Борба, 09. 01. 1991., стр. 8

НЕОЧЕКИВАН ДНЕВНИ РЕД ЗАСЕДАЊА ВРХОВНОГ СОВЈЕТА СССР

СРЕДА, 9. ЈАНУАР

Узбуђења због Колико је Женева далеко

армије и буџета

Први дан рада није донео расправу о Шеварднадзеовој оставци, нити је Горбачов предложио састав свог првог кабинета министара

народ да остане миран држан. Утисак да је „предислокација"

(Од сталног и уз:

дописника „Борбе“)

Москва. Почетак зимске сесије Врховног совјета СССР није одмах донео расправу о оставци Едуарда Шеварднадзеа, нити је Горбачов већ првог дана иступио са предлозима за састав свог првог кабинста министара.

Када ће Шеварднадзе иступити пред депутатима још се тачно не зна, а председник Врховног сонјета Анатолиј Лукјанов оба. вестио је парламент да ће му Горбачов „до 15. јануара дати предлоге који се тичу компетенција и структуре кабинета“. Неки претпостављају да се персо нални састав „чиновничке владе" неће знати све до краја јануа ра, или чак почетка фебруара, и да ће савезни парламент имати прилику да утирду само то коли“ ко ће у прелазном периоду (до закључења новог савезног угово ра) бити федералних министар. става и министара. А шта ће бити ликнидирано и предано у надлежност република.

Стога и није чудо што су јуче највећа узбуђења била незана за почетак расправе о војном буџету за 1991. и наредбу да Совјст ска армија пошаље ноне, додат не трупе у републике које желе отцепљење Литванију, Грузију, Летонију и Естонију — и оне у којима се совјетска власт „љуМолдавију и западну Ук-

ва“ рајину. Званично је објашњено да се ради 0 „предислокацији“ неких јединица иза којих не стоје никакпи политички разлози, још мање било какве „задње намере“. Тврди се да су „свеже снаге" послате у оне делове СССР —

и да је управо због тога на списку и Јерменија — у којима је у току масовни бојкот служења војног рока и ништа мање масовно дезертирање из армије. Реч је, заправо, о официјелној тврдњи да је једини циљ предис-

локације комплетирање одбрамбених потенцијала „који су били озбиљно окрњени бојкотом и дезертерством“. Постоји; међутим, и контраверзија чији

заступници упозоравају да се рати 0 „појачавању COBJCTCKOF NBOJног присуства у републикама које желе издвајање и зонама међунационалих сукоба“ И напомињу да се не може радити о простом „комплетирању"“ — зато

утицала и на почетак парламентарне расправе о војним ставкама савезног буџета за 1991. годину. Иако је депутатима било 06јашњено да је влада предложила војни буџет у износу 98,6 милијарди рубаља — у сталним ценама 6 милијарди мање него прошле године — и да надлежни комитет Врховног совјета СССР предлаже ново смањење од две милијарде (на које армијски прх не пристаје) — они су ипак поставили више неугодних питања. Ништа није помогло ни што

САД „веома забринуте“

Вашингтон. Сједињене Америчке Државе су „веома забринуте“ због ситуације у Балтичким републикама после одлуке совјетског Министарства олбране да тамо пошаље палобранске јединице саопштио је представник америчког Стејт департмента.

Представник Стејт департмента — који је тражио да се његово име не објављује — додао је да Вашингтон „пажљиво прати ситуацију“ у вези са одлуком Москве и да је у контакту са вођама балтичких република. је Виктор Кучеренко, председник Планско-финансијске комисије, уверавао депутате да би свако даље кресање одбрамбених трошкова, довело до ремећења _ стратегијског — паритета, функционалних поремећаја у самој армији и слабљења одбрамбене моћи земље.

