Борба, 14. 07. 1990., стр. 2

NEPOKOLEBLJIVI OPTIMIZAM VLADE — „Savezno izvršno veće je optimista da će se prevazići problemi nastali uslovljavanjem Srbije da prihvati drugi paket mera rešavanjem otkupa pšenice, kao i proglašenjem suverenosti Slovenije.

Predstavnici SIV upravo obilaze republike i pokrajine da bi se prevazišle blokade, a

premijer Ante Marković će se nakon pre-,

govora obratiti javnosti“, izjavio je novinarima savezni sekretar za razvoj Božo Marendić. Ilustrujući tvrdnju da su neki razvojni procesi već započeli, Marendić je naveo podatak da je tokom prošle i ove godine osnovano 2.500 novih preduzeća, i otvoreno 28.000, pre svega privatnih, prodavnica. BORCI VIŠE NISU POLITIČARI — Usvajanjem odluke o ukidanju SUBNORJ-a kao društveno — političke organizacije i istupanjem iz Socijalističkog saveza, te donošenjem novog Statuta i programske deklaracije, u Beogradu je završen 11. kongres SUBNOR-a Jugoslavije. lako bez učešća slovenačkih predstavnika, koji su i pored izostanka birani u organe, dvodnevni Kongres je, kako su jednodušno ocenili delegati, bio uspešan, čak toliko da „praktično nije bilo moguće zaključiti iz kojih su republika ili pokrajina govornici!“ Jedini incident izazvao je Mihajlo švabić, predsednik SUBNOR-a Srbije, zatraživši da salu napuste dva ćlana ekipe Televizije Beograd, zbog toga što su na sebi imali „provokativne“ majice. Rečima „Neka ne mašu oni meni ovde američkom zastavom. To je politička demonstracija i iritira borce“ prokomentarisao je Švabić natpis

„California“ na jednoj, odnosno američku

zastavu na drugoj inkriminisanoj majici-

.LIK 1 DELO MINISTRA ZA NAROD —

7

Pisarnici Skupštine Vojvodine predat je predlog Organizacionog odbora Socijaldemokratskog saveza Vojvodine/Jugoslavije za pokretanje inicijative za izradu nacrta zakona o „zaštiti lika i dela Mihalja Kertesa, kao i zakona o ministru za narod“. U obrazloženju inicijative stoji, između ostalog, da je ona pokrenuta i „zbog toga što postoje indicije da stranka na vlasti, spoznavši efekte delovanja M. K. priprema njegovo odstranjivanje iz Javnog života“, a da bi time opozicija „izgubila, pre svega, čoveka koji namere stranke na vlasti predstavlja na najogoljeniji mogući način, a takođe i ličnost čiji angažman apsolutno otvara niz mogućnosti za promociju opozicionih stavova“.

SVEČANO I RADNO — Širom Srbije obeležen je 7. juli, republički praznik „poznat kao Dan ustanka naroda Srbije. Dok je u većini · mesta praznik obeležen · svečano, sa skupovima

na kojima su govorili predstavnici vlasti, u / 2 Valjevu je praznik obeležen radno, Skupštinom Liberalne stranke, a glavnu reč, jasno, vodila je opozicija. Manifestacija je otpočela minutom ćutanja za „nesrećno izginule žandare 7. jula 1941. u Beloj Crkvi“ i predlogom da se ovaj dan proglasi danom žalosti i nacionalnog pomirenja u Srbiji. u okviru skupa „Visoki narodni tribunal” prokušao je da konačno sprovede dugo najavljivano „Suđenje Josipu Brozu“, ali je još u toku čitanja optužnice „opunomoćenog javnog tužioca“ Vojislava Šešelja u prepunu salu hotela „Jablanica“ upalo desetak milicionara i prekinulo „hepening“.

BILO JE! — Simbolični čin „slovenačkog. nacionalnog pomirenja“ okupio je u šumama Kočevskog Roga oko 30.000 građana. Na mestu, tridesetak kilometara udaljenom od Kočevja, na kome je jugoslovenska vojska prema nedavno kod nas prvi put publikovanim podacima pobila oko 11.000 slovenačkih domobrana, 2.400 pripadnika Nedićeve „Srpske straže“ i Ljotićevog „Srpskog dobrovoljačkog korpusa“, 18.000 ustaša i hrvatskih domobrana, te oko 1.400 „belih“ ruskih Kozaka, misu poginulima obavio je nadbiskup ljubljanski i mitropolit dr Alojzij Šuštar, dok je prigodni „govor pomirenja“ održao predsednik Predsedništva Republike Slovenije Milan Kučan.

