao fenomen uveli u naše programe. Mislim da je do toga dosta daleko i treba razjasniti još niz pitanja u kontekstu onoga što je opredjeljenje ove zemlje i najvećeg broja naših ljudi, i na kraju, što su kretanja u svijetu i Evropi. Jer, ako bismo išli još dalje, ostaje otvoreno pitanje interesa religija ili konfesija da same imaju svoje programe, da same imaju uslove za njihovo emitovanje, što će vjerovatno omogućiti odgovarajući zakoni.
Televizija Sarajevo, nedavno je u okviru dokumentarne večeri imala raspravu o tome da li vjernici mogu biti članovi Partije i okupila u emisiji, kao sagovornike, eksperte iz pojedinih oblasti. Ta emisija Smiljka Šagolja pobudila je veliko interesovanje. I ranije smo se bavili ovom temom, prije desetak,
dvanaest pa i petnaest godina, kada je TV Sarajevo pokušala da pruži neke odgovore na pitanja koja su se postavila u odnosima religije i države i funkcionisanja medija. Ta tema će biti neizbježna i za buduće programe. Treba, naravno, ostvariti određenu koordinaciju TV centara i omogućiti da se na jedan racionalan način ta tema apsolvira u našim programima, da se ne ponavljamo, da izaberemo ono najatraktivnije iz zemlje i svijeta i to ponudimo gledaocima televizije. Jer, moramo znati da program ne, gledaju samo vjernici već i Ostali koji očekuju informacije.
Ostaje i dalje ideja TV Novi Sad da se na, nivou JRT raspravlja o religiji i televiziji. U posljednje vrijeme, dosta brzo JRT se nameću teme od izuzetnog značaja. Teško ih je istom brzinom pratiti. Za svaki televizijski centar jedna od takvih oblasti je i ova, koja će najvjerovatnije naći mjesto na nekoj od narednih sjednica Programskog odbora. Kao predsjedavajući tog odbora insistiraću da se za nju ozbiljno pripremamo i otvoreno raspravljamo, a zaključci da nam pomognu da jedinstvenije gradimo uređivački stav prema tom feno-
menu. E. ĆIRIĆ
KAKVA SU OČEKIVANJA OD PREOBRAŽAJA SAMOUPRAVNIH INTERESNIH ZAJEDNICA U FON-
DOVE KULTURE
Završnica dugih dilema
Dok će se, recimo u Sloveniji, pravi efekti najavljenih promena znati tek krajem godine, dotle se u Srbiji, Vojvodini i Crnoj Gori već računa sa novim organizovanjem u kulturi 0 Osnovni kriterijum: visok kvalitet
ponuđenih programa
Demokratija je skupa, ali dostižna. Pitanje je samo koju joj formu treba dati. Posebno onda kada se novac troši za „robu“ koja, naravno, nema tržišnu vrednost već sc isključivo oslanja na kulturu. Stopa nijc ni čudo što se kultura odjednom našla pred „hamletovskom dilemom?“:biti il'ne biti. Ili: kako nadalje finansirati ovu svakako vcoma značajnu „društvenu delatnost“ a da ona donosi željene rezultate, ne upadajući neprestano u materijalne krize.
Doskoro važcće samoupravne Jutcrcsnc zajednicc kulture — republičkc, gradskc, opštinske. poslc desctogodišnje „vladavine“, upravo ovih dana prestaju da obavljaju svoje kulturne funkcije. I to gotovo na komletnom jugoslovenskom prostoru. Njihove dosadašnje poslove, naravno u nekom relativno novom obliku, preuzeće fondovi za finansiranje kulture.
