Борба, 04. 03. 1991., стр. 6
|||
| | | |
|
· се уради у Београду!"
ПОНЕДЕЉАК, 4. МАРТ 1991. ГОДИНЕ
ШТА ЈЕ ПОТПРЕДСЕДНИК СИВ ПРЕГЛ ТРАЖИО ОД САД И КАКВУ ЈЕ ПОСЛ
ПОРУКУ ПОНЕО ИЗ ВАШИНГТОНА
Помозите (прво
ами себи
Писмено обавезивање свих југословенских република да ће спроводити
програм СИВ од једанаест тачака довело би до реализације нових аранжмана са ММФ и Светском банком Ф Зашто су контрапродуктивне ини-
цијативе које се покрећу у америчком Конгресу
,
(Од сталног дописника „Борбе“)
Њујорк. — „Шта је могло да се уради у Вашингтону — урадили смо. Да видимо сад шта ће да
Потпредседник СИВ Живко Прегл определио се за ову оцену, кад смо му прекјуче затражили да за наше читаоце направи резиме своје посете Америци. Поссте, коју су од уторка до петка у подне обележили бројни сусрети и, како каже, корисни разговори на свим релевантним државним, конгресним и међународно-монетарним пунктовима у Вашингтону и — за крај њујоршки сусрет са југословенским привредним представницима у САД.
У згуснутом програму посете Америци потпредседника владе једне земље која је у невољама
Зашто се СИВ не изјашњава
Ток реформи који је кренуо 1989. године с променама економског система, затим настављен чврстом антиинфлационом по. литиком и пројекцијом даљег развоја, покренуо је и политичке промене, које се — према речима потпредседника СИВ — изражавају у вишестраначким изборима у свим републикама.
Тај процес је, као што је познато, „широм отворио“ и проблем организације југословенске државе. Познато је, међутим, исто тако, да се СИВ досад није изјашњавао око тога — очигледно се чувајући од опредељења за и једну понуђену концепцију.
На питање зашто СИВ ћути о ономе о чему говори цела земља (а и нешто света, који тиме хоће и има нерава да се бави), Живко Прегл одговара:
„Питање будућег државног уређења је ванредно исполитизована тема и опредељење СИВ донело би опасност да се прекину комуникације са оним делом земље који се залаже за другачији избор. Због тога, ми све време заступамо став да су све опције легитимне и да је о њима потребно да одлуче све републике, односно народи у Југославији. Истовремено, потребано је обезбедити да ток промена буде демократски, да тече мирним путем и да се не допусти да дође до нарушавања основних институција система, док се не дефинишу нове, како би оне могле да преузму свој део одговорности“.
На питање, како је тај став СИВ примљен ових дана у Вашингтону, одговор је: Са разумевањем и/подршком.
ЖЕЉА ДА ЈУГОСЛАВИЈА ОПСТАНЕ: Живко Прегл
као што су наше, ништа," нарав“ но, није неважно — али се зна шта је најважније. О томе Живко Прегл каже следеће: Нашим · партнерима У ММФ и Светској банци настојали смо да укажемо да они могу да одиграју активну улогу подршком плану наше владе од 11 тачака. Међутим, само декларативна подршка није довољна, потребно је да се она манифестује и убрзавањем процедуре око друге транше САЛ — 2 и следећег „стенд-бај“ аранжмана. Тиме, речено им је, могу да ојачај у позицију владе коју подржавају и обезбеде земљи оне неопходне материјалне услове за демократски расплет. Настојали смо, другим речима, да активирамо њихову позицију.
— Шта они Вама кажу на тог
— Напредак у том дијалогу постигнут је тиме што смо успели да га концентришемо на пар конкретних корака. Наиме, они желе сад да виде како ће да профункционише савезни буџет, а и ишчекују још неки опипљивији доказ да ће републике да испоштују тих 11 тачака из иначе прихваћеног програма СИВ.
Потпредседник Прегл се јуче вратио у Београд, а већ данас ће — у складу с оним што се чуло у Вашингтону и закључака до којих је дошао — затражити од председника СИВ да се, у његовом аранжману, сазову председници републичких влада, да се упознају са овом ситуацијом и
gran А и затражи од њих седморице потписивање писмене обавезе O прихватању поменутог програма. — Такву информацију послали бисмо онда америчкој влади, Фонду и Светској банци, као потврду наше спремности да се реализује оно што је договорено. Не можемо се, уосталом, чудити што у нас нема оног ранијег поверења... Живко Прегл енергично одбија реплику да је то условљавање друге стране. Подсећа, с тим у вези, да је с наше стране прецизирано шта је потребно даље урадити и да се, у односу на ММФ и Светску банку, стало на пут њиховим захтевима који су се у последње време појављивали један за другим.
