Борба, 16. 08. 1990., стр. 1
ЕУ“
рт ари:
в ЗАР:
колера „ел тор“ %ије болест прљавих руку како је
често овог лета у штампи _ представљено, већ болест хигијенски неисправне воде за пиће, а обољење се не преноси контактима, каже проф. др Светислав Ристић
6. ИНТЕРВЈУ
Вишепартијски _ систем, тржишна привреда и приватно власништво воде у нови социјализам Ф Криза политике, идеологије, морала и економије је криза социјализма, каже др
Бранко Прибичевић
5
| сагледиве последице
8. · ЗАЛИВ
Ирачку окупацију, а затим и анексију Кувајта, нико није одобрио, али покретање огромне ратне машинерије ради „одбране“ „Саудијске Арабије, ризик је који би могао имати не-
.Ј (ВЕТ КЊИГЕ
Милош Црњански је био тумач измењеног времена и у своје написе није уносио идеолошку пристрасност — пише Предраг Протић поводом књиге „Црњански и националсоцијализам“ четвртак, 16. август 1990.
година 1%Х1
Број 229
Цена 5 динара
(за иностранство) 2 РЕМ
Директор Иван Мрђен
Манојло Вукотић
<=
Главни и одговорни уредник
св 9 ђ БД 11000 БЕОГРАД Велизара Косановића 2
ж |
Веодгад, Маз!па 2-4
КРИЗА У ЗАЛИВУ СЕ НАСТАВЉА И ПРЕТИ ЧИТАВОМ РЕГИОНУ
Излаз се још не види
Буш сматра да су „скромне шансе“ за окончање сукоба мирним путем Ф Јордански краљ Хусеин у Вашингтону вероватно са ирачком поруком за америчког председника Ф Поморска блокада је у току, ирачке бродове већ заустављају Ф Савет безбедности УН разматра могућност формирања заједничке војне команде
Багдад, Вашингтон — Криза у Заливу наставља да прети читавом региону. Недавни мировни предлози ирачког председника Садама Хусеина нису многе импресионирали, а у међувремену је почела својеврсна поморска блокада Ирака.
Ирачке бродове већ заустављају, док се не искључује могућност избијања тежег инцидента који би могао да постане варница за тамошње буре барута. Међутим, у светској организацији, укључујући Савет безбедности, многи нису склони да недавне резолуције о осуди Ирака због агресије на Кувајт тумаче као позив на поморску и другу блокаду Ирака. Али, САД и Велика Британија, за разлику од осталих чланица Савета безбедности, започеле су блокаду.
Амерички председник Џорџ Бунгоје "изјавио да су скромне шансе за окончавање заливске кризе дипломатским путем, а затим упозорио да је спреман да блокира и јорданску луку Акабу, сада једини пут за снабдевање Ирака. Буш треба да добије детаљне војне информације, а затим ће наставити одмор, који је прекинуо.
Он ће данас разговарати са јорданским краљем Хусеином који му, наводно, доноси мировву понуду ирачког председника Садама Хусеина. — Јордански краљ је допутовао јуче у Сједињене Америчке Државе где ће са америчким председником разговарати о ситуацији у Заливу.
Пре сусрета са Бушом, у његовој летњој резиденцији у Мејну, краљ Хусеин ће разговарати с америчким званичницима, међу којима и са саветником-за националну безбедност Брентом Скоукрофтом. ;
Иначе амерички председник ве види скори дипломатски излаз из садашње кризе у Заливу, али сматра да би томе могле да допринесу економске санкције против Ирака. Буш је изјавио на конференцији за штампу у Белој кући да САД делује у оквиру својих „легитимних права“, када су одлучиле да спроведу поморску
МИТЕРАНОВ ИЗАСЛАНИК У БЕОГРАДУ
Јовић примио Возала
Француски Председник апелује да Југославија помогне како би се криза у Заливу што пре разрешила Београд — Председник Председништва СФРЈ др Борисав јовић примио је јуче специјалног изасланика председника Француске Франсоа Митеран Мишела Возала, председника Комисије за међународне односе Националне скупштине Француске.
У поруци Председништву СФРЈ председник Митеран је информисао о својим погледима на новонасталу кризу у региону Залива после ирачке агресије и анексије Кувајта. У поруци су такође образложене и мере које је предузела француска влада. :
Возал је истовремено пренео молбу председника Митерана југословенском Председништву да Југославија као суверена и пријатељска земља и као председавајући покрета несврстаних земаља помогне да се ова криза што пре разреши, уважавајући при томе ставове и мере француске владе.
