Борба, 16. 08. 1990., стр. 4
Па је vest! |Skuplja
nafta
KOMPENZACIJOM DO PA.. bogatije kompanije
RA:Smeđerevo. — Kompenzacijom na nivou Jugoslavije, du-! ovanja i potraživanja „Metaurškog kombinata Smederevo“, smanjena su za 54,4 miliona dinara. =
Тапигепа „su dugovanja! „ŽTP Beograd” u vrednosti od 35,5 miliona dinara, željezari Sisak 9,9, „Metalservisu — Be- . ograd“ 2,7 miliona i „Voćaru“ Smederevo 719.000 dinara. Istovremeno, MKS je kroz kom-. penzaciju naplatio 1,7 miliona dinara.
Finansijeri iz MKS-a zadovothi 5 kompenzacijom, a od
akcije, 8. septembra, očekuju još više. -
DOLAR CARUJE U DUBAI}\Jl:Rat u Persijskom zalivu izmenio je poslovičnu naklonost bliskoistočnih zemalja prema zlatu. One su srce sada poklonile dolaru, ocenjuju trgovci zlatom na ovom ručju.
U Dubaiju, kao i drugde na cbalama Persijskog zaliva, investitori masovno pretvaraju dragocenosti u čvrstu valutu, u strahu od širenja rata. Banke više nemaju dolara ni travelers čekova, jer domaće stanovništvo i stranci za njih menjaju velike količine lokalnih valuta. Na drugoj strani, kupaca zlata nema. Dve decenije nakon što je dolar napustio zlatni standard, izgleda da zlato traži dolarsko pribežište.
Tokom prošle decenije, polako se osipala vera u zlato као sklonište pred inflacijom 1 političkim krizama. Tome je na ruku išla velika ponuda zlata i nastanak alternativnih, a sigurnih investicija.
DOLAR POPUSTIO, JEN OČVRSNUO:polar je u utorak popustio prema većini važnijih svetskih valuta: u Tokiju na 149,90 jena i 1,57 maraka, u Londonu na 1,89 za funtu i na 1,56 maraka, u Frankfurtu je prošao gotovo bez promena, a u Njujorku takođe na 1,56 maraka i 149,45 jena.
Zlato je probilo psihološku granicu od 400 dolara za finu uncu i juče je u jednom trenutku bilo doseglo 416 dolara u Londonu i 415 u Njujorku.
Nemačka i britanska valuta su juče imale miran dan, a japanski jen je malo očvrsnuo pod uticajem Рио ороravka tokijskog tržišta akcija.
SIROMAŠNA SOVJETSKA ZETVA:Vašington. — Mada su se poslednjih dana širile glasine O mogućoj GOO U sovjetskoj žetvi žita od čak 260 miliona tona, američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) je ipak procenjuje na samo 230 miliona tona.
wjetski uvoz žita u sezoni 91. procenjuje se na 30 ona tona, što bi bio najniži nivo od sezone 1986/87, kada su Sovjeti uvezli 15,6 miliona tona žita.
Ovogodišnji sovjetski rod pženice USDA prognozira na 101 miliona tona. USDA sovku žetvu tzv. „mešanih ži14" (uglavnom pirinča, heljde i leguminoza) procenjuje na 13 miliona tona, što je za pola miliona tona manje nego što je prognozirano u julu.
Sovjetski uvoz pšenice u 1990/91. prognozira se na 14 miliona tona (otprilike na nivou iz prošle sezone), ali će to manje biti kvalitetnija pšenica za ljudsku ishranu (kakva je kanadska i američka) a više pšenica za ishranu stoke. Sovjetski uvoz tvrdih žita procenju,» se na 15 miliona tona, što je roiniži nivo od sezone i95//B8. i za tri miliona tona manje nego što je američko ministarstvo prognoziralo u julu.