— У суштини, радило се 0 политичком подозрењу које је постојало код њих. Сад смо, међутим, учинили да изађу на чистину, да експлицитно кажу у чему је проблем и да се договоримо шта је потребно даље радити. Јер, ми смо створили све економско-техничке _ услове — за САЛ-2 и „стенд-бај“ аранжман, сем буџета, око којег је међу републикама постигнута сагласност и сад је потребан само њихов атест. Према томе, може се рећи да смо врло близу споразума. Наш саговорник је и пре годину дана био на овом терену и у истој мисији (и тад, као и овог пута, дочекиван са пуно уважа-
ИТАЛИЈА — ТРАЖИ СЕ РЕФОРМА АРМИЈЕ
Хоће професионалну војску
« Рим. — Војни стучњаци у Риму упозоравају да је ратни сукоб у Заливу до краја оголио огромну разлику између професионалне и регрутоване војске.
Политички кругови, пре свега владина коалција, реаговали су готово отвореним захтевом да се приступи реформи војних структура и садашња „армија регрута замени професионалном BOJ ском, мањом али ефикаснијом и боље плаћеном, обученом за коришћење све новије и сложеније ратне технике.
Италијанске оружане снаге броје данас 364.820 људи Од ко-
јих су 141.790 професионални
Upravo j
| dr Dragane Gnjatović:
Obilje činjenica,
dištu pažnje.
Porudžbine: ograd, Moše Pijade 8, p. Pp.
e izašla iz štampe knjiga | „STARI DRŽAVNI DUGOVI“ 1
brojni faksimili, autentična dokumentarna građa koja odgovara na pitanje: DA LI IMA ČISTIH RAČU-
gr. E O STARIM DUGOVIMA. | a Мо је оуа jedinstvena knjiga ovih dana u sre-
i za pravna lica)
677, fax: 332-295. ;
подофицири и официри. Војни рок траје годину дана. Сваки војник кошта државу 33 милиона лира годишње. Плате варирају „од 140.000 лира које примају војници до 7,950.000 лира колико прима генерал. | Прави пробој те уставне табу-теме начиниле су пре два месеца вође владине Републиканске партије. Социјалисти су предлог подржали, комунисти из клупа опозиције немају ништа против. Подршку је, у интервјуу који 06јављује _ часопис „Панорама“, пружио и премијер Ђулио Андреоти, очигледно у знак слагања са сличним идејама које је |
i 380 (za pojedince).
· агенције, претпоставља се да је
вања не само као потпредседник СИВ, већ и као „министар за реформу“ у влади Анте Марковића), али каже да му је ових дана било „много теже“ него фебруара 1990. Задовољан је, међутим, како се све завршило и у разговору се враћа на онај значајан, искорак који је већ поменуо:
— Сад су нам експлицитно рекли оно што смо раније само осећали и на тој основи смо могли да се конкретно договоримо шта је потребно да још урадимо како би се активирали ти кредити које чекамо.
— Може се, значи, рећи да се задовољни враћате кући. Да сте данас задовољнији, него што сте били пре доласка2
— Ја сам задовољан. Оно што смо могли да урадимо — урађено је. А, сад се још много тога мора урадити у земљи. Мислим да можемо да будемо задовољни ставом ових међународних институција и ставом америчке администрације. И једни и други су рекли — ми смо спремни да вам помогнемо. Али, кажу нам исто тако: да бисмо ми вама помогли — морате и ви сами себи помоћи! У конкретном случају, то значи — дајте, учините још тај корак, да видимо да ли су тих 11 тачака заиста чврст договор, неопходан за даљу сарадњу.
Износећи мишљење да су америчка јавност и влада добро и потпуно обавештени о збивањима у нашој земљи — као и да се посебно цени допринос који је Југославија, као председавајући покрета несврстаних, давала покушајима да се политички разреши криза на Средњем истоку — Живко Прегл наводи да му је у протеклим вашингтонским сусретима понављана подршка јединству и демократској Југославији, али и изражавана и „озбиљна забринутост“ у круговима државне администрације око питања њеног опстанка.
