Борба, 26. 03. 1990., стр. 8
У закључцима лисабонског заседања се каже да ће Југославија бити примљена када реши питања унутрашњих реформи, као и национално питање Ф Лончар разговарао са Жаком Делором
и Катерин Лалимијер
Лисабон. — У закључцима, који су усвојени на крају прекју-
черашње, ванредне седнице Ев-
ропског савета, каже се да овај западноевропски форум подржава и поздравља захтеве појединих земаља Источне и Централне Европе за улазак у његове редове, али се исто тако наглашава да се статутарни услови морају утврдити о краја.
И у дебати и у закључцима са састанка у Лисабону, изражена је подршка демократским процесима на источној страни континента и враћању земаља тог региона „фундаменталним вред-
Лончар код Соареша
Лисабон. Португалски председник Марио Соареш примио је савезног секретара за иностране послове Будимира Лончара, који је у Лисабону учествовао на ванредном заседању Европског савета.
У дужем разговору, који је протекао у срдачној и прија. тељској атмосфери, размењена су мишљења о даљем развоју односа између двеју пријатељских земаља.
Интересујући се за развој Југославије и њене реформе, Соарет: је истакао историјску улогу наше земље у послератном периоду. Улога Југославије, додао је он, значајна је и данас због њене реформске оријентације и њене ванблоковске позиције која је била и остала непролазна вредност.
Португалски председник је исто тако рекао да његова земља подржава Југославију у њеним напорима да се чвршће повеже са Европском заједницом и другим европским ин-
теграцијама. (Танјуг) ЛЕТЕТИ РАНИ 62
ностима европске цивилизације". Међутим, критеријуми за улазак у редове Европског савета, који тренутно броји 23 члана, неће бити снижавани. Без обзира на нужност да се процеси проширења Савета убрзају, инсистираће се до краја да земље, које претендују да уђу у његове редове, испуне два битна услова — да се пеоријентишу на плуралистичку демократју, тј. вишепартијски систем и да имају гарантована људска права и слободе. У закључцима са састанка, посебан пасус је посвећен пријему југославије у Европски савет. Тај захтев је наша земља поднела пре два месеца, а прекјуче је у Лисабону савезни секретар за иностране послове ' Будимир Лончар рекао да је Југославија свесна одговорности, коју тај чин подразумева, исто као што је спремна да ту одговорност и преузме.
Пошто се у закључцима са састанка у Лисабону наглашава да је захтев Пољске и Мађарске за пријем у Савет „у разматрању“, следи и пасус посвећен евентуалном пријему Југослави-
је: „Што се тиче Југославије, са којом Европски савет има дугорочне односе сарадње, изражавамо наду да ће та земља, тако како брзо буде решила питање унутрашњих реформи и ситуацију око националног питања, такође, моћи да се придружи Европском савету“.
Са ванредне седнице Европског савета у Лисабону, упућен је и ургентан апел за брже решавање проблема националних мањина у земљама Источне и Централне Европе, при чему се апелује на све инволвиране стране да се уздрже од насиља и да путем политичког дијалог потраже мирно решење.
Европски савет се није до краја изјаснио о предлогу Аустрије да се сазове министарска конференција о питању емиграната, који се крећу од Истока према Западу. Закључено је, међутим, да се то питање хитно проучи, и да се онда одлучује да ли сазивати посебан скуп о том деликатном питању, које тренутно највише погађа Аустрију, али је и шири проблем.
Савезни секретар за иностране послове Лончар, имао је посебне разговоре са председником Европске комисије Жаком Делором, и генералним секретаром Европског савета Катерин Лалимијер.
За време сусрета са Делором највише речи, је било о даљој сарадњи Југославије и Европске заједнице, посебно о неким конкретним облицима подршке и помоћи ЕЗ мерама југословенске реформе.
