Борба, 06. 03. 1991., стр. 8
8 SREDA, 6. MART 1991. GODINE
UOČI MIRA U ZALIVU
Skriveno lice rata
Huduće katastrofe se rađaju iz očajanja koje se širi. zbledeće sećanje na zločine Sadama Huseina, ali će ostati u istoriji da je prkosio jačima od sebe i bio raz-
bijen bez milosti.
kskluzivno za „Borbu“ i „Dagens niheter“
| Stokholm. — Video sam na televiziji zarobljene iračke vojnike. Sedeli su na zemlji, mnogi zgrčeni, presamićeni. Jedan uspravan čovek, pobednik, ušao je u vidokrug noseći nešto nalik mreži u kojoj se nalaze okrugli predmeti — уегоvatno hleb.
_ Čovek je bacio kao glave velike prudve među zarobljenike u pesku, Oni se odmah baciše na hranu, otimajući, rvajući se jedan s drugim. Onaj što bi dobio parče, seo bi sa strane, sam i jeo.
Setio sam se džeka Londona i onih poludivljih pasa sa Aljaske. Kad bi im hrana stigla, nastalo bi režanje, otimanje, krvavi očnjaci.
Kao mnogi drugi okrenuo sam glayu, ponižen što, lično bezbe-
— Ulof Lagerkranc je čuveni švedski književnik, autor tridesetak knjiga — romana, eseja, biografija itd. od kojih je možda najčuvenija njegova biografija Augusta Strindberga. Lagerkranc je bivši glavni urednik „Dagens nihetera“ i nekoliko književnih časopisa. re ir Kar uu et Tera re iri ar =P auuu muze Fr Ye 271 la am dan, gledam ljude pretvorene u životinje. Detalj velike slike
To što smo videli bila je laž. Zarobljenici su prvo što je kamerman video kroz svoja sočiva. Za-
5 7: SUROVO ЈЕМЈЕ:
na uništavaju nervni sistem onih koji još žive. Koliko god da je ova slika užasna, ona čini samo detalj velike slike gde se sredina, centar, groteskno nasilje, istinsko lice rata nikad ne vide.
Još surovija je jedna druga misao. Krajem 18. veka, evropski trgovci na zapadnoj obali Afrike plaćali su za zdravog, dobro razvijenog crnog roba — dve puške, dva sanduka olova, šest kremenjača i bure rakije. Za prodavca, kralja ili poglavicu, puške su bile neophodna roba, jer su uz njihovu
rač 1 VOjnICI р'
robljenici su deo celine koji služi pomoć mopli da savladaju neprijada bi se njime sakrilo on što se za- teljska plemena. Tada je prodavaista događa: bombe koje raznose u njem zarobljenika kao novog robvazduh živa tela, ili za sva vreme- lja finansiran nastavak rata.
J
O toj vezi između rata i ropstva govori u svojim knjigama o Africi Englez Bejzil Davidson. Oružje uneto iz Evrope u Afriku ipak nije bilo dovoljno dobro za odbranu protiv stranih upadača. Proizvođači oružja u Šefildu ili Ruru uvek su imali bolju opremu za svoju ličnu upotrebu.
U istoriji kolonijalizma — kao i celokupnoj istoriji, uostalom —d
reč je o različitim tehničkim nivoima. Hrabrost i odlučnost postoji
na obe strane, ali je oružje odlučilo ishod. Osvajači su se prvo obogatili prodajući drugorazredno oružje, koje bi kasnije izbili kupcu iz ruku svojim boljim oružjem. Odličan posao! Događale su se
im mar
krajem 19. veka u Africi bitke u kojima bi poginulo i deset hiljada crnih, dok Englezi ne bi izgubili ni jednog čoveka. I svejedno takve pobede bi bile predstavljane kao herojske.
Žrtva starog trika
Irački vojnici u pesku ponavljaju u ogromnom obimu ono što se događalo u onim vekovima kad je Evropa bacila pod noge gotovo celu zemljinu kuglu. Nemačka, Francuska, Sovjetski Savez i SAD su prodale oružje Sadamu Huseinu. Taj posao ga je ruinirao. Kad je hteo da upotrebi ono što je kupio, pokazalo se da je sve bezvredno.
POLITIČKE PODELE U ČEŠKOSLOVAČKOJ
Zemlja sa
nepredvidivom prošlošću
Da li se danas u Češkoslovačkoj još jedanput prepravlja istorija? Na ovo pitanje
se najčešće odgovara neod
Ako postoji zemlja sa nepredvidivom prošlošću, onda je to, dakako, Češkoslovačka. Tako je nedavno reagovao poznati češkoslovački prognostičar, · Miloš Zeman, na česic revizije istorije u njegovoj domovini. Zemanove riječi su, naravno, shvaćene različito: kao duhovita (ponegdje i nelogična) dosjetka, ali i kao kvalifikacija političkih podjela u zemlji.