PAD 1 USPON AUTO-FIR-
Ml:Detroit. — Prodaja u Americi proizvedenih automobila, kamioneta i minibusa početkom avgusta je porasla 18,5 odsto, ali je prodaja tri najveće Сотлабе Нгте — „Dženeral пилогза“, „Еогда“ 1 „Кгајхјега“ opala 24,3 odsto. Statistika u odnosu na isto doba lane, ipak povoljna zahvaljujući američkim filijalama japanskih auto-, -firmi „hionde“, „Tojote“ i „Nisana”. пауке
London. — Џисај пајпомев ком аса cena nafte u Evropi je za neke kompanije već dovoljno očigledan. Proizvođači nafte su u dobitku, a veliki potrošači naftnih proizvoda trpe, ali će dejstvo na te druge sektore industrije, kako su agenciji Rojter izjavili privrednici i analitičari, zavisiti od toga koliko će cene nafte rasti i koliko će rast biti postojan.
Cene sirove nafte „Brent“ iz Severnog, mora su skočile na oko 27 dolara. Stručnjaci upozoravaju da
Barel — 26 dolara
će uslediti dalji rast u slučaju bilo kakve vojne akcije u zalivu, gde se
iračke invazije Kuvajta. Same naftne kompanije, prirodno, ostaju krupniji izuzetak.
„British petroleum“, na primer, |
dobija godišnje 200 miliona dolara neto dohotka za svaki dolar poskupljenja nafte. A eventualni rast cene uglja, bio bi dobra vest za zemlju poput Poljske, gde je ugalj glavni izvor deviznog prihoda.
Preko Atlantika su mnogo izraženiji problemi kada se radi o snabdevanju nekim derivatima, kao što je gorivo za avione, galon ovog goriva za mlazne avione skočio je za tri do četiri dolara.
U Evropi je situacija nešto drugačija, što u ovom trenutku pokazuje i
kretanje cena visokokvalitetne nafte „Brent“ iz severnomorskih britan-B,
skih i norveških bušotina. Barel se trenutno ceni oko 27 dolara. Sovjeti su ove godine takođe usporili proizvodnju, a koliko su spremni i koliko u mogućnosti da povećaju snabdevanje na svetskom tržištu, za sada ne-
ma informacija. Sovjetski barel je takođe poskupeo na svetskim tržišti-
ma, na oko 26 i po dolara.
U utorak je u svetu zabeležen i neveliki oporavak cena pšenice, bušel u Čikagu staje 2,79 dolara, skuplji je za oko četiri centa nego dan ranije. Na tržištima je došlo i do poskupljenja šećcra, 310 вета, ха sada su poznate samo negacije. Sovjeti su ove godine takođe usporili proizvodnju, a koliko su spremni i koliko u mogućnosti da povećaju snabdcvanje na svetskom tržištu, za sada nema informacija. Sovjetski barel je takođe poskupeo na svetskim tržištima, na oko 26 i po dolara.
MEĐUVALUTARNI KURSEVI NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU
DEVIZNI KURSEVI 1990.
29.6. 31.7. 10.8. 15.8. USD/DEM 1,67 1,61 1,60 1,56 USD/CHF 1,42 1,36 1,34 1,30 USD/FRF 5,61 5,38 5,35 5,25 USD/ITL 1226,50 1175,50 1167,25 1145,50 USD/ATS 11,74 11,29” 11,21 10,96 GBP/USD 1,74 1,85 1,87 1,90
KAMATNE STOPE
USD 7 dana 8,19 7,87 7,94 8,00 1 mesec 8,19 7,87 7,94 8,06 || 3 тезеса 8,25 7,87 7,94 7,87 | 6 meseci 8,25 7,87 7,94 7,87 || DEM 1 mesec 7,94 8,00 8,19 8,19 | 3 meseca 8,12 8,12 8,44 8,37 || 6 meseci 8,37 8,31 8,62 8,69 CHF 1 mesec 8,94 8,87 8,81 8,87 3 meseca 8,87 8,81 8,87 9,06 6 meseci 8,64 8,81 8,94 9,06 ZLATO 352,00 368,50 387,05 405,25 SDR 1,32231 1,35727 1,36422 1,37019
Ovi podaci iz Narodne banke Jugoslavije, sektor za devizne poslove,
važe za poslednji datum naveden u tabeli, stanje u 12 sati.
