Борба, 26. 03. 1990., стр. 6
| edeljak 26. mart 1990. |UG0OS VIJA | } ; 3 BOSNA IBN j _ strana
ZAŠTO SE NA UNIVERZITETU „SVETOZAR MARKOVIĆ“ RASPRAVLJA O LISTU KRAGUJEVAČKIH
STUDENATA
Od jednoumlja dva putića Čiji su pogledi u „Pogledima“
va, odnosno na rehabilitaciji četništva & Izdavački savet će se uskroo pozabaviti i nači-
LJUBLJANSKA „DEMOKRACIJA“ I BEOGRADSKA „DEMOKRATIJA“
stampa
U listu Demokratske stranke prevladavaju načelni tekstovi kojima se formulišu (pret)postavke građanske demokratije, a u već iskusnim novinama Demosa oglašava se nacio-re-
publička demokratija
„Demokratija je kao Hrist ncma ničeg što ne možeš učiniti u ımc demokratije”.
Citirano zapisa Džon FKarec u „Malom gradu u Nemačkoj”, ali se uwckako može odnošiti i na, recimo, Beograd i Ljubljanu. U njima, pored ostalog, izlaze i dva, recimo istoimena opoziciona lista — „Dec. mokratija” ı „Demokracija”. I tu kao da sc završava, bar na prvi poulcd, sva njihova istost, pa i sličnost. Analizirajući po jedan broj gla-
_ sila slovenačkc opozicione koaliciIc Doemos i (zasad, uglavnom srpske) Demokratske stranke vidi sc — glc iznenađenja — da prvi list oglava nacio-republičku, nazionalizovanu demokratiju, dok drugi formuliše (pret)postavke istnskc, građanske demokratije. Momparaciju otežava činjenica što nami )c na raspolaganju tek prvi
beogradski broj — što čini njegovu načelnost, odnosno preovlađujući duh pristupnih beseda razumljivium. „Demokracirja” Je već iskusnija – izašlo je već devet brojeva, u drugoj godini što znači da ne mora više objavljivati „prsmo o namecrama“, ncgo sc generalno opredeljenjc iskazuje kroz priloge o konkretnim pojavama ı prioritetima. Razlike, mcđutim, nisu određene samo različitim stažom, nego bitnije — političkom situacijom u RS i SRS. Neka pitanja sa kojima se
Bez ludnica i vojske
Možda se to nekom od njih i neće baš dopasti, ali i „Demokracija” i „Demokratija“ u rnatanoj meri se slažu — oko vojske,
List Demokratske stranke u pekoliko se navrata zalaže za njenu depolitizaciju, za ukidanje ideojogije i političkih organizacija u njenim redovima (što važi i za SDB) i za javno preispitivanje troškova u JNA. I za „Demokraciju“ je vojska skupa, pa proračunavaju kako bi jeftinija bila — republička. Ovo,
duhoplovstvo i mornaricu bilo bi „u preostalim državama konfederacije ili u inostranstvu“. Pored toga, „bilo bi no zaokružiti vojnu inđustriju”. „Demokracija” objavljuje i nćzavisnu listu novih društvenih pokreta, koja se, između, ostalog, zalaže ne samo za Sloveniju bez poIne diskriminacije i ber ludnica, nego i za Sloveniju bez vojske i vojne industrije. "gestom Vai OCU SNA Oi i SJ
„Demokratija” — i demokratija uopšte u Srbiji, pa i šire — tek mora suočiti, u Sloveniji su većim delom apsolvirana.
Ukrali im kandidata Za potvrdu ovih sudova u po-
četku je dovoljno pogledati naslove. U ljubljanskim novinama nalazimo: „Demos za slovenačku vojsku”, „Slovenački parlament”, „Kongres slovenačkih socijakicmokrata“, „Slovenački dizajn u INDCO-u”... Horoskop je, istina, samo „običan horoskop” (ljubav dramatična, zdravlje dobro), a ne slovenački horoskop. :
Beogradski list drži se demokratije, demokratije i opet demokratije: „Moralni kti demokratije“, „Žrtva se najbolje brani demokratijom”, „Saradnja demokratskih snaga”, „Beskorisna bola o demokratiji“, „Nauka i demokratija“... Astrolozi su, verovatno, u procesu kreiranja demokratskog horoskopa (unesite malo više demokratije u vašu vezu?).