OKLEVANJE DEMOKRATIJE — „Držimo da je sporost u rešavanju cgzistencijalnih pitanja stranačkog života u Hrvatskoj, po uzoru na rešavanje tih pitanja u svim drugim demokratskim zemljama, opasno okl:jevanje većinske stranke u Saboru SR Hrvatske. Ono se već sada može tumačiti kao zatiranje tek probuđenog stranačkog života“, izjavio je pred oko 120 delegata i gostiju predsednik socijaldemokratske stranke Hrvatske dr Antun Vujić na prvoj Zemaljskoj skupštini stranke u Zagrebu.

KUTI TU Jin ari Pa uan Mao Iran KAVOC arapr Oea rani rare Ur Friza aza Eee Ha aar ar eri e aa PREDSEDNIŠTVO SE OGLASILO „Predsedništvo SFRJ smatra da je tzv. deklaracija grupe delegata albanske narodnosti, doneta na skupu ispred zgrade Skupštine SAP Kosova, nelegalan politički čin kojim se pokušala proglasiti državnost i suverenost Kosova i time promeniti ustavni položaj pokrajine u SR Srbiji i SFRJ“ kaže se, između ostalog, u još jednom u nizu sporadičih saopštenja kolektivnog predsednika države. Predsedništvo je takođe „ocenilo da je u nastaloj situaciji bilo neophodno da pre svega organi SR Srbije preduzmu odgovarajuće mere u cilju zaštite ustavnog poretka i integriteta SR Srbije“: "Mita i ;

“ RAJA M.

DEPOLITIZACIJA PRVOG TV KANALA — Na zajedničkoj sednici Programskog odbora JRT za televiziju i kolegijuma glavnih urednika održanog u Sarajevu ocenjeno je da „bez obzira što je bilo i izmena u

. programskoj šemi JRT, ona je funkcionisa-

la i nije se raspala, uprkos nekih bojazni i priča na festivalu u Neumu“. Ujedno, niko nije osporio činjenicu da politička previranja nisu mimoišla ni Televiziju. Prema konceptu osnovnih principa programske šeme za narednu godinu, prvi kanal bio bi rezervisan za „emisije žanrovskog tipa“, kulturne, istorijske, zabavne, odnosno za „sve što je prihvatljivo za građane cele zemlje“, dok bi na drugom kanalu bile emitovane emisije aktuelno-političkog sadržaja i lokalnog karaktera.

Ls li | DUBROVAČKE IGRE — Spektakularnom svečanošću ispred palate Sponca, u Dubrovniku su otvorene 41. dubrovačke ljetne igre. U ime pokrovitelja igara, Predsjedništva Hrvatske, najznačajniju kulturnu manifestaciju sezone u nas otvorio je dr Franjo Tuđman, rekavši, pored ostalog, da „moramo biti svjesni značenja Dubrovnika i njegova mjesta u povijesti i kulturi, baš zato što je očuvao hrvatstvo i razvio tu svoju kulturu na razmeđima civilizacija“. Kako su mediji obavestili, potonji „glazbeno-scenski čin trajao je nepun sat i završen je impresivnom 'Himnom slobodi”.

ČUDO U BEOGRADU. „Jugoslovensko čudo od deteta“, Monika Seleš, posle osam godina odigrala je jedan meč u Beogradu. Egzibicioni teniski susret Monike SŠeleš i vimbldonske finalistkinje Zine Garison privukao je 1.500 Beograđana koji su za iznos od 400 do 800 dinara imali mogućnost da uživaju u tri seta, kako su sportski novinari ocenili, „vrhunskog ženskog tenisa“.

A i a Or GRASS PSS ZS SSS ZEC CS ITS O SS a OS Sri Ol SINDIKAT U OPOZICIJI. — Ne ukine li se zakon o platama, i ne stvore li se do 1. septembra zakonski uslovi za zaključivanje kolektivnih ugovora, sindikat će pozvati članstvo na bojkot i generalni štrajk, zaključeno je na sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije. Na račun Skupštine i savezne vlade izrečeno je niz kritika, i to prvenstveno zbog „nekorektnog odnosa prema sindikatu“. Čulo se i mišljenje da „ako država ne smatra da sindikat mora bit njen partner, on će postati opozicija“. Kritika, inače, nije pošteđen ni Ustavni sud, koji se još nije izjasnio o zakonskom predlogu da radnici proglašeni tehnološkim viškom zagarantovane lične dohotke primaju najduže dve godine, posle čega bi im prestao radni odnos.

