Борба, 16. 08. 1990., стр. 2
GLEDIST Zamen
a za „tašnu i mašnu“
„Bauk“ zvani plavi radnički mantil sve manje straši, pa zbog ovakve promene svesti začuđuje pravac „povlačenja konaca“ prosvetnih i ostalih vlasti ti Srbiji, jer se on sve više razlikuje od verbalnog zaklanjanja
'Olga Nikolić
srednjoškolsku klupu, jer se učinjenim izborom bitno određuje
dalji obrazovni put. Ipak, čini se da ovogodišnji upisni rok u Srbiji protiče u dosad neviđenom grču, pošto se održava u miljeu kojim uporedo dominiraju tri najvažnije odrednice: reforma obrazovnog, sis\cma, prijemni ispiti i koloplet sačinjen od privredno-političkog-nacionano kolapsa i „patosa“.Prvim faktorom izazivana je velika smutnja, bez obzira na želju reformatora da se u obrazovnoj sferi što pre otklone sve kočnice koje su godinama dozvoljavale taloženje negativnog „naboja” znanja.
/ a petnaestogodišnjake je uvek bio težak „skok iz osnovne u
Prosvetne vlasti u sprezi sa političarima kao da su sagorele u prevelikoj težnji da što pre zaborave na izgubljenu „koka-kolu” generaciju, spasu bar potomke upravo stasale za srednju školu. Sve izmene i prepravke hteli su „odmah“ i „sad“, pa umesto najavljivanog oproštaja od „šuvarice” i resavice i izmene svih nastavnih sadržaja — u trci sa vremenom osvojena je i usvojena jedino reforma koja će zakucati na vrata prvog i petog razreda osnovne i prvom srednje škole. Ostali programi usavršavaće se do oktobra, kad će konačno biti doterani za narednu nastavnu godinu. Tako stručnjaci smatraju da je za pisanje dobrih udžbenika potrebno bar tri godine, prosvetni čelnici ponovo poručuju u svom stilu: „sve knjige pripremljene u skladu sa novim planovima i programom biće spremne za nepunih godinu dana. Da li će, kad dođe to vreme, biti potreban opet neki alibi za izgovor?
Pitanje „hoće li reforma obrazovne sfere biti sprovedena u hodu i „sukcesivno“, zamenila je đačka briga zbog uvođenja kvalifikacionih ispita. I ovogodišnji testovi trebalo je da se promovišu lane, ali je nedostatak vremena (ah, ti neumitni časovnici!) odložio njihovu primenu za 12 meseci. Prijemni ispiti nisu „mačji kašalj“, jer, ko ne preskoči utanačeni „prag znanja“, neće moći da bira. Odnosno, učenik koji ne osvoji dva puta po osam minimalnih poena gubi ulaznicu za četvorogodišnje školovanje. Pošto je dosta pažnje bilo posvećeno samim zadacima, pogotovu testu iz srpsko-hrvatskog jezika, nećemo opet o tome. Sad je važnije odgovoriti na ncizrečeno pitanje, hoće li svi svršeni osnovci moći da steknu sredoškolsku ili „šegrtsku“ knjižicu?
