Борба, 26. 03. 1990., стр. 7
САЈ
оград. — Када је 2000 грауаинара београдског „Рада“ 25. % испред Скупштине (реј УЗ скандирање „Хоћемо еба, „Лопови, лопови“, „Доле 16, доле фотељаши , тражило д генерални директор Бранис18 Вучић поднесе оставку, а пректоров покушај да им се 06ти није успео — нико није мо10 претпоставити да ће исти инхењер Вучић после само два мепа опет бити изабран за дирекГрађевинског предузећа. Штрајк се завршио тако што адници као симбол пролепреке глади на скупштинским пепеницама оставили две рад: ничке рукавице, парче хлеба, штету, сир „зденку“ и паклицу фпера од 25 грама. Случај је цончан ових дана када је Радички савет Грађевинског предмећа „Рад“ изабрао Бранислава фузића за генералног директора предузећа и у наредне четири гдине. ,
Тим поводом, у размаку изцеђу два путовања на нека од бројних градилишта у иностранспу, разговарали смо са овим, шако његови сарадници кажу, пеним привредним менаџером.
е Од укупно 30 кандидациоцих зборова, Ви сте добили џебисцитарну подршку на 28. Процентуално, за Ваш избор паместо тенералног директора пјаснило се више од 95 одсто јадника. Успут, били сте једикандидат. Како тумачите тај феномен 7 '___ Истина је да сам добио дршку колектива, али радниик ваљда знају да оцене. На место генералног директора дошао им још 1988. године. Пре тога, пошао сам пут од инжињера, шефа градилишта, управника и директора Градње „Нови Беогјад“. После реорганизације 1975. (ио сам директор Р3 „Операти: п',затим помоћник генералног директора за производно-техничке послове, па заменик генефалног директора. Осим тога, Раднички савет је сачинио Протам рада и план развоја предузћа за наредне четири године. Узесници на конкурсу требало је јадају своје виђење и начин изтшења Програма, па је избор пршен и на основу тога.
Утицај гласина
09 Пред Скупштином је затажена Ваша оставка, ви сте еи понудили, а сада сте од истих тих радника бирани. Да ли ју питању само „обрт у главана“ или сте, заједно са радницима, у међувремену успели да вађете решење на обострано задовољство
— Најпре, од мене на штрајку
ПОДНЕОСТАВКУ: Бранислав Вучић
АЛА СА ВУЧИЋ, НОВОИЗАБРАНИ (И БИВШИ) ДИРЕКТОР » БОД РАДНИЧКОГ ЗВИЖДАЊА ДО ПЛЕБИСЦИТАРНОГ
ПОВЕРЕЊА
них зборова
није захтевана оставка. Истина је да су неки пред Скупштином тражили да поднесемо оставке ја и финансијски директор, али је то било пре формирања штрајкачког одбора. Вероватно су људи били под утицајем гласина да ја нисам желео да одем на градилиште „Хајата“ где су се радници најпре окупили. У ствари, хтели смо да се збор одржи или тамо или у Дому синдиката, а не да се иде пред Скупштину јер за то није било потребе. Ја сам био спреман да поднесем оставку, али штрајкачки одбор ни-
Чврста или ~ варљива љубав
4 • Пашко ми је било кад радници, међу којима је било и изузетно дорих, нису хтели да ме саслушају Ф Радници ваљда знају да оцене: подршку за директорски мандат добио сам на 28 од 30 кандидацио-
1989. године донели Програм организовања и усклађивања са. моуправних општих аката са Законом о предузећима, вероватно међу првима у Београду, а у нашој грани и први. У споростима остварења тог Програма могу се. тражити захтеви штрајка, а спорости су настајале и због свакод“ невних промена прописа. Раднички савет је, неколико дана пре штрајка, донео одлуке о усклађивању личних доходака са законским прописима. Да су радници били боље информисани о овоме, можда до штрајка не
Милијарда долара уговореног посла
Више од милијарду долара уговореног посла, уз изглед да се већ за два месеца склопе нови послови вредни 500 милиона долара — тренутна је финансијска „слика“ грађевинског предузе-
ћа „Рад“.
Велику заслугу за то имају и мешовите фирме, које је „Рад“ не-
давно формирао са страним партнером. Совјетском Савезу и по једна у Италији,
Ираку.