Kori Cer Tra SE URE rE a nina Ia a KI TI a E EIT air Emir mSRPSKO ZBOGOM KOMUNIZMU. — Još jedna Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije ulazi u istoriju. No, ova, održana pre par dana, samo kao poslednja sednica vrhovnog tela vladajuće partije pod starim imenom i patronatom komunističke ideologije. Već sledeće nedelje srpski komunisti povlače se sa vlasti, ustupajući mesto socijalistima.

Svet

BREME, BREME... BREMISIMO: Poslednje noći protekle i prvog dana ove sedmice svaki je 'Nemac,.voleo fudbalsku loptu ili ne, uzimao deo slave/nogometne reprezentacije koja je golom „veličanstvenog Andreasa“ pobedila na Svetskom prvenstvu. Taj gol koji je Bremea smestio u istoriju, i ta pobeda koja je Nemačku (SR) stavila ispred svih, doživljeni su gotovo kao simbol nove nemačke sudbine. Kao dokaz da je već potvrđena tek rođena samosvest o najboljim. Lopta u mreži suparnika stavljena je odmah — javljali su izveštači i iz Bona i iz Berlina — u znatno šire okvire, u one u kojima se kreću sveopšti nemačko-nemački događaji, pri čemu se samouvereno očekuje da će do kraja godine uslediti još jedna i veća pobeda. Političko-istorijska u utakmici ujedinjenja.

MIHATL PERESTROJNI: Sedam dana koji mogu da potresu Sovjetski Savez — tako je glasio jedan od naslova izveštaja poslatog iz Moskve tokom 28 kongresa KPSS. Podsećalo se, pritom, da je još Makijaveli ispravno primetio da su najvećoj opasnosti izloženi — stvarni reformatori. Mihail Sergejevič Gorbačov je, pokazalo se, izdržao napad desnice, iz onoga što je mnogima ličilo na predvorje poraza izašao je znatno jači, ali se odmah posle izbora generalnog sekretara postavilo suštinsko pitanje — šta posle pobede?

Gorbačov je ponovo izabran i to je glavna vest — pisao je, na primer, jedan američki komentator. Možda bi, dodao je, bilo bolje reći da on u životu održava partiju koja umire. Ili, da on vrda kada je reč o sprovođenju reformi, ili da je njegov kurs nesiguran. Sam Mihail Gorbačov je pokušao čudo kada je pokrenuo reformu, a istovremeno zadržao partiju na kontrolnom položaju. Protivrečnost je očigledna... Drugi komentator je zaključio — Ligačovljev poraz i verovatno silazak sa scene samo pomeraju težište plitičkih sukoba. Umesto na IDO Gorbačovljev centralizam — partijska desnica — sudbina perestrojke će se narednih meseci i godina rešavati u četvorouglu: Gorbačov — štrajkački pokret — nove političke partije — ulica (narod).

radnog čovjeka“

Predsednik Republike odlikovao je „Borbu“ Orde. nom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Orde-· nom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem.

„Svoje mesto u našem sistemu informisanja „Borba” treba Još više da potvrđuje svakodnevnim angažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase iT'

U međuvremenu, novi korak je napravio i Boris Jelcin, predsednik Vrhovnog sovjeta Ruske federacije — istupio je iz KPSS.

DECA ČERNOBILJA: U senci promena i događaja u Evropi malo ko je metio vest o tome da se priprema posebna sovjetska linija koja se proteže do petnaest zapadnoevropskih aerodroma — pisao je ove sedmice u listu „Internešenel herald tribjun“ Vladimir Lomejko, sovjetski ambasador u UNESKO. Transport je predviđen za 1.235 dece koja su bila žrtve nuklearne katastrofe u Černobilju.

Biće to prvi put u organizaciji sovjetskih vlasti, koje, inače, nisu očekivale da će ohrabrujući odgovor sa Zapada biti tako brz, i nekih međunarodnih institucija da sovjetska deca provode leto u Zapadnoj Evropi. Pošto se ukazuje na sve prednosti njihovog zdravstvenog oporavka ističe se i okolnost da će „deca sigurno stići kući drugačija. Jer, spoljni svet je postao svestan pravog opsega nesreće u Černobilju, a Sovjetskom Savezu je potrebna spoljna solidarnost sa ovim žrtvama. Na kraju krajeva, svi smo mi deca Černobilja“.

