Борба, 26. 03. 1990., стр. 9
ПОКАЗАЛА НА Еј АЈ ПОКА ЈНОВИЈА ПРОВЕРА ЈУГОСЛОВЕНСКО-АМЕРИЧКИХ ОДНОСА
ипломатски врућ кро
ших укупн 2 | џижи на их међународних односа, па и оних у САД, питање Косова поставља с
питање амбасадора Зимермана: има л : и Гина створи интерес свих Југословена, од си бзаге Поа да превлада икушења сепар
ко
__ Ово су нека од питања која ика поставља — баш тим и. а изложио је ' амбасадор (4 зимерман ставове своје Мире. наглашавајући још и на „некакав одговор": и оке ли Југославија да нађе рмулУ за федерализам који (У адовољити све њене репубпе или, бар, са њиме све бити довољне2 ; а ли су Југословени спремни пе патње прелаза ка . ишној економији у непосуво) будућности, у кратком ро-
а би у земљи остварили ду: чне предности»
а Косову, на којем се судара|; (твички принципи са историј| м, да ли је могуће успоставње дијалога који би довео до
кве мирне коегзистенције7
(6 искушења сепаратизма отоне удруженим напорима и створи интерес свих Југословепа, од Словеније до Косова, да, пале Југославију, пре него да је уапусте7
у новонасталим условима
мена, великих промена и веуких нада у Источној Европи, уоже ли Југославија да поврати соју водећу улогу на путу полиучке демократије, економског иберализма и националне харховије7 Свако од ова четири питања. фочено је тако да захтева неупоредиво више одговора. Поставпена су протекле недеље, при најновијој провери америчко-јупсловенских односа, за заједничким „округлим столом“, радцо насловљеним са „погледи на деведесете године“. Ова питања заправо су закључни део ужег писаног саопштења које је на прошлонедељном скупу у Инситуту за међународну политикуи привреду у Београду поднео «мбасадор САД у Југославији Војен димерман.
У брзовозним агенцијама и
"привређивању _ извештачи
краћим новинским извештајима са овог скупа у првом плану
— нашло се претпоследње треће ,
питање. Неизвесности Косова прво су, али не и једино објашњење овом једногласном примату извештача: о питањима федерализма, не мање неизвесним, копља су укрштена већ првог дана, одмах након свечаног отварања скупа. Уводничари — академик проф. др Војислав Ста: новчић и проф. др Елис Кац, ди ректор Центра за истраживања федерализма при Универзитету Темпе бриљантно су обавили свој посао, не само за рачун теоретичара и уставотвораца. Изазвали су и жустре распре и оштре речи, па су презадовољни били и новински извештачи.
О другом од четири питања амбасадора Зимермана — искушењима прелаза ка тржишном су обавестили, углавном, преносећи део разговора за овим „округ лим столом“ посвећен југосло-· венско-америчким _ билатерал: ним, пре свега економским од: носима. Након уводничара Дениса Лемба, амбасадора САД при ОЕЦД и проф. др Љубише Адамовића, право стање ствари као да је најпластичнији сажео председник _— америчко-југословенске економске комисије Ричард Џонсон: „Све је у најбољем реду: Лично возим „југо“, веома сам задовољан, и уверен да ће и у том погледу све бити о-ке“.
Оно што у традиционално примерним – америчко-југословенским односима може бити доведено у питање је, већ апос: трофирани, случај — Косова. Осим већ поменутог, у писаном, прилогу за прошлонедељни скуп, амбасадор Зимерман је у накнадном, усменом образложењу за панел-расправу рекао и следеће: „Одсуство озбиљног политичког дијалога између влас ти на Косову и албанског ста-
ЈУГОСЛАВИЈА И СВЕТСКО ТРЖИШТЕ ХРАНЕ
Прво нахра
анцуској и Италији показују д
Недавни пољопривредни сајмови у Фр али када би у њој храну прои
пола Европе. Можда би
Од специјалног извештача „Борбе“
Париз — Оваква каква је данас југословенска привреда, неће моћи да приђе јединственом тжишту · Европске заједнице 1992, године. То се посебно односи на производњу хране. Увоз хране у Југославију лане је износо близу 1,2 милијарде долара, а исто толики је био и извоз. Дакле, још се само прича да би Југославија могла да храни пола Европе. Можда би могла и целу, када би у њој храну производи“ ли Јапанци. Јер, пре неколико дана, на тек завршеном сајму пољопривреде У Француској „ИМА“ који се одржава у Паризу, чуо се податак да би Јапан, када би имао само Војводину У Југославији — хранио Европу. Међутим, то су само наше жеље, јр наша привреда не наступа организовано на светској пијаци, једни другима често конкуришемо с истим производима, па сви губе и посао и — углед.