Ova zabrinutost nije ni malo čudna, a evo i zašto, U Srbiji otprilike svake godine konkuriše oko 68 hiljada potencijalnih brucoških srednjoškolaca, a već u junu se upiše približno 46 hiljada, odnosno 70 odsto đaka. Tako je bilo i ovog leta, uprkos činjenici da dosta petnaestogodišnjaka nije uspelo iz cuga da preskoči postavljene testovske prepreke. Za avgustovski „krug“ ostalo je oko 21.500 mesta u gimnazijama i srednjim stručnim školama i približno toliko neupisanih đaka, a u trogodišnjim obrazovnim centrima ima još 2.500 nepopunjenih klupa. :
Neko će na ove izrečene brojke reći „pa, šta“? A „caka“ je u ovome, da bi se svi đaci ladno upisali, procenat prolaznosti na prijemnim ispitima trebalo bi da bude oko 90 odsto, što nije logično kad se zna da će u avgustu konkurisati uglavnom lošiji đaci. To će, naravno, biti ostvarljivo samo ako se „vlasi“ (ne) dosete, pa (ne) propuste sve prijavljene kandidate. Ta sumnja je, doduše, neprihvatljiva za one koji misle da se to nakon letošnje afere ne može ponoviti. Jedna bruka je dovoljna, smatraju, uvereni da bi tako nešto moglo biti mnogo više od „najluksuznjeg luksuza“. Ali, pošto je ponavljanje grešaka naša „uža“ balkanska specijalnost, ni ta pomenuta opcija ne može biti potpuno odbačena. Međutim, ukoliko se ne pokaže poželjna visoka frekventivnost polaganja, može se dogoditi da oni koji su ostali bez nove đačke knjižice — a upućeni smatraju da čak 10 hiljada učenika u Republici nije sposobno da položi već zakazane prijemne ispite — neće moći ni na zanate zbog tamošnjih prebukiranih učionica. Znači sledi nova „zamka“.
Za tu nelogičnost stručnjaci najviše krive mrežu škola i obrazovne profile usvojene u srpskom parlamentu. Za prostorni raspored „hramova znanja“ kažu da je neprimeren zbog brojčanog nesklada između srednjih i zanatskih obrazovnih centara. U Republici, naime, postoji 86 gimnazija (u kojima može da se školuje 13.470 učenika) i 247 srednjih škola (za 53.160 đaka), a u zanatskim klupama ima mesta jedva za tre.ćinu celokupne generacije učenika stasale za srednju školu. Ta činjenica je sasvim suprotna od verbalnih opredeljenja kojim se teži, većem broju zanatlija i proizvođača, i smanjenju armije činovnika i administrativaca. Druga, podjednako važna nelogičnost ogleda se u činjenici da je nedavno usvojenim obrazovnim profilima bitno sužen „broj zanimanja trećeg stepena“. Tako će se — uz čuđenje mnogih — trgovci, umesto tri, školovati četiri godine, baš kao i konobari, kuvari, šoferi i neki građevinci. Kao što se vidi, više nema šale sa prodavcima, ugostiteljima i vozačima. Da li će dopušteni „višak znanja“ usavršiti veštinu, tek će se videti za koju godinu.
Nacrt izbornog zakona Srbije, koji se nalazi na javnoj raspravi do
1. septembra, nije dosad ocenjen i,
komentarisan onako kako to neosporno zaslužuje. Glavni razlog svakako je u tome što je nacrt tek pre nekoliko dana objavljen u štampi, pa su neke od njegovih najspornijih odredbi još uvek go-
menti partijske propagande i počinju da vrše svoju pravu funkciju, a vladajuća stranka — kao i sve druge — stiče prliku da kroz stalno suočavanje s konkurentima uveri
· građane u prednosti svog izbornog
programa.
Ovakav demokratski stav prema medijima dosad je bio potpuno stran srpskim komunistima, a sudeći prema nacrtu izbornog zakona tako će biti i odsad. Čitavo pitanje ravnopravnog pristupa stranaka medijima ovde se rešava s nekoliko rečenica kojirma se prvo utvrđuje da građani „imaju pravo da budu informisani“ o poslaničkim kandidatima, zatim kaže da poslanički kandidati „pod jedna-
Bar dva sata na TV
Tamo gde postoji više stranaka s bitno različitim programima, kao
danas u Srbiji, najširim slojevima birača treba omogućiti da se opredele za neku od njih pošto su se što autentičnije i detaljnije obavestiii o svima. To praktično znači da bi tokom cele predizborne kampanje najmanje dva sata večernjeg televizijskog programa, na prvom ili drugom kanalu, svakog dana moralo da bude odvojeno za ravnopravno predstavljanje stranačkih programa i direktno suočavanje stranačkih vođa i eksperata. I kada bi ovaj uslov bio ispunjen, vladajuća partija sigurno bi zadržala povlašćen položaj u medijima; no, za razliku od nedavne situacije s referendumom, i opozicione stranke imale bi mogućnost da izlože svoje stanovište, a građanima bi se pružila prilika, koju dosad nisu imali, da steknu uravnoteženo i verodostojno mišljenje o svima koji će ih pozivati da glasaju za njih.