Без одговора

Кучеренку су, поред осталих,

била постављена и ова питања:

Како је могуће да ви говорите да војни расходи у националном дохотку чине мање од 9 одсто, ако је сам председник СССР недавно изјавио да се ради о 18 одсто2 Како можете тврдити да се војне ставке не могу даље „кресати“, и ко је, и када, утврдио колико је новца нужно да би се ис-

што младићи из Литваније или Грузије не служе, бар не претежно, војни рок у својим републи-

финансирала „одбрамбена разумна довољност“2 Ми знамо колико кошта један амерички но-

кама, и да стога и њихов бојкот

и њихово хезертирање више по- <24 авиона, али не знамо — иагађају јединице лоциране у ко смо народни депутати СССР оним деловима СССР из којих је __„Колико кошта совјетски. Мопредислокација кренула, него ли ЖЕМО ли бар сада дознати ту

цифру и да ли су нашој „одбрамбеној довољности“ носачи авиона уопште потребни

оне које су стациониране у Припалтику, Заканказју или Молдавији. Очекинане одговоре на ова и

Било како било, тек чињени- опаква питања депутати нису доца је ла је совјетски армијски врх били. Кучеренко је остао при лао наређење ваздушно-лесан- тврдњи „мање од 9 одсто“, и подтним јединицама да „помогну сетио парламентарце да је свако

предислокацију“ и да помогну у откривању и хапшењу оних који су већ дезертирали или избегавају одлазак у армију.

од њих — ко је то желео — могао до детаља да се упозна са свим војним расходима, ценама „мигова“ и носача авиона. У помоћ му је притекао и председанајући, Анатолиј Лукјанов, опаском: „Сам разум је довољан да се одреди шта су потребни разходи за разумну одбрамбену довољности“. Неугодна питања

Појаниле су се и — засад недемантоване — тврдње да је армијски врх републичка министар ства унутрашњих послова обавестио о предислокацији и затражио од њих да осигурају да све прође без компликација и провокација. Није тешко претпоставити да је овакво упозорење морало имати „потпуну специфичну тежину“ ако се зна да је однедавно официрима дозвољено да стално собом носе лично наоружање и да је самим је. линицима дозвољено да се саме бране од напада. Вероватно су и ове околности утицале да литвански председник Ландсбергис — упркос томе што је „предислокацију“ назвао „новом провокацијом Москве“ — ипак позове

Иначе, према Кучеренковим. речима, „државни приходи“ у СССР износе 1,2 трилиона рубаља за 1991. годину, а биће подељени овако: 250 милијарди за савезни буџет, 350 милијарди за републичке, а остатак ће припасти привреди и локалним властима. За ову годину СССР предвиђа плански буџетски дефицит од 26 милијарди рубаља. За финансирање КГБ — мада се многи депутати томе противе и траже да сума буде смањена — 4,9 милијарди рубаља.

Ђуро БИЛБИЈА

Оставка владе Литве

Кабинет Казимјере Прунскене поднео колективну оставку коју је парламент усвојио због „неслагања са републичким парламентом у неким основним питањима економске поли-

тике“ •

Москва. — Велике противвладине демонстрације избиле су јуче поподне у главном граду Литваније Виљнусу. Непосредни

" повод је — како се званично тврди — одлука владе премијера Казимјере Прунскене да трипут повећа цене основних животних намирница. Процењује се да је У демонстрацијама учествовало до 10.000 људи, а дошло је и до великих нереда. Не зна се да ли је било повређених, и евентуално колико, али је званично потврђено да су против демонстраната на крају морали да буду употребљени и „водени топови .

Суочен са масовним нередима пред седиштем владе — ка-

бинет Казимјере Прунскене је поднео колективну оставку, коју је литвански парламент прихватио: 72 депутата су гласала за оставку, 8 је било против, а 22 су била уздржана. Занимљиво је, међутим, да је влада своју остав-

ку образложила „неслагањем са,

републичким парламентом у неким основним питањима економске политике“. Индикативно је и то да је литвански председник Витаутас Ландсбергис — одмах након прихватања оставке — изјавио да ће цене прехрамбених производа бити „неодложно преиспитане“.

Уз страховање у Ријаду ипак верују да ј чење из Кувајта Ф Турски председник Озал сматра да

Ријад, Анкара — У часовима када је остало још недељу дана до истека рока који је Савет безбедности дао Ираку да се повуче из Кувајта, напетост у области Персијског залива непрекидно расте. Све очи су упрте у Женеву, у сусрет америчког државног секретара _ Џејмса Бејкера и ирачког министра спољних послова Тарика Азиса. А у реаговањима преовладава песимизам.

