Борба, 19. 05. 1990., стр. 15
\ : . ODNOSI JUGOSLAVIJE |I GRČKE
Dalje pogoršavanje
. je, pogotovo posle . grčke kamione Atina. — Odnosi između Grčke i Jugoslavije se i dalje pooršavaju, i zvanična Atina pofušava da krivicu za to prebaci na našu zemlju.
U Grčkoj je u toku svojevrsna | kampanja protiv Jugoslavije po| gotovo posle nedavnog prekida | pregovora u Beogradu o dozvo|| lama za grčke kamione koji prevoze robu preko naše zemlje u
| Zapadnu Evropu. Pošto su Grci
|. unapred iskoristili znatan broj | | dozvola, jugoslovenska delegacija im je ponudila još 24.000 dozvola, odnosno prevoz robe jugoslovenskim železnicama, kako bi se rasteretili inače preopterećeni drumovi. Grci su to odbacili i tražili su za ovu godinu
Samarasa, grčki
postojećeg pitanja“.
dl krivicu za to prebaci na: našu zemlju 0 Svojevrsna kampanja protiv Jugosio
prekida pregovora o dozvolama za
ne u Grčkoj. Prema instrukcijama šefa ovdašnje diplomatije
r predstavnik u OUN je, kako se prenosi, izjavio da „u Grčkoj ne postoji makedonska manjina“, da je Atina zainteresovana za održavanje dobrih odnosa sa Beogradom ali da ne toleriše pokretanje „ne-
_ Sadašnja zategnutost na relaciji Atina — Beograd, koju zapravo diktira Grčka, nije slučajna. Ovdašnja vlada još ne može, bolje reći, neće da shvati da se sa jednom suverenom zemljom ne može razgovarati uz prethodna uslovljavanja i pritiske. Dijalog je jedini put za prevazilaženje razlika u stavovima o otvo-
e — 5 ovde tvrde — 35.000 ozvola. ovde već godina, a bez argume-
Jugoslavija se sada ovde, bez nata, ponavljaju ı ulaženja u činjenice i stvarno jića”,. Ooo day stanje, optužuje da eksploatiše i zloupotrebljava svoj geografski položaj. U ovdašnjoj štampi se mogu pročitati i teže reči. Prema saopštenju „ministarstva spolinih poslova, šef diplomatije Andonis je već uputio pismo predsedniku Evropske komisije Deloru u kome ga je upoznao sa „neprihvatljivim stavom Jugoslavije“ koja nije odobrila vlasnicima kamiona traženi broj dozvola.
U pozadini sadašnje zategnutosti Je, očigledno, i stav Jugoslavije koja je u Ekonomskom i društvenom savetu Ujedinjenih nacija prekjuče ponovno postavila pitanje priznavanja prava makedonske nacionalne manji-
renim pitanjima, svejedno što
Nije zapravo jasno kako se može razgovarati o dobrim odnosima između dve susedne zemlje u situaciji kada se uporno tvrdi da ne postoji jedan narod koji postoji — makedonski.
Atina je unapred oštro protestovala i zbog najavljene blokade jugoslovensko — ·„grčke granice, koju su trgovci iz Makedonije planirali za danas u znak protesta zbog „nepriznavanja prava makedonske manjine u Grčkoj.
Istu akciju su najavili i vlasnici ovdašnjih kamiona, ali ona zasad ne nailazi na osude u Grčkoj.
(Tanjug)
bb e. SSIP | | | 3uprotno interesima | {
ı dobrosusedstva
_. Sivorena situacija, a posebno organizovanje demon„. Slracija na granici, mogu imati samo negalivne posle“o što nije u inferesu ni Jugoslavije niti Grčke 6
Ml, av · lugoslavija je uvek nastojala da se poznati problemi rešavaju kroz dijalog, bez prilisaka i ucena
Beograd. — Neka aktuelna "anja u jugoslovensko-grčkim _lnosima poslednjih dana su u · nosti dobila tretman koji više t »na ruku njihovom zaoštravanego normalnom rešavanju. ___ av tok događaja nije u inte~ 4 dobrosusedskih odnosa i „dnje između dve zemlje, niti ı skladu sa širim pozitivnim \unarodnim kretanjima na ww.anu i u Evropi. Stvorena situacija, a posebno ' 'ganizovanje demonstracija na anici i druge aktivnosti koje bi stale slobodan promet, mogu ati samo negativne posledice nije u interesu ni Jugoslavije Grčke. Jugoslovenska vlada |... 'tra da normalno stanje na | granicama i njihova puna OtvO\renost, uključujući i adekvatan režim viza, predstavljaju trajnu obavezu i obostrani interes. | Jugoslovenska strana je uvek , nastojala da se poznati proble| mi u odnosima sa Grčkom rešavaju kroz dijalog, putem sporazumevanja i međusobnog uva. žavanja, bez pritisaka i ucena.
