Борба, 14. 07. 1990., стр. 1
—:O CICTr—DDDL MIIHITJTLZzTgT I TSTt trCcccLRL о – "| BMR,
ПОКРАЈИНСКИ КОМИТЕТ СК HOCOL/:
i
[
изјава поводом доношења „Декларације о независности Косова“ прихваћена без икакве
дискусије ИСТОВРЕМЕНО, СИТУАЦИЈА У ПОКРАЈИНИ СВЕ НАПЕТИЈА: Оставку поднео ректор Приштинског универзитета др Скендер
је функције председника ОК ССРН Приштине Ариф Османи, због демонстративног напуштања седнице |
Карахода, а разрешен ДР СТИПЕ ШјУВАР, У
био на страни већине, јер сматрам да Ре
пу
СОЦИЈАЛИСТА: Један од потпредседника могао би бити и Антоније Исаковић
ИЗЈАВИ ЗА „БОРБУ“ 0 РАЗЛИКАМА У ПРЕДСЕДНИШТВУ СФРЈ ПОВОДОМ СИТУАЦИЈЕ НА К ОСОВУ:Нисам блика Србија фактички уводи изванредно стање КО ЋЕ БИТИ НА ЧЕЛУ СРПСКИХ
СТРАНЕ 11 — 13.
субота-Недеља, 14-15. а 1
одина bay А Bpoj 189:190" 19% /9% „Цена 6 динара (за иностранство) 2 ПЕМ
—š
В. Д. директора и главни и одговорни уредник Манојло Вукотић
НЕДЕЉНА
ПЛАВ
ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД Велизара Косановића 2
EKSKLUZIVNO
777 2727 2 | ЖИЦЕ
ITALIJANSKI NAMEŠTAJ NA KREDIT
e 0D TRI DO ŠEST MESECI 0. BEZ UČEŠĆA 0 SALON U TRŽNOM CENTRU — NOVI BEOG-. ~ _ RAD & TELEFON: 011/600—898
1.
КУО
конац рата, други пут
ИСКУШЕЊА ТЗВ. НАЦИОНАЛНИХ поМИРЕЊА: Национално-републичке „пацификације“ поклапају се, готово у исто вријеме, са све врелијим валовима хладног рата међу нацијама-државама. Непријатељ је изван нас, око нас...
СТРАНА 3.
Пише: Братислава Марјанац
лушајући шта се прича у југосло-
венским републикама о њиховом
међусобном _ негативном _— трговинском салду, стиче се утисак да је Београд Њујорк, а Љубљана Токио“.
„Запад више нема исти стратешки разлог да унапређује јаку уједињену Југославију“. Ови коментари двају угледних америчких листова, „Њујорк тајмса“ и „Вашингтон поста“, између којих је прошло неколико месеци — један је писан јануара, а други пре три дана — врло су индикативни за илустрацију односа, не само САД, већ и доброг дела развијеног света према збивањима у нашој земљи. Уз сав ризик од уопштавања и поједностављивања, могло би се рећи да неразуМевање и чуђење све више уступа место Хладним анализама и — слегању рамена.Истина, остајемо и даље чудо на БалКану, али не оно које изазива симпатије и поштовање. Нити оно које је, ма како необично изгледало Западу због својих, оригиналних решења, ипак одиграло не малу улогу у периоду хладног рата и страха од ширења „црвене пошасти".
остајемо све више чудо саткано од нерационалности, непрактичности и неТактичности. у
Шта вреди што се пред премијером Марковићем отварају сва врата у свету, Када стране комерцијалне банке траже Државне гарантује за давање кредита.
АЕ РАТЕ ПИ Pen ar –ORJUJJasNiI
i HOTEL BEOGRAD INTER•CONTINENT AL и Ет
= —
|_____НОВО САМО НЕДЕЉОМ! __ НЕ ПРИПРЕМАЈТЕ НИ ДОРУЧАК — | НИ РУЧАК ДОЂИТЕ НА
BRUNCH
PECTOPAH BRASSERIE HEJIEJbOM OJI 11 JO 15 u ЦЕНА 150 див, | Информације телефоном 222-1330
Босанци и Бошњаци
АНАТОМИЈА ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА: Једина, али не безначајна незгода назива „Бошњак“ је у томе што се он језички може односити на све Босанце, тј. и на Србе и Хрвате, који већ поодавно себе сматрају деловима својих држава — нација
СТРАНА 2.
Економија слепила
ДР ПАВЛЕ ВАСИЋ, ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА ЕКОНОМИСТА СРБИЈЕ: О утицају федерације на привреду земље, последицама економске суверености република, реприватизацији друштвене својине, о шансама даљих власничко-производних и осталих преструктуирања у привре-
ди... у СТРАНА 5.