Немамо шта понудити
Најбољи пример наше недовољне активности су тек завршени пољопривредни сајмови у Паризу и Верони које је видело
неколико милиона посетилаца ње. Само тако моћи ће се задо' ПОРАЗНИ РЕЗУЛТАТИ СОЦИОЛОШ
Го човек Н
Совјетском
Соци ања показују да је У циолошка истражив У) подједнак
ка нема никаквих планова за
(Од сталног дописника „Борбе“)
Москва. — Деценијама је жовјетски народ“, ивдоктрини: ан догмом да је управо он пазабрани народ“ сутрашњице и % му је „комунистички рај“ над“ ват руке, Одмах ту негде, иза 1 угла. Ступицу нису избегпо 5И комунисти којима су дуто Диле опсенарске скаске ПоМа и агитпропа о мар« сти — „иберменшу“... А онда о овјетска кула од карата одједМ стропоштала. Са њеним пако — нешто се преломило и У Улима, обичним људима... ајновија социолошка истраБеара недвосмислено су покаа да већ три четвртине совјетзеџу Тађана мисли да њихова мља ни у чему не може бити пример осталима... да само шест ка још верује да марксизамсњинизам може дати одговоре пе КИвотНа питања људи, а да % сваки 25. полаже какве-такнаде у Комунистичку партију.
«
могла и целу,
из целог света. На тим изложбама нисмо били ни примећени. На највећем пољопривредном сајму у свету, „СИМА“ у Паризу, који је тек затворио капије, није било представника из Југославије. Ако се изузме београдски ИМТ који је изложио неколико трактора, друго ништа нисмо овде приказали. Додуше ПИК „Бечеј“ и Пољопривредни комбинат из Винковаца су преко својих партнера из Холандије показали неколико крава млекуља и — то је било све. 7
Тачно је да ми немамо шта да понудимо развијеном свету, када је у питању производња хране, њено паковање и све оно што се данас у свету нуди и тражи, јер је далеко изнад оног што има Југославија, али на овим приредбама су били и неразвијени. Сајмови су прилика да се сусретнемо с овим земљама, да им понудимо оно што имамо од пројекта до хране. На ове две сајамске приредбе изашло је са својим захтевима и око 50 земаља у развоју у којима гладује око три милијарде људи! Како би се бар делимично ублажила глад, процена ФАО је да би се до 2000. године у развој пољопривреде и производњу хране У неразвијеним земљама морало улагати по 40—50 милиона долара годиш-
будућност, а
„Црв ње“ озбиљно мучи и Мо аневев само 20 посто њих изјавило је анкетарима да им чланство у КПСС прибавља самопоштовање. Стога ни „крајњи ачун“ не изненађује једва седа процената грађана СССР себе сматра „савршено срећним рта „готово срећним“ — још 39 процената (У САД је „савршено срећних“ 33, а „готово срећних још 55 посто),
Систем у старо гвожђе
У „совјетски народ“, који је готово био поверовао да је баш њему пала у део мисија изградње потпуно нове цивилизације, заправо се уселио страх. Јер: 60, одсто св8 боји болести деце и блиских, 48,3 одсто рата, 24,7 од: сто пропасти човечанства, 22,9 одсто — самовоље власти и беза-
коња...
Попут. сенке, страх прати кон-
зервативизам. Безмало сваки други „совјетски човек“ има нећ риватне својине и
што против п личног предузетништва. Равно
Косова, да граде
вовништва довешће у питање углед Југославије међу Американцима који косовској стварности прилазе без предрасуда".