Prikazuje međuvalutarne
, dakle saodnos između najjačih va-
luta, odnosno kretanja tih odnosa u karakterističnim periodima. Tabela prikazuje i prosečne kamate na evropskom tržištu za američki
dolar, nemačku marku i prikazuje i prosečnu cenu donskoj berzi.
11 уајсагака franak, zavisno od ročnosti, kao što | ta po finoj unci u SAD dolarima na Lon-
СЛАВИЈА БАНКА __ПАРТНЕР ОД ПОВЕРЕЊА
БЛАГАЈНИЧКИ ЗАПИС, УНОСАН И ЕФИКАСАН НАЧИН ШТЕДЊЕ
KURSNA LISTA BROJ 158 FORMIRANA NA DAN 15. 08. 1990. GODINE
Oznaka Važi
Naziv zemlje | valute za AUSTRALIJA AUD 1 AUSTRIJA ATS 100 BDRELGIJA BEF 100 KANADA CAD 1 DANSKA DKK 100 FIMSKA FIM i00 FRANCUSKA FRF 100 NEMAČKA SR DEM «100 GRČKA GRD = 100 IRSKA ЈЕР 1 BALIUA TL 100 ЈАРАМ JPY 100 KUVAJT KWD 1 HOLANDIJA NLG 100 КНОБУБОКА _ МОК 100 РОАТОСАШЈА РТЕ 100 ŠVEDSKA SEK 100 SVAJCARSKA CHF 100 V. BRITANIJA GBP 1 SAD USD 1 ЕМА. ОВА. ЈЕО __ ХВА 1 ЗРАМЈА _ ' ESB 100
Srednji Prodajni Kup. za
Kupovni za devize za devize i Kup. za ček. еге. |. т. za devize efek.i ček efektivu i kred. pis. post. up. 8,7732 8,7996 8,8260 8,4222 8,3784 98,9890 99,2869 99,5848 97,0092 96,5142 33,2851 33,9881 34,0901 33,1236 32,9542 9,5323 9,5610 9,5897 91510 9,1033 182,6910 183,2407 183,7904 178,5084 — 177,6669 295,4647 296,3538 297,2429 288,8167 287,3394 207,7205 208,3455 208,9705 203,0467 — 202,0081 697,9000 700,0000 792,1000 683,9420 – 680,4525 – 7,1045 7,1258' 6,7998 6,7644
– 18,7627 18,8190 17,9581 17,8646 0,9497 0,9526 0,9555 0,9307 0,9259 7,3750 7,3972 7,4194 7,0800 7,0431 619,3849 621,2486 623,1123 605,4487 — 602,3518 179,7687 180,3096 181,8505 175,7239 174,8250 7,8993 7,9231 7,9469 7,5833 7,5438 189,5856 190,1561 190,7266 185,3199 184,3719 836,6212 839,1386 841,6560 819,8887 ·815,7056 20,7177 20,7800 20,8423 20,2515 20,1479 10,9011 10,9339 10,9667 10,6558 10,6013 14,4876 14,5312 14,5748 14,1978 – 11,3954 11,4296 10,9067 10,8499
11,3612
Obračunski dolar -— 10,9339, kurs za otkup čekova i kreditnih pisama od strane građana 1,0933. Euroček gerantuje 2.500 dinara. Prosečne kamatne stope na tržištu novca: na dan 14. 08. 90. godižnja 36.53 | mesečna 2.68, za period od 14. 11 — 14. 08. 90. godišnja 34.85 i mesečna 2.50. Kur-
sovi za obračunski dolar važe od 14 sati 15. 08. 1990. godine.
b,
(А РИВАЛ И a?
|
(СКОЈ
M И ЈЕ та пи“
КАДРОВСКЕ ОБНОВЕ И ПОПУНА ОРГ
Рур
БЕ
као претња
гу већ сутра поставити
Последњих дана једна од најексплоатисанијих тема у новинама, на радију и телевизији је прича о стварању такозване „националне гарде у Хрватској“. И поред тога, о „гарди“ се мало зна и говори. Званичници о томе утглавном ћуте или се без икакве елаборације супротстављају тези (да је реч о стварању некакве милитантне организације. Све се своди у некакве нормалне „кад|| ровске обнове и попуне органа у безбедности у Хрватској“.
