Борба, 26. 03. 1990., стр. 5

SENAT PREDLOG NACRTA AKONA O STRANKAMA (PARTIJAMA)

Da stranke budu — stranke

sednici Saveznog saveta za pitanja društvi ; nje Zakona o udruživanju Oidđfana, enog uređenja,

yo izuzetno značajno političko pitanje. „Borba“ taj tekst objavljuje u celini:

|-- Osnovne Wredbe

Član 1. jam stranke

| Stranka je organizovano poliiko udruženje koje, sa namerom kontinuirano vrši delatnost, () ostavlja sebi za cilj da neposredO učestvuje u procesu formiranja Wlitičke volje u narodnim predlgavništvima na saveznom i/ili re0yubličkom nivou, 1! to, između osMog, putem učešća na izborima. 0D) lanovi stranke mogu biti sa0 fizička lica. Stranka ima svojmoiyo pravnog lica.

Ha) Osnivanje stranaka je slobod-

|) Političko udruženje gubi svoj-

LuWyo stranke ako šest godina ne

R(Nestvuje na saveznim ili republičm izborima sa vlastitim kandi-

Pa Član 2. ne (naziv) stranke

1) Stranka koja se osniva mora se

vojim imenom jasno razlikovati

d već postojećih stranaka. U

redizbornoj kampanji sme se ko-

stiti samo prijavljeno ime ili njeova skraćenica. icip) Mesne organizacije nose ime Ia pe uz eventuali dodatak teririjalne pripadnosti.

\)U slučaju deobe stranke, skupbj, nA svih predstavnika većinom ii asova odlučuje koja od novonasi wlhh organizacija ima pravo da Vi prethodno ime stranke.

Član 3.

su100ram i statut

) Stranka mora da ima pisani rogram i pisani statut.

Kramber bal bez mas

evi Dobri čovek“ na zaprepašćenje Kučana, ı cija“ na nekoliko strana razotkriva kako deluje „

ona

„Moli!

RAJE. :

rbi 7, Pravila političkog fer pleja u oga ! venačkoj izbornoj kampanji

:ević fekinuli su, čini se, „Nezavisni“. om, Sična, Pučnikova opozicija, odno njeni predstavnici, u direklim izbornim nastupima veoma nežno dotiču boljševičke proti svojih političkih protivnika. itom ne treba zaboraviti da je an od prvih pobudnika za nacillno pomirenje, koje je rezultiub „umjrenjem“, pod aminatom MP I\Yenačke crkve i Predsedništva, omjtirao niko drugi nego opoZicionija ideolog, doktor Dimitrij Rupel. lo iktor Pučnik, doktor Pirnat, doIKO or Peterle, doktor Požarnik i do„„”” Plut su to prihvatili. Ali, u tu \torsku svitu nije spadao i „Ne(iisni” kandidat za slovenačkoB tdsednika — Ivan KrambergeT: | povukao nogu napadajući git leve, manje desne, na svojim nic bdizbornim E ima, Na za!pašćenje voditelja, kojem je usWdalio veoma ozbiljno koncipilu emisiju, u kojoj su se predVYljali glavni kandidati za predme: Mika i stranački programi, Mmberger je na očigled gledalazaprepašćenje Kučana, dr PučiJože Smolea, svakom odbruPo nešto. Poslednjeg je nazvao · ustaljenim narodnim imenom 'žiček“, komunistima, a prenos” 'din“brisutnom Kučanu — da izmišU svašta i menjaju ime, dr Puč; nl da je već počeo da igra po ti U tatu komunista, da ne može bi:edsednik pošto mu familija ne ul/lslovenački. Tako je u stvari otO bal bez maski, sa pravom na | enje etiketa.