Zakonske pogodnosti
— Zakon je tako odlučio, kaže Dorđe Obradović, dosadašnji sekretar. Pokrajinske. samoupravne intcresne zajednice kulture Vojvodinc. — Svi poslovi su završeni, i mi upravo sada prestajenio da postojimo kao SIZ kulture i predajemu sve poslove u ruke Fonda. Za Foud smo pripremili sve neophod-
ne informacije za sve kulturne delatnosti, što će barem u početku, nadamo se, olakšati posao. Uostalom i u koncipiranju nekog budućeg ustrojstva Fonda; u fazi njegoVOB konstituisanja, mi smo pružali svu moguću pomoć. Prezentirali smo naša iskustva i očekujemo da će biti uvažavano sve ono što je u radu interesnih zajednica bilo poZitivno. Pri tome, moram da kažem da samoupravne interesne zajednice ako su i bile neodgovarajuće forme organizovanja kulturnih delatnosti, nisu baš uvek za sve bile krive. Niti je to bila neka svojevoljna krivica. U svakom slučaju, ako se ostvare neki osnovni zahtevi koji se sada postavljaju pred Fond, kao što su efikasnost, racionalizacija, manje posredništva u kulturi — to će već biti neki napredak. A biće to i prilika da izađemo iz faze pritisaka kojih je bilo tokom našeg rada. Iako moram da naglasim da je u Pokrajinskoj zajednici kulture, u poslednje četiri godine, urađeno više nego u proteklih četrdeset. U svakom slučaju, Fond za finansiranje kulture u Vojvodini počinje da radi od 1. aprila.
Tokom javne rasprave u Crnoj Gori u pogledu budućeg društvenog ustrojstva kulture bilo je različitih predloga i dilema.
— Najprije smo razmišljali o jedinstvenom fondu za kulturu, obrazovanjc i fizičku kulturu, kaže Rajko Kalezić, sekretar Republičke samoupravne interesne zajednice kulture Crne Gore. — Zatim je jedna od alternativa bila da se na istom mjestu nađu kultura i fizička kultura da bismo, na kraju, jasno došli do zaključka da sve ove djelatnosti moraju, ipak, imati odvojene kase. Tako će, ubuduće, postojati jedinstven republički fond za finansiranje kulturnih djelatnosti. Tačnije, za sve one kulturne funkcije koje su od posebnog interesa za Republiku, dok smo na nivou opština ostavili mogućnost da se osnivaju zajednički fondovi i, eventualno, spajaju funkcije.
Rešenja — naknadno
— Neophodno je, napominje Kalezić, ubrzati donošenje saveznog zakona o društvenim djelatnostima. Tada ćemo i mi moći da završimo sve poslove i da pređemo konačno na praktičnu realizaciju. Očekujemo da ćemo tokom juna završiti sve poslove vezane za izbor Savjeta Fonda, kao i ostale. organizacione pripreme, i da će od 1. jula Fond moći da počne rad.
U Sloveniji, pak, još ne znaju za koju će se organizacionu formu opredeliti.
— Za sada smo Komitet, kaže Marijan Gabrijelčič. — Ali, u stvari, Izvršno veće ima sva ovlašćenja kada je kultura u pitanju. Kako će, biti ubuduće, ostaje da se vidi. Videćemo kakve nam sve mogućnosti ostavlja zakon pa ćemo se prema tome i opredeljivati. Konačnu odluku očekujemo tek negde krajem godine.
I u Srbiji Republička zajednica kulture već ovih dana ustupa mesto Fondu. Delatnosti od nacionalnog interesa, strogo kvalitetni programi institucije od republičkog značaja naći će ovde svoje mesto. Savet Fonda odlučivaće o značaju i kvalitetu kulturnih programa na osnovu, kažu, ustaljenih objektiv-, nih kriterijuma.
Sličnih opredeljenja biće i u ostalim sredinama. Iz prostog razloga što dileme više nema: samoupravne interesne zajednice kulture, prema opštem mišljenju, nisu zadovoljile. Jer, kulturi nisu potrebni posrednici. Slobodna razmena rada traži nove prostore. I od kulture ubuduće treba zahtevati vrhunske, kvalitetne programe. Sve ono što u okviru fondova neće naći svoje mesto, još ima na raspolaganju tržište. Budućnost će pokazati kako će se kultura u novim okolnostima snaći.
