Борба, 03. 12. 1990., стр. 1
· ЦРКВА па Први пут у историји Српске православне цркве, изабран је нови патријарх епископ рашко-призренски Павле — док је стари још жив
:„ ЗБОРИ
Акс ':е прођем на изборима за предсједника Црне Горе, нећу прихватити никакав положај већ | ћу остати да радим. у | странци, каже Новак Ки-
либарда
Да ли у последњих десетак година Хрвати у Војводини заиста живе у атмосфери правог антихрватског погрома, како тврди мр Бела Тонковић
ПОЛИТИКА
лектуалци за округлим столом „Борбе“ о раслојавању бивших комунис-
та, ХДЗ-у, СДС-у, Книну и
између два народа
авина тадиливииа асељатнеггтвелоииваси аи лига" Хрватски и српски инте-
даљем развоју односа“ |
Понедељак, 3: децембар 1990.
Година 1Х1Х Број 338
Цена 7 динара (за иностранство) 2 ДЕМ
Директор Иван Мрђен
ПлАБ
ПЛАВЉАННА 11000 БЕОГРАД
Велизара Носановића 2
Главни и одговорни уредник
Манојло Вукотић
х
Модегап Фгајл и2 утћипзк) ромођпе из/оме рођгагне џ
киатће! патечаја | !гигећ о зајопта
јЈибоокуо
ПРВИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У УЈЕДИЊЕНОЈ НЕМАЧКОЈ
Све према очекивањима
Убедљива већина бирача, 56 одсто, поклонила поверење ономе што су им обећале партије Уније и Либерали Ф Једино из-
ненађење представља неуспех западних Зелених Ф Социјалдемократи добили око 34 одсто гласова
(Од специјалног извештача „Борбе“)
Франкфурт. — Први пут после 58 година Немци су јуче заједно изашли на слободне парламентарне изборе. Они у источном делу земље који су учествовали на претходним слободним изборима у јединственој земљи — одржани су у јесен 1932. године, данас су готово осамдесетогодишњаци. Према последњим прорачунима на основу броја пребројаних гласова синоћ у девет сати, убедљив победник на изборима
4,7 одсто гласова. У Бундестагу ће се ипак наћи Зелени, али источни, који су наступали заједно са грађанским покретима као „Савез 90“ и освојили нешто више од 5 одсто гласова.
Највише нових гласова добили су Либерали, сви остали су на истом, или имају нешто слабије резултате. Према првим тумачењима многи су гласали за СДП у страху да би партије Уније могле да освоје апсолутну већину. У
«сваком случају, шеф Либерала Ламбсдорф и њихов најистакнутији члан Геншер говоре о „величансетвеном резултату“ тре-
Хонекер мора у затвор
Берлин. — Совјетска војна команда у Белицу привремено је одбила да испоручи бившег источнонемачког лидера Ериха Хо-
некера немачким властима.
Инспекторима криминалистичке полиције, који су прекси-
ноћ дошли да спроведу Хонекера у истражни затвор, речено је да команда војног објекта у Белицу, где Хонекер са супругом борави већ неколико месеци, не може донети одлуку о његовом
испоручењу без сагласности службено одсутног јетских војних јединица у источној Немачкој,
Бориса Снеткова.
командатна совгенерала армије
У Берлину се оцењује да не постоји правна основа да се не
удовољи захтеву
дећи, ускоро наћи у истражном
немачких органа па ће се Хонекер, по свему су- |
затвору у Берлину. (Тамјуг)
санаши а атаветлашлишствв теле ниоисеиИнинИви ацетил таи нв ндариШ листи и авина ЛЕИ ват Лета
су партије Уније. ЦДУ је добила око 44 одсто гласова, ЦСУ која је наступила само у Баварској око 52. Социјалдемократи (СПД) добили су око 34 одсто гласова, Либерали (СДП) око 11 одсто. Сви ови резултати односе се на целу земљу.