tovo nepoznate široj javnosti. Teško je poverovati da su ovo zakasnelo objavljivanje i javna rasprava od svega tri nedelje samo slučajni propusti: predloženi izborni zakon tako je očigledno skrojen po meri vladajuće partije, i toliko se kosi s elementarnim demokratskim načelima, da sigurno ima najviše izgleda da bude usvojen ako se o njemu bude što manje govorilo. ,U jednom kratkom članku ne mnogu se ni pomenuti, a kamoli raspraviti, sva načelna i politička pitanja koja se otvaraju ovim zakonskim predlogom. Stoga ćemo se usredsrediti na jedno jedino pitanje koje nam u ovom trenutku
izgleda najvažnije. To je pitanje:
koliko ovaj zakon obezbeđuje ravnopravnost svih stranaka u celokupnom izbornom procesu, od vođenja predizborne kampanje i predlaganja kandidata, do utvrđivanja izbornih rezultata. Jer, ukoliko te ravnopravnosti nema, sva druga, inače ključna pitanja (većinski ili proporcionalni izborni sistem, način određivanja izbornih jedinica, itd) pomalo su akademska: jednoj stranci, onoj koja i nameće ovakav zakon, pobeda na izborima praktično je već poklonjena. Elementarna demokratska načela ne zahtevaju samo da svi punoletni građani imaju jednako pravo glasa i jednaku mogućnost da ga iskoriste na izborima glasajući za neku od više stranaka koje su istakle svoje kandidate; ona: isto tako nalažu da svim strankama koje izlaze na izbore budu zajemčeni isti položaj i iste osnovne pogodnosti u izbornom procesu. Ako ovaj dodatni uslov nije ispunjen, već se jednoj partiji od samog početka obezbeđuje dominantan položaj, izbori će samo formalno biti slobodni i višestranački: u suštini, oni se neće mnogo razlikovati od pseudo-demokratskih izbora koji su u ovom ili onom obliku bili neizbežna fasada tokom čitave istorije komunstičkih društava. Na žalost, uprkos svim lepim rečima o
pluralističkoj, demokratiji, nacrt
kim uslovima imaju pravo na iznošenje i obrazlaganje izbornih programa“ i, najzad, dodaje da će vlada „propisati bliže uslove za predstavljanje kandidata u sredstvima informisanja čiji je osnivač Republika“ (član 34).
Ne treba biti posebno pronicljiv pa uočiti da ove nebulozne odredbe više odgovaraju „nestranačkom pluralizmu“, u kojem su srpski komunisti još pre samo godinu dana videli poslednju reč demokratije, nego pravoj pluralističkoj i višepartijskoj demokratiji, za koju su se bar na rečima opredelili u svom nacrtu novog republičkog ustava. Višestranačka demokratija pre svega zahteva da svim strankama budu otvoreni glavni mediji kako bi birači mogli stvarno i detaljno da se upoznaju s njihovim programima i vodećim ličnostima, a ne samo — kao što je trenutno slučaj — s programom i liderima vladajuće partije. U odnosu na ovo ključno pitanje, sasvim je sporedno hoće li svaki od 600 do 800 kandidata koliko će ih najverovatnije biti na predstojećim izborima dobiti priliku da se dva, tri, pa i
Ukoliko se ostane na „liniji“ dosadašnje politike da se svim petnaestogodišnjacima obezbedi dalje učenje, onda je Fond za srednju školu Srbije stavljen pred svršen čin, pošto će po svoj prilici, poslednjeg upisnog dana morati nanovo da kroji usvojene planove, otvara nova odeljenja u trogodišnjim školama i gasi one razrede koji budu zvrjali prazni. Po nekim nezvaničnim nagoveštajima sa zvaničnih mesta, tako nešto će se najverovatnije i zbiti na sednici Saveta fonda zakazanoj za 28. av-
· gust. Ako se slućeno dogodi, to će biti još jedna u nizu neuobičajenosti
| ovogodišnjeg brucoškd-srednješkolskog upisa. Ranijih godina se znalo, juriš u takozvane elitne i činovničke centre započinjao bi već sa prvim konkursnim danom, dok su zaposleni u školama radničkih zanimanja muku mučili kako bi bar donekle popunili poluprazne učionice.