Verica PETKOVSKA
KAKO ĆE RADITI FONDACIJA „ISMET MUJEZINOVIĆ“, UPRAVO OSNOVANA U TUZLI
Izlazaki u svijet
Osim što će brinuti o unapređivanju likovnog stvaralaštva na jugoslovenskom planu, fondacija koja nosi ime našeg istaknutog slikara, pomagaće u gostovanju inostranih umjetnika i u međunarodnoj afirmaciji jugoslovenskih, posebno mlađih stvaralaca
Tuzla. — U Galeriji jugoslovenskog portreta u Tuzli, ovih dana je potpisan Društveni dogovor O 08nivanju Fondacije „Ismet Mujezinović“. Inicijativa za osnivanje fondacije bila je pokrenuta još za života ovog velikog majstora jugoslovenskog slikarstva prvi a praktični koraci učinjeni poslije smrti umjetnika 1984. godine. Postupilo se prema želji porodice Mujezinović da se iz dijela slikareve zaostavštine osnuje fondacija koja bi nosila umjetnikovo ime. Spremnost da bude osnivač fondacije, porodica Mujezinović je potvrdila prvim ulogom koji je bio deponovan u ovu svrhu.
Kad je bila otvorena Galerija „Ismet Mujezinović“, kao zasebna cjelina u sastavu Galerije jugoslovenskog portreta, stekli su se i uslovi za trajno obilježavanje Ismetovog stvaralaštva. Fondaciji su pristupili zakonski nasljednici Ismeta Mujezinovića, Skupština opštine Tuzla, OK SSRN, Osnovna zajednica kulture i Galerija jugoslovenskog portreta. Fondacija ima jugoslovenski karakter, i pored one koja nosi ime „Branka Ćopića”, za sada je jedina institucija te vrste u Bosni i Hercegovini.
Kako je navedeno u Društvenom dogovoru, Fondacija ima zadatak da afirmiše djelo Ismeta Mujezinovića, podstiče istraživački rad o njegovom životu i radu, finansira Jugoslovensku likovnu nagradu „Ismet Mujezinović“, objavljuje publikacije, stipendira mlade talente u zemlji. Fondacija treba da pomogne i rad budućeg ateljea koji će, nositi Mujezinovićevo ime.
Početni ulog Fondacije iznosi 10.000 dinara, i taj novac će ovih dana uplatiti osnivači kojima mogu pristupiti i druge organizacije, mjesne zajednice, ostali fondovi i građani.
Korišćenje sredstava Fondacije počeće 2. decembra 1992. godine na 85. godišnjicu rođenja Ismeta Mujezinovića. Odbor Fondacije čini 11 članova među kojima su slikarev sin Ismar Mujezinović, zatim član Savjeta federacije Cvijetin Mijatović, te likovni umjetnici: iz BiH —Mersad Berber, Hrvatske — Edo Musrtić, Slovenije — Aleksander Basin, Srbije — Radenko Mišević, i drugi.
Namjera osnivača ove instituci-
je je, prije svega da se planski i or-|T.
ganizovano podstiče i unapređuje likovno stvaralaštvo, pri čemu se rad Fondacije neće vezivati isključivo za grad Tuzlu. Brinuće se i o gostovanjima istaknutih majstora palete iz svijeta kao i o širem predstavljanju likovne umjetnosti iz svih jugoslovenskih sredina. Osnivanjem ateljea umnogome će — nadaju se potpisnici dogovora — biti inteziviran likovni život ove sredine i uključivanje mladih talenata u jugoslovenska i svjetska umjetnička kretanja. D. REBIĆ
NOVOSADSKI JUBILEJI
Igra četiri decenije
Najstarija pozorišna kuća u našoj zemlji, SIEEIO narodno pozorište u Novom Sai du, ovoga proleća obeležava četrdeset go
ansambla
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, najstariji teatar na tlu Jugoslavije, tek je u 89. sezoni dobio svoj baletski ansambl. Bilo je to pre četrdeset godina, dalekog proleća 1950. godine, kada je nekadašnja istaknuta balerina beogradskog Baleta, Marina Olenjina, sa
· mladim igračicama i igračima Umetničkog ansambla pri Centralnom domu Jugoslovenske armije u Beogradu, počela da priprema prvu baletsku premijeru u Novom Sadu, „Šeherezadu“ Rimskog-Korsakova, koja je izvedena 25. maja iste godine, zajedno sa „Pajacima“
· Ruđera Leonkavala.
