Борба, 17. 07. 1990., стр. 3
Београд. — Доношењем одпуке о уједињењу СКС са
(РНС у Социјалистичку парпију Србије, јуче је у београдском „Сава“ центру завршио с адом 12. ванредни конгрес
«6. Комунисти су на свом последњем највишем скупу донели одлуку о делегатима који ће их представљати на Конгресу једињења, односно Оснивачцом конгресу Социјалистичке партије Србије и разрешили до(адашње органа Савеза комуниста Србије.
Уводни реферат на скупу којм је званично окончано посторње комунистичке организациЕУ Србији, поднео је председНИК ЦК СКС Богдан Трифуновић. На почетку излагања он је говорио о околностима у којима (е одвијала активност комунисту протеклих седам месеци, копико је прошло од 11. конгреса (кс. По његовим речима, припредна реформа је после. првих добрих резултата, али и забривавајућих, као што су пад процаводње и неликвидност ушла у преломну фазу. Уставни порејак и стабилност Југославија угјожени су јачањем конфедер-
не органе с циљем да се подрије и измени уставно уређење Србије и социјалистичке федеративне Југославије. До сада прикривени, сада се потпуно отворено изражавају захтеви за отцепљењем Косова од Србије и Југославије, за статус републике и сл. То је антидржавна и терористичка делатност која се не толерише ни у једној демократској земљи у свету — оценио је Трифуновић. — И у претходном периоду смо као СКС имали целовиту политику према Косову. Лажна је отпужба да је то била репресивна политика. У тренуцима најтеже ситуације на Косову, када су албански националисти и сепаратисти пре пар месеци покушавали новим и снажним нападом и оружаном побуном да остваре своје непријатељске циљеве, ЦК СКС је изашао са новом иницијативом у којој се определио за велике привредне потезе и нова улагања на Косову која отварају перспективу за младе људе рекао је Трифуновић и наставио: — Мирно и просперитетно Косово витални су интерес СР
12. ВАНРЕДНИ КОНГРЕС СК СРБИЈЕ
Крај комунистичке организације =
Богдан Трифуновић: Србија пружа приме не на штету југословенске заједнице
ловенске заједнице. Овај модел уклапа се у концепт федеративне Југославије или самосталне државе. Никада више Србија и грађани који у њој живе неће пристати на заједницу и заједничку државу у којој су били неравноправни, која би поништавала нашу историју, традицију,
културу у којој би се сви остали“
плашили Србијом, или у којој би важила нека нова варијанта политике „слаба Србија — јака Југославија“. Богдан Трифуновић је говогрио и о унутарпартијским. односима који су у последње време изграђивани у СКС.
— Одрекли смо се монопола на власт, идеблошке, научне, културне и сваке друге искључивости и секташтва. Верска уперења нису препрека за чланство у новој партији, ако се прихвата
ХРАБРОСТ ЈЕ ИЋИ У ПРО. МЕНЕ: Др Богдан Трифуновић '
ПЛИМЕ АЕ СРЕ РЕДА ТАИ ПАТЕТ
Ко је крив за распад СКЈ
СКЈ је разорио, пре свега, сепаратизам, егоизам и националистичка ускогрудост неких његових конститутивних делова
џалних и сепаратистичких про- Србије и све што будемо чинили
РЕШЕ ИРЕНЕ Ен И Ернан зашто се ујединује левица Србије
Данас, када се политичка борба води са најчешће десничарским „антикомунистички усмереном конкуренцијом, када предстоје пишестраначки избори, када снаге деснице агресивно наступају упех социјализма у Србији и развој јединствене Србије зависи од јединства левих снага. Полазећи од те чињенице, од погледа напред оних који неће бити диктиран пасивним односом опредељизања за ове или оне опције које нуде други, него реалним процесина и потребама у Србији иницирали смо уједињавање СКС и (СРНС у јединствену нову Социјалистичку партију Србије. (Др Бог-
јан Трифуновић)
цеса" и отвореним захтевима и одлукама у том правцу нових масти у Словенији и Хрватској.
— Дошло је до новог, из земле и иностранства потпомогнутог, агресивног насртаја албан(ког сепаратизма на Косову који је све више освајао и користио легалне органе и институције. С друге стране, основан је велики број политичких партија које иступају са сопственим програмом иборе се за чланство и бираче. за многе од њих главна тачка у деловању је антикомунизам, нетрање свега што је урађено у послератном периоду и заговајање реваншизма. Оживљавају, теличају се и афирмишу десне, јетроградне, националистичке и ситистичке идеологије чији протагонисти агресивно траже присталице. Због свега овога, велика је забринутост људи за оптанак и демократски развој јуГославије, мир и равноправност Народа и грађана — рекао је Тифуновић.
