Борба, 19. 05. 1990., стр. 18
Čini se da ako ima ičega u čemu ne oskudeva ovo naše tekuće vreme, onda su to razlozi za stid i za sramotu. I, da nije tog stida, kao instinktivno-afektivne samozaštite od bestidnosti svakodnevice, čovek bi, valjda, presvisnuo. Bestiđa i samosramoćenja svake vrste uzela su u nas, među svim našim narodima i narodnostima, odavno neviđene razmere i oblike. Ima sloboda, pa i sloboda javne reči, pored svojih sveopštih vrednosti, i tu dobru i praktičnu stranu, što pruža mogućnost svakome da sam na javnoj sceni ogoli svoju sramotu, čime se ušteđuje silan i nezahvalan trud drugima da tuđu sramotu isteru-. ju na svetlost dana. U stvari, i na sreću, sve što čovek čini, on tim kazuje nešto o sebi samom. Od sebe sama mu nema bekstva, niti leka. Ovo vreme procvata svekolikih i svakojakih sloboda u nas, još jedanputa snažno čini aktuelnom onu pesnikovu: „Ne trebuje carstvo neljudima /Nako da se pred svijetom ruže“...
A sada o stidu koji me je spopadao u prošlosti, ili me danas spopada. U prošiosti zbog svih onih mojih negdašnjih ratnih drugova, koji su svoje učešće u narodnooslobodilačkoj borbi i revoluciji „unovčili“ ma na koji. način.'
A danas zbog mojih bivših ratnih drugova koji, osetivši neke nove vetrove, okreću leđa svojoj ratnoj i revolucionarnoj prošlosti, hvataju neke druge galije, neretko sasvim oprečne onima na kojima su tako dugo plovili, upravo sve dotle, dok su tim galijama duvali povoljni vetrovi u jedra. Neki među njima pišu memoare, knjige ili članke, u kojima, u stvari, „poravnavaju“ svoje nekakve račune sa
ovim ili onim, ne prezajući pri tome”
ni od proizvoljnosti, neistina, pa i pravih falsifikata. I o mrtvima najčeš-, će, i najradije, govore u tim svojim pisanijama, sasvim sigurni da se blagopočivši ne mogu dići iz grobova, a da bi i oni kazali svoju istinu.
Stidim se zbog takvih „autora“ i „svedoka“ naše ratne i poratne prošlosti, kao što se stidim i zbog onih
RERGOVANJA _________ ____ O mrtvima sve najgore
Vreme stida i sramota
Od onih koji neće ili ne mogu ni mrtve da ostave spokoju, nikakvo dobro0'
ne mogu očekivati ni živi
koji su, sticajem prilika, bili partizani u koje su dopali iz svoje životne bede i nepismenosti a onda, pošto su nekako rat preživeli, i nakon rata se malo opismenili i skrpili kakvu-takvu školsku „spremu“, domogli se neki od njih, čak, kakvih unosnih položaja, na kojima su dojahali sve do svojih unosnih penzija, da bi nakon umirovljenja, u tekućim proturevolucionarnim prilikama, okrenuli ćurak naopačke i sada prelaze u suprotne tabore, odnoseći sa sobom, pored svoje oskudne pismenosti i skromne kultu-
„STATUS KVO* (,NEDELjNA BORBA“, 12—13. MAJ)
Svaka odluka ima cenu
Slogan „ravnopravni ekonomski odhosi“ pripada realsocijalističkoj Dolilici i praksi, dok tržišna privreda priznaje samo profit
Mnogo toga se danas može čuti i pročitati. Stoga i mislim da se, najčešće, ne bi ni trebalo osvrtati na to, nezavisno od toga da li su razlozi tome težnja za katarzom ili ideologijska negacija svega što je do danas činjeno i učinjeno. Naravno, ponekad se treba i sporiti. Pogotovo kada je reč o onim stavovima koji su direktno suprotni tržišnoj logici unutar jednog tržišta na ovom jugoslovenskom prostoru. Karakteristično je, pritom, da ima i onih protagonista takvih stavova koji, po pravilu, ističu, kad god im se za to pruža mogućnost, svoju privrženost logici tržišta i njenim zakonitostima. Tako, primera radi, pročitah pre neki dan („Borba“, 12—13, maj) da je „teško očekivati da se privredni odnosi“ između Srbije i Slovenije pro-: mene. Njihov dalji razvoj zavisiće prvenstveno od samih građana i privrednih subjekata, a na to će značajno uticati mogućost uspostavljanja ravnopravnih ekonomskih odnosa, kao i odnos Slovenije prema Kosovu, Srbiji i Jugoslaviji, rečeno je na sednici Izvršnog veća Srbije“.