Od tada do danas, do ove 129. sezone novosadskog SNP, baletski ansambl ovog teatra dao je ukupno 83 premijere baletskih dela raznovrsnih stilskih karakteristika. Velika pažnja je poklonjena klasičnom baletskom repertoaru. Tako je novosadska publika imala priliku da na svojim scenama vidi „Vragolanku“, „Žizelu”, „Don Kihota“, „Esmeraldu“, „Kopeliju“, „Silviju“, „Labudovo jezero“, „Uspavanu lepoticu“, „Rajmondu“...
Savremeniji baletski repertoar činili su Bizeova „C-dur simfonija“, Geršvinov „Amerikanac u Parizu” i „Rapsodija u plavom“,
„Karmina burana”“ Orfa, „Dvoboj“ De Bamfilda, „Panova gozba“ Rusela i mnogi drugi.
Prednost domaćim delima
Posebna oblast trajnog interesovanja novosadskog Baleta, bez obzira koja je ličnost bila na njegovom čelu, bilo je domaće baletsko stvaralaštvo. Pored tradicionalnih dela jugoslovenske baletske literature, „Ohridska legenda“, „Đavo na selu“, „Licitarsko srce“, na novosadskoj baletskoj pozornici su prikazani i baleti naših kompozitora: „Petar Pan”, „Čovek pred ogledalom“, „Triptihon“, „Stamena“, „Velegradske varijacije“, „Pipi, dugačka čarapa”, „Balada o mesecu lutalici“...
Baletski ansambi SNP u Novom Sadu je zaslužan za čitav niz praizvođenja domaćih baleta, što potvrđuje i interes i potrebu sredine u kojem je izrastao da afirmiše jugoslovensku baletsku umetnost. Tako su, u protekle četiri decenije, na staroj i novoj sceni ovog teatra, prvi put izvedeni baleti „Pasion“, „Oksigen“, „Demon zlata“ i „Noć na pruzi“ Rudolfa Bručija, „Krila“ Iva Petriča, „Karneval“ Eugena Gvozdenovića, „Crvenkapa“ Tibo-
na rada svog najmlađeg,
baletskog
ra Hatiga, te „Teuta“ Borisa Pa pandopula,
Samo u poslednje četiri sezone |
novosadski Balet je pripremio čak pet praizvedbi domaćih baletskih dela: „Večitog mladoženju“ Zorana Mulića, „Orion“ Miroslava Štatkića, „Altum silencium“ Stevana Dijakovića, „Zemlju“ Gabora Lenđela, te dve koreodrame „U potrazi za izgubljenim vremenom“ prema Prustovom istoimenom delu, sa muzikom Mitra Subotića, i „Smail-aga Čengić“, prema poznatom epu Mažuranića, na muziku simfonijskih igara Gabora Lenđela. Tokom svoje četrdesetogodišnje istorije novosadski Balet je pored osnivača Olenjine, imao poznate jugoslovenske baletske umetnike za umetničke rukovodioce: Georgija Makedonskog, Maksa Kirbosa, Jelenu Vajs Beložanski, Ika Otrina, Borisa Tonina i druge, a čitava plejada jugoslovenskih baletskih majstora je postavljala balete za ovaj ansambl. To su, pored navedenih, Pia i Pino Mlakarevi, Dimitrije Parlić, Miljenko Štambuk, Vera Kostić, Franjo Horvat, Slavko Pervan, dr Henrik Nojbauer, Lidija Pilipenko, Stevan Grebl, Nada Kokotović, te inostrani koreografi, Vera Bokadoro, Robert
OR 00N
ZRELOST PEDESETIH: Verica Blažić i Boris Radak u predstavi „Romeo i Julija“ na novosadskoj sceni (1952)
Kljavin, Vladimir Litvinov, Mark Bogart.