Тренутно их има три у Француској, Алжиру и
После рата београдски грађевинари радили су Железару у
Смедереву, „Црвену заставу“,
грађене су термоелектране у Ираку,
Борске руднике, колико јуче, из-
болнице у Чехословачкој,
Фармацеутски факултет у Триполију.
И данас, када је у све оштријој конкуренцији тешко доћи до
посла, грађевинари „Рада“ граде хотеле, Москви и Риги, више објеката у Ираку и Чехосло-
сеља у Лењинграду, гресни центар У Монголији,
вачкој.
болнице и стамбена нафабрику у Сизрању, кон-
==
ти на првој, нити на сутрадан одржаној проширеној седници Радничког савета у најширем саставу, није захтевао моју оставку већ је захтевао моје поновно постављање и пуну одговор. ност у даљем креирању и вођењу пословне политике „Рада". То је, уосталом, и моја законска обавеза:
е Да ли се ондаио овом штрајку, као и у већини случајева у последње време, може говорити само као о најбржем и најефикаснијем инструменту за повећање плата7
— Штрајк радника „Рада“ одржан је не само због ниских личних доходака, већ и због одређених организационих слабости, иако смо ми још у априлу
би ни дошло. Ово је оцена и штрајкачког одбора и свих структура У предузећу. Илустрације ради, радници су захтевали повећање плата за 100 процена. та, а када смо применили одлу: ке Скупштине СФРЈ, испало је да су плате повећане за 160 одсто, тако да је просечан лични доходак у „Раду“ данас око 4300 динара. Наше одрасло чедо
Ф „Рад“ је доскора пунио ступце штампе афером око стана бившег директора који је у међувремену додељен једном од челника Градског комитета2
Има ли „Рад“ везе са свим тим7 ,
· ТУЖВА НА СЛОВЕНАЧКОЈ СИНДИКАЛНОЈ СЦЕНИ |
Име за програм
Званични синдикат Словеније, на запр прогласио се независним и најавио да ће ти у — савез слободних синдиката Словеније Ф Иако му створи неку врсту опозиционе Хитри „званичне“ и најављује, савеза независних синдиката
ове странке махом се заузимају за синдикалну организаци-
| У Која би била надстраначког | ме Јер, на синдикалној териМе од нешто више од 800.000 слених тешко да има про-
пи на пример, за одвојен син-
| ту б зелених, За надстранаш. ~ заузима и званична, како ЖЕ још називају „режимПи кална организација. 10 св е одриче политике, али за| Својим члановима препоручуприје подрже све синдикалне Лставнике, без обзира која их
за анка кандидује, на изборима Улазак у веће удруженог рада. југу занични“ су међу првима У славији почели да увиђају да па папирним резолуцијама и има може дефинитивно изИТИ чланство. Први су стога пр Пи питање озакоњења Тав ке и његово уношење у усПоцеј РЈ. Али, која вајда од тога, рентек су да их клевећу конкуорма независне синдикалне ације: док се о праву на
ајк и штрајкачком правил-
у Ку „режимски“ синдикат буса ме ЊЕ по новинама, у исто времају адницима у Копру саопштас отпуштени сте и за петнафаб Минута да сте напустили звану У На овакве оптужбе 5 то 6 синдикат одговара да 10 нема истинских података.
| Љубљана — Словеначке опо-
по
Словеније
За сваки случај, уз истинско поспешивање активности, званични синдикат је променио и име. На запрепашћење опозиционих синдикалних групација, које муку муче око оснивања, „режимски“ синдикат наједном - постаје независан. За крађу програма враћено је крађом имена!
Но, званични синдикат се ни са,
тим није задовољио и већ је најавио да ће се после наредног конгреса, заказаног за 6. и 7. април, словеначка званична синдикална организација преименовати у савез слободних синдиката Словеније. | Без агресивности, сматрају представници, сада слободних, синдиката Словеније, очи у очи са републичком владом, односно Привредном "комором, неће се доћи до потписивања генералног колективног уговора, који ће постати истински заштитник рада и гарант праведности на тржишту радне снаге. Питање је хоће ли „држава“ пристати на колективни уговор, који предвиђа да синдикалног повереника не плаћа синдикат већ послодавац, који никако не може да га се отараси. Иза тога је и четворогодишњи синдикални програм слободних, који већ У овој години захтевају најнижу плату од 600, а просечну од 1.000
епашћење независних опозиц се после наредног конгреса,
синдикалне уније, Франце 30. марта у Цанкарјевом дому
ДЕМ.