Но без обзира на то што се припреме националне гарде
држе у најстрожијој тајности, не-
ке ствари су, ипак, „процуриле“. | Тренутно се на обуци налази око 1.500 људи, а планирано је да се број повећа на бар 4.000. Толико ће се, наводно, регрутовати у те специјалне јединице. "Чињенице говоре да су оне готово етнички чисте. Јавност је већ упозната да се најрадије примају Кони који су „и у трећем колену Хрвати и хрватског порекла“. + Неки челници из Хрватске тврде |да међу њима има и припадника „неких других народа и народности“ али не кажу ни којих |ни колико. Према неким сазнањима ради се само о неколици-
ни младића албанске народности и Муслимана, чланова ХДЗ. Има међу њима и повратника из иностранства, бивших легионара, лица осуђених за политички, па и други криминал. Због смиривања јавности, неки криминалци су „отпуштени“ са школовања.
Још неке дилеме изазивају забринутост. Сви полазници курса морају бити чланови или осведочени симпатизери Хрватске демократске заједнице док је командни кадар биран из редова најпроверенијих људи ХДЗ. Није уверљиво демантирана ни прича да су неки од њих у вези са хрватском непријатељском емиграцијом. За неке се тврди да су као емигранти завршили у иностранству и обуку за извођење терористичких акција. Највећим делом се ради о људима ниског образовања и малих интелектуалних могућности. Опремају их врхунском техником углавном за такозвану блиску борбу „прса у прса“, а возиће се у савременим блиндираним транспортерима. Наводно су у овој обуци ангажовани и врхунски специјалисти и стручњаци из иностранства.
ЗБЕДНОСТИ У ХРВАТ-
|Национална гарда
zapadne snage gomilaju posle |
Ма колико то неко желео да прикрије сасвим је извесно да се у нашим условима ради доиста о необичној војсци, етнички „опраној“, идеолош-| | ки једноумној и обученој за хитне специјалне задатке који се пред њу мо-
Ма колико то неко желео да прикрије, сасвим је извесно да се у нашим условима ради доиста о необичној војсци, етнички „опраној“, идеолошки једноумној и обученој за хитне специјалне задатке који се пред њу могу већ сутра поставити.
И, управо то највише изазива позорност и наше и светске јавности. Тим пре што се о њој говори, чак и полузванично, као о некаквом језгру будуће националне армије и о томе да је она првенствено намењена за дејство на такозваним „кризним подручјима Хрватске“.
Од нове, демократски изабране власти у Хрватској најмање што се очекује јесте да прецизно и детаљно одговори на питања о профилу „националне гарде“.
Можда би најбоље било да се новинарима омогући да виде и усликају и у непосредном разговору са будућим гардистима и њиховим професорима и стручњацима за ову хитну обуку доживе праву слику и пренесу истину о свему што се збива. Само на тај начин може да се распрши зебња која се увукла у грађане, не само Хрватске.
Владимир КРАСИЋ
|САОПШТЕЊЕ ЛИБЕРАЛНОГ САВЕЗА ЦРНЕ ГОРЕ ПОВОДОМ ИЗЈАВЕ а НОВАКА КИЛИБАРДЕ
Прижељкивани инциденти
Извршни одбор ЛСЦГ сматра иступање др Килибарде тешком политич|ком провокацијом, чији је циљ априорно смјештање Либералног савеза у позицију организатора евентуалних инцидената на Цетињу што се оваквим изјавама и прижељкује 6
Титоград. — Поводом изјаве др Новака Килибарде, предсјед| ника Главног одбора Народне | странке (дате на конференцији за штампу 14. августа) да ће Народна странка 16. августа одржати промоцију на Цетињу „уп| ркос провокацијама и пријетњама, попут оних које је саопштио један од лидера Либералног са| веза Црне Горе, а да припадници народне странке не долазе на Цетиње јер могу остати без главе“, Извршни одбор Либералног савеза Црне Горе упутио је јавности саопштење у коме се из-
| међу осталог каже:
— Никад нико у име Либералног савеза Црне Горе, као демократске политичке организације, није се и неће се никада ба-
вити емитовањем порука слич-
не врсте у односу на било коју
политичку организацију у Црној
Гори, а поготово не у односу на Народну странку.