Svoju igru, punu entuzijazma i zalaganja, proneli su novosadskom baletskom scenom Jelena Andrejev, Vera Blažić, Anita Grehen, Maga Mesarović, Ksenija Gligorić, Mira Popović, Danica Rekalić, Dobrila Novkov, Mirjana Ruškuc, Mira Matić, Biljana Maksić, Leonora Miler, Milica. Bezmarović, Gorica Stanković i druge, a od igrača Boris Radak, Žika Mitrović, Stevan Žunac, Stevan Grebendinger, Radomir Vučić (koji su docnije bili istaknuti igrači u drugim baletskim ansamblima u zemlji i svetu), Stevan Izrailovski, Žarko Milenković, Bela Kurunci, Rastislav
Varga, Vladimir Čebski, Živojin Novkov, Mihail Babuška... Ipak, najupečtljivija umetnička
| ličnost novosadskog Baleta je Eri-
ka Marijaš Brzić, balerina izvanrednih prirodnih sposobnosti, sigurne igračke tehnike, prefinjene muzikalnosti i gracioznosti, zavodljivog senzibiliteta, naročito u ulogama iz savremenog repertoara. Uporedo sa stasanjem baletskog ansambla SNP u Novom Sadu, razvijala se i Srednja baletska škola iz koje su izašli mnogi dobro školovani igrači i balerine. Tako su, na primer, dva izuzetno obdarena mlada Novosađanina, Zlatko Panić i Aleksandar Antonijević, posle kraće i uspešne karijere u svome gradu, naišli na veoma dobar prijem u poznatim evropskim baletskim ansamblima. Novosadska kulturna sredina je uvek nastojala da, bez predrasuda, u svome teatru angažuje jugoslovenske baletske stvaraoce — koreografe, kompozitore, dirigente, kostimografe, scenografe. Plod takve otvorenosti je i tradicionalno Jugoslovensko baletsko takmičenje, koje se organizuje svake dve godine, počevši od 1982, na sceni Srpskog „narodnog pozorišta, okupljajući najbolje mlade koreografe, igračice i igrače iz cele zemlje. Zahvaljujući, pored ostalog, i podršci novosadske baletske publike, koja je tokom decenija znala da prepozna i pozdravi prave vrednosti u umetničkoj igri, ova baletska manifestacija se održava u veoma zahvalnoj atmosferi uzajamnog poverenja izvođača-takmičara i gledalaca, a baletski pregaoci svih vrsta se u novosadskoj baletskoj sredini uvek osećaju dobrodošlim. Milica ZAJCEV
NEMILA STAMBENA STORIJA KRALJEVAČKIH „BARAKANACA“
Kupus za spavaću sobu
Smešteni na mesec-dva, pre više od dve decenije u barake vih“ dimnjaka, tu uz prugu na kućnom pragu (ak — članovi 21 porodice zidara i betonjeraca GRO nadajući se da će biti valjano stambeno zbrinuti. zgrabio je neko drugi, njima su i šupe porušene, pa
krevete
Kraljevo. — Kao kakva neras-
ma nikoga ili da ih nastanjuju sa- · . .
mo vetrovi i „periferijski zmajevi“, skitnice i beskućnici, poludivlji psi
i prosjaci. Landaraju rasušena vra- |
ta, polomljeni crepovi, žitko blato ulazi u cipele. Ipak, iza svakog prozora prate nas radoznali pogledi; po koja čupava glavica proviri kroz odškrinuta vrata, pa se brzo povuče. Osim opštinskih „šikucija“ i inkasanata, ovde nema ko drugi da namine. Fotografski aparat nas odaje da nismo došli da im tražimo pare i teramo da se isele. U ovom „splinu Kraljeva“ živi 21 porodica, uglavnom radnika GRO „Kablar“.
„Kablar“ je ove barake sagradio još šezdesetih. U njima je bila smeštena radnička „menza“ dok su „kablarci“ obavljali neke popravke u „Magnohromu“. Kad su oni otišli, dozidani su pregradni zidovi i tako su barake pretvorene u „nužni smeštaj“. Tu su se nastanjivali „Kablarevi“ zidari i betonjerci, ali uz obećanje da će se za koji dan ili mesec preseliti u grad.
— Mi smo ovde od 1963. godine — priča nam Radana Jemini i najstariji smo „barakanci“. Rekli su nam da ćemo ostati dva-tri meseca, a ostadosmo ceo vek. Ja i moj muž Abdulj odgajili smo u ovim barakama tri sina. Šta da vam kažem: prokišnjava na sve strane, zidovi su ispucali, nameštaj upropašten. Išli smo, molili i kumili, ništa nije pomoglo. Stalno nas lažu.