Мресивно наступање сепаратиста
Посебно место у Трифуновијевом реферату имало. је Косо0. Он је оценио да се прекид 14. 'анредног конгреса и разбијање А) као јединствене политичке Фганизације и интеграционог
(овеначког сепаратизма и расуће нејединство у земљи све изКеније користе за агресивно ступање албанских сепаратис1, за ново заоштравање, за деХонстрације и нападе на држав-
актора, јачање хрватскког и
ићи ће у том правцу. Убеђени смо да таква дугорочна политика отвара перспективу напретка и мира на Косову и за Албанце, и за Србе и за Црногорце и све друге народе и народности који тамо живе. Ми нудимо мир, равноправност и напредак. Сепаратисти нуде нерад, сукобе, крв,и отцепљење "Косова: Та истина мора да дође до сваког човека на Косову, поготово до младих Албанаца, а то, на жалост, још није
случај. Е
У федерацији или ван ње
Говорећи о предстојећим променама у друштвеном и државном уређењу Србије, Трифуновић је рекао да ће се новим уставом Србија конституисати као демократска правна држава, заснована на својинском и политичком плурализму, тржишној економији и слободном предузетништву, на демократским политичким и другим правима грађана, на суверености грађана, подели власти, независном суддству, општим, слободним, тајним, непосредним, вишестраначким изборима — што су опредељења и 11. конгреса.
— Тако. конституисана Србија, рекао је Трифуновић радикално раскида са уставним моделом 1974. године који ју је довео у неравноправан положај у југославији и пружа пример како се демократија може водити легалним уставним средствима, у интересу, а не на штету југос-
који су својим ултимативним захтевима којима су хтели усрећити све друге, прикривали циљеве своје сецесионистичке политике. Увиђајући те намере, чланство СКС је захтевало, а органи СКС и наши представници у органима СКЈ доследно су се борили да се СКЈ — уз све потребне демократске трансформације очува као јединствена политичка организација левице која делује на целој територији Југославије. У том смислу, а пре свега због друштвене реформе, из наших редова покренута је идеја о ванредном конгресу. Међутим, они који нису желели Југославију нису желели ни СКЈ. Четранести ванредни конгрес је — и поред заједнички припремљених докумената који су могли бити добра основа за изградњу савремене партије социјалистичке оријентације — прекинут.
Великим ангажовањем СКС, на инсистирање чланства, допринели смо да се заврши започети конгрес и отворе могућности за припрему Конгреса обнове. Кроз тај велики политички ангажман наше целокупне организације сазрела је свест да СКЈ више не постоји као јединствена партија. Данас више није потреби посебно доказивати да СКЈ више није ни коалицаја самосталних политичких субјеката заједничке традиције и приближних програмских опредељња. Делови СК који су довели до таквог стања поражени су на изборима и више не предстаљају ранију политичку снагу у својим срединама. Та скупа цена је ваљда довољна ца се такво стање у југословенском социјалистичком покрету, створено у погрешним изборним калкулацијама и међусобним искључивостима, прекине. Неопходно је деловати у правцу 06нове демократске и социјалистичке политичке организације и пругих облика повезивања левице на југсловенском плану. Изгледи за то рашће онолико колико расте свест о потреби федеративне Југославије и демократског социјалистичког друштва. (Др Богдан Трифуновић)
њен Програм и Статут. Учествоваћемо у власти онолико колико то одлуче сами грађани на слободним, општим, непосредним и тајним вишестраначким изборима. Не пледирамо да будемо једини тумачи и чувари демократског социјализма, јер сматрамо да је фронт тих снага много шири. Са онима који имају слична програмска опредељења улазићемо у политичке и изборне савезе. Уверени смо да је на овим премисама могуће градити јединствену, скономски успешну и демократску Србију и Југославију којима је место у Европској заједници, али не само по пуком чланству него пре свега по условима и стандардима који у Европи важе у привреди, политици, култури, науци, итд. — рекао је Трифуновић.