Тако се, на пример, у Ријаду саопштава да је, према поузданим изворима, Ирак током неколико последњих дана извршио прегруписавање трупа, појачавајући западни фронт према Саудијској Арабији. Ово саз: нање је, како јавља Танјуг, додатни фактор за све већу нервозу у краљевини чија влада иначе има већ готов ратни план који обухвата и посебно обезбеђење нафтоносних поља — најбоље чувано је Гхвар, највеће на свету.

У помешаним осећањима благих нада и већих страховања има мишљења да је у Женеви могућ компромис. једна од варијанти некаквог таквог договора о коме се јуче говорило у Ријаду јесте могућност да се Бејкер и Азис договоре о делимичном

ирачком повлачењу из Кувајта, а да се комплетно препусти накнадним преговорима. На тај начин, како се чује у саудијским дипломатским изворима, био би избегнут Домаклов мач последње Резолуције Савета безбедности која одређује време ирачког повлачења.

У Ријаду се иначе и помиње околност да је и мировна мисија нашег савезног секретара за иностране послове Будимира Лончара, који је три дана боравио у Саудијској Арабији, на известан начин чинилац смиривања узавреле атмосфере. Посебно се подвлачи да Југославија тумачи резолуције Савета безбедности као резолуције мира, а никако рата.

У Анкари је председник Републике Турске Тургут Озал изјавио да ће Турска узвратити ударац уколико је Ирак нападне. Изразио је притом и „лично уверење“ да је у овом тренутку подједнака вероватноћа да ће криза у Заливу бити решена ратом, односно мирним путем. Председник је нагласио да ће „све зависити од преговора у Женеви“ и додао да Турска „још није доне-

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ И КРИЗА НА СРЕД-

ЊЕМ ИСТОКУ

Н-бомбе

само

за застрашивање

На бродовима, подморницама и авионима у Заливу Американци имају око 500 тактичких нуклеарних пројектила, али ће их у евентуалном су-

кобу против Ирака употребити једино ако буду може ли СЕ изЕ

"канал

нападнути таквим оружјем

(Од сталног дописника „Борбе“)

Вашингтон. — Дипломати су се узмували последњих дана на женевској сцени (и иза ње) трасирају се пролази ка свентуалном мирном решењу кризе на Средњем истоку — али се војска на то не обазире и наставља да ради свој посао. У Пентагону је проглашена „узбуна првог степена“, сви капацитети су стављени у погон како би оружане снаге САД — дочекале — максимално спремне поноћ 15. јануара, тренутак после којег би врховни командант могао да изда наредбу за напад на Ирак.

Кад ће и да ли ће, уопште, доћи до новог рата на Средњем истоку, колико ће он потрајати и како се завршити — апсолутно је неизвесно (последњих дана чула су се разна нагађања, али ништа више од тога). Једино што је колико-толико извесно, стигло је у последња 24 сата из Министарства одбране САД: у оквиру припрема за овај сукоб, Америка је искључила употребу „оружја за масовно уништење“, што значи — преведено на разумљин, цивилни језик — да сеу обрачуну са Ирачанима не би користило нуклеарно нити хемијско наоружање (бактериолошко се и не поседује).

У досадашњем „ТВ ратовању“ против Садама Хусеина, председник Буш је, истина, ко зна колико пута нагласио да ће САД „одлучно и свом силином“ реаговати на евентуалну ирачку употребу хемијског и бактериолошког наоружања, а један од најјачих аргумената у тражењу да се са економских санкција и политичке изолације пређе на примену силе, била му је тврдња да Ирак чини све што му је у мо-

ћи „како би се што пре домогао свог нуклеарног оружја".

Председникову тезу разрадио је министар одбране Чејни крајем прошлог месеца, приликом обиласка савезничких јединица у Саудијској Арабији, кад је упозорио Ирачане да ће одговор САД бити „разарајући и апсолутно уништавајући“ у случају да они донесу „лудачку одлуку о употреби оружја за масовно уништење“. Распламсале дискусије на тему шта се под тим све подразумева, смирио је Пентагон током викенда, пуштајући да до јавности исцури једна „строго пов. информација“: овај убиствени речник не односи се на нуклеарно и хемијско наоружање — таква идеја ниједног тренутка није ни била у оптицају, кад су се, у вези са овом кризом, доносиле политичке одлуке у Белој кући.