E ailicija — partijski

ija ĆĆ Palicu od „Nezavisnog“ KramPera, koji već ima stranku, čini —" 'je preuzela „Demokracija“,

0) Statut mora da sadrži podatke

a) imenu i skraćenicama imena,

had i teritoriji delovanja; načinu učlanjivanja i

ČL M jivanja i prestanka

c) pravima i dužnostima članova;

d) dopuštenim disciplinskim me-

rama protiv članstva i o njihovom

isključivanju;

e) strukturi stranke;

f) načinu izbora i ovlašćenjima ru-

kovodstva i ostalih organa;

B) obliku i rokovima saziva skup-

ština članova i njihovih delegata,

kao i overavanju zaključaka;

h) načinu odlučivanja o udruživa-

nju sa drugim strankama ili ras-

puštanju stranke;

i) načinu izmene i dopune statuta;

j) načinu raspolaganja imovinom

u slučaju raspuštanja stranke

(3) Prijava o osnivanju stranke

sadrži program i statut stranke,

imena osnivača, i ime lica ovlašće-

nog da podnese prijavu za upis

stranke u registar.

(4) Prijava se podnosi nadležnom

sudu.

Član 6. Organi stranke

(1) Skupština članova i rukovodstvo su nužni organi stranke.

(2) Ukoliko stranka ima više od 300 članova, skupštinu članova može da zameni skupština njihovih predstavnika.

Član 7.

Skupštine članova i predstavnika

(1) Skupština članova ili predstavnika predstavlja najviši organ stranke.

(2) Skupština odlučuje o programu stranke, statutu, raspuštanju stranke ili stapanju sa drugim strankama.

(3) Na godišnjoj skupštini rukovodstvo podnosi i izveštaj o radu. Finansijski deo izveštaja kontroliše posebna komisija, koja se bira na skupštini.

_ Član8. Prava članova

(1) Nadležni organi stranke odlu-

čuju u skladu sa statutom 0 prijemu članova .Odbijanje zahteva za prijem ne,mora da bude obrazloženo. (2) Svaki član može da u svako vreme i bez ikakvih posledica istupi iz članstva stranke.

____Član9. Rukovodstvo stranke

koja od prvog broja izlaženja pored svoga zaglavlja ima oznaku da je „nezavisna“, a uveliko je zavisna od Janše, Rupela i drugih. Do sada su na meti bili politički protivnici, ali ne u takvom obimu i na takvom prostoru, kao u poslednjem broju. U njemu, nekoliko autora ne nekoliko strana razotkrivaju kako deluje „slovenačka sekuritatea“, odnosno takozvana politička policija. Navodi se da je „ranjena prilikom istraživanja u procesu Janši, Borštneru, Tasiću i Zavrlu, ali se polako konsoliduje, liže stare raneii čini sve da joj se nešto tako više ne dogodi“. : Nekolicina autora tako sagledava političku prošlost i izglede u budućnosti takozvane političke opozicije. Dr Dušan Plut, vođa Zelenih, navodi da se ništa na svetu ne bi tako i bi ljudi došli do sopstvenih dosijea. Dalje se zaključuje, da je ta policija prvi put posle 50 godina gurnuta u položaj koji sama ne želi, da je fizički ugrožena kao organi“ zacija. Na tom mestu čitaocu Se 1! ne pušta mogućnost da sam dođe do zaključka, već mu se saopštava da je ona ništa drugo nego pattijski produkt. „ ta je tu je, slovenačka partija spremna je da priznaje greške iz rošlosti, no uzavrelom izbornom kašom niko ne bi da nahrani birače sa kazana prošlosti. Za sve na svetu opozicija bi, kao sve opozžic!je na svetu, servirala potankosti upravo iz života direktnih protivnika, u ovom slučaju Milana Kučana, pošto do takvih potankosti nie došla ostaje da konstatuje „da je u jednopartijskom sistemu, koji još uvek imamo, partija bila jedini nadzornik te službe i jedina koja bi joj mogla nataknuti uzde. Svi vidimo da Kučan ni za što na svetu ne dozvoljava da 5č dokažu bilo

dr Pučnika i Jože

(1) Rukovodstvo stranke bira se najmanje svake druge kalendarske

„godine. Ono se mora sastojati od

najmanje tri člana.