Да прошле седмице независ-
ни (опозициони) синдикат, У љубљанском хотелу „Слон“ није покушао да створи неку врсту опозиционе синдикалне уније, готово да би до даљег пао у заборав. Тај састанак одржан је захваљујући Франце Томшичу, некадашњем лидеру „литостројског“ штрајка и пропалом лидеру словеначких социјалдемократа, али се захваљујући и њему завршио неуспешно. Томшич је, наиме, на себи својствен ауторитативан начин, покушао да створи унију независних и стави јој се на чело. Међутим, против тога је био Растко Плохл, већ уважени лидер независних из Птуа. ) Томшичу се замерило што наврат — нанос жели синдикат, уз то и лидерство, а да са собом није понео ни програм, ни статут, нити било који програмски документ којим би везао независне из Птуја и Марибора који су најбројнији. Томшич је одговарао да оснивачким конгресом треба предухитрити званичну синдикалну организацију да не покупи шлаг.
Они који ближе познају Томшича знају да ће он ићи до краја. Састанак У хотелу „Слон“ му је п о као одскочна даска, пре свега, јер је на њему основан
_дине и да ће, применом инже-
ионих синдикалних група, 5. и 6. априла, преименоваје прошле недеље пропао покушај да Томшич по сваку цену жели да преду“ — оснивачку скупштину и конгрес
Скупштине СР Србије
— За Србију није разумно да инсистира на федералном уређењу, у садашњим условима. Таква настојања се, више не само од стране Словеније и Хрватске, тумаче као унитаризам, као Србији својствен хегемонизам и сл. Тако тумачена, она сада компромитују Србију. Сада је разумно да Србија не допусти више да због федерације трпи понижења и увреде. Свакој републици, тј. њеном матичном народу, који Југославију доживљава као „тамницу народу“, треба допустити да из ње оде и на начелу права народа на самоопредељење оснује или сопствену државу или се „учлани“ у неку од постојећих држава. Претходно би требало установити да је то доиста жеља народа, за шта је најпогоднија форма референдум. А онда долази питање граница, међусобно свођење економских рачуна, гаранције мањинама и сл. Разуме се да би тиме југословенски народ који је мањина, од статуса равноправног народа у федерацији, постао национална мањина у новој самосталној националној држави, каже др Ратко Марковић, члан Комисије за уставна питања Скупштине СР Србије.
Али, узмимо баш пример српског народа ван Србије. Он није уживао, сем начелне уставне декларације о равноправности свих народа, никакву посебну
— Суд је рекао своје и то је цела афера. Што се тиче, „Рада“ ни Урошевићу ни Максимовићу он није нити давао нити одузимао станове, односно прераспоређивао их. Са тим дакле, нема никакве везе.
Ф Познато је да већина од 7500 запослених у „Раду“ долази из провинције. Какви су услови њиховог смештаја у Београду: — Услови у самачком хотелу су изванредни, али су у радничким колонијама доста лоши. Предузимамо конкретне акције! да се стање поправи. Међутим, овде су проблеми нешто компликованији, јер смо ми 1947. основани као предузеће од републичког значаја, тако да смо по градовима у Србији где смо радили, смештали и наше раднике. Сада смо у позицији да највише градимо у Београду, па смо и присиљени да солидан смештај ван главног града заменимо принудним смештајем у Београду.
Ф9 · Југословенско грађевинарство данас и трансформисано Грађевинско — предузеће „Рад“ у њему:
— И грађевинарство је, као све привредне гране уосталом, данас у Југославији у тешком положају. Променом привредних и друштвено-политичких услова и наша _ће грана наћи себе. Тржишни услови понашања и правна држава једина су гаранција за укупну самосталност, одговорност и правно понашање. Данашња организација „Рада“ је инжењеринг систем са комплетном _оперативом. Програмом развоја предузећа предвиђено је да техно-економски вишак кадрова буде решен већ до краја го-
Алиби за ЛИНЧ
Тобожња тровања албанских младића и девојака лакрдија је у којој је сваки учесник унапред знао шта му ваља чинити
јединство
... Актери косовске драме при редили су још једну провидно изрежирану представу о „страда. нији“ Албанаца на Косову. Маштовити режисери и сценаристи, као и у случају фарсе са заточеним „рударима у Старом тргу, „пронашли“ су, „отров“ који из ваздуха вреба искључиво млади ће и девојке албанске народнос ти. Да би представа била својеврстан спектакл столећа, од прве срочене вести о подметању отрова, до лекарске интервенције, режисери су се потрудили да ма. совним сценама драматичног спашавања тобоже угрожених живота оставе утисак о беспомоћности и безнађу у којем се затекла албанска народност...