A MI JE GLAVA LAŽI:
RADANA JEMINI „Barakanci“, njih stotinak,
snabdevaju se pijaćom vodom s jedne javne česme, koriste zajednički, poljski nužnik, a kad se ko razboli — zovu lekare iz „Magnohroma“. J
Sedamdesetogodišnji „Milijan Mišković u barakama živi 21 godinu. Stekao je već i penziju:
— Prevarili su me kao i sve druge. Rekli mi: idi tamo za neko vreme, pa ćemo videti. Svima sam se obraćao, ništa ne vredi. Išao sam i u boračku organizaciju, učesnik sam rata, rekli su mi da će videti šta mogu da urade. Eto, tako je prošlo vreme. Troje moje dece odavde je otišlo u svet. Ja i žena smo ostali. Valjda će se neko i nas setiti, nada se Mišković.
Ipak, najviše muka ovim ljudima zadaje „Magnohrom“. Svakodnevno iz njegovih dimnjaka kulja prašina i spušta se na barake. „Barakanci” ponekad čitav dan ne izlaze napolje. Prave nevolje nastale su, međutim, kada je „Magnoh-
o se to „Kablara“ odgajili su decu sve Deset dodeljenih im stanova kace s kiselim kupusom drže
jodto „Magnohromo. ućom može i nazvati
rom” počeo da pravi novu fabrikı) baš uz barake. Pružni kolosek, ko. i povezuje staru sa novom fabri. kom, došao je „kablarcima“ pred vrata. |
— Prošle godine smo — kaže Dobrila Čolović — dobili rešenja da se odavde iselimo za 24 sata, Iš. li smo u opštinu i jedva ih nekako namolili da ostanemo. Mi nema. mo kud osim u Moravu. Imalj smo tu neke šupe za drva i zimnj.
' cu, ali su ih porušili ovi iz „Mag. | nohroma“. Sad moramo da drži.
| mo kacu sa kupusom tamo gde - spavamo. Niko da dođe da vidi
gde i kako živimo. Budžovanska noga ovde ne dolazi!
O ovim ljudima sa periferije više navrata razgovarali su delega. ti SO Kraljevo. Još pre godinu da. na doneta je odluka da se „bara. kanci“ negde smeste.
— Uspeli smo nekako da obez. bedimo deset stanova za ove ljude, U njih je trebalo da se usele oni koji su u barakama duže od dese godina. Pravo davanja preneli smo na „Kablar“ koji je bio u obavezi da ih što hitnije raspodeli i nama podnese izveštaj. Zašto to nije ura. đeno ja ne znam. Znam da su se u te stanove bespravno uselili neki drugi ljudi i mi sada muku muči. mo da ih odatle iselimo, kaže Ve. rica Kostić iz Opštinskog Sekreta. rijata za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne odnose. Zašto „Kablar“ okleva da zbrine svoje radnike, nismo uspeli da doznamo. Rekoše, međutim, da će to ovih dana uraditi. Za ostalih desetak „barakanskih“ porodica biće sagrađen novi „nužni smeštaj“ na drugom kraju grada.
Miloš MILIŠIĆ
KD03 BeorDpan
IIO3OPMII(TA
„ŽKIIBIMJIA MM CJIOSBOJIA“ Beorpajicko npaMcko y 19.30 „HPECTABE BETAP“" — TITIoaopyHurre Ha Tepaavjaa y 19.30 „IJIYMATI JE... FrJIYMA1II“ — BC Panonsh y 20.30
„JOTOJIMJIO CE yYy JIyYTKOBYy“ — IIMHOKuo y 9.30
„3BE3JIA HA UEJIY HAPOJIA“ — 3Beajtapa Tearap y 20
'JHE HIETAJ CE TOJIA“ — Bojan Crynmmma (A-212) y 19 a 21
-_-.