srpska vlast ne obećava mnogo više od ovakvih, pseudodemokratskih izbora. Da bismo se u to uverili, dovoljno je pogledati kako se njime regulišu neke od osnovnih faza izbornog procesa.
Medijski monopol
izbornog zakona koji je ponudila bi tu izneo nekoliko parola svoje stranke.
Fiktivna ravnopravnost
Takvo „predstavljanje kandidata“ možda još ima nekog smisla u „nestranačkom pluralizmu“, gde svi kandidati ionako misle potpu-
pet minuta pojavi na televiziji da'
Spremnost komunista na vlasti
da prihvate ravnopravnu konkurenciju s drugim političkim snagama možda se najbolje meri njiho·vim odnosom prema vlastitom medijskom monopolu. Tamo gde pristaju na ovakvu konkurenciju, komunisti se i pre početka predizborne kampanje, a pogotovu dok ona traje, odriču svog: monopola nad glavnim medijima i otvaraju
•. |
Strah od fabričkih hala pojačavali su i roditelji koji su za svoju deću više želeli „lak, administrativni posao koji će se obavljati uz kaficu, sa olovkom ili perom u ruci“, od rada uz presu ili strug. Iz godine u godinu, međutim, kako je sveopšta kriza uzimala zamah, nezaposlenost se povećavala velikim galopom, a rupice na kaišu sve više pomerale unazad, rasla je i težnja za što bržim osamostaljenjem. Tako se lane po prvi put dogodilo da poraste zanimanje đaka za pojedine zanate: „Ba-
_ uk“ zvani plavi radnički mantil više nije strašilo, a direktorsku viziju,
no isto o najvažnijim pitanjima, pa
građanima jedino ostaje da ih raz-
likuju po izgledu i nastupu. Medijski monopol vladajuće.
--joj će biti ravnopravni konkurenti
NACRT IZBORNOG ZAKONA U SRBIJI: KAKO PARTIJA NA VLASTI „OBEZBEĐUJE“ RAVNOPRAVNOST SVIH STRANAKA U IZBORNOM PROCESU ~ RAS
Nova tasada „nestranačkog pluralizma“
Ako svim strankama koje izlaze na izbore nisu zajemčeni isti položaj i iste osnovne prednosti, već se jednoj partiji od samog početka obezbeđuje dominantni položaj, izbori se u suštini neće mnogo razlikovati od pseudodemokratskih koji su u različitim oblicima bili neizbežna fasada tokom čitave istorije komunističkih društava
partije nije jedina teškoća s kojom će imati da se suoče stranke opozicije ukoliko bude usvojen predloženi izborni zakon. Odredbe koje se odnose na predlaganje kandidata isto su tako povoljne za vladajuće a krajnje nepovoljne za sve Ostale stranke. Za svakog poslaničkog kandidata mora se, naime, prikupiti čak 500 potpisa građana, s izjavom svakog od njih da poseduje biračko pravo i ima prebivalište u datoj izbornoj jedinici (članovi 25. i 27). Ako pretpostvimo da će Narodnu skupštinu, ako sc predviđa sadašnjim ustavnim nacrtom, činiti 200 poslanika, to znači da bi stranka koja želi da istakne kandidate u svim izbornim jedinicama morala da prikupi svih, 100.000 potpisa, uz isti broj odgovarajućih izjava. Vladajućoj partiji, s njenim ogromnim profesionalnim aparatom i potpunom kontrolom nad svim ogranima vlasti, neće biti teško da ispuni ovaj uslov; ali za sve druge stranke, pogotovu ako se imaju u vidu još neke odredbe zakona, on će često predstavljati nepremostivu prepreku i sprečiće ih da istaknu kandidate svuda gde bi inače imale dobrih izgleda na uspeh.