(2) U rukovodstvo stranke moj ući i članovi pi.

ski poslanici), ali samo do jedne

petine članova rukovodstva.

Ili — Formiranje izbornih lista

Član 10.

Formiranje lista sa kandidatima za narodna predstavništva obavlja se na osnovu tajnog glasanja.

WNadoknađivanje troškova izborne kampanje ·

Član 11.

Strankama se nadoknađuju troškovi neophodni za vođenje predizborne kampanje. Pravo na nadoknadu imaju stranke sa izbornim predlozima.

Visina nadoknade određuje se posebnim pravilnikom, koji premošćuje period do formiranja prvog višestranačkog parlamenta.

Član 12.

Sredstva neophodna za finansiranje treba da budu sadržana u saveznom budžetu.

V — Finansijsko poslovanje stranaka

Član 13.

Obaveza javnog polaganja računa 0 sredstvima.

(1) Rukovodstvo stranke obavez- .

no je da na kraju kalendarske godine u finansijskom izveštaju podnese račun o poreklu i upotrebi sredstava koja su pritekla tokom godine, kao i o ukupnom finansijskom stanju stranke.

(2) Izveštaj mora da bude dostavljen predsedniku skupštine, koji podnosi pismeni izveštaj o tome. (3) Predsednik skupštine svake godine obaveštava skupštinu o stanju partijskih finansija.

kakve veze sa Udbom, i ne bi bilo čudno, ako bi utvrdili, da ih je uistinu sasvim prekinuo. Tako osamostaljena Udba može biti opasna. Jedna ocema kazuje, da ako tražimo poređenje sa rumunskom sekuritateom, koja je u građanskom ratu sama znala da oceni, na koju stranu mora da se postavi, zaključuje se u tekstu.

Posle iscrpnog predstavljanja metoda rada slovenačke Udbe, njenih rukovodećih ljudi, voda se ponovo navodi na izborni mlin, odnosno na Milana Kučana, a kasnijei na Lidera druge leve stranke, Jože Smolea. Kučan se Ovog puta udaljava od partije i vezuje za stranku socijalističkog samoupravljanja. Tom prilikom se navodi da o vezi sa policijom najbolje govori

· Kučanov odgovor na pitanje — da brzo rasulo, samo kada ' E pitanj

li je znao za Janšino hapšenje. Milo za drago

„Mene ni prilikom drugih hapšenja niko nije pitao za mišljenje, bar ne otkad sam na mestu predsednika Predsedništva SKS“, odgovorio je Kučan. Trebalo ga je pitati, zaključuje se u „Demokraciji“, za mišljenje tada kada je bio sekretar RK SSRN, predsednik Skupštine SRS, ili član Predsedništva CK SKJ. Jože Smoleu se takođe zagleda u prethodne funkcije, a ne u ovu koju sada obavlja. O njemu se piše kao ljubljanskom partijskom sekretaru koji je imao običaj da utorkom održava posebne, kolegijalne sastanke. Na njima su se okupljali načelnik inspekcijskih službi, ljubljanski javni tužilac, sudija za prekršaje, šef SDK, te šef Ljubljanskog centra Službe državne sigurnosti. Zanimljivo društvo, navodi se u tekstu, posle izvesnog vremena napuštalo bi sastanak. Najvažniji je podatak da je sa

, uređenja, na kojoj se raspravljalo o predlogu SIV-a za doZoran Đinđić je prisutnima predočio svoj tekst budućeg zakona za

ja funkciji (skupštin- ·

Član 14. Stranke su obavezne da vode knji govostvo o prihodima i izdacima.

Član 15.

Prihodi stranaka sastoje se od članarine, dobrovoljnih priloga, sredstava iz državnog budžeta i samostalnog privrednog poslovanja.

VI — Zabrana

stranaka Član 16.