Što se tiče ovog drugog dela razlo-
ga (tj. onih političkih) oni se mogu smatrati, po mom mišljenju, smislenim ako se usvoji koncept da ne bi trebalo političke nesaglasnosti rešavati samo političkim sredstvima već i potčinjavanjem interesa privrednih jedinica zahtevima politike. Drugo je, naravno, pitanje smislenosti jednog takvog koncepta u jednoj državi (verujem da će tako, i dalje, ostati), nezavisno od slojevitosti odnosa između suverenih delova unutar suverene celine. Tim pre što Slovenija nije donala (nadam se i da neće) deklaraciju o izdvajanju iz Jugoslavije. Možda se to i moglo razumeti pre pet ili šest meseci, ali ne i danas ako već hoćemo jedno (single, uniguetržište. No, ako se, iz ovog ili onog razloga, ipak istraje na tom konceptu, bilo bi korisno da se zna šta to košta i kako će se to platiti. Jer, svaka odluka (pa i ova) ima svoju cenu.
| No, bilo kako bilo, tek u tržišnoj privredi uopšte ne razumem slogan
re, i sve ono što su uspeli da zagrabe „po osnovu“ svoje „revolucionarne“ negdašnjice. I valjda je za takve pesnik sročio onaj stih: „Poturica gori od. Turčina“. Pa kako se revolucija nije baš usrećila sa ovakvima, sumnjam da će se usrećiti i njihove nove gazđe: „Počasno“ mesto mešu savremenicima zauzimaju oni koji se ispoljavaju kroz sramotan odnos nekih „potomaka“, prema generacijama koje su izvele veličanstveno delo narodnog
Zar.
Miodrag Veličković
'
„ravnopravni ekonomski odnosi“, kad se zna da ti i tome slični slogani ili sintagme pripadaju realsocijalističkoj politici i praksi. Ta praksa (u kojoj se svesrdno podržavao dobar deo realsocijalističke misli) je stalno računala na neko prelivanje dohotka, ne bi li tako stalno držala svoje narode u nekoj vrsti ratnog stanja. U tržišnoj privredi, međutim, upravo to prelivanje dohotka i jeste motivacioni razlog tržišta, ali i pretpostavka ekonomskog napretka (bar zasad). Uostalom, upotreba tog slogana (ravnopravni ekonomski odnosi) značila bi, ako bismo već hteli da budemo dosledni, da moramo biti za uspostavljanje bližih ekonomskih odnosa samo sa onim zemljama koje su približno na istom nivou razvitka. Šta, onda, da radimo sa tezom o približavanju Evropi? Ne radi li se ovde o ignorantise asylum?
Mislim, naime, da nije sporno da svaka privredna jedinica u tržišnom
Lečenje hroničnog reumatizma
Prof. dr Milan Andrejević
Hronični evolutivni rezumatizam (reumatoidni artritis) je ozbiljno oboljenje ovojnica zglobova koje preko zapaljenja, proliferacije vezivnog tkiva i razaranja rskavica dovodi do teških deformiteta, pa i trajnih kočenja zglobova.
4 . Bolest napada uglavnom sitnije zglobove šaka i stopala ali su često zahvaćeni i skočni zglobovi, kolena, laktovi, pa i kičma. Nije reč samo o lokalnom oboljenju, to je bolest maka: nog vezivnog tkiva organizma čiji uzrok, najkraće rečeno, nije do danas poznat. Ustvari, mnogo se zna o načinu odvijanja procesa koji je u osnovi jedno imunološko oboljenje, na principu reakcije antigen antitelo, pri kojoj se stvaraju razni imunološki kompleksi koji se zatim raznose putem krvi. Zbog toga se reumatoidni artritis svrstava u imunološke bolesti, zajedno sa serumskom bolešću, lupusom, sklerodermom, zapaljenjem bubrega, nekim bolestima sitnih krvnih sudova itd.
ovog oboljenja! Počev od aspirina, brufena, voltarena, flugalina, butazolidina, indocida, pa preko kortizona, lekova protiv malarije, soli zlata, do lekova protiv imunoloških reakcija i citostatika. Iz ovog šarenila lekova vidi se da jedinstvenog i specifičnog leka nema. Zato se i proba čas jedan čas drugi lek, prelazi sa jedne skupine lekova na drugu i stalno pokušava da se bar privremeno zaustavi hronični evolutivni proces bolesti, kad već ne možemo da ga traino otklonimo.