Крај једне фазе
Он је; такође, истакао да, заснивајући нопи идентитет, партија неће заборавити историјска достигнућа и резултате који су постигнути, али да је свесна и
«
РАСПРАВА НЕШТО ДУЖА ОД ОЧЕКИВАЊА. а
великих промашаја и грешака. По његовим речима, СКС је раскрстио са идсологијом и праксом бирократске партије.
= Јасно је — рекао је Трифу-
новић — да је једна фаза у нашем развоју дефинитивно завршена, и да нов идентитет на-
ше партије мора бити изражен како новим програмом, тако и новим симболима и именом који би јасно означавали ко смо, чему стремимо и како то желимо да остваримо. Храброст је јлнас ићи у промене, не нудити авантуре, умотане у старе идсолошке целофанс, него понудити
р како се демократија може водити легалним уставним средствима, у интересу, а
реалан и демократски програм заснован на раду, тржишту, сбцијализму, демократији и јединственој Србији, То нису само лепе речи него реална процена
_ развоја коју је, додуше, много
лакше формулисати у добар програм него спровести у живот. Али, неумитни ток демократизације политичког живота у
- Србији захтева да нови демок-
ратски програм наше партије што пре политички активирамо да бисмо на време и успешно утицали на даљи демократски ток догађаја у Србији,
Три кључна питања
Пред нашим друштвом и нашом Партијом постављају се три кључна питања: судбине и перспективе демократског социјализма; могућности опстанка и мирног развоја Југославије као федеративне државе равноправних народа и утицаја левих снага на давање одговора на ова претходна питања. Свесни озбиљности ових проблема и задатака које су поставили делегати 11. конгреса, органи и чланство СКС сву активност усмерили су пре свега на четири тежишне тачке: привредну реформу, Косово, демократизацију политичких односа и доношење новог Устава Србије, реформу СК у савремену партију левице, способну да буде битан политички чинилац у вишестраначком систему. (Др Богдан Трифуновић).
Скроман домет СИВ-ових мера
Ценимо да је домет недавно предложених нових мера СИВ-а, с обзиром на актуелну економску и политичку ситуацију у земљи, скроман. И економски, и политички садржај програма неопходно је допунити и оснажити да би привреда изашла из све дубље рецесије и да би се успешно превладале сепаратистичке тенденције које отворено заступају нова словеначка и хрватска власт, као и алтернатива на Косову. (Др
"Богдан Трифуновић)
— Уверен сам, закључио је Трифуновић, да ће чланови Савеза комуниста, грађани који су за демократски социјализам, јединствену Србију, федеративну Југославију, постати чланови и симпатизери Социјалистичке партије Србије и тим чином допринети стварању и победи демократских левих снага на изборима. Реч хоће 117 делегата
За поподневну расправу Првог конгреса нове Социјалистичке партије пријавило се укупно 117 делегата. Због тако великог броја је на предлог председавајућег поподневне пленарне седни-
це, Слободана Милошевића, ограничена дискусија на пет мину-
та, како би се конгрес истога дана завршио. У име СК Црне Горе, делегате оснивачког конгреса поздравио је Момир Булатовић, председник ЦК СК Црне Горе.
„Сава-центра“
БОРБА, уторак 17. џ
ПРЕДСЕДНИЧКИ ТАНДЕМ: Др Борисав Јовић и Слободан Милошевић на улазу у
ПОЛЕМИКЕ, ПРОЗИВКЕ И ОДГОВОРИ
Има ли
Радош
јул 990.
салу
Смиљковић кредита)
Драган Богдановић: Милитантност окупљених око Смиљковића, уз подршку Митевића и Миновића опасна за будућу партију Ф Саво Радоњић: Не можемо прихватити паушалне оцене чији је циљ дисквалификација појединих људи Ф Миломир Минић: Ми се критике не смемо плашити
Одређени критички акценти лз општепартијске расправе позодом идеје о уједињавању, имати су одјека и у расправи на опзоштајној седници Конгреса СК Србије. Наравно, реч је о кадровкој политици, односно о (не)поверењу појединцима који су предложени у руководство нове партије.