— Biće zabranjeno delovanje stranaka koje po svojim ciljevima ili po ponašanju svojih članova teže ukidanju

— demokratskog političkog poretka, ili koje ugrožavaju državni integritet. Član 17.

— O zabrani stranaka odlučuje Ustavni sud.

VII —— Registracija stranaka Član 18.

Stranka se smatra registrovanom danom podnošenja prijave o osnivanju nadležnom sudu.

VIJI — Prelazne i završne odredbe

Član 19. Iz Ustava SFRJ biće brisane sve odredbe koje se odnose na privilegovani položaj jedne stranke.

Član 20.

Stupanjem na snagu ovog zakona smatraju se ukinutim sve stranke koje nisu organizovane na teritorijalnoj osnovi (tj, organizacije u državnim organima, JNA itd.)

Član 21. U roku od šest meseci biće izvršen povraćaj sredstava i prostorija kojima raspolože SK kao povlašćena stranka. Posebnim merama će se

regulisati način ravnopravnog učešća stranaka u tim sredstvima. Član 22.

Ovaj zakon stupa na snagu 05mog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.

USLOVENIJI IZBORNO „STRANAČKO RUBLJE“ IZLAZI NA „VAZDUH“

cer OltvOTiO · ki

Smolea, svakom odbrusio po nešto 0 „Demokslovenačka sekuritatea“

Smoleom malo duže ostajao šef Ljubljanske Udbe.

To su zamerke iz prošlosti sadašnjim levim strankama. Sadašnjost je rezervisana za takođe „nezavisno” glasilo ljubljanski „Dnevnik“, odnosno njegovog urednika Milana Medena i novinara Ivanku Mihelič. Otkriva se da „Dnevnik“ i „Nedeljski dnevnik“ imaju veoma visok tiraž i uz to imidž potpuno nepolitičkih listova, a upućenom je jasno da predstavljaju fantastičnu kombinaciju najperfidnijih manipulacija sa javnim mnjenjem i nametanjem političkih pogleda“, piše „Demokracija“. Milan Meden, navodi se dalje, ima bogata iskustva kao predsednik Komisije Predsedništva CK SKS za propagandu i agitaciju. Da je samo to, ni po jada. Medđen se, piše „Demokracija“, pojavljuje kao komentator u poznatoj internoj policijskoj reviji „Varnost“ („Sigurnost“), alna stranicama svog, lista, koji je nazvao nezavisnim, prostor daje nekim visokim policijskim službenicima.

Ivanki Mihelič „nezavisne“ kolege vraćaju milo za drago, jer je kako navode, dolazila nezvana na sastanke opozicije i posle toga pisala kako se opozicija bori samo za vlast i u mnoge čemu je nemoralnija od sadašnje vlasti. Božo Mukuc, odnosno službenik republičke uprave, kojeg „Demokracija“ predstavlja tim pseudonimom, tvrdi da je pomenuta novinarka u bliskim vezama sa policijom. Zatim se dodaje kako je zvezda listova koje uređuje Milan Meden, a istovremeno i da je neverovatno dobro obaveštena.

Ne navodi se kako su tako dobro obavešteni novinari i urednici „Demokracije“. Njen odgovorni urednik bio je profesionalni poli-

cajac. D. DRAŠKOVIĆ

INTERVII RAzGOVOR s

| SLOVENIJE, BIVŠIM ČLANOM MIKULIĆEVE VLADE

MARKOVIĆ JE PRODUBIO SISTEMSKI DEO REFORME: dr Rade Bohinjc

Ljubljana — Bili ste član Miku-

lićeve vlade, te ste doživeli njen neuspeh. Kako danas gledate na Markovićev program i mogućnosti da reforma u Jugoslaviji konačno uspe? Markovićev program je stručno besprekoran, dovoljno radikalan i ambiciozan, i uz određene pretpostavke ima šanse da uspe, ali mislim da je na nekim tačkama ranjiv. U svakom slučaju, velika odgovornost je na vladi i drugim društvenim činiocima, koji će morati da vode računa i o mogućim opasnostima, te da ih blagovremeno otklone.