Др Борисав Јовић нагласио је да је Југославија осудила ирачку инвазију и анексију Кувајта и изразио је дубоку забринутост наше земље поводом кризе у Заливу, а нарочито због опасности избијања ширег сукоба са катастрофалним последицама по целу међународну заједницу.
Председник Јовић је обавестио изасланика француског председника да ће Југославија наставити са напорима и као чланица Уједињених нација и као председавајући у покрету несврстаних земаља да се спор мирно разреши уз ангажовање целокупног међународне заједнице и пре свега посредством Уједињених нација, на основу одлука Савета безбедности број 660 и 661. ·
Пријему су присуствовали савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар и француски амбасадор у Београду | Шапеле. | (Танјуг)
БАНЕРА ВЕБ ДАРА АЕ ЕТЕН
Мишел '
блокаду Ирака. Иако не види скори излаз из кризе, Буш није крио да би до тога могло доћи када се реализују економске санкције против Ирака. Он је поновио да ирачке трупе морају да напусте Кувајт.
И док нове елитне трупе египатске армије одлазе у Саудијску Арабију, где се већ налази између три и пет хиљада Мубаракових војника, у Каиру и другим арапским престоницама придаје се разумљив значај изненадном одласку јорданског краља Хусеина у Вашингтон. Не искључује се могућност да краљ Хусеин, који је претходно боравио у Багдаду, носи свеже предлоге за решавање кризе.
а
Окупљени на идеју Москве, а на позив Вашингтона, представници пет земаља — сталних чланица Савета безбедности УН договорили су се да размотре могућности за формирање заједничке војне команде.
Њен задатак би био надзор војних покрета у области Залива а циљ боља координација бојкота Ирака коју је, због његоне агресије на Кувајт, од свих земаља света затражио Савет безбедности. +
Вашингтон се нашао на мети критике, посебно у ОУН што је налог Савета безбедности за 60јкот Ирака претворио у блокаду те земље. Према правилима УН, потребно је да се најпре у Савету
НАЈНОВИЈИ ПОТЕЗ САДАМА ХУСЕИНА
Ирак повлачи трупе из Ирана
Багдад на тај начин прихвата Алжирски споразум из 1975. о граници две земље
безбедности усвоји предлог о блокади, да би се тек тада она и спровела.
Представници _ САД, ССРН, Кине, Француске и Велике Британије нису се договорили о томе какве би надлежности требало да има заједничка војна команда чије формирање предвиђа Повеља УН. У том документу прецизно се не говори о компетенцијама заједничке војне команде, нити је она икада раније оснивана.
У оптицају је и предлог да сви војни бродови ангажовани у Заливу и Црвеном мору сада понссу заставу УН, што би им дало заштиту у случају конфронтације са инвазионим ирачким трупама. Последњи пут застава УН је на такав начин коришћена 1950. у корејском рату.
Према вестима радио-стани-
"ца у региону Залива, Јордан је
сада главни транзитни правац за ирачки извоз и увоз. Тврди се да из Јордана у Ирак сваког дана долази на десетине транспортних камиона препуних разном опремом. То ће по свој прилици, осетно ублажити оштрицу економске и војне изолације Ирака.
Међутим, блокада Ирака у Заливу је тотална, тако да су шансе за ирачки извоз нафте тим правцем минималне. Иначе границе су и јуче, четрнаести дан од инвазије ирачких трупа на Кувајт, биле затворене. Ирачка влада тек извесном броју странаца дозвољава одлазак из земље.
У Багдаду је ситуација и даље потпуно мирна. На улицама, испред појединих амбасада, могу се запазити колоне возила и аутобуса којима се припрема евакуација из ирачког главног града. Савет команде револуције Ирака објавио је јуче нови декрет којим се прописује смртна казна за сва лица која се ухвате у крађи у граду Кувајту. Истим декретом је, основан посебан суд који ће испитивати сваку крађу у Кувајту после анексије те земље 2. августа од стране Ирака. Истиче се да ће свако за кога се докаже да је крао бити стрељан.