ixwuINAAO;An(RIIII_AA„A|A.„hAIrG ru =Imunu uuu Januar cu tue Puuia a mu aun ytEC "LI I_A rana JUGOSLOVENSKA BAJKA: Tokom protekle sedmice u svetu je često bila pominjana Jugoslavija, a pariski RFI je, između ostalog, zaključio — Dok se svet bavi pitanjima promene poretka i garancijama mira, Jugoslavija, sve više, podseća na knjigu bajki o nacionalnim suverenim državama. Naime, svaki narod, a i neke narodnosti, sanja o državi i očekuje od nje blagostanje, slobodu i neku neodređenu vrstu sreće vezanu za emancipaciju baš svog naroda. Ovakvo gledanje pripada onom istom starom fondu političkih ideja koje je emancipaciju tražilo u verskim, klasnim, nacionalnim, ili bilo kojim drugim grupnim pobedama dobrih nad rđavima, potlačenih nad tlačiteljima i, uopšte, nekih nas nad nekim njima. A onda sreća i istorija mogu da počnu. Dvadeseti vek se završava, a Jugoslavija se još zapliće u ovakve kontroverze prošlog veka, nerazumevajući koliko je to udaljava od sveta.

NEUMOLJIVE BROJKE: Na ženevskom zasedanju Ekonomsko-socijalnog saveza Ujedinjenih nacija Peresu de Kueljaru predata je analiza mogućnosti zaustavljanja negativnih posledica sve veće zaduženosti zemalja u razvoju. U tom dokumentu se, između ostalog, kaže da je četiri miliona liudi u „okovima duga“, a milijarda se zbog prezaduženosti svojih zemalja na'lazi na ivici egzistencije. Rečeno je, zatim, da je nacionalni dohodak po glavi stanovnika zemalja u razvoju pre dve godine bio pedeset puta manji nego u razvijenim industrijskim državama — kod prvih 290 a

· kod drugih 14.500 dolara.

TITO 335-246. Sten

' dana 1.432,80 ra. Avionska poštarina

Kako se sumorno očekuje, ukupni dug zemalja u razvoju ove godine će dostići iznos od 1.246 milijardi dolara, a dužnici će morati da obezbede 175 milijardi — samo kao godišnje kamate.

er LJ O EI EI Sa SRE Fi NP ami TEA Ear iy II TE Tali e ITU rar POBEDA KOMPROMISA: Hjuston je sačekao lidere sedam „industrijskih najrazvijenih demokratija sveta“, pored domaćina Amerikanaca, to su Japan, SR Nemačka, Francuska, Britanija, Italija i Kanada, koji sa se okupili na redovnoj godišnjoj konferenciji. Ovo je prvi posthladnoratovski ekonomski samit i samim tim je od posebnog značaja — zajednički su isticali učesnici konferencije u čijem je fokusu bila svetska trgovina. To je bio „pravi trenutak da se veliki okanu politike i okrenu pravim temama“.

Kao što to obično biva, lideri industrijski najjačih zemalja napustili su Hjuston uvereni da je svako od njih pomalo pobedio na ovom samitu. Imajući u vidu šta je ko tražio i očekivao od ovog skupa, može se reći — javljao je naš dopisnik — da je taj utisak liđera u suštini sasvim osnovan. Završni kominike sastavljen je od čitavog niza kompromisa vezanih za pitanja kojima se prevashodno bavio skup — pomoć SSSR, smanjenje državnih subvencija, u poljoprivredi i zaštita čovekove okoline.

Ipak, Džordž Buš je rekao da je to Dio „samit koji se obratio svetu ubrzanih promena“, a Žak Delor je zaključio.da „među prijateljima u okviru porodice nema pobednika niti pobeđenih. Postoje samo dobri kompromisi“.

AMBASADE — DRAČ — IZLAZ: Noć između četvrtka i petka označila je početak razrešavanja krize azilanata — Albanaca, njih skoro šest hiljada, koji su nova utočišta potražili u stranim ambasađama u Tirani. Ponajviše u predstavništvima SR Nemačke, Italije i Francuske odakle su prve grupe prebačene u Drač, u „luku izlaska“, a zatim brodovima u Brindizi, u „luku izbora“. Višednevna drmatičnost samog, veoma teškog položaja ljudi koji su uglavnom neometano preskakali ograde stranih ambasada bila je praćena procenama i nagađačima o unutrašnjim kretahjima u Albaniji čije su vlasti uporno javno ponavljale da se poštuju one odluke dekreta koji albanskim građanima omogućavaju slobodna putovanja u inostranstvo. Iako vlastima nije poverovalo, kao što se videlo, nekoliko hiljada sugrađana, proces napuštanja okoštalih stega jednog prevaziđenog sistema ostao je u okvirima borbe na vrhu između reformatorskog i konzervativnog krila. -

Za azilante je rečeno da je to grupa osoba koja želi da stvara neprilike, da su to, u stvari, ljudi posrnulog morala koji nastoje da napakoste albanskom narodu i državi koja je upravo započela proces dalje duboke demokracije života u zemlji.