ćenost na rešavanje svih postojećih problema putem pregovora, zašta se Jugoslavija uvek zalagala. Polazeći od toga, jugoslovenska vlada ukazuje i jugoslovenskoj i grčkoj javnosti da je to u obostranom i trajnom interesu. Nesumnjivo je da otvorena pitanja u odnosima između Jugoslavije i Grčke mogu izazvati emocije. To još više upućuje na potrebu njihovog rešavanja na smiren način, sa punom odgovornošću i uz uvažavanje obostranih interesa za dalje unaprešenje dobrosusedskih odnosa i saradnje. Odnosi među državama i narodima na našem kontinentu grade se na način da odslikavaju unutrašnje demokratske procese koji su u toku u evropskim zemljama. U Jugoslaviji su, takođe, u toku duboki demokratski procesi i promene ekonomskog i političkog sistema, što nas još više upućuje na povezivanje sa savremenim integracionim tokovima u Evropi. U tome Jugoslavija i Grčka kao ivimo u vremenu koje ka- susedne zemlje svakako moraju rakteriše puna otvorenost i upu- naći svoj dugoročni interes.
| BEIPEm un rar i ginu ra uu api OG IGNARAGO ASR GaRLF ONK: PERU ari tiraz GAIN Čestitke Joviću iz inostranstva
Beograd. — Čestitke povo- vremeni predsednik Republike dom GORAARINJA džbosti Mađarske, Kim II Sung, predpredsednika Predsedništva SFRJ sednik NDR Koreje, O dr Borisavu Joviću uputili su sie- Miteran, predsednik Republi e deći državnici: Jom liesku, Francuske, Suharto, predsedn predsednik Privremenog saveta Republike Indonezije, Ro Te Vu,
| nacionalnog jedinstva Rumuni- predsednik Republike Konrie, je, Tošiki Kaifu, premijer Japa- Karlos Saul Menem, predsedni na, Ramiz Alija, predsednik Pre- Republike Argentine i Jaser zidijuma Marodne skupštine Arafat, predsednik države PaNSR Albanije, Gono Arpad, pri- lestine. (Tanjug)
Radmilović razgovarao sa Fišerom i Cilkom
- iooiBaijta _— pPredsednk Izvršnog bori kao izraz opredeljenja ka veće SE Srbije dr Stanko Radmi- punoj demokratizaciji. javnog i lović susreo se juče u Beču sa političkog života. (Tanjug) jREOSCUOUNUR austrijsko-jugosovenskog društva i šefom parlamentarne frakcije socijalističke (socijaldemokratske) partije Austrije dr Hajncom Fišerom i gradonačelnikom Beča dr Hel„mutom Cilkom upoznao ih sa aktuelnim razvojem u SFRJ, SR iSrbiji i Beogradu. | U razgovorima u kojima je, učestvovao i republički sekretar SR Srbije za odnose sa inostranstvom dr Aleksandar Prlja po'sebno JUBA a to da SW Srbiji ano pripremaju Us7 SA promene i višepartijski iz-
Protoikol
POVODOM nesreće izazvane ciklonom u indijskoj državi Andra Pradeš, u kojoj je veliki broj lica izgubio život, predsednik Predsedništva SFRJ dr Borisav Jović, uputio je predsedniku Republike Indije Ramasvai Benkataramanu telegram sa izrazima najdubljeg saučešća.
rgZP Ir nuEe nai TI i pF U EKO Tira
MOSKVA PONUDILA LITVI
SOVJETSKI MINIMUM
Odškrinuta vrata zaokretu ·
Nagoveštaji da susret'Gorbačova i Rižkova sa litvanskim premijerom Kazimjerom Prumnmskeme, mada nije doneo ništa spektakularno, može ipak označiti tač-
ku obrta u odnosima Moskve i Viljnusa
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
Moskva. — Samo tri sata nakon njenog dolaska u Moskvu, litvanskog, premijera Kazimjeru Prunskene primili su predsednik SSSR Mihail Gorbačov i predsedui Saveta ministara Ni-
olaj Rižkov. Mada nije doneo ništa spektakularno, ovaj kasni noćni susret može ipak postati tačka obrta u sovjetsko-litvanskom konfliktu.