— U sve kritičnijem razdoblju sprovođenja reforme u koju ulazimo, najvažnije je da se izdrži pritisak različitih materijalnih i političkih interesa, i ostane interesno indifirentan. U tome ima Markovićeva vlada u odnosu na Mikulićevu, ogromnu psihološku prednost. Veliki doprinos ove vlade je svakako u tome da je uspela da produbi sistemski deo reforme, i da je na neki način uspostavila institucionalne uslove za uporedivost našeg privrednog sistema sa evropskim kriterijumima. Na drugoj strani je sa decembarskim potezima, na atraktivan i efikasan način, primenom restrikcija, uspostavila podlogu za radikalnu borbu protiv inflacije., No, upravo kod ove bitke protiv inflacije postoji niz opasnosti koje mogu da ugroze program. Program, samo uz konsenzus i

e O kojim opasnostima je reč?

— Program se temelji na šok metodama, koje pretpostavljaju minimalni rast inflacije, što je uključeno i u sve njegove kvantitativne osnove. Baš zbog toga, čini mi se da je pri rastućoj inflaciji, vrlo bitno osetljivo doziranje stepena restriktivnosti, jer inače može da nam se desi da potisnemo privredu ispred neophodnog minimuma reprodukcije. Zbog početne recesije potrebno je usklađivanje restrikcija sa očekivanim pozitivnim učincima sistemske i strukturne reforme koji će nastupiti sa zakašnjenjem. — Veliku opasnost predstavljaju i politički konflikti, blokade, dezintegracijske težnje u Jugoslaviji i nejedinstvo u pogledima na integralno tržište, te u pogledima na razvoj demokratije u zemlji. Opasnost leži u neprincipijelnom sprovođenju programa, u nepoštovanju ograničenja ličnih dohodaka, bankarskih limita i u održavanju neracionalne zaposlenosti nesprovođenja stečaja u slučaju insolven-

A DR RADOM BOHINJjCEM, POTPREDSEDNIKOM PRIVREDNE KOMORE

SLON | __ __—_ NK TT"_,_— O

Čist račun, duga ljubav

Markovićev program je stručno besprekoran, uz određene pretpostavke, sak različitih materijalnih i po Brojne opasnosti prete da ugroze program, zus, tj. spremnost svih da snose nužne ralnom uređenju ne vidim kao separ smislu čistih računa i težnji za naciona

tnosti.

e Postavlja se pitanje da li je politički konsenzus u ovom momentu u Jugoslaviji uopšte ostvarljiv? — Mislim da je konsenzus nužan i to svih političkih snaga i činitelja vlasti u Jugoslaviji. Program može da uspe samo uz konsenzus, to jest uz spremnost svih na nužne žrtve. Ne mislim da to znači ideologizaciju programa, već spremnost svih da se plaća cena. Cenu će morati da plati država koja treba da se odrekne dela svoje potrošnje, ljudi koji treba da prihvate niži životni standard, kao i privreda koja treba da računa sa nižim rastom i nižim prihodima. Što se toga tiče, mislim da u Jugoslaviji nema dovoljnog jedinstva.

e Ne čini li vam se da Slovenija pridonosi tome neslaganju, time da sve više pokreće pitanja O promeni postojećeg kursa dinara?

— Ako ste pratili poslednje zasedanje Skupštine Slovenije, tamo je pitanje kursa bilo spomenuto u raspravi. Međutim, stav Skupštine i zaključci ne traže promenu kursa. Mišljenja sam da bi promena prouzrokovala pad programa. To ne znači da ne postoje zahtevi za tim da se olakša položaj izvoznika, Traže se dodatna rasterećenja uvoznih dažbina, povećanje izvoznih stimulacija i izvoznih kredita. Treba da smo svesni da ćemo bez tih olakšanja u prvom periodu izgubiti veliki deo izvoznog i time razvojnog ritma.