Uređuje redakcijski kolegijum: Zajednička redakcija: urednik 338-740. V.D. Rukovodilac OOUR 347-153. Dnevna redakcija 346-236. Dopisna mreža 339-356. Nedeljna Borba 336332-9071, 332-872. Rı

ća se posebno.

60811-620-101-277310-00799 Beobanka, Beograd. Izdaje i štampa Ra Marksa i Engelsa 7. Poštanski fah 592.

381. Sekretar ređakacije 338-740. M. opisi se ne vraćaju. Pretplata lata za inostranstvo za jedan mesec 238,80, Žiro račun za pretplatu

}

i

; \ rovfboWynky42%%+ i yt

NEDELJNA BORBA

subota-nedelja 14-15. jul 1990...

——————— _—_ —“>"E– "s —_B apostrof

Bosanci i Bošnjaci Anatomija jednog vremena Boli al oba mdarpapomoda pazia Bočnak DOWN

na, ali ne beznačajna nezgoda naziva „Bošnjak“ je u fome #» a

Piše: Milovan Đilas

vi žitelji Bosne su Bosanci. Herce-

govci, pak, ne smatraju sebe Bosan-

cima, nego Hercegovcima: otuda i naziv republike — Bosna i Hercegovina.

A ko su, onda, Bošnjaci?

Ni moje znanje, ni opredeljenje —d smatram sebe, pre svega, piscem — nisu takvi da to istražujem i prosuđujem. Govorim iz sećanja i osmatranja, iz razmišljanja. T

Bio sam mladićak od četrnaest, petnaest godina kad je kod mojih roditelja služio, kao najamnik, musliman od Rožaja Bešir Zulević. Momak onizak, rošav, radan i čestit. Zbližili smo se.

Bešira je na zbližavanje u početku podsticala i želja da ponešto čuje i nauči od školarca: ja sam ga i naučio pismenosti bez po muke, jer je lako i željno shvatao. A mene... mene je na zbližavanje s Beširom podsticao poriv da sebi i drugima dokažem — da je mogućno drugovati i s. „Turčinom“.

No, Bešir Turčin nije bio, niti se Turčinom osećao — „Turcima“ Crnogorci nazivaju naše muslimane, jer su verom i društveno-političkim položajem bili inkorporirani u Tursko Carstvo — carstvo osvajača i vekovnog protivnika srpske države. Bešir se držao svoje vere kao nečeg prirodnog samim tim što je nasleđeno, a sebe je smatrao Bošnjakom — unekoliko drukčijim od Srba, a sasvim različitim od Albanaca. Bešir i ja, i kad smo se zbližili, nismo zaboravili razlike među nama: različitost·vera i mentaliteta nisu bili zapreka za druženje, ali jesu za poistovećivanje.

Moji su se 1927. preselili u Sandžak, kraj Bijelog Polja, pa sam, kao student, izbliže upoznao muslimane: i oni su smatrali sebe Bošnjacima i težili ka Sarajevu kao svom centru.

Drugovao sam i s muslimanima školarcima — većinom studentima medrese (verske škole). Koliko znam, niko od njih se nije doškolovao: odreda su prešli u komunistički pokret. S time, istina, nisu prihvatili crnogorstvo, odnosno srpstvo komunizam to nije ni tražio od njih. Ali je istina i da je napuštanje islama, odnosno prihvatanje komunizma, izbrisalo sve bitne razlike između njih i njihovih crnogorskih, odnosno srpskih drugova: isticali su se hrabrošću, mnogi su izginuli — neki u borbama s muslimanskim milicijama.

azivanje ovih sećanja nije bezrazložno: možda će baciti svetlost, akar bledunjavo, na sadašnja

zloslutna „srpsko-hrvatska“ ili „hrvatsko-srpska“ pregonjenja oko Bosne. : Mijedna strana, ni „hrvatska“, ni

/ezički može odnositi na sve Bosance, ||. i na Srbe i Hate, koj davno sebe smatraju delovima svojih država — nacija

„srpska“, ne haje o muslimanima — prva ili olako svojata, a druga najčešće olako zanemaruje.