Читава лакрдија о тобожњем тровању албанских младића и девојака у косовским градови ма, у којој је сваки учесник знао шта му ваља чинити, срачуната је као повод, али и алиби за масакрирање _ мирних _— грађана српске и црногорске националности у Подујеву и Вучитрну.
Извршена је хомогенизација албанске народности, не бирајући средства, како би се остварио вековни сан сепаратиста о другој албанској држави, сада на територију српске државе. На то упућује збор Албанаца у омладинском дому „Боро и Рамиз", на којем је јасно и гласно речено да ће Албанци тражити „развод“ од Југославије. Френетично клицање таквом захтеву само је део припрема за масовно оспоравање државности Србије на њеној косовској територији.
Мирко ЋУПИЋ
њеринг пословања, предузеће. обезбедити да у иностранству годишње ради 1500 до 2000 радника. Познато је да су грађевинари међу највећим извозницима, али се то ретко, кроз разне видове олакшица које имају друге гране (спољна трговина, туризам итд), признавало. Ваљда ће и у томе доћи до позитивних промена.
еФ' На крају, једно сасвим људско питање: Како се осећа челник једне фирме кад радници неће да га саслушају као што се то Вама десило у децембру пред Скупштином
— Веома тешко. А најтеже ми је било због тога што је међу тим људима било и много изузетно добрих радника и нисам могао да схватим да су они прихватили мишљења недобронамерних појединаца. Цвијетин МИЛИВОЈЕВИЋ
УИницијативни одбор за оснивање конкурентског синдиката. Без обзира што Плохлу и Птујчанима није ни падало на памет да „од готовог праве љубљанску вересију“ и одрекну се оснивања независног синдиката Словеније у Птују, Томшич је већ најавио оснивање савеза независних синдиката Словеније. Оснивачка скупштина и конгрес већ су заказани за 30. март, у Цанкарјевом дому.
На тај начин Томшич неће предухитрити само званичну синдикалну организацију, која је конгрес заказала за 6. и 7. април, већ за један дан, и конкуренте из независне синдикалне формације у Птују, који су, такође, заказали оснивачку скупштину. Птујчани, међутим, имају близу хиљаду чланова, а Томшич ниједног. Тако ће се крајем марта и почетком априла синдикално небо испунити конгресима. Реч је о слободним и независним синди-
... Под изговором да су Срби „умешали прсте“ у „мистериозну епидемију“, у Подујеву, Урошевцу и Вучитрну Албанци су нападали грађане српске и црногорске националности и двојицу тешко ранили. То је још један разлог и повод за погоршање ионако лоших и тешких међунационалних односа. То је дело албанских националиста и те случајеве осуђује албанска народ“ ност. Починиоци тог тешког међунационалног ексцеса не желе добро Албанцима и ово страшно дело се не може оправдати ничим, најмање сумњом заслијепљених појединаца у припаднике
Распоред
Позната је прича о нашој фабрици обуће која је радила за Немце. Дошла је на испомоћ немачка радница. Али, немачка радница је долазила на посао сат катима, а да ли ови придеви од-| касније и одлазила сат раније, а говарају стварности, вероватној притом дупло пребацивала норће већ месец дана после конгре-|му. са пресудити синдикално чланство које неће хтети да плаћа чланарину онима који производе папире, већ синдикату који нуди истинску заштиту. .
Д. ДРАШКОВИЋ!