Ракета до ракете

Позивајући се на један неидентификовани _ војни извор, „Вашингтон пост“ тврди у понедељак да Американци нису (досад) ни пребацили своје хемијско наоружање на Средњи исток

— док је са нуклеаркама сасвим други случај. „Активисти из „Гринписа“ процењују да САД имају у овом тренутку око 500 нуклеарних пројектила на око 40 бојних бродова и на авионима у водама Залива, што је такозвано „рутинско наоружање“ флотиле која је стигла у овај регион из разних крајева света.

О подморницама (и британским и француским бродовима) се у овом извештају ништа не каже, али се наводи да се на бродовљу налази-преко стотину „то: махавк“ крстарећих ракета, као и да су ловци са носача авиона

ЗАЛИВ: ШЕСТ ДАНКА ДО ИСТЕКА УЛТИМАТУМА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ

е могуће постићи компромис који би садржавао почетно, делими је у овом тренутку подједнака вероватноћа и рата и мира

”

Дезертирало“ шест

ирачких хеликоптера

Дахран, Вашингтон. — Шест ирачких војних хеликоптера пре-

летело је прексиноћ из Кувајта у Саудијску Арабију где су — према још непотврђеним информацијама — њихове посаде затражиле политички азил, јављају агенције позивајући се на америчке и сау-

дијске војне изворе.

Вест је потврдило америчко Министарство одбране, које је претходно саопштило да су се четири ирачка хеликоптера спустила на писту Кафџи, недалеко од кувајтске границе. Пентагон је затим по-

тврдио да су још два хеликоптера

слетела у саудијску пустињу због

недостатка горива. Није још познат број пребеглих Ирачана. | Групу од четири хеликоптера је допратио у саудијску базу један ловац „Ф-15" још непознате припадности. Ирачка влада је одмах демантовала извештаје о бекству ирачких пилота. Министар за информације Латиф Насиф ал Џасем је, како наводи ирачка агенција ИНА, оценио те вести као „неосноване“.

мати злегаладишеттитл арени леви нишитеветниие о нирлинредш те сер ннејертлвЕтин ин ирини аспиНиРививе шиши тиши Рини.

ла никакву одлуку којом даје сагласност САД да користе НАТО базе на њеној територији у случају ратне интервенције."

У међувремену турска штампа тврди да је на граници према Турској, Ирак концентрисао чак 16 дизивија — на обе стране иначе има најмње 300.000 војни-

ка са снажним тенковским, ракетним, оклопним и ваздушним јединицама. Иначе, турске оружане снаге које броје више од 800.000 војника од 3. јануара су У стању приправности.

На другој страни, у Лондону је у интервјуу ББЦ лидер израелске опозоционие Лабуристичке

и : мерички носач авиона ,„

Бејкерова порука Лончару

Ђеоград. — Савезни секретар за иностране послове Будимир

Лончар примио је јуче поруку државног секретара Бејкера, коју му је предао амерички амбасадор Ворен Мимер

САД Џејмса

Бејкер поруком одговара на поруку коју му је савезни секре-

аратога“ пролази кроз Суецки

тар упутио након своје мисије у Багдаду, где је путовао као председавајући покрета несврстаних земаља, у трагању за мирољубивим решењем кризе у Персијском заливу на бази стриктног поштовања резолуција Савета безбедности ОУН.

У поруци Лончару, Бејкер износи америчке ставове и погледе

пред свој сусрет у Женеви са ирачким министром за иностране

послове Тариком Азизом.

била том приликом преко 80.000 људи!

У Багдаду се, међутим, неће „репризирати“ Хирошима и Нагасаки — Вашингтон је уверен у супериорност свог конвенцио-

налног наоружања и борбену спремност скоро пола милиона

војника, колико ће их ускоро имати на потенцијалном средњоисточном војишту. Због чега су онда, ако је то тако, крстареће и остале нуклеарне ракете толико „притиснуле“ заливске воде, подижући притисак не само активистима „Гринписа“, него и свем осталом мирољубивом свеTy? „Ношење нуклеарног наоружања представља за америчку ратну морнарицу, а исто је и са британском и француском, стандардну оперативну процедуру“ — каже на ту тему за новине Ричард Филдхаус, експерт из једног овдашњег истраживачког института. „Те ракете су за морнарицу као кредитне картице „Америкен експрес“; без њих се више никуд не одлази од куће! Изузетан напредак у стратешком нуклеарном и конвенционалном наоружању потиснуо је, истина, ово оружје прилично у други план, али их морнарица не на-