У том смислу
Извршни одбор ЛСЦГ цитирану
изјаву др Килибарде сматра теш-
: ком политичком провокацијом,
чији је циљ априорно смјештање
ЛСцЦГ у позицију, организатора евентуалног инцидента на Цетињу, који се, заправо, оваквим изјавама и прижељкује.
Искази сличног домета и карактера прате ток јавног ангажмана челника Народне странке од самог њеног оснивања и најбоље указују на методе, стварне намјере и циљеве њеног политичког дјеловања у Црној Гори, каже се на крају саопштења Извршног одбора Либералног савеза Црне Горе.
# Поводом овог саопштења др Килибарда је изјавио:
БОРБА,
сплитски со ЛЕКТИВИЗАЦИЈ
ИЈАЛДЕМО Ји ВЛАСНИШТВА
четвртак 16. август 1990.
страна
3 = | у у
КРАТИ О ДЕКО
Народни капитализам
Др Звонимир Бал ду одузети сва им се појавио са новцем
Сплит. — Деколективизација власништва тема је сусрета који су са представницима средстава јавног информисања организовали чланови сплитског огранка Социјадемократске странке Хрватске износећи том приликом властито виђење будућег располагања досадашњом друштвеном имовином. .
Специфичност је нашег система, како је рекао главни излагач проф. др Звонимир Балетић, саветник странке и научни сарадник на Економском факултету у Загребу, што је једно од темељних цивилизацијских питања — ко чиме располаже прогласио неважним. Будући да се такав систем показао потпуно непродуктивним, сада је заправо питање — како га се решити. Одређених иновативних решења има, али је непознаница како их на политички, економски, и други начин морално повезати са појединцем.
Први од два темељна концепта о којима се разговара, социјалдемократи су оценили неприхватљивим. Реч је о проглашењу друштвеног власништва државним, како би се држава побринула да се оно постепено, продајом, приватизује. Мако је реч о концепту који је јак и проналази пуно присталица, питање је да ли је такав пут социјално и економски оправдан, будући да би се, заправо, распродавало оно што смо сви заједно стицали. Не може сг целом народу одузети сва имовина, па продавати неком ко се појавио са новцем, а народ, с друге стране, није богат да откупљује и то оно што је сам стицао.
Социјалдемократи заступају друго, али „једино ефикасно и рационално решење“ — поделом имовине народу и то без накнаде. Проблем је, истина, рекао
— Ако су господа из Либерал-|је Балетић, што се не зна стање
ног савеза сигурна да то није један од њихових лидера изјавио, нормално би било да нас туже суду, а ми смо спремни да доказујемо истинитост ових навода“. Килибарда је овом приликом казао и то да је јуче ујутро на улазним вратима зграде у којој стану је у Бару великим словима исписано његово презиме и нацртан велики кукасти крст.
НЕЗАДОВОЉСТВО РАДНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Београд — На конститутивној седници Град-
ског одбора Радничке партије Југославије изражено је незадовољство начином како средства информисања прате, односно не прате иницијативе и деловање РПЈ. Информативна гласила, каже се у информацији ГО РПЈ за Београд, су се претежно ставила у службу националних и националистичких партија, а нека од њих, иако живе на државном буџету, подржавају странку Анте Марковића, о којој се пише као о једној од бројчано највећих странака у земљи.
Пропагандна машинерија заборавља, каже се у информацији,
„да највећа и најбројнија странка
у Југославији није ни Антина, ни-
ти било која друга национална нити националистичка партија у земљи, већ је то странка сиромашних и обесправљених, странка незапослених и на улицу истераних радника. Уједно, то је и најјугос-
ловенскија странка у земљи јер у ционалних мањина, прунадника
њој има готово свих народа и насвих вера и политика".