Ipak, pravu predstavu o značenju ovog uslova dobijamo tek kada ga povežemo s odredbama zakona koje se odnose na dužinu predizborne kampanje. Zakon, naime, izričito propisuje da predizborna kampanja ne može trajati
BORBA,
ČEMU JE GREŠKA ANTE MARKOVIĆA
ravnopravne kampanje, u kojoj bi sc sučeljavali različiti stranački programi, komunisti namenjuju' opoziciji da predizborno vreme provede idući od vrata do vrata da bi prikupila desetine hiljada potpisa za svoje kandidate; a za to vreme oni sami bi, preko kontrolisanih medija, danonoćno objašnjavali kako njihova stranka jedina ima spasonosne odgovore na sva pitanja oko kojih se danas lome koplja u Srbiji i Jugoslaviji.
Čija kontrola?
Najspornija tačka predloženop, zakona odnosi se na sastav izbornih komisija, u čijoj su nadležnosti sprovođenje izbora i utvrđivanje izbornih rezultata. Umesto da ove komisije budu višestranačke po sastavu, što bi jedino bilo prihvatljivo na prvim slobodnim izborima posle 45 godina neckontrolisane' komunističke vlasti, zakon predviđa da svi članovi izbornih komisija budu „iz reda sudija“ (član 20). Na ovaj način celokupan tok izbora i njegov najosetljiviji deo, brojanje glasova, ostaju u rukama vladajuće partije: jer, čak i da prihvatimo da su srpski komunisti danas iskreno za nezavisno sudstvo, a ne za sudstvo kao produženu ruku sopstvene vlasti, ko bi se usudio da tvrdi da je sadašnji sudijski sastav samostalan u odnosu na režim kojem je, s retkim časnim izuzecima, uvek bio po-
Tri meseca — 50 potpisa
Da bi predizborna kampanja bila nešto više od trčanja za potpisima |preksinoćni incident u Knez Mihas jedne i praznog ponavljanja „Mi smo najbolji!“ s druge strane, njen lilovoj, kolporter Dragan Džulić,
rok bi se morao produžiti na tri meseca, s tim što bi se poslanički kandidati predlagali uz 50 potpisa građana s biračkim pravom i prebiva-
lištem u datoj izbornoj jedinici
kraće od jednog ni duže od dva meseca (član 13). U isti mah, svi kandidati moraju biti prijavljeni izbornim komisijema najkasnije 15 dana pre održavanja izbora (član 28). To znači da bi za prikupljanje 100.000 potpisaa širom cele Srbije strankama moglo ostati i svega 15 dana ukoliko bi vlast pod nekim izgovorom skratila predizbornu kampanju na minimalan zakonski rok; ali, i ako bi predizborna kampanja trajala duže, mesec i po ili dva dana, položaj opozicionih stranaka ne bi bio mnogo bolji. Izuzev u većim gradovimna, one tek treba da privuku birače do kojih nisu mogle da prodru zahvaljujući medijskom monopolu vla„dajuće partije. Stoga je običan sofižam tvrditi, kako već čine neki eksperti srpskih vlasti, da stranci koja se nada pobedi na izborima ne bi trebalo da prestavlja nikakvu teškoću da za kratko vreme prikupi po 500 potpisa u. 200 izbornih jedinica. Jedino komunisti koji su 45 godina na vlasti mogu unapred raspolagati spiskovima svojih pristalica širom cele Srbije; druge stranke te pristalice tek treba da steknu u svim krajevima republike kroz predizbornu kampanju u ko-
vladajućoj partiji. Umesto takve,
Višestranačke komisije
Puna legitimnost predstojećih izbora u očima najšire javnosti može se obezbediti samo na jedan način: sva tela koja se brinu o izborima,