У разговору са Будимиром Лончаром генерални секретар Европског савета, госпођа Лалимијер изразила је уверење да југословенски захтев за улазак у Европски савет има широку подршку у том европском форуму. Тај захтев, међутим, мора да прође и одређену процедуру, која је практично већ започета,
За време боравка у Лисабону Лончар је имао одвојен разговор и са председником Савета министара Европске заједнице Џералдом Колинсом, шефом ирске дипломатије.
(Танјуг)
ПИРИНЕЈИ ВУ ЈЕ ДЕЛЕ НЕ протокол
ПОВОДОМ празника Бангладеша председник Председништва СФРЈ Јанез Дрновшек упутио је телеграм са честитком председнику Хусеину Мухамеду Ершаду.
БОРБА
Мали огласи велики посао!
Ф Обавештења на телефон : 011/334-531, лок. 233
националног
СЕДНИШТВА _ СФРЈ ВРАТИО СЕ ИЗ АФРИКЕ Корисно путовање
Јанез Дрновшек сусрео се са више државника и Нелсоном Манделом
Љубљана. Председник Председништва СФРЈ и председавајући покрета несврстаних др Јанез Дрновшек вратио се прексиноћ специјалним авионом у домовину. На аеродрому Брник крај Љубљане др Дрновшека дочекали су председник Председништва Републике Словеније јанез Становник, потпредседник Републичке скупштине др Александар Равникар, потпредседник Републичког извршног већа Јанез Бохорич, председница Републичког комитета за односе са иностранством Цветка Селшек и други политички руководиоци Словеније.
Дрновшек је учествовао у свечаностима проглашења независности Намибије, а затим боравио у дводневној званичној посети Сенегалу, Дрновшек се краће задржао и у Кенији.
У изјави за штампу председник Председништва СФРЈ је афричко путовање оценио корисним. Дрновшек се у Намибији срео са многим значајним афричким и другим државницима. Као посебно занимљиво, др Дрновшек оцењује сусрет са председником __ Јужноафричке Републике _ Фредериком _— де Клерком. У Виндхуку он се срео и. са шефовима дипломатија САД Бејкером и СССР Шеварднадзеом, као и са генералним секретаром Уједињених нација Пересом де Куељаром, са којима је разговарао о проблемима Јужне Африке и Источне Европе, а у том контексту и Југославије. „јужноафрички проблем има више изгледа да буде решен. Сусрет са Де Клерком био је такође могућ због спремности Јужне Африке и Де Клерка за признавање независности Намибије, за успостављање дијалога са Афричким националним конгресом и за ослобађање Нелсона Манделе. Де Клерк намерава да настави преговоре са Афричким националним конгресом. У Јужноафричкој Републици припрема се нов устав који би требало да отвори пут за уклањање расне дискриминације уз заштиту беле мањине. И Мандела је спреман на разговоре“ рекао је Дрновшек. Према његовој оцени ове две личности ће мировни процес довести до краја. Разговор са Де Клерком Дрновшек оценио је значајним и због будућих односа између Јужне Африке и Југославије. Афричка страна тим је разговорима поклонила велику пажњу и значај.
„Рачунамо да ће након проглашења независндсти Намибија постати значајан привредни партнер, а наша предузећа искористити могућност и спремност намибијске стране на сарадњу, јер ради се о веома богатој земљи“ — рекао је Дрновшек. Шеф југословенске државе говорио је и о разговорима са сенегалским председником. Југославија поново отвара амбасаду у Дакару. Сенегал је такође спреман на развијање привредних односа са Ју-
гославијом. (Танјуг)
ТИРГУ МУРЕ РУМУНСКО— МАЂАРСКО „ПРЕПУЦАВАЊЕ“ ЗБОГ ТИРГУ МУРЕША ·
двојени апели Европи
И Букурешт и Будимпешта траже разумевање других влада Ф Митинзи подршке мерама Петре Романа у више румунских градова
Букурешт, Будимпешта. Председник румунске владе Петру Роман позвао мађарску владу да има поверење у искреност румунске владе у њеној жељи да се обезбеди доследно поштовање права сваког човека у Румунији без обзира на његову националну припадност.