Istini za volju, i demokratija u srbijanskoj „Demokratiji“ konkretizuje se i kroz naciju. Čita. se: „Srpsko nacionalno pitanje i demokratija”, „Kosovo je Srbija” i „Kosovo je srpsko sudilište”.
Pogledajmo i teme. S obzirom da su „deželni” izbori vrlo biizu (počinju 8. aprila}, razumljivo je što se pažnja posvećuje, recimo, „krađi i prekrađi” kanđidata. Su-
deći po pismu u „Demokraciji“, komunisti su u Radgoni „uzurpirali jednog nezavisnog kandidata. Ni u poziciji nisu cvećke — u Kopru se žena kandidovala na listi Demosa kao vanpartijski kandidat, ali su je Slovenački hrišćanski demokrati predstavili — kao svoju.
I „Demokratija“ se bavi izborima, ali pre svega iz ugla neophodnosti stvarno slobodnih izbora u Srbiji i (samim tim) oštrc kritike onog što se u ovoj Republici na tom polju nedavno dogodilo. Tako se utvrđuje da Radmila Anđeiković nije legalno izabrana na mesto
predsednika RK SSRN, „izbori koji su nam tu skoro komunisti u Srbiji upriličili“ označeni su kao „komedija ili, ako hočete, tragikomedija”, za sadašnje srpsko rukovodstvo rečeno je da je prvo podržavalo „nejasnu formulu političkog
-%% „Go «S
Pitanje nacionalne valute samo ie jedna od ilustracija generalnog odnosa prema Jugoslaviji. U većini napisa u ovim „nezavisnim novinama“ Jugoslavija se, naime, izjednačava sa Beogradom, a ovaj opet sa Srbijom, odnosno srpskom politikom! „Beli grad” — upozorava France Bučar — „stiska obruč oko Slovenije“. „Vojska, policija, finansije i spoljni poslovi područja su u
kojima Sloveni janema nikakvog uticaja“. Pritom, nastavlja Bučar, „Sva je savezna uprava, uključujuči i Predsedništvo SFRJ, praktično u rukama Srba”. Srbijanski ekonom'· ski bojkot je, opet, samo deo (pak· lenog?) plana da se onemogući slovenačka prerađivačka industrija vezana za jugoslovensko tržište. Međutim, glavni udar na Sloveniju — ecto novosti — ide preko Markovićevc ckonomske reforme, pošto se sa sadašnjim precenjenim dinarom slovenačkoj ekonomiji onemogućava uzmak, tj. preori-
Parlament i procenti
Gde bi se „Demokracija“ i „Demokratija“ razilazile ako ne oko Ko•
sova?
Govoreći da se Srbi moraju osloboditi iluzije da će svoj teret podeliti sa ostalim jugoslovenskim narodima (jer, su oni u Jugoslaviju ušli da lakše posvršavaju svoje državne poslove, oni su računali dok su Srbi sapjali, ali Srbi ne bi zbog toga smeli da se ljute), Gojko Đogo veli i da „izmenjena srpska politika u poslednje dve godine ništa nije popravila”, te da takva politika „ne valja i treba je menjati”. On se zalaže za državu koja pored građanskih jamči i prava svakom i narodu i za to da sve političke i umne snage oba naroda, Šiptara kao i Srba moraju imati pravo da slobodno izaberu svoje predstavnike koji će izneti svoje zahbteve i u parlamentarnoj raspravi i zajedno tražiti najbolje rešenje. Ipak, „naš nacionalni cilj neosporno mora biti postupno uvećavanje
procenta srpsk'
stanovništva na Kosovu, zato što „dok Srba ne bude
bar onoliko koliko ih je bilo uoči poslednjeg rata, nema sreće na Koso-
vu.”