Деликатности – насталој на прошлонедељном америчко-југословенском скупу у Београду још више је допринео наступ званичника домаће стране: републички секретар за односе са иностранством др Александар Прља, најављујући тезе свог излагања „Политички значај југословенско-америчких _— односа“, нагласио је да у свом наступу, од око хиљаду речи, неће бити ни једне о — Косову.
— Пошто, очигледно, нико то не жели принуђен сам да узмем у руке „врући кромпир“ који нам је уручио амерички амбасадор Зимерман, рекао је др Светозар Стојановић. Представивши се као „независни српски интелектуалац“ он је „својим Србима“ као националну дужност бр.1 предочио обавезу слободних, вишестраначких избора „на: свим нивоима, и на целој територији СР Србије“.
Прешавши на питање Косова „које је тако јасно поставио амбасадор Зимерман“ п . Стојановић је рекао: „За мене проблем Косова постоји искључиво као питање положаја албанске националне мањине на целој територији Југославије, а посебно у њене три републике — Црној Гори, Македонији и Србији".
Подсећајући како се ових дана много говори о неопходности дијалога Албанаца, с једне, и Срба и Црногораца с друге стране, да је и сам позиван на овакве разговоре, Светозар Стојановић је рекао: „Ни на крај памет ми не пада да, као Србин који удобно живи у Београду, „продајем памет о судбинама несрећних људи, угрожених на појединим територијама: Сматрам да у разговорима, пре свих, треба да
НИТИ СЕ
вољити повећана потрошња хране. Ова средства се обезбеђују преко Међународног монетарног фонда, чије скупе кредите тренутно користи око 50 земаља у развоју, а међу којима је и Југославија, Отворено тржиште Француске
Подаци о привредној сарадњи Југославије с Француском говоре да је укупан обим прошлогодишње размене 1.163,1 милиона долара. Када је реч о извозу хране из Југославије, подаци су готово занемарљиви — само 20,7 милиона долара. Главна извозна ставка из Југославије је воће и поврће у износу од 16,7 милиона долара, истичу у париском пред“ ставништву Привредне коморе Југославије. Лане су успостављени нови контакти за проширење те сарадње, пре свега, за заједничку производњу што омогућавају наши нови закони за улагање страног капитала.
Сами Французи истичу да је њихово тржиште огромно и врло разноврсно, отворено за увоз из целог света. Додуше Француска као чланица Европске заједнице 65 одсто увоза подмирује унутар Заједнице, 20 одсто увози из развијених земаља, док за цео трећи свет остаје 15
КИХ ИСТРАЖИВАЊА У СССР
а голомр
време повере успех перестројке
Савезу прошло број не верује У
55 одсто пристаје на малу плату само да би и даље могло да се понаша у стилу „држава ме не може онолико мало платити, колико ја могу мало радити“. А на питање „Шта са убицама“, — 66 одсто је било за варијанту „ликвидирати“. Трећина је и за то да се без много размишљања „лик видирају“ и проститутке, наркомани и хомосексуалци. Приближно сваки пети био је и за то да се „по кратком поступку“ реши и „проблем“ рокера, заражених сидом и рођених са тежим телесним недостацима.
Све анкете показују да је „реални социјализам“, људе одвратио не само од комунизма, него
3 и од социјализма као могућнос-
ти. Сада у СССР у какву-такву „социјалистичку перспективу“ верује само трећина становниш“ тва, а још 22,4 посто „пре верује него не верује“. Поред тога, само 30 посто совјетских грађана мисли да је командно-административни систем за старо гвожђе и да је нужно мењати цео систем управљања друштвом.
/
земљу, пре него да
учествују слободно изабрани представници Албанаца са такође слободно изабраним пред ставницима Срба, Црногораца, Македонаца, Горана, Муслимана, Хрвата и осталих, на територијама на којима долази до етничких сукоба“.