Он је то учинио као молбу амбасадору Мађарске у Букурешту Палу Сичу који је тражио допунска објашњења поводом текста декларације од 21. марта. Он је изразио забринутост Мађарске због догађаја у Тиргу Муреш и изразио спремност да се заједничком акцијом мађарских и румунских власти смање етничке затегнутости у Тиргу Мурешу и осталим местима жупаније Муреш, на северозападу Румуније. Према Роману румунска страна се уздржавала да јавно коментарише сва збивања до 21. марта. Пошто мађарски руководиоци нису испољили исту уздржаност румунска влада је одлучила да објави познату декларацију у којој се оптужује Мађарска за мешање у унутрашње послове Румуније.
Осим што се састао са мађарским амбасадором у Букурешту, премијер Румуније је прекјуче упутио писмо свим председницима влада европских земаља и генералном секретару Уједињених нација Пересу де Куељару.
У писму упућеном председницима влада европских земаља истиче се, између осталог, да „поједини кругови у Мађарској“
Пожар у. букурештанском „Малеву“
Букурешт. У Представнштву мађарског авиопревозника „Малев“ у Букурешту касно прексиноћ избио је пожар. Према изјави представника букурештанске ватрогасне службе, коју преноси Ројтер, пожар је подметнут. Нико није страдао, али су просторије представништва знатно оштећене.
Представник „Малева“ у Букурешту изјавио је да за пожар „не може да оптужи румунски народ, али да постоје екстремистички елементи који желе да затрују румунско — мађарсте односе“.
ПЕСАМА НИНА ВЕНЕ
распирују националистичка и шовинистичка схватања што, према њему, још више отежава новој власти Румуније да што пре разреши наслеђено стање у погледу положаја мањина.
Заменик мађарског министра"
иностраних послова Имре Сокаи позвао је европске нације да донесу повељу о националним мањинама како би се избегли сукоби какав је био онај између Румуна и припадника мађарске мањине у румунском граду Тиргу Мурешу ове седмице.
Како јављају агенције, Сокаи је на конференцији за штампу
изјавио да нереди у Румунији „доказују да се права националних мањина не могу добро обезбедити без међународних гарантија“. Ово питање би, по његовим речима, требало да разматра Конференција о безбедности и сарадњи у Европи (КЕБС). Сокаи је подсетио да се експерти за питања људских права КЕБС састају јуна ове године у Копенхагену. Букурешт. — Јуче пре подне су у већем броју градова Румуније почела окупљања грађана у знак солидарности за мерама владе за смиривање етничког конфликта у Трансилванији.
Под паролом „Ердељ је Румунија“, јуче је митинг одржан у граду Ботошани у Молдавији, а удружење за права човека у Букурешту најавило је свој митинг у близини новог административног центра на Тргу уједињења, До сада се на платоу испред велике робне куће, окупило неколико стотина људи.
Пре два дана групе „демонстраната“ су разбиле прозоре ма-
„ћарске школе у Букурешту.
Мешовита комисија румунске владе која истражује и предлаже решења за смиривање ситуације у Тиргу Мурешу позвала је све грађане жупаније Муреш и околних жупанија да прекину са политичким штрајковима и манифестацијама, што грађани само делимично уважавају.
ЈОН ИЛИЈЕСКУ О СУКОБИМА У ТРАНСИЛВАНИЈИ
„Ердељ припада Румунији“
Румунски председник изјавио да Ердељ не може бити предмет никаквих преговора и да је то став свих румунских грађана, укључујући и представнике националних мањина
Букурешт. — Румунски председник Јон Илијеску позвао је синоћ све политичке организације, руководства свих цркава и савезе националних мањина да саветују своје чланове, румунске грађане, да буду толерантни према припадницима других етничких групација и да се врате на своја радна места.