Takav odnos nije od juče. Kada su Vladko Maček i Dragiša. Cvetković — u stvari Maček i knez Pavle — napravili sporazum o Banovini Hrvatskoj kao posebnom državnom organizmu, neke delove Bosne i Hercegovine su prepustili Hrvatskoj. Pri tome — prema Mačekovoj izjavi posle rata — nisu vodili računa o

· muslimanima. Pavelić je Bosnu i Hercego-

vinu pripojio takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, proglasivši muslimane „cvijećem hrvatskog naroda“. Ne verujem da Je tim laskanjem pridobio muslimane oni su se i pre toga — protiv volje svog VIšeg sveštenstva — u znatnom broju, naročito u Hercegovini, pridružili istrebljivačkoj hajci na Srbe. U centralnoj Bosni je tog

2300 1Većn

pripadnost piše s malim „m“, ali k, ti nisu hajali za pravopis, kao n i TN šta važnije. Te, Sada, s nacionalnim i drugim kim previranjima, i neki politički Pl ljivi muslimani su se domislili qa + na tradicionalni naziv „Bošnjak“ |! kladniji i prirodniji za posebn Os a bh versku — muslimana. ”OIĆ ea,

posebnost bez sumnjo j, A jedno kako je ko shvajiee ** shvata. Ne samo zbop it

koji obuhvata bezmalo sve oblasti ji pa ga kao takvog političari lako | it, kao ideologiju. Nego, muslimani im. sebni melos, bogatstvo poezije, M lirske, svoj kućni život i svoje običij, S

POSLE 36 GODINA IZGNANSTVA IZ JUGOSLOVENSKE JAVNOSTj

LAS PONOVO PIŠE ZA „BORBU“ NO, U „NEDELJNOJ BORBI“

pridruživanja bilo manje — ako se izuzme gradska fukara: sećam se blagonaklonog dočekivanja partizanskih jedinica u muslimanskim selima, 1943. A vredi spomenuti da je zloglasna esesovska „Handžar divizija” organizovana na inicijativu Nemaca, na liniji osamostaljivanja „cvijeća“ od Pavelićevog hrvatstva. U kraljevsku četničku vojsku muslimani nisu ni hteli, ni mogli, zbog uzajamnih isključivosti i zakrvljenosti. Komunisti, vojska koju su komunisti inspirisali i vodili, štitila je muslimane, kao i drugo neboračko stanovništvo. Ali to ih nije privuklo, u znatnijem broju, na stranu komunista: osnovna masa ostajala je svoja, za sebe, sve do pred kraj rata do nove države. .

Srpske i hrvatske nacionalne, a pogotovu nacionalističke ideologije, nisu mogle, niti su htele, da shvate i prihvate posebnost muslimana. Nisu to shvatili ni komunisti. Kao ateisti, komunisti nisu ni mogli prihvatiti religiju kao presudnu za narodnost. Smatrali su da su muslimani nacionalno neopredeljeni, pa da će se, s razvitkom, opredoljivati kao Hrvati ili Srbi. No, već prvi posleratni popisi pokazali su da u takvom shvatanju nešto nije u redu. Znatan broj muslimana — jer vera nije priznavana kao nacionalnost -— izjašnjavao se prema državi — kao Jugosloven. A budući da su se musliman! uporno, i sve upornije ispoljavali kao posebnost, i da je jačala njihova uloga u državi i kulturi komunisti su najzad to shvatili. A budući da je to jačalo njihovu poziciju prema mogućem i stvarnom srpskom i hrvatskom nacionalizmu, proglasili su muslimane nacijom, dakako s velikim „M“. Nastala je ı pravopisna zbrka, budući se religiozna

— SVAKE DRUGE SUBOTE, Rgb\,

sebna su im psihička svojstva. Postbn,

je istorijska prošlost, istorijsko Pale i: tradicije. Negdašnji bogumili, Progon: od katolika i od pravoslavnih. VON A što je najpresudnije: osećaju so dig sa svojom svešću i težnjama za sy, mestom pod suncem. ia

Jedina, ali ne beznačajna nezgodi ziva „Bošnjak“ Je u tome što se 0 „ može odnositi na sve Bosance, ||. in i Hrvate, koji već poodavno sebe Smatra delovima svojih država — nacija,

Pa, prema tome bi naziv Bošnjak, balo da znači i ideologiju i politiku m, mana za „svoju“ Bosmu ı Hercopy, monopol islama kao ideologije nal gim verama i narodima Bosie i Horn vine, onda to može samo da podjan motiviše srpske i hrvatske hegemoninx pretenzije prema BiH.