Полемике, реплике и спорове први је покренуо делегат из Велике Плане Драган Богдановић, рекавши да диференцијација, започета на Осмој седници, није довршена и да је та чињеница постала озбиљна кочница за даљи развој:
— Има људи који су се правилно изјаснили на Осмој седници, али су после тога чинили велике грешке, брукали нас. Заго је опасна теза „чувајмо кадрове“, видели смо на Косову до чега она доводи. Све такве морамо једном прозвати и што пре уклонити. Чланство СК Велике Плане и народ на зборовима кочничаре демократизације у овом гренутку виде у Радошу Смиљковићу, Душану Митевићу и Живораду Миновићу (аплауз). Међу њима постоји спрега као пред Осму седницу између Стамболића и Павловића. Њихова милитантна понашања су опасна за перспективу будуће партије. Милитантност окупљених око Смиљковића, уз свесрдну подршку Миновића и Митевића, посебно је дошла до изражаја на последњој седници ГК СК Београда, непосредно пред овај Конгрес. Хтели су да разбију јединство српског руководства, које је дало непроцењив допринос судбини овог народа и наше Републике. Зато се њима треба што пре захвалити па нека дођу млађи и способнији.
Богдановић је, успут, затражио да се рехабилитују Марко Никезић и Латинка Перовић, за које сматра да су неоправдано осуђени, као и група професора Правног факултета у Београду, која је организовано била против доношења Устава из 1974.
| године.
Кратко памћење2
Одмах је реплицирао Саво Радоњић, делегат из Новог Бе-
мена, можда чак и пре 40 година када сам тек неколико година био члан СК, рекао је Обрад Пејановић, делегат из Београда.
Шта се хоће овим — упитао је Пејановић. Какве то поделе у Србији се желе2 Откуд то да на удару буде партијска организација Београда и њен председник Зашто се он овде проглашава неподобним и малтене разбијачем партије У многим опозиционим листовима се, поред Слободана Милошевића, најчешће напада Радош Смиљковић. Да ли је случајна ова коинциденција2 Нема ли то неке везе са читавом том хајком која се води против српског руководства, српске партије од свих десних снага упитао је даље Пејановић и додао: — Молио бих да овде председник ЦК каже да ли смо ми то у Градском комитету разбијали руководство. Ако јесмо каква је улога Радоша Смиљковића, па ако је тачно да сносимо одгопорност. Ако се овакве оцене не разјасне биће много недоумица, неповерења и бојим се да са таквом хипотеком нећемо моћи 03биљно да радимо у новој партији. Тим поводом председавајући Миломир Минић подсетио је на последње ставове Централног комитета СК Србије према грешкама у прошлости. Све што је позитивно ушло је у нову партију, а што се грешака тиче оцењено је да историјску одговорност за њих не сносе чланство и народ већ руководства, а посебно појединци који су деценијама, држећи неограничену власт, неодговорним експериментисањем у државном и друштвеном, уређењу, дезинтегрисали Југославију и довели је у дубоку и политичку кризу. Посебно су одговорна она руководства у нашој Републици која су својим поданичким односом Србију довела у понижавајући и неравноправан положај, одузимајући јој државност, разбијајући је на три
залажемо да нема политичко! питања које може бити демок
ратски поштено и аргументова
но расправљено. Нема места за чуђење. И нема места ни за как
ве сумње које су ових дана всо
ма отровно упућиванс према Централном комитету СК Срби
је. На терену нам је врло јасно речено; чувајте јединство и иди
те смело у промене. Ми смо управо тако и радили. Мислим ла ове неаргументонанс критике, које многе друге радују, а поссбно поједина средства информисања која су у служби антисрпске коалиције, иду за тим ла се ми у СК већ на старту нонс“ партије, евентуално поделимо. Нема ниједног разлога да ће до подела у СК и руководство доћи. Смело идемо на завршетак Конгреса, рекао је Миломир Минић.