Kad se negde pre 5-6 godina pojavio
jedan novi lek — ciklosporin, on je pobu-*
dio odmah nade za lečenje mnogih do tada neizlečivih stanja, pa i reumatoid artritisa. Ova čudna supstanca koja je dobijena iz sojeva nekih retkih bakterija koje se nalaze u tlu, ne spada ni u antibiotike ni u citastatike, ali deluje na limfocite u krvi i kratko rečeno sprečava imunološke reakcije u organizmu. To je korisno poslužilo da se primeni pri transplantaciji organa (bubreg, srce, jetra itd.) jer se time otklanja reakcija odbacivanja presađenog organa od strane organizma koji ga prima. Po-
nološke bolesti, odmah se pokušalo i ovo lečenje. Dejstvo na same zglobove i na sam zapaljenjski proces je u početku bio vrlo dobar ali se ubrzo pokazalo da ono dovodi do teškog oštećenja bubrega, tako da se ovo lečenje ubrzo prekinulo. Sam mehanizam oštećenja bubrepa nije do kraja ostao razjašnjen. |
Izgleda da ipak ne treba gubiti sve nade. Pre nekoliko meseci u Engleskoj su
· ponovo pokušali lečenje ciklosporinom,
ali se sada išlo obazrivije i sa mnogo manjim dozama. Davalo se samo 2,5 mg na kilogram težine i to u toku šest meseci., Prikupljena su 144 bolesnika iz šest raznih bolnica. Polovina je primala ciklosporin, a polovina neku neutralnu supstancu. Ukupni rezultati su pokazali dobar efekat na zglobove kod 23 odsto, a povoljan efekat na bol kod 24 odsto bolesnika. Ukupan povoljan efekat je procenjen kod 27 odsto ispitivanih. Naravno, vršene su striktne i brižljive analize i kontrole svih bubrežnih funkcija. Oštećenje bubrega se i ovde zapažalo ali ono nije bilo alarmantno, tako da se lečenje nastavljalo. Ovo je ohrabrujuća vest za bolesnike koji do sada
oslobođenja tokom narodnooslobodilačkog rata 1941—1945. godine. Na sve strane se bestidno pljuju, kleveću i skrnave ratnici izginuli časno za narodnu slobodu, a na drugoj strani se prave pokušaji da se „rehabilituju“, da se vaskrsnu osvedočeni narodni izdajnici i sluge fašističkih okupatora, koji su svojim zverstvima prema sopstvenom narou premašili čak i svoje fašističke gospodare. Ta izdaja je bila takva i tolika da su se njenih aktera, čak još u toku rata, odrekli i njihovi zapadni štićenici i pomagači, čak i oni, no ne i neki među našim domaćim savremenicima, žučljivim pretendentima na našu javnu scenu, koji te narodne izdajnike, eto, kane da nam nametnu kao „nacionalne heroje“, „zaštitnike naroda“, i tome slično. Pa onda ta poplava senzacionalističkih izmišljotina po raznoraznim novinama, u periodici i knjigama, nošenim na valovima raznih nacionalizama, antikomunizma i zdušnim priželjkivanjima povratka prošlosti, koja je već odavno poslana na đubrište povesti... Nešto neviđeno i nepoznato se danas dešava u vezi sa Titom. Naime,
· dok ga ceo svet ceni i odaje mu sve-
kolika priznanja , evo i nakon desetak godina nakon njegove smrti, u našoj zemlji su mnogi kidisali sa svih strana da ga ispljuju, obeščaste, Oskrnave, i sve to, sva je prilika, iz najnižih „političkih“ pobuda i šićardžijskih računa. Ne branim nikoga, ne branim ni Tita od bilo koje poštene i argumentovane kritike, ali se gnušam nad onima koji nastoje, pošto-poto, da ukaljaju dostojanstvo mojih palih ratnih drugova, i onih već mrtvih ratnika, koji se sami više ne mogu braniti od pljuvanja, podmetanja, klevetanja, obesčašćivanja...