IHi, kako je to formulisao Aleksandar Todorović, pitanje Kosova tre-
ba
rešavati „uz primenu opšteprihvaćenih normi međunarodnog, pra-
va o položaju nacionalnih manjina, što znači garantovanje osnovnih
va uz pretpostavku njihove lojalnosti državi kojoj žive. To znači: separatizma, bez terorizma, bez pete kolone“,
Po „Demokraciji” na Kosovu je „državni genocid“, odnosno varija-
cije na ovu temu.
pluralizma, a zatim, nevoljno, kad mu druge nije bilo, i stranačkog pluralizma“, s tim što jc „u praktičnoj politici svoja javna obećanja
i kršilo „kad god je moglo i koliko je
moglo”. Vojislav Koštunica u tekstu iz kojeg su izvađena poslednja dva citata kaže da će se Demokratska stranka zalagati za uspostavljanje demokratskog porctka koji nijcdnog učesnika, izuzev onih koji su za nasilno rušenje tog poretka, neće isključivati niti stavljati u neravnopravan položaj i protiviće sec svakoj vrsti političke ili nacionalne isključivosti „bez obzira od koga poticala”.
Listajući ponovo „Demokraciju“, zapažamo i dosta napisa u vezi sa religijom, što je razumljivo pošto su demohrišćani konstitutiv-
ni element Demosa. U „Demokratiji“, opet, o pravoslavlju ni reči. Ali zato ima sveopšte krivice komunista i njihove partije koja se više stotina (dobro, desetina) puta prinosi kao žrtva — zajedno sa Josipom Brozom — na oltar demokratije bez (po mogućstvu) ijednog
komunističkog lika. Tako: „priro-
da“komunističke vlasti nije diktatorska, već despotska“, „Josip Broz je, nadati se, neko.ko spada tamo gde mu je mesto'— u prošlost kojć ćemo se sa mnogo mučnine prisećati”, „socijalizam jc jedna velika sramota”...
Jugoslavija kao EZ
U Sloveniji se već naveliko radi na organizovanju alternativnih, nezavisnih sindikata. Specifična slovenačka tema i dilema, vlastiti novac, ukazuje se „kao onaj ekonomski atribut koji će slovenačku republiku stvarno ekonomski osamostaliti”. „Niti u programu, niti u najnovijim razmišljanjima komunista ne mogu se naći zahtevi za slovenačkim novcem“, primećuje Igor Omerza, čiji je pogled usmeren ka baltičkim republikama i EZ. Prve dobijaju svoju valutu, a u Zajednici savez suverenih država poseduje korpu različitih i konvertibilnih valuta.
jentacija na strana tržišta, A i Evropa, nastavlja Bučar, ukoliko uopšte zna za Sloveniju, saglasna jc u protivljenju bilo kakvoj zamisli o Sloveniji izvan Jugoslavije. A to sve dok Srbija stvara maltene paralelno ministarstvo spoljnih poslova. Na kursu „bacanja Slovenije na kolena“ je i predlog novog saveznog ustava usmeren ka jačanju nadležnosti federacije. Osim toga, po predlogu zakona o političkom udruživanju partijski život bi se podredio saveznim okvirima, odnosno onemopgućilo bi se poli-
tičko udruživanje po republikama (ili tako kaže nacionalni interes, ako ne i činjenice).
„Demokracija“” se i u drugim tekstovima bavi činjenicom da Evropa želi Jugoslaviju na celoj teritoriji Jugoslavije. Viktor Blažič na-
Spominjanje svih mrtvih „Demokratija“ se zalaže ra nešto što je u Sloveniji jedna od glavnih političkih tema, samo što se na severu to zove nacionalno, a ovde gra-
đansko i
„Demokratska stranka će se ralagati ra okončanje građanskog rata uvođenjem amnestije za sve učesnike ca po međunarodnom pravu. Takođe će se ljanstva svima kojima je odureto“. A „Demokracija“ iz programa Slo. čkih hrišćanskih demokrata prenosi deo u kojem se govori o „na-
vena.
nom finansiranja izdavanja „Pogleda“.
uslovi po kojima bi ovaj Savet tražio odgovornost redakcije...”