Пут путују југо-политичари
Ако су у Југославији све опције могуће, а очито да јесу, онда је један од евентуалних расплета онај којим би се свеж капитал улио у већим количинама. Уз један услов — претходног спуштања политичког ризи-
С a MU 245»
ка на МИНИМУМ
Која корист од либералних прописа кад нам приватни ино-капитал долази махом у виду малих улагања од 5 до 50 хиљада западнонемачких марака. Чему еуфорија око приватног сектора као једног од главних ослонаца реформе, кад грађани исцрпљују умеће и новац у отварању углавном трговинских фирми. Коначно, значи ли неспорни раст рејтинга земље, постигнут углавном захваљујући храбрим и мудрим потезима савезне владе и првим резултатима на плану сузбијања инфлације, да смо на добром путу да постанемо привилеговани код развијеног света.
Може ли југословенска привреда живети (и колико дуго) од имиџа Анте Марковића као великог реформатора, пионира социјалистичког света; Можда најбоље одговоре на ова и слична питања дају посете светских финансијера нашој земљи који су протеклих недеља силно разочарали новинаре фразама о дивљењу премијеру и одбијањем да било шта конкретније кажу о евентуалној помоћи или новим кредитима.
агађања је прекинула сама савезна влада преко својих, у јавности свеприсутних и непоко-
лебљиво оптимистичких, представника, који су саопштили да се преговара о финансијској и кредитној подршци од око 7 милијарди долара. Половина суме је практично већ уговорена, а првих 900 милиона долара стићи ће у земљу до краја године.
Не треба, међутим, преценити реал-
"ни домет ове финансијске инјекције,
нити поверовати да се само на кредитима може започети нови развојни циклус,- мењати власнички односи или структура привреде. За излазак из зачараног круга у коме југо-привреда све више тоне, неопходан је крупнији приватни капитал и то уложен првенствено у производњу. А да би исти прешао нашу границу потребни су, осим либералних прописа (на том плану остао је да се реши проблем пореске политике и друга питања, која, ма како значајна, ипак не представљају непремостиву брану страном новцу) и стабилни политички услови. Јер, ништа од капитала није осетљивије на промене и нема боље оцене о стању у једној земљи и шансама за развој од оцене степена политичког ризика који страна улагања опредељују да ли да „уђу“ или не.
КОММОТЕНМА
Сиромах сам, ал хоћу да владам
ТАЈНЕ ПАРТИЈСКИХ КАСА: Можда се они што су припадност комунизму дебело уновчили окупе још једном и, овај пут о властитом трошку, крену у политичку борбу. Финансијски су довољно моћни за такву авантуру, а постали би „чувари
СТРАНА 4.
"комунизма“
ривлачење замашнијих приват-
них средстава из иностранства
помало личи на енигму. То би, наиме, истовремено требало да буде УЗРОК побољшања кризне слике југо-економије, али и ПОСЛЕДИЦА смањења политичког ризика у земљи. М док крупни финансијери мудро чекају развој догађаја, улажући углавном тек толико да су присутни на новом тржишту, а владини људи ударају хладне облоге успаљеној јавности, Анте Марковић поново се дао на пут. Овога пута да „прогура“ другу фазу реформе. Или, прецизније — да „деблокира ситуацију“ насталу збивањима на политичкој сцени по: следњих месеци.
Догађања у Словенији, Хрватској, Србији и на Косову нису, наоко, обесхрабрили СИВ, нити избрисали дежурни осмех премијера. Владини људи и даље су истрајни у уверењу да ће се компромис наћи,
Сигуран у себе и свој тим, свестан да му национални лидери могу конкурисати на домаћем терену (уз помоћ историје, патетике, традиције и Свевишњегт), али не и на међународном плану, поготово не код страних финансијера и кредитора, премијер иде даље. Рекли бисмо — до краја.
Националне бирократије у међувремену путују свој пут, покушавајући да створе мост између прошлости и будућности. Обилазе „своја“ села дижући национални понос и држећи лекције из историје (у светлу тренутних интереса), али одлазе и у иностранство, нудећи своје виђење будуће Југославије, кукајући. на остатак земље. Да сви ти „излети“ више рачунају на емоције и „братство“ по разним основама, него на здрав разум и економски интерес, показују реакције света на овакве покушаје да се на мала врата уђе у свет развијених.