Prunskene je pred ključnim ličnostima sovjetskog državnog „trijumvirata“ (nedostajao je sa-
mo predsednik Vrhovnog sovje- |
ta Anatolij Lukjanov) „razvezala” kompromisni paket predloga koje je dan ranije — na svojoj zatvorenoj sednici — prihvatio litvanski parlament. U zvaničnom saopštenju o susretu kaže se, zapravo, da je reč o litvanskim „predlozima i mišljenjima“
ovodom „problema
ao rezultat protivustavnih akcija najvišeg zakonodavnog organa (litvanske) republike“. U saopštenju je zatim naglašeno da su Gorbačov i Rižkov složno ocenili da litvanska kompromisna formula sadrži „određene korake u pravcu normalizacije situacije“, ali da nije predvidela glavno poništavanje ključnog akta litvanskog parlamenta „o uspostavljanju nezavisnosti litvanske države“.
Sovjetski lideri su Prunskene — kao što se i moglo očekivati — predočili da SSSR taj akt, shodno odluci vanrednog Kongresa naronih deputata, i dalje smatra nezakonitim. Utoliko se prošle noći u Kremlju zaista nije dogodilo ništa ope aio Ovaj trojni susret koji se poklopio (možda ne sasvim slučajno) sa boravkom Džejmsa Bejkera u Moskvi, ipak je otvorio vrata zaokretu, tačnije — otpočinjanju pregovora na relaciji Viljnus Moskva i obustavljanju sovjetskih ekonomskih sankcija protiv „republike Litve“. „Kalauz“ koji bi mogao otvoriti ta vrata u saopštenju je formulisan ovako: „Pažnja Prunskene skrenuta je na neophodnost da Vrhovni sovjet Litvanske SSR bezuslovno anulira ili — kao minimum — zamrzne važenje toga akta i svih zakonskih dokumenata koji su nakon njega usledili, a u suprotnosti su sa ustavom SSSR“.
Prunskene je stavljeno do znanja da bi „zamrzavanje“ odluke o otcepljenju i iz nje direktno izvedenih zakona stvorilo
uslove „za razmatranje pitanja
koja uznemiravaju narode Litve i predmet su ozbiljne zabrinutosti sovjetskih republika i međunarodne javnosti“. Poslednja rečenica u zvaničnom saopštenju o kremljskom susretu glasi: „Prunskene je obećala da će sve
izniklih..
DOMAĆE BRIGE PRED „SUSRET DECENIJE“: Gorbačov je juče razgovarao s američkim državnim
sekretarom Bejkerom koji upravo boravi u Moskvi
Petočasovni susret Gorbačov — Bejker
Moskva. — Susret predsednika Gorbačova i američkog državnog sekretara Bejkera trajao je punih pet časova. O rezul-
'tatima razgovora u kojem je "učestvovao i sovjetski ministar
inostranih poslova Ševarnadze još ništa nije saopšteno. Činjeni-
ovo preneti Vrhovnom sovjetu Litvanske SSR“.
Mada je Landsbergisov zamenik Kazimjeras Moteka demantovao teze da će Prunskene doći i s predlogom da Litva (kao samostalna država) — ako baš ne bude išlo drukčije — ostane u nekakvoj veoma labavoj zajednici sa SSSR, jasno je da je zvanični Viljnus dosta popustio. Pretpostavlja se da je „gvozdena ledi” u ime zvaničnog, Viljnusa, Gorbačovu i Rižkovu ponudila, između ostalog, da sovjetske trupe ostanu u Litvi sve do (eventualnog) raspuštanja vojnih blokova, i da mladi Litvanci služe vojni rok kao i dosad, s tim što bi Litva dobila pravo „humanitarnog nadzora” nad
·njihovim tretmanom. Ostali de-
talji se još ne znaju, ali je izvesno da ovo nisu svi ustupci, čim su Gorbačov i Rižkov omekšali dosadašnju izuzetno tvrdu pozi-
ca da su razgovori trajali toliko dugo svedoči o teškoćama pri usaglašavanju različitih stavova.