Пре неколико година Немци су радили упоредне анализе са својим пословним партнерима. За пример су угели нашу угледну радну организацију „Иво Лола Рибар“ са 4.500 радника и њи-
И Србија може да се ,
Сада је разумно да Србија не допусти више да због федерације трпи попублици, односно њеном матичном народу, ицу народа“ треба допустити да из Комисије за уставна питања
нижења и увреде. Свакој ре који Југославију доживљава као „тамни ње оде, каже др Ратко Марковић, члан
Некоме на најодгово но или не одговара на Косову, или је нео ваност таква да се нич уопште ни надати
ниси
фигура
НИН
заштиту. Ипак је и он, као и други народи који не живе у матичној републици, психолошки сигурнији када је његова матична република у заједничкој држави, него када је она независна, са: мостална држава. Но, понављам, ниједан југословенски народ се не може на силу држати у федерацији, ако ову доживљава као ограничење своје националне слободе. Са народностима је већ друга прича, јер оне имају своје националне државе ван Југославије. 6 Хоће ли Србија, по Вашем мишљењу, само понављати да је за федерацију и тиме оснаживати оптужбу за унитаризам или ће се и сама почети при. премати за све варијанте које су очито пред њомг
— ја мислим да Србија последња треба да дигне руке од федерације. Али, тек пошто се сасвим јасно покаже да ова нема никаквих шанси. А то ће бити убрзо. Последња шанса је Предлог Председништва Југославије за нови устав. Ако и он не прође, онда је и политички неписмени ма јасно да се неће федерација. Додуше, ње већ као савезног уставног поретка нема, јер на територији Југославије на којој у
инв
Тровање И „тровачи“
рнијим мјестима очиглед“ ма какво смиривање стања дговорност и дезорганизоему бољем не можемо
У овој и оваквој држави (уколико је од ње уопште још нешто остало) некоме на најодговорнијим мјестима очигледно или не одговара ма какво смиривање стања на Косову, или је неодговорност и дезорганизованост таква да се ничему бољем не можемо уопште ни надати. Афера са тровањем или „тровањем“ ученика албанске народности то потврђује на драстичан начин. Случај без преседана у новијој историји међунационалних односа не само у нас окитио је ореолом побједника све друге осим државе, ма каква она била.
Три су пуна дана откако је У Подујеву почело да се збива то што се збива. У та три дана могле су, дакле, теоријски да се десе само три ствари: или је до тровања доиста дошло на начин у којем _ отровани представљају стварне жртве, или је тровање било у режији коју је неко добро организовао и зато добио масовну подршку тровача, отрованих и бројне публике од улице до медицинских установа, или је све скупа велика игра гдје ствар. них жртава у буквалном смислу ријечи нема, али је највећа жртва, заправо, већ пала: грађанском рату, чије су слике виђене на ТВ само ноћ раније из румунске варошице Тргу Муреш, приближили смо до по. сљедње степенице.
Која је верзија од ове три истинита показаће се, сасвим из: вјесно, врло брзо, На свој начин, свака је од њих монструозна и открива докле може ићи људско лудило, које је наша реалност. Зато, апсурдно, или истинито, можда и није за одговор на пи-
ЈУ
српске и црногорске националности. Одговорно понашање у трену: цима драме изазване тровањем, најбоља је помоћ болесницима, а сигурно и стабилизацији стања као посљедице међунационал-
не раздора. Напротив тиме се са мо отварају врата сукобима братоубилачком рату.
хову радну организацију за хиљаду радника. Ефекти су били исти. Како Од 1000 немачких радника, петсто је радило директно у производњи, а других петсто у другој линији, непосредно у организовању посла.'Сад постаје јаснија прича о Немици која је радила два сата мање, а дупло пребацивала норму. Једноставно, она није пристајала на организацију посла која влада у нашим _ колективима. – („Кому-
нист“)
ОТЦеПИ
| БОРБА, понедељак 26. март 1990. страна
реч по реч Без „раскрштавања
са религијом“
— „Бомба“
која је многе и чланове и нечланове СК веома _ изненадила јесте отварање врата „свима без обзира на лични свјето- ЗДР назор“, што подразумијева и до јучер незамисливу могућност уласка вјерника у СК БиХ. — То јесте новина на коју су са неодобравањем реаговали чак и поједини интелектуалци, а д не говорим о ширем чланству, Није чудо јерје и у постојећем Програму СКЈ однос према религији дефиниран на крајње ригидан начин. Тамо изричито стоји да је чланство у СКЈ неспојиво са прихватањем и проповиједањем религије. — То значи да религиозни људи и не само они, него и сви остали који нису на позицијама материјалистичког погледа на свијет, могу ући у СК БиХ, равноправно са другима, ако се залажу или прихвтају његове циљеве: социјализам, федеративну југославију, слободу човјека изнад свега, равноправност, солидарност, друштвену _ праведност... То су циљеви који се не косе са изворним принципима, колико је мени познато, ниједне религије, ни вјерске заједнице у Југославији. С друге стране, уз овакво опредељење, наша партија рачуна на подршку на изборима и од вјерника, који не морају улазити у њу, али који ће вјероватно поздравити овакав потез. А по неким истраживањима у појединим националним заједницама у земљи, а и у БиХ, вјерника је и до 80 одсто. (Крстан Малешевић, _ члан Предсједништва ЦК СК БиХ у „Олобођењу“)