Париз и Вашингтон

Разлике у гледањима на дане који долазе — од женевских разговора до

(Од сталног дописника „Борбе“)

Париз. — Авион који је Џемса зејкера понео према Женеви улетео је из Париза притиснутог „олујном маглом“ измешане варљиве наде, неизвесности и песимизма. У времену између Бејкерових разговора са француским министром иностраних послова „Роланом Димом и доласка шефа Стејт департмента у Јелисејску палату Франсоа Митеран је најавио своју од почетка кризе у Заливу седму конференцију за штампу на којој ће изнети ставове Француске после сусрета Бејкер-Азиз у Женеви без обзира какав био његов исход. Митеран је конференцију за штампу заказао за 18 часова, један сат после истека максимал-

|ног предвиђеног времена за сусper Бајкер-Азиз.

Штампом и дипломатским круговима доминира, што се женевског исхода

| тиче, песимизам. Ђ. БИЛБИЈА |

Разлози поплаве песимизма

уочи Женеве изазвани су пре свега тиме што и Багдад и Вашингтон постају све тврђи што је час женевског сусрета ближи. „Непоправљиви оптимисти“, ипак, налазе три тачке у којима су Багдад и Вашингтон ближи уочи Женеве него пре. Прва тачка је прихватање Вашингтона да "Ираку гарантује да неће бити нападнут ако се повуче из Кувајта. Друга — пристајање Вашингто-

на на међународну конференци- |

Отказивање летова за Залив

ју о Блиском и Средњем истоку под условом да се одбије тренутно свако повезивање палестинско-израелског проблема са Кувајтом и повлачењем Ирака. Трећа, да Вашингтон може пристати на арапске споразуме о евентуалним променама постојећих граница.Ти исти оптимисти обострано подизање тона уочи Женеве тумаче начином за заузимање „што боље позиције за женевским столом“. Уочи Бејкерових _париских разговора

француски коментатори све су, више пажње посвећивали раз- |

ликама између Париза и Ва-

шингтона у гледању на „чекање“ ултиматума од 15. јануара и после тога без обзира шта 15. јануара почело — рат, или какав такав мировни маратон.

После Бејкерових разговора са Димом и Митераном сасвим је јасно да разлике између Париза и Вашингтона постоје најпре око тога ко како схвата потврђе-

опскрбљени бомбама разорне снаге од 5 и 10 килотона, до преко 1,45 мегатона! Ово „тактичко нуклеарно оружје“ оправдава по димензијама и присутности лопуларни назив „џепне нуклеарке“, али се свако даље поређење на томе и завршава: разорна моћ сваке од бојевих глава са тих ракета је 10 до 15 пута (ако не и више) већа од бомбе која је 1945. бачена на Хирошиму и по-

пушта. Те ракете су, заправо, окосница поморске стратегије, оружје последње одбране које ће се употребити у заиста крајњој нужди“.

Препреке из Уговора

У Америци, иначе — истини за вољу — нису баш малобројни заговорници тезе по којој су арабијска пустињска пространства (настрану касније реперкусије) „идеалан терен“ за кратак и ефикасан тактички нуклеарни обрачун са Ирачанима. За обрачун, који би одмах нанео тешке губитке непријатељу, свео на минимум жртве савезничких снага и цивилног становништва и рок трајања „првог постхладноратовског рата“.

се (нејслажу

рока за повлачење ирачких трупа из Кувајта

ну чињеницу да се САД и Француска „потпуно слажу“ око заједничког чврстог става против окупације Кувајта. Противречност ове констатације постоји само на први поглед. Француски домаћини су госту из Вашингтона поновили да ће Француска стриктно примењивати све одлуке Уједињених нација и да је

Никозија — Многе западне и азијске ваздухопловне компа-

није најавиле су да ће смањити

или отказати летове за ризично

подручје Залива и Блиског истока после 15. јануара:

Америчка ваздухопловна компанија „Пан ам“ је већ отказала све летове за Саудијску Арабију и за Израел, јер су осигуравајуће полисе поскупеле десет пута. Швајцарска компанија „Свисер“ је затворила представништва у Ираку, Кувајту, Јордану и Сири-

"Све западне и азијске ваздухопловне компаније, изузев „Ер

ранса“ већ су отказале све летове за Јордан, за који сада лете готово искључиво арапске компаније. Аустралијска, јапанска, филипинска, тајландска, сингапурска

за Залив.