zajedno sa „belom košuljom“, tašnom i mašnom“ sve više je zamagljiva-
slušno oruđe? Kao što treba malo više od promene imena da bi se ortodoksni komunisti preobrazili u skandinavske socijaldemokrate, tako treba malo više od fraza O „pravnoj državi“ da bi se poslušni činovnici preobrazili u nezavisne sudije kojima bi sc mogli poveriti utvrđivanje i kontrola izbornih rezultata. Uzete u celini, primedbe koje smo izneli pokazuju da ponuđeni nacrt republičkog izbornog zakona protivreči elementarnim demokratskim načelima, jer ne obezbeđuje „stvarnu ravnopravnost svih stranaka u izbornom procesu već samo učvršćuje sadašnji, gototo apsolutni monopol vladajuće partije. Ova okolnost, čini nam se,
tari igrači tı novom kolli edini ispravan način bi bio da je Ante na teren upu. io odabrane predstavnike sa ovlaštenjima da formi. aju inicijativne odbore. Ovako su realizaciji projek.
a najžešće prionuli lideri stanaka bez perspektive, ojedinci sumnjive prošlosti, pljačkaši društvene
movine...
U teškim, neizvjesnim vremenima ekonomskih transformacija, nacionalnih podjela, političke adolescencije, anarhije i zebnji našem čovjeku je potrebno sasvim malo nade da bi pogledao pravo i zagazio čvršće, sa više vjere. Ovaj put tu nadu mu je ulio Ante Marković, predsjednik Saveznog iz-
nog vijeća, svojim govorom na Mrakovici i pokretanjem aktivnosti za formiranje Saveza reformskih snaga. Sve sa najboljim namjerama i čistim srcem. Samo, ovaj put, upravo iz tih razloga napravio je veliku grešku sa posljedicama nepredvidljivih razmjera.
U čemu se ogleda greška Ante Markovića?
Nakon objavljivanja inicijative o formiranju Saveza reformskih snaga, realizaciji projekta su najžešće i najagilnije prionuli lideri stranaka bez perspektive i programa, pojeđinci sumnjive prošlosti, vlastoljupci, ljudi koji ne poznaju program Ante Markovića, samozvanci i karijeristi. U igri su i mnogi direktori, šefovi, političari, vlasnici vikendica, vila, automobila, pljačkaši društvene imovine koji
četvrtak 16. avgust
1990. strana
a;
„Borba“
Pisma čitalaca . Trg Marksa
i Engelsa 7
11000 Beograd
sada svoje grijehe i lopovluke kriji, iza širokih leđa poštenog Anfe Markovića. Pozitivni primjeri reforme S. veznog izvršnog vijeća otvorili su realne mogućnosti da Savez rofor. mskih snaga pobjedi na izborima i na taj način da legitimitet bivšim j sadašnjim kriminalcima i nespa. sobnjakovićima da nastave po sta. rom. Jedini ispravni način bi bio qa je Ante na teren uputio odabran predstavnike sa ovlaštenjem da formiraju inicijativne odbore, o,. nosno povedu prateće aktivnosti, Ukoliko jc, naprotiv, njegova želja da formira koaliciju — tre. bao je pročitati programe postoju. ćih stranaka, odabrati najpozitiy. nije i u njima formirati jezgro Sa. veza reformskih snaga. Preliberalan tok formiranja Sa. veza reformskih snaga vratio je iz. gubljene kompromitovane garni. ture na stara mjesta i faktički kon. zervirao postojeće stanje. Lopovi će ostati na vlasti a posljedice će snositi narod. Aleksandar POPOV
Novi Grad
„PESME IZAZVALE PENDREK“ („BORBA“, 2.AV.