— Њихова је жеља да ми опстанемо: мада је њихов стратегијски интерес за Југославију, наравно, данас мањи него што је некад био. Они, међутим, нису пасивни. Овај притисак кроз међународне инситутиције — ове дилеме око помоћи или непомоћи — и то су, на одређени начин, настојања у правцу очувања некакве Југославије. Истовремено, нема ни говора о спремности да се пређе на сарадњу са „друтом опцијом“, док се са нама не заврше разговори.
Боравак у главном граду потпредседник СИВ је искористио и за одлазак на Капитол Хил. У разговору са сенатором Симсом, каже, посебно је ишао на разјашњавање неких овдашњих текућих законских иницијатива усмерених према „неким деловима Југославије".
— Објаснио сам колико те иницијативе не могу да буду позитивне и то илустровао следећим примером. Рекао сам им: ја сам Словенац и био бих последњи који би хтео нешто да науди својој републици и свом народу, али то што у тим вашим предлозима настојите да се концентришете на Словенију и Хрватску то, једноставно, не може да буде продуктивно. То ће само у Југославији повећати међусобне тензије. А, нама је сад потребно смањивање тих тензија, јер ће се само тако доћи до једног нор: малног демократског разговора.
Слободан ПАВЛОВИЋ,
недељу дана раније изнео његов шеф дипломатије Ђани де Микелис. Идеја о стварању професиомалне армије „није више питање политичке теологије“, те се о њој може разговарати без предрасу“ да и табуа. Противљење стварању професионалне војске било је деценијама готово једнодушно и углавном је полазило од устава републике који одбрану домовине истиче као свету дужност сваког грађанина.
алгама апеле ел присташа лешева титл |
погинуло 25 људи у авионској | несрећи |
Колорадо спрингс. — Један, „боинг 737“ срушио се јуче у близини аеродрома у Колораду! спрингсу. Локалне власти кажу) да је у авиону било 25 људи и да, по свој прилици, нема преживе. JIMX. |
Како јављају стране новинске
авион припадао компанији „ЈУнајтед ерлајнз“. Други подаци за сада нису познати.
Брже овамо него тамо
којим је практично означен крај овратак трупа САД у ро-
,
Америка презадовољна
рата јер су Ирачани прихватили све захтеве коалиције Ф Чејни најавио п
Е РАТА У ЗАЛИВУ ПОЧИЊЕ „БИТКА“ ЗА МИР
састанком представника две команде,
ку „краћем од оног који је био потребан за слање у Саудијску Арабију“
(Од сталног дописника „Борбе“)
Вашингтон — Добре вести (за ову страну) сустижу с Арабијског полуострва једна другу. Најновија је везана за јучерашњи, 90-минутни састанак представника две команде којим је, практично, означен крај рата на Средњем истоку — јер су Ирачани прихватили све захтеве с којима су их суочили главни команданти коалиционих снага Норман Шварцкопф и Калид бин Султан.
Амерички репортери јављају да су разговори у Сафвану, некадашњој ирачкој бази на југу земље били директни, конструктивни и плодоносни. Приметно је, с тим у вези, да се већ пар дана инсистира на термину „разговори“, што посебно форсира америчка команда — стављајући до знања да је реч не о преговорима, већ о сусрету током којег ће Ирачани једино моћи да се изјасне да ли прихватају услове победника за прекид ватре.
Испало је, међутим, да су генерали Шварцкопф и Султан брзо и преко свих очекивања лако пронашли заједнички језик са осморицом ирачких колега тако да је 3. март на путу да уђе у историју као дан кад је, практично, окончан заливски рат.
„Циљ овог сусрета био је да се споразумемо око одређених услова чије је испуњење неопходно да се настави обустава непријатељстава и коалиционих борбених акција“ — изјавио је после састанка генерал Шварцкопф за америчку ТВ, наглашавајући да је споразум постигнут око свих питања, а пре свега око „контролних мера“ које ће учинити да више не долази до спорадичних окршаја појединих јединица, што се дешавало од четвртка наовамо и односило нове жртве.
Савезници су, према речима главног команданта, добили од Ирачана информацију о распореду постављених мина на кувајтској територији и у водама Залива. Споразум је такође постигнут око повлачења савезничких трупа из-јужног Ирака: „. у
„Јасно смо ставили до знања, да ће до тога доћи после потписивања споразума о прекиду ватре. Тек тад ће коалиционе снаге бити повучене са територије Ирака, која је сада формално окупирана“ — рекао је генерал Шварцкопф тим поводом, констатујући да је током јучерашњег сусрета дошло до споразума и о размени ратних заробљеника, што је назвао „најважнијим питањем у овом тренут-.