Делегат из Гаџи-Хана Синиша Станковић је изразио чуђсње због оваквих реакција, посебно Пејановићеве, на критике делегата из Велике Плане, Зашто се одмах заузима одбранашки став и људи тешко дисквалификују. Зашто се сада критичари проглашавају разбијачима. Свако има право да изнесе свој став и критику. Уосталом, о томе да ли Радош Смиљковић има понсрење, показаће се на конгресу уједињења — упозорио је Станковић. Осврћући се у својој дискусији на ово питање подела у Србији, др Богдан Трифуновић јс упозорио да се у свему томе што се ради и говори, уз критику и самокритику, не сме изгубити из вида чињеница да у СК Србије постоји велико јединство и да га, у демократским кретањима и променама, треба чувати. То јединство је грађено и потврђено на оним најважнијим, стратеш ким питањима, питањима реформе привреде, промена у политичком систему и СК, на пи тањима Косова и уједињења у
Без Титове слике
Велика конгресна сала београдског „Сава“ центра такозвана
И Србија има своју цену _
десничарске снаге и тзв. национално помирење у циљу фалси-
Владо Кустудић: Изгледа да морамо створити нову пословицу „Ко тебе камеСтанковић: Са косовским алтернативцима треба ригорозније
Михајло Швабић: Васкрсавају мрачне
иковања прошлости Ф ком — и ти њега каменом“ Ф Синиша
Фашчистити
ограда, који је рекао да метод који је употребио Богдановић није непознат у политичкој пракси. Са таквим начином осуде људи посебно смо се сукобили и обрачунали на Осмој седници, рекао је Радоњић и додао:
— Не можемо прихватити неаргументоване и паушалне оцене које имају за циљ да се поједини људи дисквалификују. Сви
плава сала, јуче је деловала свечано, али не и претерано украшено. У току преподнева, док се одржавао последњи конгрес Савеза комуниста Србије, једино писано знамење је било: „12. ванредни конгрес СК Србије“. Са једне и друге стране председавајућег односно стола радног председништва, биле су по три заставе — југословенска, СР Србије и партијска. Испред радног, подугачког, стола два велика букета цвећа, или две жардињере, једна испред председавајућег, а друга испред говорнице.
По први пут, колико нас сећање служи, а то нам је потврдио и задужени човек за сценографију из „Сава“ центра Милан Одаловић, иначе сликар, на једном конгресу СК у сали није било никаквих знамења у занку Јосипа Броза, ни бисте, ни велике ни мале
Иако се није очекивала, а по у Јним упозорењима председаег Миломира Минићани Ужељкивала, велика дебата ту < Уводног рефарата Богдана Јифуновића, „завршница“ Са5 комуниста Србије није могја прође без делегатског 06ча ња конгресу. У њој је, по Ром конгресном обичају, бић Покренуто готово све — од агЈа до Јосипа Броза. ЋЕ први учесник Велибор ћ ић затражио је да се аграру м апсолутни примат, сматрајуМа ако нема хране, неће бити „ега другог. Емилија Брунер „“ала, пак, оцењује да уједиЊем у нову партију соција6 'чке и демократске снаге "у Ији још једном показују своју пасивност, доследност, да не ја е Компромисе, да су за социрам, демократију и федераНу Југославију. тдан Кецман из Косова Попе Упозорио је да су падом бивђ угословенске политике на джњени терен ушли Италија у банија, добивши на Косову | ики број присталица. Он
ди пааипаиии ди ди нВВВВНИоивнви а __ а пп
сматра да је најнормалније да се албански емигранти врате тамо одакле су дошли. Међутим, догодило се да су албански окупатори из рата „ушли“ у све послове, Упитао се каква је разлика између тих фашиста и дела комуниста који су њима дали право држављанства. Кецман због тога сматра да је конгресни реферат морао јаче да образложи тај период и те догађаје.
— Очекујем да се као нова партија боримо за власт, да је и освојимо, да будемо гарант равноправности свих у Србији. Али, не равноправности по сваку цену. Имиу Србији имамо своју цену коју други морају признати. Морамо. раскрстити са разним кључевима и да у руковод“ ство Социјалистичке партије дођу само најспособнији и најпоштенији кадрови“ — рекао је Слободан Милошевић, са Новог
а. ; Ра Швабић је шире говорио о васкрсавању мрачних десних снага и У том склопу о тзв. националном помири Помирење у нашем друштву ве
постоји. Нико данас није дискриминисан због прошлости својих предака и очева. И за ову партију је потребна само при-
ступница. Наш програм не по-.
миње ни предратну револуционарну делатност, ни рат, ни револуцију. Све је изостављено управо да би се показало то фактичко помирење.
— Међутим, не ради се ту о помирењу живих људи ради будућности, већ је присутан поку-
шај да се прошлост фалсифику“- ·
је. Да се хероји и борци прикажу
као издајници, а издајници као“
хероји и родољуби. Четници су већ покренули да се гради споменик Дражи Михаиловићу, у наше новине је већ стигао и крвави ратни злочинац Момчило Ђујић, тражи се легализација четничке партије, син Димитрија Љотића на радију покушава да рехабилитује свог оца, недостаје још рехабилитација Милана Недића па да сви буду комплетни. Такво помирење не смемо да прихватимо. Морамо јасно рећи да нисмо водили грађански рат, већ ослободилачку бор-
бу, рекао је Михајло Швабић.