Румунски председник — Јон Илијеску је такође позвао и мађарске власти да испоље поли-
тичку мудрост и да не дају изјаве или заузимају становишта која би могла да утичу на поједине категорије припадника мађарске мањине у Румунији. Јер, прецизирао је Илијеску, то би могло да изазове непожељне реакције румунске стране.
Према речима Илијескуа, у Тргу Муреш дошло је до првих позитивних резултата у дијалогу, који води владина комисија са представницима румунског живља и мађарске мањине, ови
резултати би могли да буду својеврстан подстицај за нове заједничке активности.
„Кажемо свима јасно да Ердељ припада Румунији и да не може бити предмет било каквих преговора, То је став свих румунских грађана, укључујући и представнике националних мањина“, изјавио је синоћ румунски председник Јон Илијеску о6раћајући се грађанима преко ТВ екрана. (Танјуг)
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИ И СОЦИЈАЛИСТИ ЕФТА И ЕЗ О ШИРОЈ ЕВРО-ИНТЕГРАЦИЈИ
Створити простор за нове партнере
Бечки скуп је поред међусобне сарадње две западне политичко-економске формације посебно расправљао о укључивању „нових демократија“ Централне и Источне Европе
Беч. — Водећи представници социјалистичких и социјалдемократских партије земаља чланица Европске заједнице и ЕФТА пледирали су у суботу за стварање новог заједничког европског привредног простора у
" који би као равноправни партне-
ри биле укључене и „нове демократије“ Централне и Источне Европе.
На дводневном састанку у Бечу, на којем су разматрана питања даљег унапређења међусобне: сарадње, са посебним акцентом) на односе са земљама Централеј и Источне Европе, а такође актуелни развој на континенту, ис такнуто је да се продубљење ин теграције између ЕЗ и ЕФТА мо ра сматрати и темељом будуће! општеевропске интеграције. |
У двема резолуцијама о међусобној сарадњи ЕЗ и ЕФТА одо' носно значају те сарадње за европску интеграцију, као и о односима тих групација са Цен-
“
тралном и Источном Европом, наглашено је да Европска заједница има кључну улогу, али да Заједница притом мора да остане отворена „за све форме кооперације“. Констатовано је да се има у виду све од слободне трговине до чланства у Заједници с тим што би се то односило „на оне демократске европске државе, које су у стању и имају спремност да се определе за политичке циљеве Заједнице и у пуној мери прихвате привредну, соци-, јалну и политичку одговорност за реформске процесе покренуте у земљама Централне и Источне европе“.
Истичући да промене у Централној и Источној Европи стављају ЕЗ и ЕФТУ пред нове заједничке изазове представници европске социјалдемократије истакли су значај различитих форми сарадње између европских
земаља. М
Као посебан пример навели су Европски савет у који желе да се укључе разне земље Централне и Источне Евопе и напоменули да би он, не реметећи надлежности Европске заједнице, могао да представља корисну. форму интеревропске сарадње на подручју људских контаката, људских права, културне сарадње, развоја демократских права, усвајања социјалних споразума, образовања правника и изградње правне позиције мањина.
Такође је подстакнуто појчавање настојања ка успостављању банке за обнову и развој и речено да би то био први корак ка ужој привредној сарадњи између Источне и Западне Европе, који би морао бити настављен.
Монетарни систем
Даље је пледирано за јачање европског монетарног система у Заједници отвореног и за друге земље, европске агенције за заштиту човекове околине такође
[
отвореног карактера, а у односима између двеју групација затражено је обезбеђење лојалне конкуренције · путем — отварања тржишта и спречавања дискриминације. Изражавајући подршку текућем процесу „повратка демократије“ у Централну и Источну Европу, наглашавајући право тих држава на општи самостални демократски развој, резолуцијама је такође речено да овај позитивни развој, а и такви односи између суперсила, стварају нове могућности за попуштање и разоружање у целој Европи.