GUST)
Istoimenici nisu istomišljenici
Sa zakašnjenjem sam saznao da je na stranicama „Borbe“ od 2. 8. 1990. u tekstu „Pesme izazvale pendrek“, spomenuto ime Dragana Džolića: „Oko 23 časa pošto smo se spakovali i krenuli, došla su dva milicionara i počela da nas maltretiraju, psujući nam majku četničku. Jedan od njih udario mc je pesnicom u grudi, a zatim kolenom ispod stomaka. Od udarca pao sam preko žardinjere, opisuje
član Srpske narodne obnove“. S obzirom da je moje ime često spominjano na stranicama štampe ovodom oglašavanja na protesnom zboru u Sremskoj Mitrovici 7. 10. 1988. godine u vezi sa: „taj-
nim sastancima na Fruškoj Gori", osećam se obaveznim da obaves tim javnost da nisam član Srpske narodne obnove, niti sam pak njen kolporter. Prema mojim saznanjima, reč jc
o Draganu Džoliću iz Istoka sa Kosova i Metohije. S obzirom da no: simo isto ime i prezime doživeo sam niz neprijatnosti u privatnom životu i na poslu zbog toga. Molim vas da ovo objavite, već i zbog t0ga što ovo nije prvi put da, zbog pojedinih natpisa u štampi, dolazi do zabune u mojoj okolini, a često se to koristi i kao sredstvo za moju moralnu diskvalifikaciju. Dragan DžOLIĆ
Sremska Mitrovica
„DEMOKRATIJA NIJE IGRARIJA“ („BORBA“, 2.
JUL)
Kako do vlasti
Ako vlast svojata pravo na davanje ili odbijanje do:
zvole za miting kako drugačije doći do legitimne
vlasti nego metodama političkog pritiska
Iako se uglavnom slažem sa
mišljenjem gosp. D. Veizovića, ko-
jer su ih „ilegalno organizovali”, pošto nije bilo odobrenja na lež-
stavlja delegate Skupštine Srbije pred veoma ozbiljnu dilemu. Ako žele da predstojeći izbori budu stvarno slobodni i višestranački, oni bi morali da odbiju predloženi nacrt i izradu izbornog zakona povere jednoj ekipi stranačkih predstavnika i nezavisnih stručnjaka. Razume se, malo je verovatno da će oni to učiniti. Ali, ako i OVOB puta budu poslušni izvršioci, politička cena biće izuzetno visoka,
nih organa. Međutim, gore naVč denim idealima, mi u Srbiji nism0 ni blizu, pa ovakvi skupovi sigu” no da nisu ilegalni i njihovi OTP" nizatori ne mogu odgovarati. Kako uostalom, drukčije do do legitimne vlasti (u tom pravci su nesumnjivo bili upereni svi 7 htevi na ovim protesnim okupiji njima) nego metodama političkož pritiska, kad vlast uzima za SČ
je je izneo u „Borbi“, u vezi organizacije protesnog mitinga opozicionih stranaka koje deluju na teritoriji SR Srbije , održanog 13. juna ove godine u Beogradu, ne bih se ipak složio sa njegovim stavom da su svi akteri (vlast, političke strukture i organizatori) „neko manje, neko više — zatajili“. Zato bih izneo lični stav u vezi ovog događa-
ja, koji, evo,i nadalje ne silazi sa ć dobro
novinskih stubaca.