Ovo su stavovi Izdavačkog saveta lista „Pogledi“ čiji je osnivač Univerzitetska konferencija Saveza socijalističke omladine (sa sednice 13. marta ov. g.). „Prigovori“ o kojima je ovde reč nisu sa ulice, već se radi o stavovima Naučno-nastavnog veća Univerziteta „Svetozar Marković“, Univerzitetskog komiteta SK. Reč je o tome da je ovaj list najpre u celosti objavio program Srpske narodne obnove. Pa, zatim, otvorio stranice Vuku Draškoviću, kroz intervju
Kragujevac. — „U poslednjih nekoliko brojeva listu („Pogledi“) se zamera na senzacionalističkom pisanju, afirmisanju Vuka Draškovića i stranke SNO (Srpske narodnc obnove), kao i pokušaju afirmacije četničkog pokreta. Savet lista polazi od zakonskih odredaba o štampi, a nije u situaciji da bude sudija i da đaje ocene o tačnosti istorijskog uopštavanja i svega onoga što se prigovara u pisanju lista „Pogledi“. Savet lista ne može podržati nikakvu neistinu, ali s obzirom da nema mogućnosti da bude sudija očekivano je da
predsednika.
To, međutim, ne znači da se „Demokracija” ne bavi temama iz boljševističke prošlosti. Duplerica Ovog broja posvećena je poratnom vremenu razvlašćivanja agrarne reforme, osnivanja zadruga... „Demokracija” se — ukratko — ne mora razračunavati sa mrtvim nadkomunistom — već sa konkretnim potezima živih komunista. Rečju, u udarnim tekstovima ovog lista nema toliko nacional-republičke histerije, koliko naprosto logike koja je nacionalizovana — na štetu logike, razume sc.
Apanaža Petra i Tita
Demokratija „Demokratije“ drukčije pristupa svim ovim pitanjima — ukoliko im uopšte pristupa. Negativnog odnosa prema Sloveniji, naročito zapenušanog, jednostavno nema. Kad je o Jugoslaviji reč, Predrag Palavestra, recimo, konstatuje da je sudbina zem· lje danas u rukama opozicije i da je najozbiljnija pretnja budućnosti nesloga i nepoverenje među onima koji sad izlaze na političku sce-
nu. „U zahtevima opozicije koji stižu sa svih strana, iz Hrvatske, Slovenije i Srbije, kao i sa Kosova
gde su već pale žrtve bezumlja ima zahteva i slepih i nerazumnih, kao i zahteva pravednih i opravdanih, ali mi o njima nećemo moći razgovarati ako se nađemo pred otvorenim grobovima naše dece, ponovo izloženi pretnjama, ucenama i necčasnim uslovima...“
Ekonomijom, uključujući i Markovićevu reformu, bave se pre svega iz ugla kritike rasipništva. Vidoje Božić: „Nije ispunjeno obećanje sadašnje savezne vlade da će smanjiti administraciju i izvTŠiti deregulaciju propisa. Ima samo izgleda da ćc sc ostvariti nevesela prognoza da će „reforma uspeti, a privreda umreti”. TI tu je Tito ncizbežan, jer, tražeći institucionalne pretpostavke za skromnost „na vrhu“, govori se da je apanaža kralja Petra I javno pretresana i odobravana u Skupštini, „za razliku od apanaže Josipa Broza.” A kad je jednom Dimitrije Tucović žestoko kritikovao apanažu kralja, kralj je došao na vrata gospodina Tucovića i rekao otprilike: Gospodine Tucoviću, mi moramo da se oružamo zbog Bugara, a pošto ne možemo direktno da iskažemo visinu vojnog budžeta, suma za vojne potrebe ide preko moje apanaže, pa prema tome ne ide u moj džep“.
ako je nešto neistinito i netačno glavnog urednika (pod literarnim napisano ili je suprotno zakonu u naslovom „između Tolstoja i Nještampi da će reagovati nadležni goša), pružio mu priliku da odgoorgani. Kako do toga nije došlo Sa- vori na kritike stranci i lideru. Uz vet lista jedino može da konstatu- to, u istom broju, donosi još tri je da se nisu stekli odgovarajući teksta direktno vezanih za Draš-
Evropa ne spada u značajnije teme „Demokratije“, mađa se u jednom tekstu kritikuje Pismo o namerama Demokratske stranke koja se zalaže za uspostavljanje. diplomatskih odnosa sa Izraelom „koji se možda u ovom trenutku već i uspostavljaju“, umesto većeg insistiranja na ulasku u EZ.