— Međutim, to nije specifično samo za Sloveniju. Više ili manje se u svim sektorima privrede Jugoslavije traže promene s obzirom na to koja od mera je pogodila dotični deo. Neke je pogodio kurs, druge zamrznute cene, treće možda, previše restriktivna monetarna politika, ali sve to samo govori u prilog: tome da nema dovoljno čvrstog konsenzusa oko toga da program treba da važi za sve jednako, jer je to jugoslovenski program sanacije privrede.

Tržišno formiranje kursa dinara

Govori se i o precenjenosti dinara? Pogađanja su različita, idu od 20 do 30 odsto, zavisno od toga, kakva metodologija se upotrebljava i šta se uzima za osnovu. Vrlo teško je postaviti bilo koju cifru, ali o precenjenosti dinara, nema sumnje. To se vidi i iz naše visoke kupovne moći iza granica. Izvoznici su u teškoj materijalnoj situaciji. Slovenija ima najpovoljnije pokriće uvoza sa izvozom, što znači da i svaki procenat pomeranja

dovoljno radikalan i ambiciozan i

ima šanse da uspe 0 Najvažnije je da se izdrži priti-

–

žrtve

kursa materijalno znači desetine i desetine miliona dolara. Zato je razumljiva zabrinutost privrednika, posebno kod neukrotivih đomaćih cena.

e SIV je dao do znanja da nikako ne namerava da popušta pri nominalnim sidrima?

— Ja mislim da pre ili kasnije, ipak mora doći do toga, da će se kurs dinara tržišno formirati. To će pokazati kretanja na području izvoza, kao i na području deviznih rezervi. U ovom momentu je ponuda dovoljno visoka i odgovara potraživanjima. Verovatno će biti potrebno pri tržišnom formiranju kursa uzimati u obzir i naše obaveze, to jest devizni bilans. Bilo bi korisno da se to prouči da se kurs ne formira na osnovu administrativnih odluka, nego na osnovu ponude i potražnje.

e Jedna od ozbiljnijih primedbi vladi jeste da nije smanjila javnu potrošnju. Kakvo je stanovište Privredne komore Slovenije o tome? — Mi smo predložili opšte rasterećenje privrede, i to lincarno rasterećenje za 20 odsto na svim nivoima, jer mislimo da je javna potrošnja previsoka. To je jedna od slabijih tačaka čitavog programa jer nije uspeo da dovoljno radikalno interveniše u tom delu koji je neophodan za svaki antiinflacioni program.

Reforma i konfederacija

e U Sloveniji se dosta govori o previsokim sredstvima koje dobija armija. Neki se boje da će Markovićev obećani razvojni ciklus biti vezan za neke globalne projekte u JNA?

— Dakle, i to se pominje u tim raspravama, i mislimo da nijedna od oblika potrošnje uključujući i armijsku, ne sme da bude izuzetak iz tog nužnog ograničenja. Činjenica je da ni državna, ni republička, niti opštinska potrošnja nije u takvoj meri osetila radikalnost anti-inflacionog reza, kako ga trenutno oseća privreda.

e U poslednje vreme su sve naglašeniji zahtevi za revizijom republičke politike, u smislu privredne samostalnosti i konfederalnog, statusa Slovenije. Šta mislite koji su uzroci tih zahteva?

— Pre svega mislim da reforma nije razlog za dezintegracijske težnje u Jugoslaviji, niti za tendencije u pravcu konfederacije. Ideja O konfederalnom privrednom urcđenju već neko vreme dozreva u slovenačkom društvu i nalazi svoje uzroke pre svega u političkim

litičkih interesa i ostane interesno indiferentan e koji može da uspe samo uz e Ideje i težnje Slovenije o konfedeatističke, već ih, pre svega, razumem u Inom i privrednom autonomijom