“
У Сафвану је, наиме, договорено да до ослобађања заробљеника дође без одлагања (коалиција их има укупно 13 — 9 Американаца, 2 Британца и по један Италијан и Кувајћанин, док процене о броју заробљених Ирачана варирају од 80.000 до 165.000 и да тај део посла преузму представници Међународног црвеног крста, као што је предвиђено одредбама Женевске конвенције. Шварцкопф је најавио да се одмах после овог сусрета — као манифестација добре воље једне и друге стране — може очекивати ослобађање дела заробљеника, што амерички извештачи са лица места допуњавају сличном изјавом и ирачких генерала. Потврде тих вести, међутим, нема до слања овог извештаја.
Буш захвалио војницима
Вашингтон. — Амерички председник Џорџ Буш захвалио је војницима у Заливу на победи над Ираком, и рекао да је ирачки лидер Садам Хусеин погрешио, потценивши америчку одлучност. Буш је у поруци коју је преко радија упутио америчким војницима обећао да ће се они брзо вратити кућама.
Америчке трупе су, рекао је Буш, победом повратиле осећање поноса и поверења у САД, окончавши тиме сумње које су уследиле после вијетнамског рата.
Он је додао да је рат био неопходан јер је ирачки лидер, после инвазије на Кувајт 2. августа, „био глув за гласове мира и разума".
Сједињене Америчке Државе разматрају, иначе, могућност да негде на Блиском истоку оставе довољно тенкова, топова и
· другог оружја за опремање једне дивизије — изјавио је америч-
ки министар одбране Дик Чејни.
Он је додао да би у том случају Американци могли да се, „ако буде неопходно“, брже врате у регион.
Митеран предлаже нови самит
| Париз. — Француски председник, Франсоа Митеран, предложио је синоћ да се сазове састанак Савета безбедности на нивоу шефова или влада. Циљ тога самита, под покровитељством Уједињених нација би био да нађе решење за бројне проблеме на Блиском истоку.
И ОНИ СУ ПРОСЛАВИЛИ ПРЕКИД РАТА: Ирачки дечаци са „калашњиковом“
„Ослобођењем Кувајта решен је само један проблем“, остаје да се реши питање безбедности израелских граница, палестински проблем, враћање суверености Либану, давање права мањинама као што су Курди и друга, упозорио је синоћ Митеран сводећи пред нацијом биланс рата у Заливу и француског учешћа у њему.
ширила али рит ер лига аероваге етнанеиа спаса.
„Мислим да смо направили значајан корак и ако се настави отворен и конструктиван дијалог какав смо имали данас, на добром смо путу ка трајном миру“ — закључио је генерал Шварцкопф, одајући признање ирачким партнерима што је ова важна и неопходна послератна фаза обављена тако успешно, после сусрета који је трајао само сат и по.
У првим анализама овдашњих војних експерата наглашава се да нема разлога за сумњу да ће Ирачани испунити обавезе
које су јуче преузели. Констатује се, чак, да су Садамови изасланици отишли и даље него што се очекивало да ће бити случај на овом првом и прелиминарном разговору што се доводи у везу са јасним упозорењем Американаца да ће наставити војне акције, уколико њихови услови не буду испуњени.
Сусрет у Сафвану, иначе, уследио је неколико сати после завршетка седнице Савета безбедности УН, који је, према очекивању, усвојио гласањем 9:4 (против је била Куба, а уздржали су се Кина, Јемен и Индија) аме-
ричку резолуцију о условима које је Ирак обавезан да испуни пре него што ступи на снагу одлука о формалном обустављању ватре.
„Ова мера донеће дефинитивни крај непријатељствима"“ ркао је амбасадор САД у УН Пикеринг за резолуцију која предвиђа задржавање економских санкција и ембарга на наоружавање Ирака док влада у Багдаду не ослободи све ратне и остале заробљенике, не врати опљачкану имовину, не прихвати одговорност за ратне штете, не поништи анексију Кувајта и не достави савезницима распоред минских поља на дојучерашњем
фронту.