Како је било довољно добити више од пет одсто гласова на Истоку или на Западу, у Бундестагу су и наследници источно-немачких комуниста (ПДС) који су у целој земљи добили 2 одсто гласова, али на Истоку око 10. Једино изненађење представља неуспех западних Зелених који су, бар према поменутим прорачунима, остали ван Парламента,
јер су на Западу освојили само
ћем најбољем у историји партије. Упркос канцелару-ујединитељу, ЦДУ није добила већи број гласова него на прошлим изборима. Међутим, ако се има на уму да су пре само годину дана, пре него што су почела догађања у тадашњој НДР сви сматрали ЦДУ за отписану и видели Социјалдемократе као сигурне победнике парламентарних избора, а да се сада све завршило тако убедљивом победом хришћанских демократа, јасно је шта је уједињење донело владајућој партији која га је спровела. То је уједно, и најважнији резултат јучерашњих избора.
У првој изјави канцелар Хел-
мут Кол је рекао да је реч о најбољем резултату који је једна партија постигла на послератним изборима, помињући одговорност коју подразумева такво поверење грађана. Оскар Лафонтен је честитао противницима победу, али и подсетио да су то били „генерацијски избори“, да су за СПД били млади, да она има праве рецепте за будућност и да ће се тек видети ко је био у праву и ко је имао праве аргументе. Представница „Савеза 90“ изјавила је да ће се они борити за
ОСТАЈЕ НА ЧЕЛУ: Хелмут Кол_
интересе грађана источног дела земље, док је вођа ПДС Грегор Гизи рекао да његова партија жели да води алтернативну политику што је у Немачкој прилично тешко. Представници западних Зелених деловали су врло покисло и, како је рекао један од њих партија ће морати хитно да рашчисти шта ће са собом и како ће даље.
Социјалдемократи су пре трпели тежак пораз и у Берлину којим су до сада управљали у коалицији са Зеленим.
Иначе, за 656 места у Бундестагу борила су се 2.802 кандидата и 894 кандидаткиње, а бирач-. ко право имало је 60 милиона грађана. Добар део то право није користио, учешће на изборима. оцењено је као „млако“.
Како је у протеклих годину дана било толико историјских тренутака и како је у јавности уочи избора владало уверење да
· су их партије Уније на челу са
Хелмутом Колом ионако већ добиле, завршница предизборне битке протекла је доста млако, а такав је био и одзив бирача. После пада Берлинског зида, монетарне и привредне уније, споразума са силама победницама о пуној суверености Немачке и њеног уједињења 3. октобра, сами парламентарни избори доживљени су некако равнодушно, упркос, објективно, свој њиховој „историчности“.
За следеће четири године партије Уније које су наступале под слоганом „Да за Немачку, Да за будућност“, бирачима нуде више истог, то јест, настављање досадашње политике која је земљи донела „осам „дебелих“ година непрестаног раста на свим подручјима. Либерали би да од социјалне тржишне привреде. буде што мање социјалног, а што више тржишног. Социјалдемократи су загледани далеко у деведесете. Њихов „нови пут“ подразу-
мева еколошко-социјалну тржишну с привреду где је тржишно и заиста на трећем месту.
Убедљива већина бирача њих 56 одсто поклонила је поверење ономе што су им обећале партије Уније и Либерали који су као и до сада као коалиција управљали земљом. Да ли је њихов програм онај прави за последњу деценију овог века и да ли ће даље ићи узбрдо као протеклих година, није тако извесно. Ненад БРИСКИ
ПОСЛЕ БУШОВЕ ИНИЦИЈАТИВЕ () ПРЕГОВОРИМА ЗА РЕШЕЊЕ ЗАЛИВСКЕ КРИЗЕ
Одбачен услов Ирака
Председников Ратни савет не прихвата Садамов захтев да у предстојећим контактима две земље (Азиз у Вашингтону, Бејкер у Багдаду) буде обухваћено палестинско питање
(Од сталног дописника „Борбе“)
Вашингтон. — Бушова мировна иницијатива и позив на директне разговоре између САД и Ирака — што је Савет револуционарне команде у Багдаду прихватио, уз „допуну дневног реда“ са тачком која се зове Палестина и, уопште, комплексно решавање кризе на Блиском истоку — наишли су на велики одјек у америчкој јавности.