Најједноставније речено, каже др Стојановић, треба да разговарају суседи са — суседима. А ја, уколико имам потребу да разговарам са Албанцима, треба то да учиним у граду у којем живим, у Београду их, бар — имам довољно. Наравно да сви ми мо. жемо помоћи да се створе услови за разговоре, али нико од нас нема права да говори у име страдалника са угрожених територија. Према томе, Албанци са Косова који желе дијалог, морају да га поведу, пре свега, са житељима Косова друтих националности. То није и једини разговор који предлажем. Сматрам неопходним и да се представници влада Црне Горе, Македоније и Србије састану и покушају да уједначе стандарде који се односе на положај албанске националне мањине, То се односи и на СИВ, и потребу усаглашавања положаја мањина на целој територији Југославије, Јер, у принципу, сви морају бити у истом положају, и истим правима. Не смеју постојати националне мањине првог и другог реда — рекао је др Стојановић. Др Стојановић је такође подсетио да ни по највишим међународним стандардима националне мањине немају право на другу државу, републику (у саставу савезне државе), чак ни на територијалну аутономију. Он није против испитивања оправданости и територијалне аутоно-
г мије на којој живе Албанци. Та
аутономија, међутим, не би изражавала аутономност само једног, већ свих националности на
одсто. Међутим, и ових 15 одсто укупног увоза Француске из земаља у развоју више је него довољан простор за далеко агресивнију понуду југословенских произвођача, што до сада привреди није баш успевало.
Морамо рећи и то да је Југославија са 0,3 одсто учешћа маргинална земља у француској робној размени. Разлога оваквом стању има доста, а основни узрок је у нашој непословности, али и заосталости, јер ми у ствари још немамо шта понудити овом свету. Ипак, очекује се, с преласком на тржишно привређивање, да ћемо и ми кренути кораком развијеног света. Да ова процена има основа, говори и чињеница да је до средине фебруара из Југославије у Француску извезено роба за 133 милиона долара, док је увоз износио само 11 милиона долара. Први пут да је извоз већи од увоза. Од виших облика привредне сарадње дуторочна кооперација је најуспешнија. Укупно су до сада регистрована 74 уговора. Лане је регистровано и 12 уговора о заједничким улагањима, од ч6га су три од посебног значаја, кажу у представништву Привредне коморе Југославије у Паризу. Реч је о уговорима између фабрике стакла у Панчеву и Сен Гобена о производњи равног стак-
Показало се, такође, да се само 24 одсто анкетираних поноси тиме што је „совјетски човек“. А и то да „совјетски народ“ — лишен самопоштовања — не поштује ни оне који га представља-_ ју и њиме управљају. Готово по"ловина је изјавила да људи који једном буду изабрани у органе власти брзо заборављају на интересе народа. Са друге стране, трећина мисли да је руководство елита која брине само о својим интересима, а једва 14 процената на власт гледа као на народну.
Изгубљена вера
Коментаришући све ове податке, познати совјетски научник, Николај Попов, оценио је да јеу СССР „неповратно прошла епоха тарантованог поверења у власт“, да је у основи кризе поверења у власт — криза саме власти и да је „совјетски човек“ поново го на голомразици будућности, без вере и у бога и:у марксизам“, Ан: кете су, наиме, откриле да је тек
мпир
е као све незаобилазније. Амеатизма, и да удруженим напоје напустег
· Антон Беблер. Уз ограду да Сто-
џе, па свет
а је (још) само прича да би југославија могла да храни звбдили Јапанци.
аЗИцЦИ
ња у власт. Преко половине испитани
»
ЖЕНЕ БЕЗ СТРАХА ОД
таквим територијама. У том смислу, Стојановић предлаже и увођење већђа народа у свим скупштинама заједница које су етнички шаролике.
С многим тезама др Светоза-
Крхка 30-годишња Лесковра Стојановића сложио се и др
чанка Светлана Митровић, као да и на земљи, макар у мисли: ма, наставља небеске пируете, чије је прве тајне научила још као _ шеснаестогодишњакиња. Тада је први пут села за команде једрилице, а данас је већ искусни моторни пилот и професионални наставник летења. Једна је од прве четири девојке, резервна официра нашег Ратног ваздухопловства, са чином поруч: ника.
Пут неба, до две звезде на еполетама, Светлана се винула из летачке породице страствених пилота, у граду на Ветерници. Отац Синиша је управник Ваздухопловно-летачког центра у Лесковцу, а две године млађи брат Саша — контролор летења у Загребу. Обојица су прекаљени пилоти и наставници летења, је: дино мајка Радмила, због бриге и посла око домаћинства, ника» да није стигла, или хтела, да се позабави летењем.