У својој дискусији Владо Кустудић из Малог Иђоша је био поприлично радикалан. Агонија српског народа, по њему, траје поприлично дуго, нарочито на Косову. Српски комунисти су војевали у Шпанији за републику, али овде се не можемо борити за своју републику. Изнео је
уверење да ће то гарантовати но-
ви устав Србије и рекао:
— Морамо мењати уобичајену пословицу „ко тебе каменом — ти њега хлебом“ у другу „ко тебе каменом — и ти њега каменом“. Демократија да, али не за свакога, исрцпла је она све своје могућности, нагласио је Кустудић. Обраћајући ' се директно Борисаву јЈовићу и Слободану Милошевићу, Милан Јањић је упитао — због чега се ни после 15 дана од предаје пшеница сељаку не исплаћује. Каже да нико о сељаку и његовим мукама не брине и у том склопу рекло: „Многи су се возови, друже Милошевићу, разишли, али се 60јим да се не разиђемо и са наро-
дом“.
Драги Булатовић са Косова информисао је делегате о тешком стању косовске просвете и рекао да школска година не може почети уколико ђаци не буду! ишли у етнички одвојене школе. Рекао је још и то да је „већ сада јасно да је после рата начињен читав низ грешака, углавном, на штету српског народа“. Зато је предложио да се из нових члан“ ских књижица уклони лик Јосипа Броза, као и његова фотографија из службених просторија, а и да се улицама и трговима у Србији које носе његово име, промени назив.
И Синиша Станковић је затражио ригорозније мере везане за Косово. Најпре замрзавање свих средстава из Србије за Косово, и као и оштрији однос према косовској алтернативи. Ми смо, каже, Ругови и друштву дали превелики значај. С њима се треба ригорозније рашчистити, без обзира шта ће ко у свету да каже. Србија мора искористити своју државотворност.
знамо допринос Смиљковића Оемој седници, као и оно што је он све учинио у Београду; Ми из Београда пре свега имамо право да о томе говоримо и оцењујемо, рекао је Радоњић.
# После дискусије делегата из Велике Плане тешко је поверовати да неки другови имају тако кратко памћење. Још је теже поверовати да председавајући не налази за потребно да каже нешто, да потврди или оповргне оптужбе да је највећа партијска организација у земљи, а тиме и у Србији, радила против јединства партије у Србији, да је радила на разбијању руководства. Само пре непуних месец дана та иста партијска организација и њено Председништво изишла је прва са идејом о уједињењу свих левих снага и резултат тога је одржавање данашњег Конгреса. Ми се овде залажемо за демократски дијалог а служимо се етикетама из неких давних прошлих времена. Прозивање ГК и његовог председника Радоша
Смиљковића, без икакве аргу-
ментације, личи ми на она вре-
"слике, нити његових речи под знацима навода.
' Одмах по завршетку конгреса СК, у паузи, радници „Сава“ центра пожурили су да, за почетак конгреса уједињења, преураде'сценографију велике конгресне сале, на што их је, на крају конгреса СК, упозорис председавајући Миломир Минић. Скинули су крупна слова о конгресу СК и ставили нови натпис: „Први конгрес Со- | цијалистичке партије Србије — конгрес уједињења. Београд, 16. ју-
ла 1990.“
Примећено је такође да у време одржавања конгреса уједињења у сали није било застава СКЈ. Оне су после одржавања конгреса СК
замењене заставама СР Србије.
дела и стављајући је под туторство њених покрајина.
Неаргументоване критике
— У овом времену од неколико месеци једне веома интензинне и демократске расправе у СК било је упућиваних критика нама појединцима који се налазимо на одговорним дужностима У СК и друштву. Помињани су и другови Радош и два наша партијска друга Митевић и Миновић. Скоро да нико није изузет од критике. Ми се критике не смемо плашити. Али се као ЦК
нову социјалистичку партију. На крају је Трифуновић апеловао да се ванредни конгрес СК и заврши у том духу, духу јединства, и да се пређе на усвајање докумената. .
Тако је и било. После тога ни је више нико говорио, пећ сс прешло на усвајање докуменатс и одлука.
ИЗВЕШТАЧИ: 3. Хубер, И. Торов и В. Крсмановић ФОТОРЕПОРТЕРИ: П. Митић и И. Дорошки