Председник је погодио оно што је нанишанио: од једне до друге америчке обале, укључују“ ћи ту и конгресмене са Капитол хила, Џорџу Бушу се ових дана. одаје признање да ипак чини све што је у његовој моћи како би се
избегао један нежељени, крвави неизвестан рат. Извесно је, такође, да је то и далекосежна дипломатска одлука, којом се не само изишло у сусрет захтеву Совјетског Савеза, већ и политичком интересу ове администрације. Суботње саопштење Савета ирачке револуционарне команде — којим се прихвата иницијатива „божјег непријатеља“ Џорџа Буша — у Вашингтону и Кемп Дејвиду, где је председник окупио преко викенда чланове свог ратног савета, пажљиво је проучено, у очекивању званичног одговора Багдада на понуду да тамошњи министар иностраних послова Азиз дође кроз недељу дана у Белу кућу и да се државни секретар Бејкер сретне
Садам: Без условљавања
Париз. — Ирачки председник Садам
Хусеин пристаје на пре-
говоре са САД „али без претходних услова и уколико им је циљ све друго сем рата“. Он је то изјавио у дужем разговору са репор-
терима Другог програма Француске телевизије, оценио „да су тренутно подједнаки изгледи Хусеин је, уједно, демантовао да
бом.
очекује дијалог,
у коме је синоћ за рат и мир“. Садам Ирак располаже атомском бом-
Према оцени Хусемна, уколико председник Буш од сусрета мир ће бити ближи
.
Хусеин је објаснио да је задржавање још око три хиљаде талаца у Ираку „средство да се спречи рат“. пи
после тога са Хусеином. На запаљиву реторику из овог багдадског саопштења није, како се чује, обраћана посебна пажња („напокон се огласио арогантни председник САД, који се досад упорно супротстављао дијалогу, изражавајући мржњу према Арапима и Муслиманима и свима онима који верују у Бога и универзалне људске вредности“), али зато јесте на онај део у коме се — после тираде у којој се каже да је Ирак за „отварање прозора дијалога, а не језик ћретњи“ — обнавља захтев да контакти представника две конфронтиране земље обухвате и проблем Палестине и, уопште, све аспекте кризе на Блиском истоку.
У Кемп Дејвиду је овај захтев енергично одбијен, с тим што је — како се сазнаје — остављена једино могућност да Џејмс Бејкер продискутује са Садамом Хусеином, и то онако у „генералним цртама“, листу питања која би Ирак желео да покрене после мирног и безусловног повлачења из Кувајта. Што се, пак, тиче Палестинаца и свих осталих спорних аспеката блискоисточне кризе, Америка остаје и даље чврсто на свом познатом полазишту да се о томе може разговарати, у одговарајућој форми, тек после повлачења агресора, рестаурације легитимне кувајтске владе и ослобађања иностраних талаца. ·
Подсећајући да је основни циљ Азизове и Бејкерове мисије да се Ираку укаже на сву озбиљ-
ност кризе у региону Залива и непоколебљиву одлучност САД да (подржана резолуцијама Савета безбедности и снагама за то спремних земаља из састава УН) у крајњем случају оружаном силом натера Садама Хусеина на повлачење, потпредседник Квјел је у суботњем интервјуу за Си-Ен-Ен изјавио да се „палестинско питање не може повезивати са овом кризом“ џ Ову информацију је, да не би било забуне, поновио касније и један од представника за штампу вашингтонске Беле куће, подсећајући да је председник Буш говорио 1. октобра у УН о могућностима за разрешавање средњоисточних проблема уколико би се Ирак мирно и безусловно повукао из Кувајта — али да се
У СУБОТУ, 1. ДЕЦЕМБРА, У БОСТОНУ
Владимир
Умро
Дедијер.
ну, инфаркт је прекинуо (у 76. години) живот Владимира Дедијера, истакнутог југословенског публицисте и историчара, револуционара, буновника, члана Српске академије наука и уметности, председника Раселовог суда. У Бостону је тако прекинут посао неспорно најконтроверзније личности поратне југословенске историографије на „Енциклопедији јеретика“ и презен-
те могућности појављују тек након враћања агресора на своју територију и испуњавања осталих услова О суботњем састанку Председничког ратног савета у Кемп Дејвиду, иначе, засад нема више детаља, осим што је познато да је тема разговора био Средњи исток и заузимање става према првим ирачким реаговањима на Бушову понуду. О значају овог саветовања; говори и листа учесника: били су ту, праћени својим помоћницима и стручним саветницима, државни секретар Бејкер, министар одбране Чејни, саветник за националну безбедност Скоукрофт, начелник Генералштаба Пауел... Слободан ПАВЛОВИЋ Остало на страни 7.