јановићеви предлози нису и довољно радикални. Срби коначно морају да схвате, по др Беблеру, да Албанцима морају да дају сва права која имају и остали, југословенски народи, што имплицира и право на самоопредељење. И да их коначно, морају ослободити колинијалног положаја. Према академику проф. “др Михаилу Марковићу,“ тврдње Беблера потичу из непознавања историје и суштине ствари о којима изриче судове. Ако је ико био у колонијалном положају, каже Марковић, онда су то Срби на Косову. Уколико би се гласовити амерички федерализам, на пример, применио на Косову, онда би то за практичну последицу имало тридесетак посланика "албанске народности у српској скупштини, са свим последицама мањинске заступљености. Осврћући се на тезе амбасадора Зимермана, академик Марковић је указао да се од три у начелу беспоговорне тезе — о људским правима, о политичкој аутономији за покрајину и о територијалном интегритету земље у пракси могу остварити у комбинацији само — две. То је више него очигледно у случају Косова. Због деликатности проблема Марковић је допустио амбасадору Зимерману да не одговори одмах на питање: за која два начела би се у случају личног одлучивања определио, а које жртвовао. Амбасадор Зимерман се, бар на овом скупу, определио за накнадно опредељивање. Дипломатски оставивши питање врелог кромпира без одговора. Владимир МАТОВИЋ
Пилотирање начин живота
Када наставник некога научи летењу, онда се, каже да му је дао крила. На таквим крилима већ лете стотине некадашњих ученика породице Митровић, од којих су многи ваздухопловна знања и вештине стекли под будним и строгим надзором младе, одважне Лесковчанке. Већ пет година, Светлана редов но обучава једриличарству и питомце Војне ваздухопловне гим, назије „Маршал Тито" у Моста. ру, који се школују и за пилоте најсавременијих суперсоничних авиона.
— Обуком питомаца бавим се из љубави према стом позипу, која нас зближава, па ми се кас није свакодневно јављају телефоном и писмима, из целе Ју. гославије — прича Светлана. Иако питомци знају да ће их обучавати девојка, први сусрет је увек мало изненађење, после кога очекују нешто толерантнији однос. Са крилима, међутим, не сме да буде шале, па се брзо разувере. У летењу захтевам гроз. дну, војничку дисциплину, а по. сле обуке можемо и заједно у неки кафић.
Љубав према висинама Свет. лана је наследила од оца Сини:
ла ЕИ „Пупин“ и Алкател-а 0 производњи телефонских централа и „Генекса" и Гран Мулен-а о прехрамбеној индустрији. Овде је реч о изградњи читавог ланца мањих пекара у Југосла-
вији. . ше, који је почео да лети још — „треба рећи и да је извоз 1952. године у Руми. Брат Саша, производа из Југославије У|који се усавршавао и у Вишој
Француску концентрисан на мали број производа, свега 20, који чине 75 одсто укупног извоза. Увозна политика Француске ви ше је либерална, него протекционистичка. Најбоља потврда то: га је да царина постоји само за два производа, преференцијални третман ужива скоро свих 20 производа, док за седам артикала постоје такозвана квантита тивна ограничења“ — истиче Вотим Демири, директор пред“ ставништва Привредне коморе Југославије за Француску У Паризу. Све ово говори да нам је за бржи продор у свет, који неће нас чекати, уз квалитет, марке тинг, конкурентност и поштовање рокова, потребно далеко ви: ше пословности и — способности. А кроз наступање на конвертибилном тржишту брже и лак: ше се отварају путеви за земље у развоју. Јер наша шанса је већа у овим, него у развијеним земља: ма.
заштитне опреме, Отпорност на отрове, ске навигације Б-2
И поред тога што војни струч“ њаци тежиште развоја будућих војних снага виде у развоју тен
човек остати незамењив осло: нац у војним операцијама. Да је у питању прошлост, рекли бис: мо „пешак“. Али, реч је о 21. веку, па му такав израз не прили. чи, Јер, војник ће понајмање хо-
Бранислав ГУЛАН тети, лебдети, скакати. Наравно,
наменили „пешаку“.
стави сва та силна опрема и нао-
сваки пети грађанин Совјетског Савеза религиозан...