и хонгконшка авиокомпанија су такође већ отказале све летове

„Бо вестповестпове [о

КАТРИН ЛАЛИМИЈЕР У д1, БАНИЈИ: Атина. — Генералну

секретар Европског савета Кај. рин Лалимијер, која борави посети Грчкој, изјавила је да ће почетком фебруара посетиту Албанију.

Заједно са њом у Албанију ју отпутовати шеф шпанске дипло. матије Ордоњес, у својству пре. седавајућег министра 24 земље „чланице Савета.

Европски савет је Грчкој пеђ одобрио зајам од 150 милион; долара за збрињавање албан. ских избеглица, а Европска 35. једница јој је одобрила хитну пр. моћ од 500.000 екија. Од 30. но. вембра у Грчку је пребегло бли. зу 5.000 албанских држављана, махом грчког порекла.

РАМИЗ АЉИЈУ КАНДИДО. ВАН ЗА ДЕПУТАТА: ОХРИД, — У име владајуће партије рада Албаније, партијска организација тиранског трећег округа, кан. дидовала је јуче Рамиза Аљују, шефа партије и државе, за депу. тата новог састава Народног соб. рања Албаније, саопштила је синоћ албанска телевизија.

У предлогу, који су образложили први секретар партијске организације округа Џелал Џе. ни и секретар омладине Фатмир Џаца истиче се, поред осталог, да је Рамиз Аљија иницијатор реформе, пријатељ младих и 60. рац против бирократије и неспособности и да има великих 31: слуга за изградњу Албаније, као близак сарадник Енвера Хоџе.

Избори су заказани за 10. фебруар и на њима ће по први пут, у послератној историји Ал баније, учествовати и сада већ легализована опозиција.

КОНФЕРЕНЦИЈА — АЛБАНских И КОСОВСКИХ ПИ.

САЦА: ОХРИД. — Албански и косовски писци одржали су јуче у Тирани заједничку конференцију за новинаре, јавља албанска телевизија.

У име косовских писаца говорио је Ибрахим Кељменди. Он је, како наводи албанска телевизија, изнео „тешко стање Алба наца на Косову под репресијом српских власти".

„Ускраћено нам је много сло. бода, укључујући и слободу из: давања сопствених — листова", преноси албанска телевизија Кељмендијеве речи.

чно ирачко повла-

партије Шимон Перес изјавио јуче како сматра да је рат у Заливу неизбежан и да само чудо може да га спречи. Додао је да ће Израле жестоко одговорити на било какав ирачки напад, али да ће учинити све да не буде испровоциран и уведен у рат. У Лондону се оцењује да је Пересова из-, јава у ствари и став израелске владе, јер је познато да у кризним тренуцима у Израелу практично и не постоји опозиција.

Синоћ је стигла и реакција из Москве где је Витали Игњатенко који руководи службом за штампу председника Горбачова рекао да „остаје све мање и мање шанси за мирно решење кризе у Персијском заливу“. Такво решење, додао је он, може се остварити само ако Садам Хусеин буде схватио да је „претња да против њега почну ратне акције сасвим реална“. Совјетски представник је такође додао да нема разлога да се преиспитају рокови које је Савет безбедности дао Ираку да повуче трупе из Кувајта, а додао је да је СССР „активно допринео“ женевском сусрету шефова дипломатија САД и Ирака.

ПОЉСКА — РАЗГОВОРИ СА КАНДИДАТИМА: – Варшава.