konsen-

konfliktima sa drugim delovima Jugoslavije koji u poslednje vremc imaju i materijalne implikacije Mislim na politički konflikt sa Srbijom, na ckonomske posledice tog konflikta koji se dokazuje i u zatvaranju srpskog tržišta, što |c svakako jedan od uzroka koji Je ohrabrio onaj deo političkih snaga u Sloveniji koji teži ka dezintegra ciji. Međutim, tendencija za kon federaciju je rezultat i opšte poli tičkog sazrevanja Slovenije i nienog pogleda na položaj u Jugosla viji. To traje već neko vreme i povezuje se sa političkom pluralističkom praksom, koja je kod nas već prilično uzela maha. Pritom ne mislim da se radi o separatističkim težnjama, to jest ne radi se O tome da se Slovenija otcepi od Ju· goslavije. Ja ove težnje razumem pre svega u smislu čistih računa ı u smislu težnje za nacionalnom ı privrednom autonomijom.

e Kakve bi posledice imao mogući konfederalni status Slovenije po Markovićev program?

— Ja mislim da niko u Sloveniji u ovom momentu nema predstavu šta ovo znači, čak i za samu Sloveniju. Možemo imati neke predstave ali analiza o tome koje bi nudile čvrstu osnovu za neke konkretne zaključke, nema. Slovenačka Skupština je na svojoj poslednjo| sednici prihvatila inicijativu da se pripremi projekcija mogućeg kon federalnog privrednog sistema ı da se u tom kontekstu prouče po sledice koje bi ovo uređenje imalo na ekonomski položaj Slovenije Tu konačnih odgovora zasad nc

ma.

e U poslednje vreme zbog nužnih poosledica reforme, slovenačka samosvest koja se bazirala na privrednoj moći, prilično je pala. Kakve šanse ima Slovenija ako je uporedimo sa zapadnom privredom, i da li je sposobna da se u dogledno vreme uključi u evropski, ekonomski integracioni proces? — Zasad, s obzirom na sistem kakav postoji u Jugoslaviji, ne možemo da govorimo O izdvojenoj sudbini slovenačke privrede od Ju goslavije. Njene mogućnosti su 's te, kao što su i mogućnosti jugoš lovenske privrede. Neki imaju kr. tičan stav prema tome, a ja upravo u jugoslovenskim okvirima vidim mogućnost izlaska iz krize. Kakav će biti odgovor na to pitanje, na kon toga, kad postignemo konsen zus o budućoj jugoslovenskoj za jednici, zavisiće i odgovor na to, da li će Slovenija sa većim stepcnom nezavisnosti biti integrisana u evropsku zajednicu.

B. ŽUKOV M. GREGORIČ

PRED NAJAVLJENU TRANSFORMACIJU SSO SRBIJE U SOCIJALDEMOKRATSKI SAVEZ MLADIH

Zaokret u tradiciju

Socijaldemokratski savez mladih Srbi

koordinirao rad omladinskih stranaka u Jugoslaviji

Omladinska organizacija Srbije najverovatnije će od 12. kongresa SSO promeniti ime u Socijal-demokratski savez mladih Srbije. Koliko će ova promena biti korenita i da li će do nje uopšte doći odlučiće narednog meseca „omladinska baza”.

Buduća stranka, kako je rečeno na njenom promovisanju, boriće se, pre svega, za čoveka, građanina, slobodnu i svestranu ličnost, Zalagaće se za parlamentarnu državu, višepartijskog tipa i „obnavljaće tradicije i ideje socijal-demokratskog pokreta u Srbiji, velike ideje Svetozara Markovića, Radovana Dragovića i Dimitrija Tucovića“. članovi stranke bi se organizovali po teritorijalnom principu, a da bi pristupili SD SM Srbije — uslov je da su stari između 18 i 32 godine.

Preobražaj SSO Srbije iznenadio je i najbolje poznavaoce situacije u ovoj organizaciji. Treba se samo podsetiti šta se dogodilo sa „neposlušnim omladincima” koji su pre nekoliko meseci pokušali da osnuju Pokret za demokratsku obnovu pri omladinskoj organizaciji Srbije. Odstranjeni su kao bolesno tkivo.