С тим у вези изнето је очекивање да ће бечки преговори о конвенционалном разоружању остварити конкретан споразум чиме би биле створене претпоставке за друту фазу преговора КЕБС о редукцији атомских ракета кратког домета у Европи. Наглашена је и спремност за суделовање у сазивању састанка КЕБС на врх 1990. године.
Политика безбедности и по-
пуштања не сме да заостане за текућим развојем у Европи. Активна европска источна политика мора стога да буде праћена политиком разоружања са циљем стварања будућег безбедносног партнерства између Истока и Запада — наглешено је у резолуцији о односима земаља ЕЗ и ЕФТА са Централном и Источном Европом.
Блокови мн тржиште Изражено је и становиште да демократски процес у Централној и Источној Европи значи крај поделе Европе на супротстављене блокове, затим да показује динамику и животност социјалдемократских идеја и убеђења, а и поручено је да уједињена Европа не сме да буде само под приматом тржишта, већ треба да буде грађена на идејама социјалдемократије, то јест без данашњих граница сиромаштва. Што се међусобне сарадње групација тиче указано је на то да она мора да се одвија на основи равнотеже између користи и
обавеза обеју страна, као и да би пре самосталних одлучивања требало прибављати та становишта експерата друте стране. Потврђена је оријентација на јачање међупартијске сарадње са посебним акцентом на односе са партијама у Централној и Источној Европи.
У вези са тежњом Аустрије да се укључи у Европску заједницу пледирано је за убрзавање дотичних преговора.
На састанку, на коме је у статусу посматрача био представник СПД из НДР министар Ромберг препоручено је предстојећем међувладином састанку ЕЗ У Даблину да прихвати одређена начела у вези са питањем уједињења Немачке, а и затражено је од ЕЗ да ускоро понуди нове оквире за споразум о придруживању земаља тој Заједници у циљу сарадње (посебно на подручју културе, образовања, истраживања и технологије и заштите човекове околине.
(Танјуг)
пузећ | | 5
ЗАХТЕВ ЗА ПРИЈЕМ НАШЕ СКИ САВЕТ Ј ЗЕМЉЕ У ЕВРОП-| ПРЕДСЕДНИК ПРЕД-
· деликатном питању које треба разма
БОРБА, понедељак 26. март 1990. страна
ВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТ ои
НЕМАЧКОМ УЈЕДИЊЕЊУ; п,.
председник Митеран је синоћ још једном ве Немачке и уједно демантовао да је осб. вина Париз — Бон у кризи. Обраћајући се нацији посредством телевизије, Митеран је рекао да „треба поштовати вољу два на. рода за поновним уједињењем, тим пре што је мат демок. за бави судар Баропсказааиица и а да се обави „
У а еница у Европи“. Што се односа са Боном тиче, Митеран је признао да је дошло „до се затегнутости али не због самог уједињења већ због прате их последица“, Као једно од тих, он је поменуо будуће „место ЈИ Немач. ке. Митеран се није изјаснио да ли је за њену неутрализациј
НАТО пакту, оградивши се да је „реч о изузетно или останак у кту, трати са много финеса“,
КОНТРАШИ НАПАДАЈУ САНДИНИСТЕ. _
Манагва. — У сукобима сандиниста и контраша у Никарагви током последњих неколико дана погинуло је 36 особа, међу ко. јима и седам цивила, саопштено је прексиноћ у Манагви.
Како преноси ИПС, у најновијем инциденту, у петак, кон. траши су из заседе на северу земље убили 15, а ранили осмори. цу војника. Међу погинулима је један бригадни генерал и више официра, саопштила је команда сандинистичких снага у Ма. и До најновијих сукоба дошло је само неколико сати пре не. го што. је саопштено да су контраши на преговорима у Хондура. су одлучили да положе оружје и да се расформирају.