тирању грађе „о геноциду над | крета
српски народом и другим југословенским народима у 20. веку“, на чему је Дедијер интензивно радио. Човек очигледних врлина и нескривених мана, успеха и грешака, током свог века хватао се непрекидно укоштац са парадоксима оног што данас називамо једноумљем — и у политици и у историографији. (Опширније на 3. страни)
положаја Југославије у свијету
Ово је рекао савезни секретар за народну одбрану генерал Армије Вељко Кадијевић у интервјуу који је дао војно-политичком коментатору Мирославу Лазанском, одговарајући на питање како у контексту садашње војно-политичке ситуације види међународни положај и безбједност СФРЈ и постоје ли реалне спољне опасности по нашу сигурност. Генерал Армије Кадијевић, који изузетно ретко даје интервјуе, одговорио је, прецизно и и на бројна друга питања.
Реформе — фактор
Ф Како коментирате захтјеве за такозвану помоћ из иноземства2 — Они који призивају инострану интервенцију — издајници су свога народа и само тако се могу третирати.
Сваки покушај страних оружаних формација да пређу југословенску границу, без обзира на могућ изговор, представљо би агресију. Као агресори би били дочекани и, као увијек поражени. Својевремено смо одлучно од-
|| бацили политику ограниченог
суверенитета вођену у име наводне одбране социјализма. Сада, такође одлучно, одбацујемо њено наметање под било којим другим изговором. Теорију ограниченог суверенитета не прихватамо ни политички ни војнички. Тако смо се понашали увијек у историји. Тако ћемо се понашати и у будућности. Никако другачије.
6 У чему видите непосредну везу унутрашњих кретања и безбједности Југославије2
— Пропуштене су многе шансе за рјешавање кризе, па се стање у земљи драстично погоршава. Чак и избијање грађанског рата постаје реална могућност. По себи се разуме какав је утјецај таквих друштвених токова на нашу безбједност.
Ф И међу добронамјерним грађанима јавља се сумња у могућност опстанка Југослави-
2
у — Југославенска идеја траје и његује се скоро два стољећа. Југославија као држава живи преко 70 година, при чему се скоро пола вијека изграђује на социјалистичким основама. Својом великом духовном снагом и визионарством стварали су је њени најблиставији умови, а данас покушавају да је оборе на плећа којекакви политички медиокритети и камелеони, самозвани лидери и демагози, случајни сапутници бурних историјских ња.
Не може се срушити земља која живи у свијести и срцима милиона људи, земља у чијим су темељима садржани животни интереси свих наших народа и народности и уграђене огромне људске жртве. Варају се сви они који мисле да је Југославија некаква кула од карата.
Ф Које су, по Вашем мишљењу, основне претпоставке да се у томе успије, да Југославија
и све већем уплитању страног
фактора. Томе иде наруку и ослањање руководстава појединих политичких странака на инострану помоћ. На штабним вјежбама у иностранству проиграва се и могућност војне интервенције која би се извршила по позиву неког из земље. Због свега тога се спољне опасности по интегритет и безбједност СФРЈ не смију занемаривати. Оне првенствено зависе од стања у југословенском друштву и наше спремности и одлучности да им се супрот-
НЕ ПРИХВАТАМО ТЕ
ГЕНЕРАЛ АРМИЈЕ ВЕЉКО КАДИЈЕВИЋ 0 ПОЛОЖАЈУ И РАЗВОЈУ ЈНА, НАЦИОНАЛНИМ АРМИЈАМА, ОПСТАНКУ ЗЕМЉЕ, ПАРТИЈСКИМ ИГРАМА, ВОЈНОМ ПУЧУ, ИЗДАЈНИЦИМА...