| КОМУНИСТИ ТЕТОВА О ПАРТИЈИ ЗА ДЕМОКРАТСКИ ПРОСПЕРИТЕТ
|ционалног раздора
| Тетово. — На проширеној ' седници Председништва ОК Са! веза комуниста — партије за де|| мократски преображај, кључна | тема био је осврт на актуелну по| питичку ситуацију у условима "политичког плурализма и фор'мирање нових политичких партија у Тетову. У приложеним ма„теријалима, дискусији, уводном ( излагању и у осврту који је јед8 ногласно усвојен од свих присут| них, посебно је подвучено да је !' Партија за демократски проспе| ритет чије је седиште у Тетову а |има своје огранке у Скопљу, Ку8 манову, Гостивару, Дебру, Киче|ву; Струги, Охриду и другим |местима, почела пропагандну
активност која увелико утиче на || хомогенизацију на националној основи, као и на ширење низа у деформација и стварање међу-
националног раздора, што је у супротности са сопственим програмским опредељењима. Партија за демократски просперитет за члана нема ниједног Македонца из Тетова и поред тога што јој је ту седиште, а редовно је под великим утицајем косовске алтернативе и ради на платформи косовизације ситуације у општини Тетово и у другим градовима западне Македоније. Упадљива је њена активност за проузроковање такве оријентације код припадника албанске народности у тетовском крају и Македонији.
Партија демократског просперитета супротно својим програмским опредељењима организује у Тетову петиције и ван институција система за промену закона за предшколско и основ-
|Косовизација Македоније
| Закључак је да Партија за демократски просперитет из Тетова, супротно "сопственим програмским опредељењима, доприноси стварању међуна-
но образовање и за вођење педагошке евиденције и администрације, а на разне начине утиче на ширење појава код ученика и родитеља албанске народности да не примају сведочанства и дипломе само због тога што су исти исписани на македонском језику и у потпуној сагласности са законским прописима. Закључак је да се о активностима Партије за демократски просперитет и осталих политичких партија које су у досадашњој активности манифестовале низ одступања од сопствених програмских опредељења, које стварају међунационални раздор и шире дезинформације, упознају све ООСКМ — ПДП, а преко средстава јавног информисања и шира јавност. J.B.
| Београд. — Централна отаџбинска управа Српског четнич(| ког покрета осудила је прошло|недељну одлуку Републичког | секретаријата за правосуђе да не | региструје Српски четнички по| крет. У саопштењу управе, које | је достављено новинарима, одлу|| ка републичког Секретаријата се уоцењује као „нелегитимна одлу-
5 +
| ОТКОС СПРСКОГ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА
|Настављају делатност
ка комунистичких власти“ и позивају се сви чланови покрета да је игноришу и наставе са редовном делатношћу.
„Забрана легалног деловања наше странке је најновији ударац који су комунисти сами себи задали“ каже се у саопштењу Централне отаџбинске управе Српског четничког покрета које
је потписао „Војвода“ Војислав Шешељ. У истом саопштењу позивају се све опозиционе странке да у име демократије подрже счп у настојањима да примора власт да што пре измени своју одлуку. Најављује се, такође, протестни митинг против такве
РРА " (Танјуг)
/ етић: Не може се целом нарб. овина, па продавати неком ко
имовине, али идеалног решења за деколективизацију ионако не. ма. Све треба направити што брже и ако треба „зажмурити око неких детаља“.
Потребно је, дакле, како је из. нео Балетић, пописати целокуп. ну имовину, а на утврђено стање издати деонице уз њихову yHanред формалну процену влас. ништва. Онај ко имовину не бу чувао у том облику могао би је продати и на тај начин се (за разлику од етатистичког систе. ма расподеле који би могао потрајати) брзо и ефикасно добија тржиште капитала. Имовина би, дакле, таквом (пре) продајом дошла код оних који за њу имају новца, идеја око располагања и слично, чиме су свима интереси остварени по властитој жељи и на властити ризик.
Овакав својеврстан облик „народног капитализма“ модерно је економско— социјално и политички оправдано решење, а ако се то брзо не спроведе „имаћемо дугу агонију власништва, постепено нестајање његове супстанце и онемогућавање ефикасног развоја“. То је, дакле, како рече Балетић основна идеја, а о детаљима се може расправљати.