BMOCKOIIIM
— JIBOPAHA JIOMA CIHJIMKAA „IIpHa kuma“ — npeMuHjepa 15.30, 17.30, 20
— KO3APA
„PobeH 4. jyaa“ — rpeMujepa 11, 14.30, 17.30, 20.30
— JAJIPAH
„7ipyu!Tno MpTBMX MNeCHMKa" npeMujepa 10.30, 13.15, 15.30, 18, 20
— KOCMAJ
„BoronM cy orneT maji Ha TeMe“ mpeMujepa 16, 18, 20
— OJIKOH
„IIonparak y 6ynyhnHocr II“ — rnpeMujepa 18, 20
„TapHep M Xyu" — KOMĐOJIHJa 10.30, 13.15, 15.30, 18, 20.30
— JEJIMMHCTBO
„BOrOoBH cy OreT max Ha TeM6“ KOMe/Wija 18, 20
— BAJIKAH
„Par py»xa“ — KomeuiHja 11, 13.30, 16, 18.30, 21
— JIBOPAHA KyJ!!yPHOL LEH-
— JIOM OMJIAJIIMHE
TPA a „Barna WM 5} „OnacHe ne3e” — npeMuHjepa 16, 5D.15 n Kade npeMuijjepa 18, 18.30, 21 s OOTMKEiKia
— JMTOCJIABIMJA „BepnuHckKa a(pepa“ — aMepuko
„Par py»ka” — KoMemuja 18, 20.30 — HEHTPAJI
„PobeH 4. jyaa“ — npasma 17, 20 — ĐOHTAHA
„BOJbM )KMBOT" — noMahw 15, 20. — 20. OKTOBAP I
„Kpn HuHje Bona“ — KpaMu 11, 13, 15, 17,'19%20 1
— 20. OKTOBAP II
„Ma3aHanm a3aKOHa“ — aKUMOHM 10, 12, 14, 16, 18, 20
— CJIABIIJA
„HohHM »KMBOT" — eCpoTcCKM 11, 13,.15;:17,/19, 21
— ABAJIA
HEMA TIIPEJICTABA
— BOJKJIOBATLI
2 OapB6D M Xyu" — aMepMuku 18, 2
— CJIABMIIA
„Par pypka“ — rtipeMujepa 18, 20.30 — IJIYMAJIJMJA
„ZUpyurrno MpTBMX IIČCHMKa" JpaMa 18, 20.30
— Py ĐJyPO CAJIAJ
aa ynapan“ — noMahu 18,
— CJIOBSOJIA
„CeKc Benepann xMrca“ — epoTCKM 18, 15.30, 17,30, 19.30
— IIAPTIM3AH
„Ocno0abame MucrH BeroneH“ epoTckvw 10, 12, 14, 16, 18, 20
— BYyK KAPALIJMB
SO OOJI Kade“ — rnpeMujepa 18,
— IIPBEH BAH „Bpeste HohnH KarapwHe MyneH6aOM — eporcku 10, 12, 14, 16, 18
,
-MranMjaHCKM 19, 21
XHTHIM CJIYUAJEBIM
XurTHa noMoh 04 BojHa xaTHa noMoh 976 BounHuma 35a ıitepe0po-nacKyaapHan o6ojbeba „CBETI CABA“, HeMaHzwiHa 2 642-358 TIcMxMjaTpMjcka KNMHMKa „TEJIE ATIEJI“ 658-358 COC 3A JKEHE 14 JIELJy >KPTIJE HACIMJbA oji 18-22 322-226 KBII „BEŽKAHIMJCKA KOCA“
601-32? KBII „3BE3JIAPA“: JL Tyuonugha 161 414-32?
KJIMHMKA 3A JIEUJMJy XIMPy· TMJy M ITEJUMJATPJAJV 685-155 KJIMHMKA 3A OUHE BOJTECTI: TTacrepona 2 4449-555 TOKCIMKOJIOTIMJA 3a MH(DekTHhHe GonecTM 683-36 CITELIMJAJIHA OPTOITEJICKA BOJIHIMIIA „BAMĐMIIA“ 660-466
=
07:00 no 20:00 car
CBE OCTAJE 3JIPABCTDEHE OPFAHM3AILIMMJE
HA TEPIMTOPHMJIM TPAJIA BEOTPAJIA s
|___nul alisi__
6 VIDEO National NV-15 nov ocarinjen, povoljno. Tel. 586-723 Nikola.
e GARNITURU za terase, kuhinje, kafiće... italijanski dizajn, otporna na sve atmosferske prilike. Povoljno. Tel. 179-623, posle 14 č. e HITNO Fiću 85. god. 1 Maj 18 Borča. Milka.