на Шат ел Арабу, што је и био узрок осмогодишњег рата два заливска суседа
Багдад, „Ирак ће почети поЗлачење својих трупа дуж границе са Ираном почевши од петка 17. августа“ истиче се у најновијој поруци коју је ирачки пред-
Садам Хусеин јуче упуТио иранском председнику Али семи Рафсанџанију. ИстовреМено за два дана почела би и атна размена ратних за-
ника из Ирака и Ирана. агдад, на тај начин, прихвата рски споразум из 1975. о аници две земље на Шат ел рабу, што је био узрок осмого-
г рата.
Ирачки председник у саопШтењу које је емитовао ирачки о истакао је, такође, спрем-
ост да се хитно изврши разме1а делегација две земље које би припремиле све потребне спораЗуме, Садам Хусеин је изразио Наду да ће се успоставити поза. а сарадња ради „очувања злива од страних снага“.
Овом поруком ирачки предСедник је практично прихватио све иранске захтеве о мирољубиЗОМ решењу међусобног погра-
ног спора. Преговори две
конфронтиране стране водили су се од 25. августа 1988. године на основу резолуције Савета безбедности. . Ирачко ирански рат букнуо је 21. септембра 1980. године упа-
дом ирачких трупа на иранску територију. Званични прекид рата проглашен је 20. августа 1988. године. Дуготрајни ирачко ирански преговори о миру, који су вођени под покровитељством ге-
Оптимизам Техерана
Стварни мир са Ираком на помолу — први су ирански коментари после Садамовог предлога
Техеран, — Стварни мир са Ираком је на помолу, каже се у првим, оптимистичким коментарима Техерана после поруке ирачког председника Садама Хусеина о спремности да у петак повуче своје трупе са иранског тла и да прихвата Алжирски споразум из 1975. о граници између две земље. .
„Иран ће се оптимизмом размотрити последњи ирачки предлог — саопштио је неименовани председник Врховног савета за нацио-
налну безбеност Ирана.
У изјави за државну новинску а
генцију ИРНА, он је рекао да Те-
херан још није званично примио мировни предлог Ирака, али да је преко „дипломатских извора“ посредно обавештен да ће му „званична порука Садама“ бити уручена.
КОММСОТЕНМА
нералног секретара УН Переса де Куељара, нису дали резултате. Сигнал одређеног открављивања затегнутих односа на релацији Багдад Техеран наговештан је разменом писама ирачког и иранског председника у неколико последњих месеци.
Порука ирачког председника Хусеина Рафсанџанију условљена је, сасвим извесно, најновијим развојем ситуације у региону Залива, нарочито после завођења економског и војног ембарга према Ираку од стране Савета безбедности. Званични Багдад, настојећи свим силама да задржи анексирани Кувајт, жели истовремено да створи нови слободан простор на својој 1200 километара дугој граници са Ираном. Како се процењује, Ирак од завршетка осмогодишњег рата држи под својом окупацијом око 2.000 квадратних километара иранске територије. У Ирану се налази око 100.000 ирачких ратних заробљеника, док се у Ираку налази око 25.000 Иранаца.
„ Фанјут) Остало на страни 7.
ПГ ДА НЕ ОДУСТАЈЕ; Др Бранко Маричић
Београд. Савезно извршно веће рачуна да се у августу неће поновити јулска инфлација. Процена је да она неће премашити један проценат, јер не би требало да дође до неочекиваних _ поскупљења _— „улазних“ трошкова, првенствено енергије. То је јуче изјавио заменик савезног секретара за трговину др Бранко Маричић у разговору са новинаром Танјуга.
„Сви наши прорачуни су још увек такви да ће цене на мало до краја године расти по месечној стопи од један проценат. Прогнозирану годишњу инфлацију од 20 процената у 1990. години остварићемо са одложеним ефектом, негде крајем јануара или фебруара идуће године, због праве експлозије цена у-последњих десет дана минулог децембра“. . Драстичан пад индустријске производње, одлагање реализације другог пакета реформских закона, инфлација у јулу, омча суше над аграром која је мимоишла само пшеницу, мировање инвестиција, спора измена привредне структуре, те нејединственост југословенског тржишта под утицајем дневне политике, очигледно да не топи оптимизам са којим влада чека крај прве реформске године, још мање постизање „циљне инфлације“ од 20 одсто.
Када прогнозира кретање цена, Маричић полази од тога да су цене сезонских пољопривредних производа у паду, као и цене
НЕ ЈЕЊАВА ОПТИМИЗАМ САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА
Надомак „циљне инфлације“
Др Бранко Маричић: Процењује се да августовска инфлација неће премашити један процспат, јер не би требало да дође
.