Ozbiljnije stranke opozicije teško će se pomiriti s tim da postanu izborni dekor obnovljene komunističke vladavine, pa će verovatno biti primorane da bojkotuju izbore. Na izborima bi se u tom slučaju pojavili samo komunisti i nekoliko stranaka koje unapred pristaju na potčinjenu ulogu. Rezultate takvih izbora lako je predvideti:
U državama koje poznaju (a) demokratsku proceduru i za ovakve slučajeve i (b) u kojima je vlast legitimna (na primer države Zapadne Evrope) sigurno je da bi usled neprijavljivanja skupova (kao u našem slučaju ovih održanih prema zgradi „Politike“, Skupštine SR Srbije i RTB) „milicija morala intervenisati i pre, tj. odmah na-
pravo, kako gosp. Vitezovi primećuje, da „svojata pravo na davanje ili odbijanje dozvo!č di miting“, kada se zna da „pitan“ dozvole za miting nije pitanje niti je dobre volje, već jedno od OSnOE nih prava“, zagarantovanih Hy šim pravnim. aktom — Ustavom, ne stvar diskrecionog prava nl ležnog organa, odnosno U e vim slučajevima kad ne postoji !!-
ali je još lakše videti da oni ničim
kon isteka roka važnosti tražene zavisna uprava — vladajuće po |
. njanja.
ih pod jednakim uslovima za predstavnike svih ostalih stranaka. Tako veliki mediji, a pre svega televizija, prestaju da budu instru-
la uravnilovka i mukotrpni put dokazivanja sopstvene vrednosti. Zbog ovakve promene svesti zato i čudi pravac „povlačenja konaca“ prosvetnih i ostalih vlasti, jer se sve više razlikuje od njihovih verbalnih zakli-
„Svoje mesto u našem sistemu informisanja, „Borba“ treba još više da potvrđuje svakodnevnim angažovanjem na bitnim pitanjima radničke klase i radnog čovjeka”.
Lua -NIM, ya Kio Se a) T77O
Predsednik Republike odlikovao je „Borbu“ Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom ii
Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem. sdaje i
334-531. Glavni i odgovorni urednik 338346-236. Dopisno odeljenje: 339-356. Nedeljna Borba: 336.
od republičke izborne komisije preko izbornih komisija u izbornim jedinicama do biračkih odbora na biračkim mestima, moraju biti višestranačka po sastavu, kako bi se već unapred otklonila svaka mogućnost manipulacije izbornim rezultatima.
Uređuje redakcijski kolegijum: Zajednička redakcija: Ti 740. V. D. rukovodioca OO -381. Sekretar redakcije: 338-740. Marketing i poslovni kont: DPGRONI : 332-971, 332-872, Rukopisi se ne vraćaju. Pretplata u zemlji za jedan mesec: 119,40, tri meseca 358,20, šest meseci: 716,40, za g nara. ; IRAS inostranstvo a jedan roi ODB ROVOĆ
se mo. „račun za pretplatu u ze! roj: •602-79, „Borba“, : } ea, I štampa Radna OP ija Borba Uredništvo, administracija i štamparija , „Borba“, Trg Marksa i Erigelsa 7. Poštanski fah 592.
238,80, za tri meseca: 716,40,
neće doprineti stvarnom uspostavljanju političke demokratije u Sr·biji. .
Marksa i Engelsa 7. Telex: 11104, 11408, 11410 Telefax 344913. Važniji telefoni: centrala 347-153. Dnevna redakcija (DESK) ORO MH Sa 346-143. Svet: 347-345. Sport: : 341-151. Odeljenje pretplate: 335-246.
inu dana 1.432,80 diza šest meseci: 1.432,80, za godinu dana 2.865,60 dinara. Avionska poštarina plaća OOUR „Borba“. Broj deviznog računa je 60811-620-101-277310-00799 Beobanka, Beog-
no izdanje.
Prvi broj „Borbe“ izašao je u Zagreb ruara 1922. U NO ratu „Borba“ izlazi u
1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Be0Br vembra 1944. „Borba“ nastavlja izlaženje U - nur“ :du, a od 23. marta 1948. i u Zagrebu. Od 1. te :1988. „Borba“ se štampa u Beogradu kao }
dozvole, a organizatore pozvati na tičke stranke. \\(
odgovornost zbog kršenja zakona, Nebojša MILOSAVLJE 7
kao i vinovnike pojedinih ispada“, Barbat0Vi •
i U, 19 Pi 19. oktobra do 27. novembra 1941, a u Drinić o
Užicu
Pr
be }
čI
d
k
|
b
|