Zbilja, niko čoveka nije u stanju tako i toliko da osramoti, koliko i kako može to on sam. Ima u tome nekakvog poretka, i pravde nekakve... A od onih koji neće, ili ne mogu, ni mrtve da ostave spokoju, nikakvo do-
” bro ne mogu očekivati ni živi...
Branko RAKOČEVIĆ Beograd
sistemu mora težiti što većem profitu. U protivnom, uspešnost njenog poslovanja doći će, pre ili posle, pod znak pitanja. Uostalom, praksa mnogih zemalja, pa i naše pokazala je da se premošćavanje nejednakosti može ostvarivati samo putem tržišta, kao što je bez tržišta nemoguće ni svođenje suprotnosti interesa između pojedinih delova na politički tolerantan nivo. Država i njeni suvereni delovi imaju u tome sasvim određenu ulogu.
Drugo je, međutim, pitanje može li neka partija uopšte biti leva, a da u svoj program ne stavi borbu protiv neravnopravnosti, nejednakosti, eksploatacije, itd. No, mislim da se to ne bi smelo brkati sa mestom i ulogom javnih institucija (tj. organa vlasti) pa ni sa privrednim jedinicama. Jer, kada se to pobrka, onda i ideologijski stavovi per deffinitionem postaju presudni u donošenju odluke. A poznato je da je politika bila i ostaje samo realizacija mogućeg.
Dušan PIREC Beograd
subota-nedelja 19-20. maj 19go, '}} Strana ||
„VOJSKA I MANJINE“ (,NEDELJNA BORBA), 12-13. MAJ
NEDELJNA BORBA
Strogo pov. statistika.
U „Nedeljnoj Borbi“ od 12/13. maja 1990. obujavljen je u rubrici „Politički podlistak“, tekst Mr Mileta Bjelajca „Vojska i manjine“ iz koga je zbog nedostatka prostora ispušteno nekoliko grupa statističkih podataka pod naslovom „Strogopoverljiva statistika iz 1931“. Ispuštanjem ovih podataka tekst je jednim svojim delom ostao nedorečen na štetu autora, a čitaoci su ostali uskraćeni za ove interesantne i do sada neobjavljivane podatke.
Nadamo se da ćemo ovim n | objavljivanjem ispraviti grešku penadnin toru i našim čitaocima. 4UJ.
Statistički podaci pokazuju Miu broja stanovništva (nacionalnih manjini Kraljevine Jugoslavije prema popisima i) 1921. i 1931. godine. Ovi potonji, sada Md
itanju manjine, iz razloga narodne oj brane držani su kao „strogopoverljiyj“
Popis 1921. ; Popis 1931 čežško-slovačkim 115.532 ili 0,988 rusinskim 25.615 ili 0,21% poljskim 14.764 ii DIN i : di O
madBnašii 467.658 ili 3,90% 468485 ili 33 nemačkim 505.790 ili 4,22% 499.969 ili · 3,50% arnautskir 439.657 ili 3,67% 505259 ili · 36 turskim 150.322 ili 1,26% 132.924 ili ·0,ggw rumunskin 231.068 ili 1,93% 137.879 ili · 0,gy italijanskim 12.553 ili 0,11%, „Prema poverljivim podacima iz popisa 1931. godine:
a adiuake: i Dunavskoj banovini 390.211 ili 6,38%, i) nemačke: u Dunavskoj banovini 343.885 ili 14,40%, na teritoriju uprave grada Beograda 26.612 9,21% u Savskoj banovini 80.501 2,98%, v) arnautske: u Zetskoj banovini 150.062 16,19 u Moravskoj banovini _ 48.300 3,36% u Vardarskoj banovini 302.901 19,24% g) turske: u Vardarskoj banovini 124.599 7,91% u Moravskoj banovini 52.635 3,67%
Broj obveznika nacionalnih manjina neslovena na najvažnijim diviziskim ob.
lastima je sledeći:
Diviziska oblast na Potiskoj
na Kosovskoj na Vardarskoj Svega
ukupan broj 77.968
46.572 21.250 145.790
Miodrag Sekerezović
„HVALA BOGU ZA PARADE, ALI...*(,NEDELJNA BORBA“, 12-13,MMJ
Pobeda nad pobedama.