до неочекиваних поскупљења „улазних“ трошкова, првенствено енергије Ф Септембап ће, као уосталом и сваке године, бити преломни месец
Седам група тих производа (производња саобраћајних средстава, електричних машина и апарата, хемијских и финалних производа од дрвета, текстилних предива и тканина, готових текстилних производа и кожне обуће и галантерије) имају велике резерве за снижења која се крећу од 27 до чак 69,1 одсто.
Крајем _ августа, међутим, струја ће поскупети, али не и други видови енергије.
Септембар ће, као уосталом и сваке године, бити преломни месец, а то значи да ће доћи до одређеног мањег раста цена не-
трошене, али ис у процентима које најављују млинари и пекари, каже Маричић.
Мада влада рачуна са тим поскупљењима, нема места бојазни од замаха инфлације, будући да сва повећања морају имати оправдање искључиво у економској рачуници.
Јулски раст цена на мало ддо 2,2, односно 4,9 одсто (редовно и ванредно снимање) није изненадио СИВ пошто се знало да ће станарине, ПТТ и градски превоз поскупети. До августа ове, у односу на децембар прошле године, цене на мало су просечно
ких. инцута (струја, железничк"“ "расле по стопи, од 4,6 одсто ме-
саобраћај), затим хлеба и браљој
сечно или укупно у том периоду
на пошто, лањске залихе буду ис-“ заод 37,4 одсто (ови проценти су
Деривати засад не поскупљују
Београд. — Нафтни деривати неће поскупети до краја овог
месеца. У снабдевању тржишта не треба очекивати поремећаје, пошто рафинерије у земљи имају залихе, а савезне робне резерве су попуњене и чак располажу одређеним вишковима.
Концем месеца предстоји састанак представника Удружења нафтне привреде и Савезног извршног већа ради разматрања „захтева о поскупљењу деривата. Нафтна приврела тражи корекцију цена за 34,1 одсто, до кога се дошло у тренутку када је барел нафте коштао 29 долара. У међувремену наста је нојсфтимила, потом поскупела па је тешко са прецизношћу рећи колико ће
групе индустријских производа. деривати на нашем тржишту поскупети.
резултат ванредног мерења).
У првој фази реформе, превасходни задатак је био обарање инфлације, што се и постигло са 41,5 у јануару на минус 0,3 одсто у јуну (редовно), односно, са 17,3 на 0,2 одсто (ванредно праћење цена).
Основни циљеви реформе у другом полугођу су стварање претпоставки за оживљавање производње и улазак у нови развојни и инвестициони циклус. Одмрзавање личних доходака, лабавија _ кредитно-монетарна политика, даља либерализација увоза (сада преко 90 процената), 4 снижење одређених вамцаринских дажбина и пореза и излазак из зоне дефлације са месечним растом цена на мало од око један одсто, неке су од битних претпоставки на којима почива друга фаза реформе.
Увоз ће и надаље бити значајна полуга. Он, уз тражњу, омогућава реално кретање цена. У прилог томе говори податак да је за седам овогодишњих месеци укупан увоз, у односу на исто прошлогодишње раздобље, повећан за 30,5, а увоз робе широке потрошње за 183,1 одсто, што је око два и по пута више него лане у том периоду.
Савезне робне резерве, један од значајних инструмената за разбијање монопола, за заштиту стандарда и спречавање несташица, добро су снабдевене виталним производима.
РАЗГОВОР ЗАМЈЕНИКА ГУВЕРНЕРА НАРОДНЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ С НОВИНАРИМА
Плате (опет) пријете реформи
Митја Гаспари: Само за јуни исплаћене су 23 милијарде динара (отприлике три више него што
има покрића), а за јули
Београд. — У јуну и јулу, како је јуче новинарима саопштио замјеник гувернера Народне банке Југославије Митја Гаспари, плате запослених, ослобођене адми-
| нистративних ограничења, над-
машиле су реалне могућности. Само за јуни исплаћене су 23 милијарде динара (отприлике три више него што има покрића), а за јули по свој прилици пробијање је и веће.