Posle susreta Bejker je novinarima kratko saopštio da je postignut „neki napredak“ oko dogovora o strateškom ofanzivnom oružju. Niz pitanja još tre-
ciju: ili poništavanje odluke o otcepljenju, ili ništa.
Minimum koji su ponudili Landsbergisu i Prunskene (zamrzavanje) verovatno je prerano tumačiti kao sovjetsko pristajanje da se Litva otcepi bez referenduma i mimo odredbi (i rokova) novog sovjetskog zakona o proceduri izdvajanja saveznih republika. Jasno je, međutim, da taj minimum trenutno odgovara obema stranama. Litvi — da se oslobodi ekonomske blokade i da napokon otvori kanal direktnih pregovora sa Kremljom, a Gorbačovu — da se bar delimično oslobodi jedne nezgodne hipoteke pred svoj skori „susret decenije“ s američkim predsednikom Džordžom Bušom.
Sami pregovori (taj izraz se, doduše, u zvaničnom saopštenju ne pominje) sigurno će biti izuzetno teški i trajati dupo.
Milicijska pojačanja 70 Letoniju i Estoniju
Moskva. Ministarstvo
unutrašnjih poslova Sovjetskog ka
Saveza saopštilo je sinoć da se u Letoniju i Estoniju upućuju „operativne grupe“. Pripadnika milicije, njihov zadatak je, kako se tiče proučavanje situacije i pružanje pomoći organima milicije u ovim republikama „u donošenju i ostvarivanju“ konkret-
nih mera zaštite pravnog poret-
zaštite jednakosti svih građa pred zakonom — naglašava se u saopštenju — bez obzira na njihovu političku orijentaciju ili nacionalnu pripadnost. Glavni zadatak je sprečiti masovne sukobe i ekscese.
Treba čvrsto sprovoditi liniju”
ba da se reši, dodao je on, ukazujući da će se još jednom susreti nasamo sa ministrom Ševarnadzeom. Bejker nije isključio mogućnost da će prilikom susreta Gorbačov — Buš biti potpisan dogovor o strateškom ofanzivnom oružju. (Tanjug)
Sovjetskom vrhu je početak pregovori dobrodošao i zato da i smanjio pritisak iznutra (demokratskih snaga) na svoju oficijelnu poziciju. O kakvom, i kolikom, pritisku je reč najbolje se pokazalo preksinoć i juče — na sesiji Prvog. kongresa narodnih deputata Ruske Federacije. Deputati su preksinoć, naime, dugim aplauzom pozdravili čitanje pisma kojim je litvanski parlament pozdravio njihov rad i ponudio Rusiji proširenje saradnje na svim poljima. Bio je to aplauz koji je produbio bore na licu predsednika SSSR, koji je ceo prekjučerašnji tok zasedanja pratio iz svečane lože, najduži aplauz koji se dosad čuo na kongresu. Gorbačov nema razloga da bude previše zadovoljan ni činjenicom da je Kongres juče izglasao rezoluciju kojom je sve ono što se dogodilo u Litvi proglasio antiustavnim. Razlog nije nimalo banalan: rezolucija je' jedva „prošla“ zato što su gotovo svi pripadnici bloka „Demokratska Rusija“ i mnogi deputati iz Lenjingrada — pre glasanja demonstrativno napustili salu. Početak sovjetsko-litvanskog dijaloga pomoći će Gorbačovu i u kontrolisanju situacije u Letoniji i Estoniji. Tim pre što je situacija u Estoniji i dalje dramatična, a u Letoniji se, takođe, iz dana u dan zaoštrava.