Предлог капитализације, како је то дала савезна влада, Балетић назива давање новца за нешто што фактички није деоница, (јер, им је забрањен промет) па и ни: је реч о тржишту капитала, него о његовој злоупотреби, присилном стварању акумулације на принципу узимања из радничког дохотка.
Што се друштвених станова
тиче, то би се могло уредити да .
се и њихова вредност уклопи у укупну вредност имовине умањујући својом вредношћу количину власнику припадајућих деоница. лег.
|ПРЕДСЈЕДНИШТВО РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
Упутиће се
|просвјед др Јовићу
|Затражиће се подробно образложење примања нелегалне скупине грађана српске национал: „ности из Хрватске приказане као изасланике
свију Срба у Хрватској
Загреб. — Предсједништва „Републике Хрватске одржало 14: „коловоза, како је јуче саопћено, „своју редовиту сједницу под предсједањем др Фрање Туђмана, размотривши актуална питања унутрашње политике и међународних односа.
Према саопћењу Министар«ства информирања, Предсједништво је размотрило припреме за |израдбу нацрта конфедералног |утовора што га у договору са Предсједништвом _ Југославије припремају Хрватска и Словени: |ја. Одлучено је да се на слиједе"ћој сједници Предсједништва размотре оба нацрта, словенски и хрватски, па ће се заједнички приједлог уговора о савезу југославенских држава упутити Пред сједништву Југославије концем овог мјесеца.
Предсједништво је одлучило упутити просвјед предсједнику Предсједништва Југославије др
Борисаву јовићу и затражити подробно образложење у погледу примања нелегалне скупине грађана српске националности из Хрватске приказане као изасланике свију Срба у Хрватској каже се, поред осталог у саопћењу. Без назочности заступника Републике Хрватске они су изно. сили неистините тврдње о угро: жености Срба у Хрватској што је чак примљено с одобравањем и одговарајућим обећањима од г. Борисава јовића.
Предсједништво је обавезало владу да припреми приједлог 0 финанцирању политичких стра нака у Хрватској који би се теме“ љио на искуствима и сличним законима што постоје у држава: ма западне демокрације, истиче се на крају саопћења Министар“ ства информирања о прекјучерашњој сједници Предсједниш“ тва Републике Хрватске: (Танјуг)
ЕКСПЛОЗИЈА КАМИОНА У ЗАДРУ НИЈЕ НЕ-
СРЕТНИ СЛУЧАЈ
\
Убица оставио писмо
Пренјучер поподне пронађено у Радио-Задру писмо једног од погинулих, Ратка Вукића, у ко: ме се потпуно објашњава трагична погибија
двојице ортака
Задар. — Експлозија камиона код задарског гробља Белафужа, 'у којој су два човјека у понедељак погинула, није несрећни случај, како. је прекјуче око. 13 часова службено саопћено, а што је већина информативних гласила објавила, него је ријеч о убојству и самоубојству.
Наиме, прекјучер касно по: подне пронађено је у Радио-За'дру писмо једног од погинулих — Ратка Вукића — у коме се потпуно објашњава трагична погибија двоје Задрана, која је изазвала различите коментаре са политичким конотацијама и манипулације не само у Далмацији. Како је јуче Сплитско дописништво Танјуга информирао судац истражног центра Окружног суда у Задру, Владимир Миколчевић, мистериозну трагеди-
ју разјаснио је сам Ратко Вукић (52). Он је 13. коловоза, каже Миколчевић, на адресу Радио -Задра поштом послао подуже писмо, писано руком, у којем каже да ће убити Дринка Ман дића (38) и себе због, кратко ре' чено, пословних неспоразума: Нема разлога да се сумња у 2} тентичност тог писма — каже судац Миколчевић. )
Да се прексиноћ није појави, ло писмо убојице и самоубојице Ратка Вукића, досије експлозије камиона „TAM“ регистрације „ЗД 668-72“ био би дефинитивно затворен са закључком несрећни случај. Све до прексиноћ ce PC ровало, а то су заправо закљ; ти ли и вјештаци из Загреба, да ) због нестручног и непропис пријевоза експлозива дошло до „трагедије. (Танјуг)
=
Џ