још тачније, већина сматра Попов, уопште не зна куда ће. Подаци су неумољиви и говоре да 55 одсто не прави никакве планове за будућност, да десетина мисли да се у њиховом животу „ионако ништа не може променити на боље“, а да 17 процената гледа само годину-две унапред. Попов стога и наглашава да је сасвим логично што четвртина „совјетског народа“ веру. је да је СССР „трајно потребна чврста рука“, што још 15 одсто сматра да је она нужна у одређеним ситуацијама и што тек 27 одсто мисли да је многопартијност — за коју се СССР одлучио „минут после 12“ — „апсолутно неопходна за нормални развитак демократије“,
„Круг неверице"“ затвара пода“ так да мање од половине совјет ских грађана (47 посто) верује да ће перестројка ма шта променити на боље,..
ку".
Војник сутрашњице
Недавно је часопис „Тајм" 06јавио фотогрфију будућег аме: ричког војника. Према речима званичника из Пентагона цена опреме и наоружања војника сутрашњице биће нешто мања од цене „невидљивог авиона“ „Б-2".
Шлем једног „Џи ај Џог“ како га називају — биће израђен од високо квалитетног отпорног композитног материјала — кевЛара. На спољној страни кациге налазиће се посебно обложен слушни уређај, а краткоталасни радио-телефон унутар шлема. Визир ће успешно рефлекторати ласерске зраке који изазивају слепило. Унутар визира налази“ ће се сензор за откривање и класификацију отрођа у непосред“ ној. околини радника, За ноћно осматрање појник будућности ће
Ђуро Билбија | користити инфрацрвене наоча-
РЕЗЕРВНИ ПОРУЧНИК НАШЕГ
Страст у ваздуху
них пилота (не лети једино мајка Радмила), „надграђује“ и обуком питомаца Ваздуједна од четири жене-ре-
Поникла у породици страстве Светлана љубав према летењу хопловне војне академиј зервна официра РВи међу девет жена-пилота у
Ратник сутрашњице ће (можда) моћи састаљене од најразноврсни нагазне мине, ласерске зраке,
Војник „ванземаљац“ коштаће скоро колико и авион
кова, авиона, бродова, и даље ће ·
дати — он ће највероватније ле. |
уз многобројна и разноврсна по. |, магала која су војни стручњаци |
Жеља војних стратега је дасе |... војник сутрашњице брже креће, а ефикасније дејствује, боље за · и штити. Али, када се на војника · У:
ружање, намеће се питање: да Сими ли је то човек или робот2 Можда
су најближи они који говоре да А се ради о „роботизованом војни. 2 У
е Ф Наставник летења,
ваздухопловној школи у Београду, са амбицијама да једном управља _ путничким _ авионом, скромно оцењује да је отац најискуснији, Светлана најталенто. ванији, а он најупорнији пилот у породици. Брат и сестра — једна од девет Југословенки са летач ким знаком и око 1.300 сати проведених у ваздуху — прошле године су постали и прваци Ср: бије у моторном летењу, што им је донело и општинска призна. ња за најбоље спортисте.
— Кад сам 1976. године завршавала обуку у Нишу, жеља да успем била је јача од напора, које су изискивале припреме за пилота — сећа се Светлана. После првог самосталног лета, дошло је време да нас наставник у високој зони упозна са такозваним неправилностима брзине, петљом, реверсманом и слич: ним фигурама. Када сам се те ноћи, у постељи, присећала „ва“ љака“, окретања, бетонске писте, која је муњевитом брзином по. стајала све ближа, а затим нагле „петље“ и повећања брзине апиона, помислила сам на већину својих вршњака, ускраћених за такав доживљај. Тог часа, пилотирање је постало мој начин живота. Колевка летача услужни сервис2
У Школи резервних официра, у Земунику код Задра, 1984. го дине, Светлана је примљена у прву класу девојака, у плавим
" летачким комбинезонима са 03
наком нашег Ратног ваздухоп“ ловства. По завршетку школе, произведена је у резервног пот
2. . 1
с % +
!
БОРБА, понедељак 26. март 1990.