Đuro BILBIJA
OPOZICIJA NEMAČKE DR OŠTRO KRITIKUJE VLADU
Politika svršenog čina
Opozicioni političari i sredstva informisanja — čak i listovi vladajuće koalicije — mazivaju farsom zasedanje istočnonemačkog parlamenta na kome je bila onemogućena svaka diskusija o Državnom ugovoru sa Bonom
Berlin. — Opozicioni političari i sredstva informisanja Nemačke DR izrekli su dosad najoštriju kritiku vlade povodom prekjučerašnjeg zasedanja parlamenta na kome RSESVI onemogućena svaka diskusija o Državnom ugovoru i promenama Ustava. Kritikama su se pridružili čak i listovi vladajuće koalicije,
nazivajući zasedanje parlamen- .
ta farsom koja — kako se ističe — ne može služiti na čast ni vladi, ni poslanicima, niti novoj demokratiji.. Iznenađena je i javnost, pošto je milionski auditorijum posred-
stvom direktnog televizijskog prenosa mogao da se uveri da je diskusija na zasedanju parlamenta bila onemogućena.
Tako su dve suštinske tačke dnevnog reda — promene Ustava i Državni ugovor sa SR Nemačkom — usvojene u parla-
Potpisan međudržaVni ugovor
Bon. — Ugovor o zasnivanju međunemačke ekonomske, novčane i socijalne unije potpisali su juče u Bonu ministri finansija SR
Nemačke Teo Vajgl i Nemačke DR Valter Romberg. Državni ugovor, potpisan u prisustvu zapadnonemačkog kancelara Helmuta Kola i istočnonemačkog premijera Lotara de Mazije-
ra, treba da stupi na sna,
2. jula. Od tog dana zapadnonemačka
marka biće, ukoliko parlamenti dveju država odobre ugovor, jedinstveno sredstvo plaćanja u obe nemačke države.
mentu bez ijedne reči diskusije. Predlog Partije demokratskog socijalizma o potrebi široke rasprave glatko je odbijen. „Berliner cajtung” konstatuje da „izabrana diskusija“ u parlamentu upućuje na „fatalni zaključak“ o politici svršenog čina. Takav postupak, kaže list, možda bi i bio moguć da se radi o ugovoru o pravnoj pomoći sa Madagaskarom ili Nepaloin, ali kada se radi o životnim interesima svakog građanina Nemačke DR onda je takva praksa nedo-
pustiva. (Tanjug)
NEDELJNA BORBA subota-nedelja 19-20. maj 1990. strana
15
VESTPIVESTPOVESTPOVESTPOVESTPO
JANG·ŠANGKUN O „POBEDI SOCIJALIZMA“: Mek-
siko. Kineski predsednik Jang Šangkun izjavio je u Meksiku da prošlogodišnje krvavo slamanje prodemokratskih demonstracija u Pekingu „predstavlja pobedu socijalizma“.
U izjavi meksičkoj novinskoj agenciji Notimeks, kineski predsednik je rekao da događaji na trgu Tjen an men u junu prošle godine nisu naneli štetu kineskom socijalizmu. Naprotiv, naglasio je on ti događaji su „učvrstili verovanje kineske vlade u socijalistički sistem i razotkrili pokušaj zavere“.
Jang Šangkun se nalazi u poseti Meksiku, koji je prva stanica njegove turneje po Latinskoj Americi. On će još posetiti Brazil, Argentinu, Urugvaj i Čile.
FREDERIK DE KLERK U LONDONU: London. — Juž-
noafrički predsednik Frederik de Klerk doputova je preksinoć u London. Po dolasku, De Klerk je izjavio novinarima da nije došao u Veliku Britaniju sa listom južnoafričkih zahteva, već sa namerom da unapredi odnose Pretorije sa svim zemljama Zapadne Evrope.
Velika Britanija je peta zemlja koju De Klerk posećuje tokom svoje 18-dnevne turneje po „Starom kontinentu“, pokušavajući da upozna članice Evropske zajednice sa reformama u Južnoj Africi i namerom da podeli vlast sa većinskim crnačkim stanovništvom.
U međuvremenu je potpredsednik ANC Nelson Mandela izjavio, u Alžiru, da se u Južnoj Africi ništa istinski nije promenilo, i da sistem aparthejda i dalje postoji.