угославија није кула од карата
Чак и избијање грађанског рата постаје реална могућност Ф Излаз из кризе – општејугословенска реформа политичког и привредног система 'Ф Југославија може егзистирати једино као федеративна и демократска заједница равноправних народа и народности Ф Биће разоружане све наоружане формације успостављене изван јединствених и Уставом дефинисаних оружаних снага СФРЈ
— Југославији у овом тренутку не пријете непосредне спољне опасности. Али, већ сутра не мора бити тако. Одржавање, неповољног тренда у унутрашњих кретања погодује даљој ерозији
чим прикривено, преузимањем регрутног и мобилизацијског система, продором у Територијалну одбрану, нарушавањем система руковођења и командовања и на друге начине. Упоредо се шири антиармијско расположење. Највећа опасност по интегритет и безбједност земље налази се у интензивној изградњи чисто националних армија. То се чини
НИТЕТУ: Генерал армије Вељко Кадијевић
превлада кризу и изађе на пут стабилног и динамичног развоја7 — Већ дуже вријеме агресивно се намећу многи, наводно спасоносни, концепти изласка из кризе „свог“ краја, регије, републике, нације. Њихов заједнички именитељ је разбијање Југославије. Увјерен сам да народ неће прихватити такве формуле самозваних месија и политичких авантуриста.
Излазак из кризе и стабилан друштвени развој могуће је обезбједити једино енергичним и досљедним спровођењем цјеловите, општејугословенске реформе привредног и политичког система. То је, истовремено, кључни фактор независности и опстанка земље. И више од тога. То је животно питање свих нас. И питање будућности нараштаја који тек ступају у живот.
2 Више пута сте указивали на чврсту опредељеност армијског састава за федеративно устројство Југославије...
— Ми се од самог почетка залажемо за концепт модерне федерације. За савезну државу са најнужнијим овлашћењима и инструментима, за ефикасно остваривање њених функција. Не чинимо то случајно. Сво досадашње искуство потврђује да Југославија може егзистирати једино као федеративна и демократска заједница равноправних народа и народности. Разграничења у нашим условима неминовно би водила пролијевању крви и многобројним жртвама.
Коме би служиле националке војске7
•Ф Напади на ЈНА трају већ дуго. У посљедње вријеме знатно су интензивирани. О чему се, заправо, ради7
— Управо због одлучности да одбране Југославију, наше оружане снаге изложене су беспримјерним нападима и оспоравањима. Главни удар усмјерен је на разбијање ЈНА, јер националистичко-сепаратистичке снаге виде у њој велику препреку остваривању својих циљева. Удар се реализује непосредно и ни-
злоупотребом Територијалне одбране, Цивилне заштите, Народне заштите, служби и органа унутрашњих послова или у форми добровољачких одреда и разних илегалних група. Коме би служиле те војске; Против кога би биле покренуте2 Оне нас само могу сурвати у амбис братоубилаштва. Ни једна држава на свијету нема више армија. Југославија не смије и неће бити Либан. Ф Како то обезбједити7
— Биће разоружане све оружане формације, успостављене изван јединствених и Уставом СФРЈ дефинисаних оружаних снага. А носиоци њиховог конституисања — одговараће по закону. Пошто је то, по Уставу и закону, у надлежности оружаних снага, ту неће бити погађања и компромиса.
Ф Има оних којима се неће допасти тако изричит став. Интерпретираће га као некакву пријетњу... Ј
— То је њихов проблем. Армија ће радити по Уставу и закону, а ко се томе силом супроставља — силом ће бити онемогућен. 2 Све чешће се говори о такозваном војном пучу...
— То кукавичје јаје не подмеће се први пут. Прича о војном пучу редовно је имала и има исти циљ — да прикрије или оправда намјере управо оних који желе да разбију ЈНА и створе националне војске.
Ф Бићемо слободни да Вас питамо: да ли вјерујете да ће се избјећи најгоре Да ли сте оптимиста7 — Оптимиста сам, колико је то могуће у оваквим приликама. Вјерујем да се најгоре може избјећи. Југославенска народна армија ће у том погледу учинити све што је у њеној моћи.
Еаставак на страни 3. ината