Исто се догодило у сектору јавне потрошње. Приходи и расходи су порасли више од плани-
раних и реално могућих оквира.,
Ако би се, уз то, наставила и лабавија монетарно-кредитна политика, односно пракса, ускоро би могли да се заљуљају темељи цијелог програма реформе савезне владе. Чак и ако не би, кад би остало код већ понуђене пројекције монетарне политике до краја године, а да се славине банкарских пласмана, платних фондова и буџетских прихода и расхода не би ускоро заврнуле, остварење антиинфлационог програма би могло доћи у питање. Утолико прије што се због ирачке инвазије на Кувајт и свега што се с тим у вези збива у свијету, и у нашој земљи мора рачунати са порастом цијена нафте, због чега ће се појачати притисак и на цијене других производа и услуга у земљи. Како то, истовремено, значи и смањење мотивисаности за извоз, то би сви ови наговештаји негативних кретања унутар и ван земље, могли да значе и притисак за промјену курса ди-
је пробијање вјероватно
нара. То, наравно, нити савезној влади пада на памет, нити би било добро, поред осталог и што би то угрозило све оно што је овогодишњи процес реформе донио позитивно, што би дошла у питање спољна конвертибилност југословенске валуте планирана за крај године и — као најтеже — што би привреда и грађани изгубили повјерење у већ доста успјешне подухвате рсформисања и стабилизације југословенске привреде и друштва које СИВ спроводи. И у оне, наравно, које обећава као свој други потез на добробит свих.
Под притиском неликвидности, пада производње и слично, савезна влада и Народна банка Југославије су, као што се зна, крајем јуна опустили мало каиш рестриктивне монетарне политике. За подстицај пољопривредних сезонских послова, за осигурање инвестиционог развоја у најугроженијим секторима, и друге сличне намјене, крајем јуна је обављена уз остало, конверзија краткорочних селективних кредита у дугорочне.
Али, шта су онда урадили њихови корисници. Због тога су, као што је и требало — кредитне обавезе сведене са седам на двије милијарде динара. Али то као и скидање лимита са банкарских кредита и смањење каматних стопа са око 45 на 38 процената, одмах је изазвало нови вал задужења. За мјесец-два кредити су поново нарасли на суму од 6,2 милијарде динара, а енормни пробој у платама говори да су
и веће
позајмљена средства, као и годинама раније, завршила практично у личне дохотке, ови у куповину роба, а све скупа у повећање цијена.
Не зауставе ли се таква кретања, макар и додатним мјерама савезне владе и Народне банке, инфлација би ускоро могла да потре све досадашње резултате на њеном обуздавању. Утолико прије што друштвена привреда, изгледа, још никако да почне да се навикава на законе тржишта, према којима у првом плану мора бити ефикасност пословања, а она се не мјери несигурним повећањем плата од данас до сјутра, већ осигурањем трајног добитка и трајне бриге о њему.
Чињеница, како рече Митја Гаспари, да је у јулу новчана маса повећана укупно за само 10 милијарди, од чега готовина износи седам милијарди, да уплате на штедњу нису повећане и да су остале практично на нивоу претходних мјесеци, а да су кредитне активности порасле за 22 одсто, упозорава да за толика средства у оптицају неинфлатор-
не подлоге уопште није било. То -х 2 • што је у том периоду индустриј- += -.:
ска производња забиљежила узлазну линију, повољно је само
на први поглед. У суштини би на: НИ
даљи ток реформе могло да се одрази негативно, јер не п, ' 'зилази из реално повећане ак; | ; | лације.
Из-свих ових разлога, Гаспари најављује неопходност _ нових мјера владе и НБЈ да се притисак на тражњу и могућу већу ин-
флацију сузбије „финијим монс тарним инструментаријем“: ори јентацијом на издавање оовезни ца и благајничких записа нлале и Народне банке, те обезбјеђењем мјера и услова за промст тих и других хартија од вријелности на секундарном тржишту.
То би условило пресељење
једне петине иначе високих обавезних резерви пословних бана“
ка у благајничка записе НЂЈ, који би се на тржишту могли продавати већ сјутрадан. Камате на
ове хартије ваља и даље снижавати, отприлике између 30 и 35 одсто, и не везати их за есконтне стопе НБЈ. Тако ће се смањити данашња превисока банкарска ликвидност, без обавезе повећања банкарских обавезних резерви јер би то био превелик атак на банкарски доходак.
Д. ВУЧИНИЋ
. БОЦЕ ВЕОСКАО 1МТЕКУСОМИМЕМТА
АКТМЕМТ68 12 МАЈМИ ИЈЕ
АР
АРАКЕТМАМЕ ГРОЗТОУМ РКО5ТОК
те. 011/222-49-82 «ах 2221402 Всоуга, Ујаципига Роромса 6