ВАНРЕДНО СТАЊЕ У ЛИМИ: рио де Жанеиро. Перуанска влада је увела ванредно стање у Лими и луци Кајао и сачинила специјалну шему појачаног дејства полиције на чита. вој територији те земље. . е
Како је званично саопштено то је последњи покушај да се, на неколико дана до општих избора смири талас политичког насиља који је захватио Перу. Герилци покрета „Сендеро луминозо“ желе да убијањем политичких лидера спрече излазак на биралишта верујући у оружану борбу као једини начин за промену друштвених прилика.
Председник Алан Гарсија најавио је да ће ванредне мере трајати 30 дана и да ће сваки од кандидата на изборима бити под тоталном заштитом полиције.
ИНДИЈЦИ НАПУСТИЛИ ШРИ ЛАНКУ – ко ломбо. — Последњи индијски војник напустио је Шри Ланку у суботу, седам дана пре него што је то било договорено, саопштили су представници Индије и Шри Ланке.
МИТЕРАН 0
риз. — Француски подржао уједињење д
а
2
ПОСЛЕ ДВЕ И ПО ГОДИНЕ: Последњи индијски војници укрцавају се на брод у Тринкомали
У протеклих шест месеци више од 50.000 индијских војника напустило је северне и источне делове Шри Ланке, у којима су провели више од две и по године. |
Индијске снаге дошле су на острво након што су избили крвави етнички сукоби између тамилске мањине и већинских Синхалеза.
НОВЕ ЖРТВЕ у ЗАКАВКАЗЈУ: Москва. — У совјет-
ском Закавказју поново се пуца и гине. Јуче је саопштено да су јерменски бојовници напали неколико азербејџанских села и пуцали у становништво из аутоматског оружја. Током јучерашњег дана девет лица је погинуло, а међу њима читава петочлана породица која је изгорела у сопственој кући пошто су нападачи запалили више кућа у селу.
У узнемирени крај упућена су појачања милиције и војске унутрашњих послова.
Такође је забиљежено постављање експлозива испод вагона путничког воза, као и напад на возове, али се не саопштава о жртвама.
КЕНЕДИ У МОСКВИ: Москва. — У Москву је јуче у
четвородневну посету допутовао амерички сенатор Едвард Кенеди који ће са совјетским руководиоцима разговарати о јачању сарадње између двије земље у економској области, као и 06ласти заштите права човјека, разоружања и слично,
Очекује се да ће Кенеди имати разговор и с Михаилом Горбачовом. По доласку у Москву он је изјавио да се остварују „практично неограничене“ могућности за сарадњу Америке и Совјетског Савеза.
АРГЕНТИНА ИЗРУЧУЈЕ ШВАМБЕРГЕРА: – Рио де Жанеиро. — Аргентина је донела одлуку да уважи захтев за екстрадицију Јозефа Швамбергера, једног од десеторице најтраженијих нацистичких зликоваца света. Захтев је поднела СР при а Одлука аргентинске владе не оставља право на жалбу. | Рођен пре 78 година у Аустрији Швамбергер је оптужен да је током другог светског рата био одговоран за смрт око пет хиљада Јевреја, заточеника концентрационог логора. На основу потернице издате 1973. у Штутгарту ухапшен је на свом имању Верта Гранде у аргентинској провинцији Кордоби новембра 1987. Од тада покушавао је да избегне изручење.
РАДИО-БЕОГРАД ДРУГИ ПРОГРАМ
28. марта 1990. године у 20 сати у „Сава центру“ организује свечани програм у поводу Дана државности Србије — Програм ће се одвијати под назиЕ „Косово и Метохија на бедему европске кулна програму је српска косовска традиција. УЧЕСТВУЈУ: Хор и оркестар РТБ, најпознатији интерпретатори косовске народне музике, изворне групе са Косова, глумци и песници. Сав приход од продатих улазница намењен је за помоћ повратницима на Косову.
Карте се већ могу купити на благајни „Сава“ цен| тра, Дома омладине и у књижари Југословенског драмског позоришта по цени од 50 динара.
укључили у ову
Куповином улазнице и ви сте се хуману акцију.