Čudno je kako je vaš novinar Vlado Teslić, čije komentare inače rado čitam i cenim, smetnuo s uma suštinsku činjenicu, pišući o 9. maju, Danu pobede, Činjenicu da je to trijumf nad suludim planovima hitlerizma, sračunatim na istrebljivanje slovenskih naroda, Jevreja, obojenih naroda i ostvarivanje gospodstva germanske rase nad ostalim svetom. Da li je ijedna pobeda u istoriji otklonila makar i sličnu moru sa sudbine čovečanstva?
Zato (oprostite, druže Tesliću) Vaša zapažanja poput: „Koliko bi 9. maj trebalo uopšte obeležavati u današnjim mađunarodnim priikama...”“; „Koliko ga obeležavati kao Dan pobede, kada je od pobede tako malo ostalo?“ (saberite sve ono što je Hitler kanio uništiti pa ćete dobiti jednos-
tavan odgovor); „Zar pobeda nije bilo ir“ nije pa ih niko ne obeležava“ (ne, t sudbonosnih pobeda nije bilo!); „Nije 88 vim izvesno, naime, ko.:je pobedio, a koi! gubio” (o, jeste, sasvim. je izvesno, jer ka bih se ja, inače, dopisivao s Vama, aVip' sali svoje komentare, a dobrim delom Šš tav Vaš komentar, jeste skrnavljenje
de slobodoljubivog sveta nad mračni, hadovskim silama fašizma i nepotrebm (znam: nenamerno) vređanje stotina m” ona života uzidanih u tu, ne pobedu, i že Tesliću, već POBEDU NAD POBEar MA u letopisima čovečanstva. i, ne nam bog da je zaboravimo i prestan
obeležavati. Radoslav pHiĆ
BROJ: 2383
Vodoravno: 1. Koje nije na svom mestu, 10. Pogodbena rečca, 11. Kretanje vode, 12. Deo igre u tenisu, 13. Auto-oznaka za Novi Sad, 14. Luka na Jadranu, 15. Inicijali nemačkog kompozitora („Per Gint“), 16. Američka filmska nagrada, 17. Plemićka titula, 18. Reka u Nemačkoj, 20. Vrsta peršuna, 21. Blagajna, 22. Delić materije, 24. Mesto kraj Splita, 25. Deo biljke koji izrasta iz stabla, 26. Grad u Sloveniji, 27. Jadransko ostrvo, 28. Kratica u gramatici za množinu, 29. Proizvod pčela, 31. Mesto u Bačkoj, 32. Raniji golman Hajduka, 34. Pisac „Kandide“, 35. Deo borbe u boksu, 36. Znak za ka- | laj, 37. Godine, u godini (lat), 39. Prevremen, 40. Duvački instru-
ment, 41. Ured.
Uspravno: 1. Pisac „Božanstvene komedije“, 2. Bivši, 3. Reka u Italiji, 4. Pustinjska visoravan u Čileu, 5. Seoska ulica, 6. Po mitologiji prvi letač, 7. Prvak, 8. Mesto u Hercegovini, 9. Najuren, 14. Inicijali pisca „Koštane“, 16. Spremište, 17. Suhomesnati proizvod, 19, Argentinski fudbaler, igra u Italiji, 21. Skup diplomata, 23. Lična zamenica, 24. Pravilno raspoređena, 25. Povrće, 28. Jedanaesterrac, 30. Domanovićeva pripovetka, 32. Kaca, 33. Znak za radijum,
36. Pasmina, 40. Auto-oznaka za Rijeku..
REŠENJE BROJA: 2382
Vodoravno: 1. Nepostojano, 11. Erin, 12. Osogov, 13. Berat, 15. Nk, 16. Ra, 17. Obojeno, 19. Ems, 20. Krt, 21. Ravena, 23. Čo, 24. Livada, 25. S, 26. Kutina, 27. Su, 28. Rokoko, 29. Sam, 30. Gel, 31. Rastava, 33. Rb, 34. Mi, 35. Teror, 36. Armija, 39. Rana, 40. Fantas-
LSV |
: i
Šta se sve nije pokušavalo u lečenju · što je reumatoidni artritis jedna vrsta imu- nisu reagovali na uobičajena lečenja. tičan. : _ i x ı