Најсвежији пример је боравак словеначке делегације у САД, где су им званичници на тезе о „мекој конфедерацији“ одговорили да је „то унутрашња ствар пријатељске земље; чији ће народи:умети да одаберу и успети да се договоре око онога што им кајвише одговара и да ће САД подржати тај договор све док је са југословенским предзнаком. Можда управо у оваквом (више пута и на више страна) поновљеном ставу лежи део одговора на питања на чему Марковић заснива свој оптимизам и одакле црпи енергију. Држи га вероватно сазнање да је ван земље цењен и уважаван, а'у земљи потребан, као и свест да је фраза о СИВ-у као кохезионом фактору отрцана, али и — тачна. |
Стање у Југославији је, међутим, довољно сумануто, да су баш све опције могуће. Једна од њих је свеж капитал у већим количинама, нов инвестициони циклус, уз претходно спуштање тзв. политичког. ризика на минимум. За ово последње потребно је само мало добре воље и пуно здраве памети.
"ем му У
Нисмо чекали на рушење зидова
СЕРЂО ВЕНТО, АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ ИТАЛИЈЕ У БЕОГРАДУ: И у Југоспавији, као и у свакој земљи, постоји гласна, на моменте веома бучна мањина, и тиха, ћутљива већина. Имам утисак да тренутно на јавној сцени доминирају први, али и да су ови други решени да спасу Ју-
Награде за
„ДВА ОД ПЕТ"
ОБЈАВЉУЈЕМО СПИСАК ДОБИТНИКА У ИГРИ „ДВА ОД ПЕТ“: У среду смо у редакцији „Борбе“ извукли имена добитника у нашој наградној игри, коју смо организовали заједно са МАР АСЕМСУ и КОЕКСПОРТОМ из Коцељеве
СТРАНА 16.
у СТРАНА 8
ргасип ! 7а „posle Tita"
Liberalizam u Srbiji
Srpski liberali su dovodili u pitanje Vlasfodržačku harizmu — Da bi se posle Tita lakše „vladalo“, trebalo je preseći liberalistička strujanja U Srbiji — Kardelji je imao i neke svoje, posebne račune, prvensiveno Oko Kavčića — Liberali su padali i da bi se „pomoglo“ novom гикоуоазју Hnatske — Opasna, „moderna i demokratska“ Srbija |
Slavko Milosavlevski
no, interesantna razgovora o događajima iz 1971/godine, u kontekstu njihove po:
vezanosti sa sadašnjom situacijom, koja se manifestira kao duboka i strukturalna kriza jugoslovenskog društva. Nije to bio'razgovor jednog istraživača i jednog političara koji je pre dvadeset godina obavljao najviše političke funkcije u Srbiji i Jugoslaviji, nego susret dvojice prijatelja koji su se, i u ono vrme, veoma često nalazili na istim ili bliskim pozicijama u jugoslovenskim konfrontacijama oko mnogih funđamentalnih pitanja daljeg razvoja jugoslovenskog društva (nacionalno pitanje u Jugoslaviji na ondašnjoj etapi društveno-političkog razvoja, ili dalje jačanje ravnopravnosti naroda Jugoslavije, problemi daljeg razvoja demokratije: uloga SSRNJ, sindikata, omladinskih organizacija, štampe, itd.To je veoma olakšavalo naš sadašnji razgovor, ali je otežavalo moju situaciju „istraživača“, jer nisam koristio potrebna tehnička sredstva, koja bi ga integralno registrovala, u cilju da u nekom takvom obliku bude saopšten javnosti. Zato smo se Nikezić i ja
. у a Markom Nikezićem sam tokom 1988/1989. godine imao dva veoma duga i пагау-
Okrugli sto „Borbe“ i Debatnog kluba UJDI-ja, koji je organizovan povodom knjige Slavoljuba Đukića „Slom srpskih liberala. Tehnologija političkih obračuna Josipa Broza“ (izlaganja sa ove petočasovne rasprave naš list je objavljivao proteklih petnaestak dana) — izazvao je posebnu pažnju čitalačke javnosti. Ovih dana primili smo i prilog dr Slavka Milosavlevskog, makedonskog istaknutog političara s početka sedamdesetih godina, takođe svrstanog u tabor „liberala“, a potonjeg univerzitetskog profesora, koji je, inače, bio pozvan na raspravu za „Borbinim“ okruglim stolom, ali nije stigao da se odazove našem pozivu, jer ga je, kako nas obaveštava, на rimio.
Prilog Milosavlevskog „Liberalizam u Srbiji“ objavljujemo ovom prilikom u „Nedeljnoj Borbi“, u našem „Političkom podlistku“, ceneći njegov doprinos rasvetljavanju ovih događaja sa početka sedamdesetih godina. Koliko smo razabrali iz propratnog pisma, Milosavlevski, inače, piše knjigu o tom zbivanjima.
Nastavak na 4. i 5. strani
o — TEZI путање шет У УК,