страна
ЛЕТЕЊА — ЛЕСКОВЧАНКА СВЕТЛАНА МИТРОВИЋ, РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
Југославији
о о „и У АВИОНУ — СТРОГА ПРЕМА МУШКАРЦИМА: Светлана Митровић на „радном месту“
поручника, заједно са Мирјаном Ивановић из Новог Слла, Татјаном Додевски из Куманота и Миленом Цестник из Птуја, ко је су такође испуниле неумољи во оштре критеријуме у ЈНА. По сле унапређења, Светлана се вратила „своме“ аеро-клубу у Лесковцу, где су је чекале нопс обавезе.
На лесковачком спортском аеродрому, већ искусни, прека. љени летачи непрестано окуп: љају све млађе заљубљенике висина. Пре неколико дана, пилот ске дозволе тако су стекле Сла: вица Здравковић и Елизабета Плавшић, ученице трећег раз реда Електротехничке школе Једриличарску обуку опде је за вршио и 18-годишњи Дејан Станковић, а годину дана стари ји Срђан Маринковић, знања из лесковачког аеро-клуба треба да искористи и на Ваздухоплоп ној појној академији, за коју је већ прикупио потредне лекарске налазе.
Колепка летача на обалама Ветернице, у којој је и Спетлана „добила“ своја крила, на жалост све теже излази на крај са фи нансирањем овог скупог спорта Не би било добро да мотори ави она из овог летачког центра убу дуће парају небо само због изни ђања, снимања и сличних зала така, за које се још и обезбеђују потребни трошкови. Овакпи из даци не могу да се мере са че ном истрајности генераџија мла дића и девојака, који су летењу и авијацији посветили споје нај лепше доба.
В. КРАСИЋ
КАКО СТРУЧЊАЦИ ЗАМИШЉАЈУ ВОЈНИКА БУДУЋНОСТИ
Убојити камелеон
да лети, лебди и скаче, мења боју јих техничких помагала Ф
и могућност сателит-
уређај не већи од кутије цигарета, који ће бити у директној вези са навигационим сателитима
7 који се налазе у земљиној орби:
ти.
Ми) Човек или робот
(ПРЕЈСКУПА И (ПРЕ)ДАЛЕКА БУДУЋНОСТ: Стручњаци су, за сада, само нацртали своје жеље и претпоставке
ре. Микрочип са подацима о ојнику налазиће се у зубу борца,
Оружје ће представљати ауто. матска пушка која ће моћи да испаљује чврсто збијено зрно без чауре, распрскавајућу муницију и мини-пројектиле,
Униформа се састоји од мајице са кратким, јакне са дугим рукавима и панталона. Отпорна је на микроталасе и високу темпе“ ратуру. Тканина је од материјала који, записно од околине, мења боју као камелеон. Тако појник постаје мање уочљив на војишту. Чизме ће бити отпорне на рлагу, со, радиоактивне материје и нагазне мине.
За успешну оријентацију појник ће користити навигациони
· развоју
Постоје два оснопна правца У војника _ сутрашњице. Први заговара да се уместо чове:
' ка у борбу шаљу роботи. Заго. :: ворници такве идеје говоре да је |; човек и сувише образован да би
себи: дозволио да гине. Уколико већ мора ратовати, боље да се
ЈЕ ' уништавају машине нето људи. ' До ове идеје се дошло крајње уп-
рошћеном паролом; ако роботи
: праве аутомобиле, спремају ста.
нове, граде мостове, зашто не
|“ бити и ратовали7
Наизглед прихватљиво миш“
|| љење пуно је „шупљина“: коли. ко има робота за најједноставни“
ју војну операцију, како решити питање њиховог транспорта и повлачења и како их прилагоди“ ти за све радње које војник обап: ља. Покушаји да им се додели улога војника у масовној опера: цији једва су одмакли од почет. ка, На будућем војишту, ипак, све основне улоге имаће човек. Свакако предузете мере у тех ничком погледу учиниће људе отпорнијим на штетна дејстпа борбе. Али, оне не могу бити до· вољне за уклањање психолош' ких поремећаја изазваних жес, тином и напетошћу савременог сукоба.
За успешно ратовање важно је да војник перује себи, својим саборцима и средствима које употребљава. Зато је неопходно дограђивање психосоциолошког потенцијала јединица, како би се према војишту уприличио ратник сутрашњице;
М. ДИНИЋ