— Комисија пољског Сејма ло "челе су јуче разговоре са канди "датима за чланове нове владе

"После тродневног „пресли шавања“ 19 кандидата, на засе дању парламента 11 ги 12. јапуа гра гласаће се о избору нове вла де. Такође ће се расправљати 0 експозсу премијера Јана Кшиш тофа Бјелецког поднстог на засе дању Сејма 5. јануара

Агитације у прилог овог „каубојског приступа“ долазе углавном преко писама читалаца у новинама и појединих успаљених конгресних говорника, али ги покличи не утичу на опредељења људи који воде политику ове земље. САД су одлучни противник покушаја да се нуклеарно оружје уведе у поједине регионалне сукобе (са Индијом, Пакистаном, па и Израелом било је због тога доста „неспоразума“), а 1978, на специјалном заседању; УН о разоружању, свечано су се обавезале да ово оружје неће употребити против земаља потписница међународног Споразума о неширењу нуклеарног наоружања (Ирак је, узгред буди рсчено, потписао тај споразум 1968).

Садашњи _ америчко-ирачки сукоб, међутим, има — кад је о свему овоме реч — и једну димензију која се у јавности много! не помиње, али о којој је у једној недавној ТВ дебати проговорио пензионисани пуковник Хари Самерс, професор са познатог Ратног колеџа у Пенсилванији.

„Главни проблем је ту пробијање такозване „политичке баријере", што је, практично, неизводљиво. То нисмо направили ни, у Кореји, ни у Вијетнаму, то се не може очекивати ни сад са Ираком. Наравно — уколико они на нас не пошаљу први неку нуклеарну ракету. Осим тога, са војног становишта, нуклеарно наоружање _ представља _— код оваквих конфронтација много више средство за политичко застрашивање, _ него ефикасно оружје. Не сећам се да смо икад на нашем колеџу разговарали о „вуклеаркама“ као оружју за

употребу у класичном смислу ратовања“

ПОРУКА ГОРБАЧОВА

„АМАНДМАНСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ“ 0 ЗАБРАНИ _ НУКЛЕАР. НИХ ПРОБА

СССР спреман да прекине Н-пробе

Њујорк. — Совјетски Савез је спреман да прекине са нуклеарним пробама сваке врсте уколико то учине и Сједињене Америчке Државе. СССР ће такође прихватити амандмане на спо разум о забрани нуклеарних тес това у атмосфери, свемиру и под водом, чиме би споразум из 1963. године постао свеобухватан. :

То се истиче у поруци коју је совјетски председник Михаил Горбачов упутио „амандманско) конференцији“ о забрани нуклеарних проба која је прексино почела у седишту УН у Њујорку. _ У раду конференције учеству ју представници више од сто зе" маља затим невладиних, миро ворних, еколошких и других OP ганизација које треба да се изјас не о предлогу шест земаља, међу којима је и Југославија, да се 38" брана атомских проба прошири и на подземне пробе.

“

С. ПАВЛОВИЋ

Маљиље ће посетити Кину

Пекинг. — После скоро деце нију и по готово прекинутих 19 литичких контаката, Кина и банија ускоро настављају везе "" вишем политичком нивоу.

15. јануар и за њу исто тако датум до кога Ирак мора извршити избор између рата и мира. Разлике су поводом следећих седам дана који могу „спасити или уништити свет“. За Вашингтон

15. јануар „почиње“ већ 9. у женеви и следећих седам дана уколико до било каквог споразума не дође остају за припреме да се окупатор Кувајта избаци и казни. За Париз је време од седам дана, а за седам дана је бог створио и свет, време кад се још може свет спасити катастрофе са несагледивим последицама. Митеранова конференција за штампу један сат после женевског састанка биће готово сигурно лансирање друге, још једне последње шансе после могуће про-

У Пекингу је јуче званично 07 општено да ће између 22. јануара _ албански _ министар спољних послова Реис Маљиље на позив кинеског мини Ћиен Ћичена, посетити КИУ То ће бити прва посета једног а банског функционера тог раб" од краја седамдесетих године.

Кинески министар спољну послова такође није био у 41 нији петнаестак година а контакти двеју земаља, У no раздобљу, били су на мо нижем нивоу.

Прошле године, у августу; банију је посетио заменик _. неског министра спољних ”

слова Тјен Ценгпеј. у јен Ценгпеј (та ју)

и 26

АЛ штампу биће најваж ски наставак Женеве. |

A. ЂУКАНОВИЋ

нији свет-