RAZGOVORI MARGARET TAČER I MUBARAKA:
London. — Egipatski predsednik Hosni Mubarak razgovarao je u Londonu sa britanskim premijerom Margaret Tačer o ubrzanom naoružanju nekih zemalja Bliskog istoka i o naseljavanju sovjetskih Jevreja na okupiranim arapskim teritorijama. Predsednik britanske vlade izjavio je da je tokom razgovora bilo reči i o rezultatima nedavnih poseta Mubaraka Kini i
Sovjetskom Savezu.
Mubarak je doputovao u London iz Moskve, gde je razgovarao sa sovjetskim predsednikom Mihailom Gorbačovom.
ZAVRŠENI MANEVRI NA | =
KUBI: Havana. — Na Kubi su završene masovne vojne vežbe u kojima su učestvovali pripadnici regularne armije, milicije i rezervisti. Vlada u Havani smatra da su američke vojne aktivnosti oko tog karipskog ostrva smanjene, i da više nema razloga za.mobilizaciju.
Kuba je od 2. maja organizovala velike vojne ma-
nevre, kao odgovor na pojačano američko vojno prisustvo u vodama Kariba.
U kratkom saopštenju Ministarstva odbrane kaže se da su vojne aktivnosti neprijatelja svedene na normalni nivo, i da više nema potrebe za opštom mobilizacijom.
re
ace
[
NEMA VIŠE RAZLOGA ZA PRIPRAVNOST: Fidel Kastro
FINSKA, STANICA ZA SOVJETSKE JEVREJE: wel-
sinki. — Iseljavanje Jevreja iz preko Finske, počeće pre kraja
Sovjetskog Saveza za Izrael, a ovog meseca. To je izjavio finski "
predsednik Mauno Koivisto u intervjuu jednom izraelskom listu. Koivisto je istakao da će
transport Jevreja, koji će se sku-
piti u Finskoj, biti obavljen izraeiskim avionima, Po njegovim
rečima, te izbeglice neće biti n noj obali ili u Gazi.
astanjene na okupiranoj Zapad-
SPORAZUM BUGARSKIH STRANAKA O NENASI-
LJU: Sofija. — Na predlog predsednika Republike Petra Mladenova, u ponedeljak će u Sofiji biti potpisan predizborni sporazum političkih partija, saveza i organizacija o nenasilju, poštovanju zakona i prava građana. Predviđeno je da primerak sporazuma bude upućen generalnom sekretaru Ujedinjenih na-
cija.
REHABILITACIJA. AMBASADORA—EMIGRANTA:
Varšava. — Vrhovnom vojnom sudu Poljske upućen je zahtev da se poništi presuda nekadašnjem ambasadoru u SAD Romualdu Spasovskom koji je zbog napuštanja ambasadorskog polo-
žaja u decembru 1981. godine
i dobijanja azila u Americi, osu-
đen u odsustvu na smrtnu kaznu.
Generalni tužilac Aleks.
ander Bentkovski, u zahtevu da
se bivši ambasador proglasi nevinim, navodi da Spasovski nije počinio izdaju, već jedino dao ostavku na funkciju. „Korišćenjem prava azila, Spasovski je kritički ocenio društveno-političku i privrednu situaciju u zemlji, i protestvovao je zbog uvođe-
nja ratnog stanja“.
Selo udovica
Nju Delhi. — Maleno selo Pabla u indijskoj državi Orisi postaje sve poznatije u ovoj zemlji po imenu „selo udovica“. Razlog je što u njemu umiru samo oženjeni muškarci. Od ukupno 49 stanovnika ovog sela — 15 su udovice čiji su muževi pro-
miuli od „misteriozne bolesti“.
Epidemija „muških smrti“ u „selu udovica“ traje već desetak godina, te se roditelji nekoliko seoskih udavača i ne usu-
đuju da za njih traže muževe, umreti.
bojeći se da će nesrećnici brzo
Krajnje siromašni, žitelji ovog sela prikupljaju plodove i korenje, kuvaju ih i time se hrane. Medicinske vlasti nisu bile u prilici da temeljno ispituju razloge umiranja muškaraca, i tek sada planiraju da u Pablu pošalju stručnjake.