Demokratski je prirodno u naše \ms da se i muslimani BiH, kao i Srbi i HB BiH, politički organizuju. Ali, ma ka, ma i najskrivenija, ma i najbezazleni nema bezazlenosti u politici, jer ph zadire u sudbinu naroda i društava!» kakva nastojanja da se postigne how nija muslimana, odnosno da se 0 stvori muslimanska država, ncizbcin) dovela i do političkog organizovanja i Hrvata — to se već, naširoko i prod i događa! — u naslovu.i u povezani srpskom i hrvatskom državom. | pre i utoliko neizbežnijć, Što su mušlpi — Bošnjaci najbrojniji u BiH.

A to je ne samo početak kraja BiH ravnopravne i suverene federalnc mu ke. To je i početak verskonacionalno e ili... ili potajnih planova o podoli bih je opet, put u bezizlaz, u omraze | 008. de, u ugnjetavanja i istrebljivanja. 1—43. jul 1990.

Jugoslavija Železnova

|

Piše: Đoko Kesić

z dana u dan: Volim ovu zemlju, ona

je najbolja. Ako ni zbog čega drugog

ono zbog toga što u njoj čovek svakoga dana doživi bar jedan istinski šok. Gde još toga ima? Listajte političke atlase koliko hoćete, to nećete naći. Toga više nigde nema. U drugim zemljama je strašno dosadno. Tamo se živi bez iznenađenja, kao kad čovek obuva staru cipelu. Zna se šta može vlada, koja su prava federalnih država, pokrajina, koje su ingerencije šefa države, kolika je apanaža kraljevske kuće i gde princeza kupuje donji veš.

Zbog toga nešto mislim da će te dosadne zemlje potonuti jednog skorog dana

oput Atlantide, a Jugoslavija će opstati. Jer zemlja koja ulaže toliko energije da bi slomila sama sebi vrat, a nikako ne uspeva, mora da je sazdana od nekog, marksističkim alhemičarima nepoznatog i neverovatno čvrstog, materijala. Jau

Evo dokaza: kažu, federacija visi O koncu?! Kažu, vrlo lako se može dogoditi da Veće republika i pokrajina Skupštine Jugoslavije posle naredne sednice zamandah vrata, na duže vreme, i da federacija uđe u očekivanu blokadu. Naime, ukoliko ovaj skupštinski dom ne prihvati tumačenje svoje Zakonodavno-pravne komisije, prema kojem je Skupština Srbije imala sva nužna ustavna i zakonska uporišta da donese Zakon o privremenom prestanku rada Skupštine i Izvršnog veća SAP Kosova, sa čim se nisu složile sve delegacije, Veće će ostati bez jedne delegacije, pa shodno tome Veće će biti u blokadi. Početak kraja federacije ili možda i Jugoslavije?

Ovo je precizirano Ustavom SFRJ, ukoliko uopšte ima bilo kakvih garancija da se Ustav SFRJ na bilo kom deliću zemlje bar malo poštuje. Tu nema greške. Greške su moguće u nekim drugim papirima u kojima je važila pretpostavka da će

vreme, lik i delo stajati postojano „kao kli-

Marksa i Engelsa 7. Važniji telefoni: centrala 334-531. Glavni i odgovorni DESK) 347-027. Jugoslavija 346-143. Svet 347-345. Stvaralaštvo 345-351. Sport arketing i poslovni kontakti 341-151. Odeljenje pretplate u zemlji za jedan mesec 119,40, tri meseca 358,20, šest meseci 716,40, za godinu za tri meseca 716,40, za šest meseci 1.432,80, za godinu dana 2.865,60 dinara. u zemlji broj 60801-602-79, „Borba“ OOUR „Borba“. Broj deviznog računa je dna organizacija „Borba“. Uredništvo, administracija i štamparija „Borba“, Trg \