Na kraju, „Demokraciji” nije mnogo stalo do slike svojih patrona ni u očima drugih političkih formacija u Sloveniji, a još manje do slike koju realno mogu dobiti stranke u drugim delovima Jugos-
rodnom pomire:
ideološki revanšizam, kažu oni koji su za „pravo na istinu i javno spominjanje svih mrtvih, rehabilitaciju krivo osuđenih i za pravo na domovinu i ukidanje svih isforsiranih ideoloških okvira koji dele ljudi u
Sloveniji”.
vodi misao zapadnonemačkog ambasadora (u Beogradu, naravno): Mi smo protiv slovenačkog separatizma. Slovenija mora ostati u Jugoslaviji da bi za sobom povukla druge i Jugoslavlju napravila zrelom za Evropu. A potpuno isto misli i Marković, uočava Bla-
Tribina SNO
Početak rasprave O „Pogledima“ ubrzalo je organizovanje trlbine za Vuka Draškovića i njegovu stranku Srpsku narodnu obnovu koju je organizovala redakcija (čitaj: glavni i odgovorni urednik) „Pogleda“. Bila je zakazana za dvoranu Prirodno—Mwmatematičkog fakulteta, ali je ona bila mala, pa se preselila na rukometno igralište (O broju prisutnih podeljena su mišljenja: jedni tvrde da je bilo oko tri, a drugi više od sedam hiljada, „uglavnom mladih ljudi“). U poslednjem broju „Pogleda“ glavni i odgovorni urednik dovođenje Vuka Draškovića i promociju Srpske narodne obnove pravda nepozivanjem ove stranke na raniju promociju političkih partija u osnivanju u Kragujevcu.
rase GGiBFURCorPySKE Ti Ing MEA ar WRIREaA—J kovića i SNO.
U sledećim brojevima „Pogledi“ traže „Istinu o četnicima“ (u dužem uvodnom tekstu glavnog urednika Miroslava Samardžića). U istom broju objavljuju ukaz o odlikovanju predsednika SAD Hari Trumana koje je dodelio posmrtno Draži Mihailoviću preštampavaju tekstove iz nekih domaćih i emigrantskih novina, objavljuju pisma koja pred ostalog
- okrivljuju komuniste za zločine
okupatora (da nisu dizali ustanak okupatori ne bi streljali „sto Srba za jedno ubijenog Nemca“.
Dr Miroslav Đorđević, pred-
sednik Izdavačkog saveta „Pogle-
da“, kaže: imao sam utisak da su članovi Saveta ovu prvu raspravu shvatili kao neku vrstu pritiska na mladu redakciju, pa su,stali na njenu odbranu ne ulazeći u sušti-
: nu. Mi smo očekivali da će se, pre
nas, oglasiti bar Savez boraca. Ali sa ovom raspravom ćemo nastavi-
" ti, da vidimo kako se finansira iz-
laženje „Pogleda“.
Reč je naime o sledećem. Dok je list imao tiraž približno potrebama: univerziteta i sredstva koja su za njega odvajana u Konferenciji SSO bila su dominantna. Međutim, tiraž od 40.000 primeraka to što sada odvaja Univerzitet jed-
PREDSTAVLJAMO VAM NOVU GENERACIJU
PERSONALNIH RAČUNARA |
va je dva-tri procenta troškova, pa glavni urednik kaže da su „malo veća nego za štampanje pozivnice za jednu malo veću svadbu“. Pa toj logici: koliko para toliko i in. formacija sa Univerziteta, pravda se beznačajno malo posvećivanje prostora životu i radu studenata i univerziteta u celini.
— Nastavno-naučno veće Uni. verziteta, nije zainteresovano da finansijski podržava izlaženje „Pogleda“ sa ovim sadržajem niti ovo. likim tiražom. List je osnovan za objedinjavanje informisanja o zbj. vanjima na univerzitetu i za pod. sticanje kulturnog stvaralaštva mladih, ali se on bavi dnevno-političkim događajima. Nemamo ni-
Zloupotrebe
Opštinski komitet SK nije sc opredeljivao,o izdavačkoj orijenta ciji studentskog lista „Pogledi“ Jer, ako se zalažemo za slobodu štampe i autonomiju univerziteta. onda moramo dozvoliti omladin cima da se najpre izjasne kakav list žele. Međutim, moram da ka žem da smo mi na univerzitetu Još znatno pre nego što sam došao u Opštinski komitet, upozoravali na neprihvatljivu izdavačku or:jentaciju studenata—novinara, ali se tu ništa nije uradilo.