Jedan od razloga „misteriozne bolesti“, koja ubija ljude za nedelju-dve, može biti i upotreba domaćeg alkoholnog pića načinjenog od prevrelog urminog soka i osušenih pa istucanih klješta škorpija. Žene taj napitak nikad ne uzimaju, te je najvc-
rovatnije da upravo zbog toga
; a PARIZ: SPECIJALNO ZA „BORBU" — NEUOBIČAJENO PREDAVANjE U SLOBODNOZIDARSKOJ LOŽI VELIKOG ORIJENTA FRANCUSKE
Konzul SSSR o masonima
Na poziv masonske organizacije odazvale su se mnoge zemlje Istočne Evrpe 0 Zašto je Veliki Orijent — neregularan
Pariz. — Promene koje su se dogodile proteklih godinu dana u zemljama Istočne Evrope, naročito one koje se tiču stvaranja novih partija i slobodnog udruživanja građana u razne asocijacije privukle su pažnju i organizacije slobodnih zidara (masona) iz celog sveta.
a euenmunuuuneruuu m eeu=====| __ Ako se među prvima, kao ne-
ka vrsta sponzora, u Mađarskoj
rošlog decembra oglasila Velika loža Austrije osnivajući prvu posleratnu Veliku ložu Mađarske (po odobrenju mađarskih Al: onda bi se moglo reći da je u poslednje vreme među naj\aktivnijima, u privlačenju pažnje novooslobođenih zemlja socijalističke zajednice, loža Veliki.
orijent Francuske. Odavde je u rano proleće otišao poziv svim ambasadama istočnih zemalja u Parizu (uključujući i OTO ERa sku koja se nije odazvala) za saradnju i stvaranje masonskih loža u njihovim zemljama.
U aktivnosti Velikog Orijenta Francuske učestvuju, raznim povodima i u različitim forma-. ma, i nemasoni. Jedan takav skup održan je prošle srede, 16. maja, na tribini takozvanog „Masonskog univerziteta” Velikog Orijenta. Tom prilikom predavač, nemason bio je i „g05-
din Rubinski,prvi konzul am-
asade SSSR u Parizu, koji je govorio na temu „Sovjetski Savez, Evropa i slobodno zidarstvo“.
Prema onome što se moglo čuti, mada je konzul Rubinski rekao da to nije njegova nadležnost, ne bi se posle svih promena u SSSR — mogla isključiti mogućnost i stvaranja zvanične masonske organizacije.
Zanimljivo je da je Veliki Orijent Francuske u aprilu već Oosnovao jednu masonsku ložu u Čehoslovačkoj.
Inače, masonerija je i u Francusku stigla iz Engleske u 18. veku, ali 1877. Veliki Orijent Francuske se ne smatra regularnom masonskom organizacijom (pri: znatom od Velike Britanije kao uslov Ogar ti, jer je iz svojih rituala i principa izbacio verovanje u svevišnjeg i dozvolio
accompagnć des
La R.'. L.*
— ostaju udovice.
. UNIVERSITE MVONNIG E
Or.'. de Paris, GRAND CRIENT DE FRANCE
vous invite a participer 8 la Tenue Blanche Fermće Mixte prčsidće
par le S&r.'. G.*. M.'. Jean-Robert RAGAHE,
TT.'.
111.'.. FF.'. Jean LE RAY, Andrć OCMBES, Andrć PAFCN, Christian HERVE,
le mercređi 16 mai 1990, 4 20 heures 30 au cours de laquelle
Monsieur ROBINSHY, Prenier Conselller a 1'Ambassade d'U.R.S.S. traitera đe L'UR S S, L'Europe et la FRANC – VAOONNERIE
Invitation frat.'. aux SS.'. et aux FF.'. de toutes Občdiences VELIKO INTERESOVANJE: Pozivnica za predavanje konzula Rubinskog
ulaz ateistima. Postao je mesto cuskoj je Velika nacionalna loža, kom notom. Između ove lože i
okupljanja članstva iz levo orijentisanih građanskih partija. Mnogi je nazivaju i „socijalističkom masonerijom“.
L
Regularna masonerija u Fran-
koju priznaje Velika Britanija.
Treće mesto okupljanja masona je u Velikoj loži Francuske gde se mogu sresti mnogi konzervativci sa izraženom katolič-
Velikog Orijenta postoji određeno rivalstvo, mada se ne bi moglo reći da, sledeći principe internacionalizma, postoji odsustvo saradnje među tri rivala.
S. R.