Крах националне еуфорије
— То што су у програмима нових странака на прво — место
државно-правна пита- | ња, или чак · питање — отцепљења од У р7 Југославије, сматрам остацима како грађанског, тако и коминтерновског наслеђа. Грађанске странке у краљевској Југославији крахирале, поред осталог и зато што су се искључиво бавиле државно-правним питањима, занемарујући економска и социјална. Савез комунис. ~ 'г такође пропао, не само због завођења једног недемократског система, већ и због тога што је последње две деценије и сам био заокупоној линији која је стварним 10- љен националним и државноплитичким тровачима потребнија равним литањима, док је, сару" изнад свега, Та три дана, дакле ге стране показивао потпуну недефинитивно су доказала тезу са пари 3 пре лица нар еј
номско-социјалних питања. Трепочетка овог текста: нису, најбало би извући поуке из прокрају крајева главни проблемијплости. Моје је мишљење да ће ове земље тровачи. Проблем су|будућност у Југославији имати они који нису у стању, или нејоне странке које се посвете пре желе да их зауставе. Циљ да сејсвега решавању питања економсторија о тровању никада не до-|ско-социјалних реформи. 06веде до краја како ваља, јер сејрнуто, странке које у први план тек тиме постиже оно што се хо- стављају даље национална и ће, Укључујући ту и из комши-|државноправна питања, доживелука виђено убиство транспа-јће крах врло брзо, чим прођу ове рентом. То се, онда, зове име-јнаше националне еуфорије, коном и презименом у једној рије-јима смо сада опседнути. (Др чи: диверзија. Н тровањем, већ Бранислав Глигоријевић, научнеоткривањем истине о трова-|ни саветник Института за савњу. ремену историју у Београду у
Златко ДИЗДАРЕВИЋ „Комунисту“)
(| •
две републике функционише уставни поредак друкчији од оног предвиђеног Савезним уставом, премда је код једне од њих то одступање веће, а код друте мање, Али, да би постојала федерација, треба да то сем Србије хоће и други.
Србија не треба никога да присиљава на федерацију. Битно је да њена савест пред жртавама које је поднела за стварање Југославије и пред припадницима српског народа који живе ван Србије буде чиста — она неће дићи руке од федерације докле год ова има и минималне изгледе да опстане. Разуме се, Србија у овој ситуацији мора имати политичко достојанство. Она не сме да потцењује себе да би спасла Југославију. Она је и у Југославији земља са најдужом државнотворном традицијом, са најбогатијом уставном историјом и са великим светским угледом, стеченим пре свега у отаџбинским борбама за успостављање политичке демократије. Србија мора бити спремна да ус тавно реагује у свакој. могућој ситуацији која буде произишла из овог већ одмаклог процеса конфедерализовања Југославије. То је, исто тако, дужна да чини према жртвама које су пале за њену слободу и према својим политичким пријатељима у свету, чији број није мали.
Милорад ВУЧЕЛИЋ
()СЛОБОЂЕЊЕ
тање како побиједити ситуацију на Косову најважније које се од три лудила десило. Важно је нешто четврто, а заправо прво: како и зашто пуна три дана нико овлашћен није дао одговор на питања шта се то уистину у Подујеву десило. Изостављање тог одговора отворило је простор за све оно што се тровањем или „тровањем“ хтјело постићи. Та три дана одсуства истине, памети и одговорности показала су се подједнако разорним као што је и сам чин тровачког или „тровачко“ _ лудила. Непостојање праве истине директно је породило најмање двије апсолутно опречне истине о цијелој ствари.
Подијелило је земљу тачно по
ови
аи
Ране раздора
КРУПАН ЗАЛОГА9
( РС -- мује (Градимир Смуђа „Дневник“)
ара Г о. мтрадија" 90 ___ ____ Нечисти Први Плагирали су ме! Ја сам све то Сад видимо да су нас на буд- први и аре при („Глас“) ност терали они који нису могли мирно да спавају! (Београд 202) До последњег
Народ се мора усрећити, макар сви изгинули. („Побједа“)
Слухиста Најновија професија: БИВ- _ Слух ми је изванредан! Нема Ши комуниста! те гласине коју нисам чуо! („НаУ виду заната! („Дневник“) _ ша реч“)
Занат