06 ŠKOLjKU Jugo korala havarisa· nu 1988 god. tel. 868-441!
6 ZASTAVU 101 SC Decemba! 79. god. registrovan do Juna 90 Cena oko 2000 DM. Tel. 4889-807 e HITNO Golf dizel 1984. tel 468-718 od 15-20.
6 PEŽO 504 dizel u odličnom sta nju — protivvrednost 5000 DM tel. 422-181.
e ŠKODU 110 L 1076 god. povolj no. Tel. 193-977.
6 ALFA 75, 16, 1987. prodajem il menjam za manji. Prodajem i Đu lijetu 20, 1981. tel. 617-998.
e ZASTAVA 101 GTL 86. god. po voljno. Branka Bulata 6 Banjicg kod malog vikenda.
& FIAT 131, automatik 1976 z: američko tržište. Tel. 425-747
60 ARĐENTA dizel 1985 tek uve žen metalik grafit. Tel. 425-747. 6 JUGO Florida četiri meseca sta ra. Tel. 462-305.
uz
hodovana scenografija iz filmskog
grada, na desnoj obali Zapadne | Morave, tik uz aerodrom i gotovo u fabričkom krugu „Magnohro-
ma“, vremenu još uvek odolevaju barake kraljevačke GRO „Kablar“. Pomislio bi čovek da u njima ne- .
e JUGO 45 u odličnom stanju 81 god. Tel. 690-955.
& ZASTAVU 128, 1986 god. Beža: nija, Vojvođanska 152.
e MAŠINU za peglanje elektronik singer SP 11, računar Sincler QL, sličuge br. 38 i 44. Tel. 866-788 e NOV STAN (potkrovlje) 5E kvm u Sremčici. Tel. 154-799.
0 LAZAREVAC, prodajem kuću 110 kvm sa pomoćnom zgradom na 17 ari placa, ili menjam za manju kuću ili stan u užem centru Lazarevca. Tel. 812-4291.
e JEDNOSOBAN stan 36 kvm na spratu sa malo bašte i mestom za garažu. Medakovićeva 40. Tel. 497-950 od 17-19 č.
e SARAJEVO — BEOGRAD trosoban konforan, ćetralno, plin za odgovarajući. Tel. 762-525 i 071/454-066.
& SPLIT — BEOGRAD dvosoban stan 60 kvm kraj vojne bolnice za isti ili sličan. Tel. 011/337-839 i 058/561-686. ;
e DVOIPOSOBAN konforan stan sa etažnim grejanjem, telefonom i malom režijom u naselju Ripanj Kolonija za isti ili manji u Beogradu. Tel. 468-718 od 15-20.
e STRUCNE tekstove, rukopise lektorišem. Prevodim s francuskog. tel. 412-855 posle 16 časova
e DA BOLJE upoznate sebe I druge, da lakše prebrodite teške periode i više iskoristite dobre, saznajte položaj vaših zvezda. Vaš natalni, solarni i zajednički horo kop možete dobiti ako se javite na ŠIFRU „TALIJA“
0 GENCIJA MK nudi usluge po sredovanja u prometu roba i k0misionoj prodaji, tel. 506-052
e BRAČNI par bez dece traži prazan jednosoban stan ili gars0” njeru. tel. 681-708 ši e PORODICA sa detetom traži stan. Moguće i plaćanje unapred. tel. 421-882 6 POTREBNA garsonjera ili soba sa posebnim ulazom posle 12 ča sova tel. 415-625
e IZGUBLJENA lična karta na ime Kruščić Aleksandar. Br. lične karte 035515 SUP Zemun.
e OGLAŠAVAM nevažeću ličnu kartu na ime Đorđević Voislav ul. Iriška 25 Batajnica
e OGLAŠAVAM nevažeće čekOve: 5753142, 5753143, 5753144, 5753145, „5753146, 5753147, 5753148, 5753149, 5753150 ia