»Војно-политички притисакна поражену страну, као што се види, уогаште не попушта, што је навело министра одбране САД Чејнија да објави прексиноћ, у једном ТВ интервјуу, да је „врло могуће“ да ће се повлачење оружаних снага из Саудијске Арабије обавити у краћем року од оног који је био потребан за слање у
"то подручје. Први повратници се
очекују већ крајем ове недеље, а Америка им припрема дочек какав није био од 1945. и времена тријумфалног повратка победника из Европе и са Далеког истока. Неки ће се вратити за који дан, неки за који месец — а неки ће остати на Средњем истоку још једно дуже време (и добити замену пре него што крену кући). Чејни је поменуо у суботу потребу за једним „боље организованим безбедносним системом у региону“ и објавио да тамошње земље инсистирају на обавезном америчком учешћу у том механизму. Шта то конкретно значи, видеће се и чути за који дан — кад Бејкер почне да обилази краљеве, шеике и осталу демократски изабрану власт у Египту, Израелу, Турској, Сирији и Ирану.
Сл. ПАВЛОВИЋ
Фатална |Садам се састао са помоћницима
процена
| Садам Хусеин све до по-
следњег тренутка није очекивао да ће мултинационалне снаге почети рат против Ирака — пише Примаков у „Правди“
Москва. — Садам Хусеин, све до последњег тренутка, није очекивао да ће мултинационалне снаге почети рат против Ирака. То је била још једна његова погрешна процена, овај пут фатална. Ове оцене износи академик Јевгениј Примаков у „Правди“, која објављује дневник његових сусрета са ирачким председником. Примаков је дугогодишњи познаник Садама Хусеина и за све време кризе у Заливу три пута се састао са ирачким председником. После почетка ваздушних напада на Багдад, које Садам Хусеин није очекивао, уследиле су оптужбе из Багдада на рачун Москве. Совјетски Савез је оптуживан да је „упалио зелено светло за рат Уједињених нација против Ирака“. .
Прекидом рата — закључује Примаков — почиње „веома тешка етапа“ ликвидације кризе у Заливу. Одлучујућу реч сада имају политичари — закључује
Примаков. пл (Танјуг)
Једна од ретких потврда да је ирачки председник још на власти
' Багдад. — Ирачани се полако враћају нормалном животу, док власти настоје да нормализују снабдевање водом, струјом и да усвоје планове о поновној изградњи онога што је претходних недеља срушено у офанзивама мултинационалних снага.
Снабдевање струјом и водом је нормализовано у четири северне провинције Ирака, које иначе нису биле тешко погођене бомбардовањем. Ирачке власти формирале су специјалне комитете који су задужени за реализацију „широких и интензивних планова“ обнове.
Ирак је такође саопштио да ће вода за пиће у Багдад стићи током идуће недеље. Ирачки радио каже да су „у току напори и за обнову телевизијских програма, за поновно успостављање транспорта и градског саобраћаја, као и за поновно отварање школа, које су затворене од када је почео рат“.
“ Радио такође извештава да се ирачки председник Садам Хусеин састао са својим помоћницима, са министром за информације Латифом Насифом ал Дашемом и са замеником шефа Генералштаба Абдул Сатаром Ахмедом ал Маанијем, да би се са њима договорио о обнови радио и ТВ служби у целој земљи. Садам се, иначе, пред нацијом није појавио од уторка и не зна
се где је. Страни посматрачи примећују да су у последњем сусрету са њим — о чему је јављено само преко радија — није појавио начелник Генералштаба, већ његов заменик.
Ирачки радио упозорио је ста-
новништво да престане да пуца у ваздух у одушевљењу због окончања рата и запретио да ће према онима који прекрше то упозорење, _бити — предузете „стриктне мере“.
Немири у источном Ираку
Техеран. — У источним ирачким градовима Ал Амари и Али Гарбију народ је протеклих неколико дана демонстрирао против режима у Багдаду — јавила је државна иранска новинска агенција, позивајући се на изјаве пребеглих сведока.
Избеглице тврде да су у та два града, недалеко од Ирана, групе Ирачана извикивале пароле против вође Садама Хусеина и
НА ОСТРВУ ФАЈЛАКА
Заробљено 1.400 ирачких војника
Ријад. — Америчке трупе јуче су на заробиле више од хиљаду ирачких во да је острво у потпуности под њихово
тед прес.
Бригадни генерал Ричар Нил изјавио је на јуче гу у Ријаду да су амерички морнарички хеликоп летали острво Фајлака и преко звучника обаве
на то стратешки важно острво у кувајтском зал Ирачана, међу њима и једног бригадног генер
на антивладине немире.
осуђивале његову „погрешну политику“ у Заливу.