Najpre se govorilo da nema ız davačkog saveta, posle toga odlazi prorektor pa rektor univerziteta ı sve je to uticalo da se temeljno ne raspravi izdavačka orijentacia „Pogleda“ i preduzmu odgovaraju će mere. Ta naša nedovoljna orga nizovanost, pre svega na univcrzi tetu, je najblaže rečeno z.Qapot rebljavanje. (Prof dr Miodrag La zić, predsednik OK SK u Kragulev cu)
WH: eOe Og ePCiR PE ier Or Sarena Taza a šta protiv da se i tim bavi, ali prevashodno mora raditi ono zašto je
osnova, prenosi Kosta Đonović. Na to upozorava i Savet lista i u zaključku pored ostalog obavezuje redakciju da „mora vrlo često vršiti analizu strukture lista i pojedinih tekstova, kako ne bi napustili osnovnu orjentaciju i kako bi list trajno zadržao obeležja, slobodnog glasila studentske omladine“. S. JANKOVIĆ
lavije. U „Demokratiji“, međutim, . nalazimo zalaganje za „blok de- ij mokratskih partija u Jugoslaviji“. M Kod Đurađa Ninkovića čitamo da 3 „Srbija nametnutog jednoumlja ni- | je mogla biti privlačna ni velikom CJ broju svojih stanovnika koji su CACHE i otišli u rasejanje, a kamoli „okvu- : man 240 M žavajućim narodima”, Ovakvu sa- * 35' ž mokritiku nismo našli u „Demok- BEK ae 428 466 MB H raciji“. Istina, tog jednoumlja je i 28 mesec [ja elem ama | 5 |
| LAP 214MMz | may S5M0 28 mec ||
|. 0000—12 | 1MB ;
'& | | ||
685 60/2 0006/V30 60KB M
tata: izuzev. ratnih:z10či BECIE"2 maz 4.64 MD ri zalagati i za vraćanje držav- OPČUE. MATEMATIČKI KOPROCESORI. MONITORI. FDO. HOD MEMORUSKA PRI BI |
CIONE ILAN KARTICE. ŠTAMPAČI. PLOTERI, DIGITALIZATORI | SKENER ON MAGNETNI TANI, KONAAIKIE: |H
io Đaočalaota “. „Nismo za istorijski ili NAPOMENA SVI MODELI SE ISPORUČUJU SA OPERATIVNIM SISTEMOM MS DOS V 3 30/4 i 7 DROP Ga OVA IH a RAČUNARE POD 1 12 ISPORUĆUJEMO ODMAH i i : ||
0 VRHUNSKI TEHNOLOŠKI NIVO ~ |
sad znatno manje u DOM ili ga h p možda više i nema, ali je pitanje + a se jedno RAB. ONA BN ii đo VELIKI IZBOR STANDARDNIH I SPEĆIJALNIH ŠI rugim -— opsesivno državotvor- = Hi nim — može smatrati znakom ne- = i V Š | kakve zrele demokratije. so ERSKIH RJE ENJA i Uostalom, kad (ako) Demos ili / ||
žič. Međutim „evropokrati“ su protiv drobljenja TOR zbog toga što preko nje idu najbliži putevi za „Drang nach Osten“ (prodor na istok), a tu je i neiscrpan izvor jeftine radne snage. U toj drža: vi nedostaje samo jedna stvar „manjka čvrsta ruka, manjka Tito“. Ovo je, ako smo dobro pregiedali, jedino spominjanje bivšeg
Demokratska stranka osvoje vlast, ili bar počnu da učestvuju u njoj, pokazaće se sa više realnosti a manje propagande ko se za kakvu demokratiju zalaže. U delovima sveta kojima težimo da se približimo, ipak se zna sadržina tog pojma.
R. NINČIĆ M. MLAKAR
. 208 | 7099 covvum |
71060 SARAJEVO Gumdubceva 62 tel 071 215344 0 41046 fay 071 215613