Iz dnevnika skupštinskog izveštača __

i

Zemlja koja ulaže toliko energije da bi slomila sama sebi Vral, 4 ma ne uspeva, mora da je sazdana od nekog, marksisličkim alhemia

nepoznatog i neverovatno čvrstog materijala

surine“. Delegati Državnog, sabora Hrvatske su pored svoje zastave-šahovnice u prostorije delegacije u Skupštini Jugoslavije nakačili ne jednu, već dve slike Franje Tuđmana. Mnogi, od delegata do osoblja u Skupštini, kao na tajno hodočašće krišom odlaze u delegaciju Hrvatske da bi to „videli. Šta će se dogoditi ukoliko četvorica delegata u ovoj delegaciji, čija je baza komunistička, na zid okače svog lidera Ivicu Račana sve uz zastavu-šahovnicu, ali sa „zvezdom petokrakom... Ali da se vratimo papirima: ni jedna delegacija u Skupštini nije isticala ranije ni svoje zastave ni slike lidera, iako Pravilnik o kućnom redu u Skupštini SFRJ to ne zabranjuje, niti dozvoljava. Ti arhaični papiri su verovatno imali u pameti da će na svim našim zidovima vo vijek vjekov visiti relikvija vođe i učitelja... Da se u delegaciji Srbije pre godinu dana pojavila slika, ne-daj-bože Slobodana Miloševića, čoveče što bi to bila predstava.

Sve to, međutim, ne može da dotuče ovu zemlju. Čak ni to što premijer Marković kao prosjak Luka ovih dana hodi Jugoslavijom i traži podršku za svoj program. Jugoslaviju ne može da poljulja ni činjenica da je u Ljubljani, njemu preko puta sedeo ministar vojni, rezervni poručnik i dojučerašnji vojni osuđenik Janez Janša. Markovićeva strategija je jasna i po njoj tiha i strpljiva voda breg roni. Ostalima se.žuri. Hoće preko noći u istoriju, misleći da je Litva ideja vodilja. U međuvremenu delegacija Slovenije se obrela u Vašingtonu u nameri da Amerikancima objasni nova otkrića o mogućoj suštini konfederacije, pošto za otcepljenje ove republike susedi — Austrija i Italija — nisu imali dovoljno sluha. Usput da napomenem, mada to i nije važno, kažu oni dobro obavešteni, jedino ove dve zemlje od naših suseda nemaju nove mape svojih zemalja, ; slučaju da ovde nešto pukne. Ali, nema

anse.

'februara 1922. U NO ratu „

.cu od 19. oktobra do 27. noVĆ Driniću od 1. oktobra 1942. 0. 1943. Od 15. novembra 194. „

izlaženje u Beogradu, a 0' Zagrebu. Od 1. Januara 1988. •*pa u Beogradu kao jedin

Prvi broj „Borbe“ izašao 8 pt

.

"Primer Slovenije je vrlo poučan i še političko podneblje: Slovenci kažu nećete ono što mi hoćemo, onda Ia ru je kraj. Šarene cene. benzina me i da proverim da li je sedište OPEK! skoj Bistrici možda. Verovatno iz ti | loga Vojvodina, uz svesrdnu podrš | i i je, kaže ako cena pšenice ne bude 2. nara i ukoliko savezna vlada ne 0" milion tona — blokiraćemo usvaja keta mera savezne vlade. Dovilljiv0 gd šta, ali nedovoljno da se dotuče ova lja. pt Ovih dana, rukovodstva su |M “ sedala i dogovarala se, sve iza, '6C da. To, verujem, ne treba shvatiti ei i Oni nisu sposobni ni da SastaVi | rastave ovu zemlju. To su sam0 0608 pozorišne sezone. Loše ukompom SP pertoar. Jer, Predsedništvo SFR ba) va da su dve deklaracije, donetć na, direktno usmerene protilY inte[Će tegriteta zemlje, a vrh slovena GO | odgovara u skladu sa neustaY ć racijom: sa nama se tako nć iN. Red je da sednemo za pregovarač Skupštine Jugoslavije dali Sobi Predsedništvu države, ali za Slo' sh nivo da odgovara zvanično iN Za to su dovoljni samo delega 20 po

U Skupštinu je danas SHP zakona o štrajku. To je jedan dlajeM, san materijal. U njemu se pre in A ako radnici štrajkuju, to MAČVA M ti uračunato ni u A _- a i uvećan godišnji odm0!, rad, ni u Baliujl rad. Čak ime 008 neće plaćati. Vrlo opak 7 3 07 lju glave može doći red, ral redstavi?

Sve ovo pobrojano nč ih 1059. kakvu opasnost za OVU TP PO} čarke za uveseljavanje pub brgčil 57 se tek sprema za konačan | bedi“ mom sobom. Ali, verujete m db cđeli goslavija Železnova. U to su mejkeri iz Male Krsne.

; / 2 u 79097 bra m 7. 1 2. mare PA

stveno izdanjć