Демонстрације су мирно завршене, без интервенције по окРрутности познате ирачке тајне полиције. |
Ирански извештај наговештава да се ирачкој влади лоше пише. Незадовољство због узалудног рата, чини се, захватило је и досад безгранично лојалне снаге безбедности, чим оне не реагују
а кувајтском острву Фајлака јника, али још нису сигурне м контролом, јавља Асошије-
рашњем брифинтери два дана надштавали ирачке војјуче ујутро искрцале иву и заробиле 1.405 ала и 89 официра.
ХОСНИ МУБАРАК ( БУДУЋОЈ _ САРАДЊИ МЕЂУ АРАПИМА
План од девет тачака
Каиро. — Египатски председ. ник Хосни Мубарак предложио“ је јуче план од девет тачака, као полазиште за будућу сарадњу међу Арапима, након завршетка рата у Заливу.
На седници оба дома египатског парламента, посвећеној ослобођењу Кувајта, шеф египатске државе нагласио да је палестинско питање кључ за постиздње мира и стабилности на Блис_ ком истоку.
Мубарак је окривио ирачког председника Садама Хусеина због тога што је инвазијом на Кувајт „створио дубоки расцепу арапском свету и довео стране силе у подручује Залива“.
Девет тачака у Мубараковом плану позивају на: Опраштање освете; Васпостављање узајамног поверења; Постављање националних и пан—арапских циљева и блиско узајамно обавештавање међу арапским лидери ма о намерама и плановима које имају; Договор о постизању без бедности и сарадње у арапском свету; Елиминисање наоружања за масовно уништавање, посеб, | но хемијског, биолошког и нуклеарног, на целом Блиском ис | току, укључујући и у Израелу, Решавање арапско— израелског конфликта, пре свега палестин, | ског питања; Јачање демократ ских процеса у арапском светун | Одбацивање тезе да је оно што.
; се дешавало од ирачке инвазије ЈЕ
на Кувајт пре седам месеци има: | ло везе са сукобом запада и ис тока, муслимана и не муслима на или са оживљавањем крсташ: _ ких ратова. 4
Према оцени политичких по, сматрача у Каиру, јучерашњим говором је Мубарак себе јасно наметнуо као вођу арапске на“ ције, после војног пораза Садама | Хусеина, који је имао нескрипене амбиције да себе и Ирак дове:_ де у средиште арапског света,“ (Танјуг)
ДОГОВОР: ПРЕДСТАВНИКА СВИХ ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА У АЛБАНИЈИ
i
О споменицима Хоџе одлучиће ново собрање
Охрид. — Представници свих политичких партија Албаније, укључујући и владајућу Партију рада, договорили су се са ше фом државе, Рамизом Аљијом, да о судбини срушених споме ника Енвера Хоџе и свих симбо_ ла везаних за његово имс одлу“ чи нови састав Народног собра“ ња који ће бити изабран на сло: бодним, демократским избори“ ма, заказаним за 31. март.
Мајка Тереза у Тирани
Тирана. — Добитница Нобе“ лове награде за мир, Мајка Тер за, пореклом Албанка, допутове“ ла је јуче у Тирану, где ће отво рити добротворну установу, јан“ ља АТА.
Хоџин наследник Рамиз АЛИ ја, који опрезно иде путем Ре форми, пре неколико месеци је укинуо забрану исповедања Ре ·pe. пелтан ври зиегтинит ари утивиртлаЕвин те
Како синоћ јавља Албански телевизија, сви политички су0' јекти те земље подржали су Н7 поре привременог Председни“ ког савета да стабилизује земљу на политичком, економском социјалном плану.
Договорено је, такође, да митинзи и други јавни скупо“ организују само у функцију предстојећих – избора, односно представљања програма полу тичких партија. Приметно је /' је то нешто блажа варијанта односу на претходни став Пре седничког савета да митин“ треба сасвим обуставити.
Од пре неколико дана, иначе најважнија опозициона партиј! ДПА поново држи митинге == : че је то било у граду Буке. нјуг) \
PREDUZEĆE
ОНО ВАМ НУ, пословно ЗЕН ТЕЛЕФАКС; ТЕЛЕФОН; АУТ. СЕКРЕТАРИЦА; КОПИР ево — ИЛИ 71210 Добром 6 Тел/факс: ДЦ 071/490-932
све у једном | GUIS FAX ur МА — 128
Цена само: 16.920,00 Гаранција 12 месеци + Ссупергаранција Сервисна мрежа у УЏ