Po rečima Duška Todorovića, predsednika omladine Srbije, za razliku od „u korenu“ zaustavljenog Pokreta (koji je promenio ime u Stranku socijaine pravde), nova omladinska stranka ima „ozbiljan program koji predstavlja radikalan raskid sa jednim birokratskim,

istrošenim modelom socijalizma

kakav je bio do sada.“

„Radikalni zaokret“ koji će delegati najverovatnije i prihvatiti na 12. Kongresu SSO Srbije doveo bi, između ostalog, do „kraha“ jedinstvene omladinske organizacije na nivou Jugoslavije. Umesto nje, Socijal-demokratski savez mladih Srbije predlaže da na jugoslovenskom nivou postoji samo federalni savet koji bi koordinirao rad mnogobrojnih omladinskih partija i udruženja „od krajnje levo do krajnje desno orijentisanih“. Sličan savet, sa sličnim zadacima postojao bi i na nivou Srbije. Takođe se predlaže raspuštanje Konferencije SSO Jugoslavije, „jer ovakva kakva danas postoji, ne odgovara potrebama vremena.“

Ni Kongres SSO Jugoslavije više nije potreban, tvrde idejni tvorci Socijal-demokratskog, saveza. Dogovorom već osnovanih omladin-

ije zalagaće se za ukidanje SSOJ i stvaranje

skih političkih partija i onih koje će se uskoro formirati bio bi preciziran plan buduće saradnje na saveznom nivou.

Da li će „smrtni udarac“ SSOJ-a biti zadat, ostaje da se vidi, ali iznenađuje preokret u omladinskom rukovodstvu Srbije. Setimo se samo Kongresa slovenačkih omladinaca od pre nekoliko meseci i skoro istovetnih zahteva koji su oni tada postavili jugoslovenskoj javnosti. Tada slovenačke zahteve, da se stvori savez saveza omladinskih partija i da se na nivou Jugoslavije oformi federalni savet, rukovodstvo SSO Srbije dočekalo na nož. Ostaje da se nagađa šta je to uticalo da se ove na prvi pogled nepremostive, razlike istope u proteklih nekoliko meseci.

I samo ime budućeg saveza izabrano je, čini se, dosta nespretno. Jer, mlada socijal-demokratija uskoro će morati da se opredeli

.prema partijama sličnog profila

koje se osnivaju u Jugoslaviji. Kako sada stvari stoje SDSM Srbije će „najkonstruktivniji“ odnos imati sa Savezom komunista. Na to upućuje nekoliko „detalja“: najveći broj članova budućeg saveza is-

tovremeno pripada i SK Srbije (po

federalnog saveta koji bi

Statutu SDSM članstvo u dve različite partije nije zabranjeno). Ni idejni tvorci nove omladinske stranke u Srbiji nisu „imuni” na pripadnost Savezu komunista. Duško Todorović je čak član CK SK Srbije.

Socijal-demokratski savez mladih proklamuje svoju potpunu samostalnost i odbacuje mogućnost da bude podmladak neke druge socijal-demokratske partie (O ovome će ipak zadnju reč reći buduće članstvo SDSM).

Ostaje da se vidi kako će reagovati ostali alternativci. Prvi su se oglasili „mladi demokrati” — Ogranak Demokratske stranke. U saopštenju koje su nedavno objavili, tvrde da je „SSO Srbije odavno izgubio svaku vezu sa omladinom i da ovim predlozima samo pokušava prividnim manevrima da ostane na društvenoj sceni”. Svoj sud čim se budu osnovali, najverovatnije će dati i jugoslovenski socijal-demokrati. Izvesno je samo jedno: Srbija će u najbližoj budućnosti imati nekoliko socijal-demokratskih partija. A koja će od njih biti ona prava — pokazaće vreme.

V. GARČEVIĆ