Sve revizije u prošlosti, prema ocjeni ozbiljnih istoričara, uvijek je neko dirigovao. U minulih pet десетја 1 — sada, takođe. Njćmački okupatori su to radili pedantno od 1939. do 1945. Zatim je
došlo vrijeme liberalnih rodoljhba;n
(1945), ortodoksnih ·staljinista, (1948), komunista-reformista (1968) i tzv. neostaljinista u posljednje dvije decenije — sve do baršunaste revolucije u novembru 10BO..
Postoji li danas revizija istorije u Češkoslovačkoj?
Na ovo pitanje sć najčešće odgovara neodređeno: ima i nema. Primjera radi, najveći broj slovačkih nacionalista nastoji da oživi sjećanje na „najveću pobjedu“ klerofašističke slovačke države (1939-1945) i njenog vođu popa Tisa. Za slovačke nacionaliste (ne samo najzagriženije) slovačka ratna država je legenda, pop Tiso je mučenik, a predsjednik Beneš, koji je 1947. potvrdio smrtnu presudu ratnom zločincu Tisu, nije ništa drugo nego zločinac.
Opasne političke podjele
Kad se ovakvim pojavama dodaju (a đodaju se) hiljade novih naduvanih, tobože zasluženih istorijskih imena, kojima se vješto zamjenjuju mnoge, takođe izmišljene „istorijske veličine“ decenija, stvara se opšti međuljudskim odnosima. To je,
Ljubav
prvi pogled
: a Prijatelji Mihaila Gorbačova iz njegovih studentskih dana prvi put govore o tome kako je današnji šef sovjetske države upoznao i kako se zaljubio u Raisu. Vladimir Liberman, njegov blizak prijatelj na moskovskom univerzitetu, kaže da je bilo očigledno da su se zaljubili na prvi pogled, u fakultetskoj dvorani za ples.
_ _„Sve,do tada Mihail nije pokazivao neko posebno interesovanje za devojke“, priča Liberman. „Ali tog dana plamen ljubavi se iznenada zapalio“.
„Bilo je to 1953. godine, i u to vreme Mihail je, po svemu sudeći, bio vrlo ozbiljan mladi čovek. „Većina studenata mnogo je psovala i jurila za svakom lepom devojkom. Mihail nikad nije opsovao, nikad nije trčao za devojkama, i u розејku smo ga smatrali vrlo čednim. A onda smo shvatili da je to u njegovoj prirodi, i da nije imitirao ostale. Bio je neobično dostojanstven“. "U biografiji „Gorbačov“, koju će biaviti britanska izdavačka kuća
atto and Windus“, Gerd Ruge jedina druga Mihailova jednom
kaže da je чета за koju se zna bila s ~
„a ј"
iz minulih,, haos u ,
NEPOZNATO O POZNATIM
ređeno: i da, i ne
prema ocjeni doktora Jozefa Veliške, tempirana bomba u rukama nćsvjesne djece.
Takvih „bombi“ u Češkoslovačkoj ima mnogo. Doduše sve je manje tzv. dvorskih istoričara koji su istoriju pretvarali u sluškinju moćnika, ali se naglo povećao broj stranačkih čelnika sa opasnim ambicijama da posljednji donose istorijske zaključke. Recimo, iz novije istorije se izbacuje gotovo sve Što nije vezano za Masarika, izbori iz 1948. nazivaju se „komunističkim pučom“, a kriza 1968. „pokušajem liberalizacije“.
"Ipak, od svega su najopasnije, političke::podjele. Pokušaji' otcepljenja Slovačke su poznati. Metodi su slični kao u Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Sloveniji ili Hrvatskoj, na primjer. Ministarstvo za inostrane poslove te republike je umjesto sebi ravnim republikama u drugim državama, ponudilo međudržavne razgovore i međudržavne sportske susrete. Slovačka bokserska reprezentacija traži susret sa jugoslovenskom bokserskom reprezentacijom, kao što je tražila i litvanska.
Istorijske zablude
Učestali zahtjevi slovačkih nacionalista za otcjepljenjem republike stvorili su pokret koji prijeti razbijanju Češkoslovačke i još gore, tvrdi doktor Vališka, pogoduje otvaranju vrata nacionalizmu, šovinizmu, a možda i — fašizmu. Pored razmišljanja o prekrajanju granica unutar Češkoslovačke, pojavile su se i ambicije za pomjeranje granice sa Sovjetskim Savezom. Slovački separatisti traže vraćanje Prikarpatske Rusije koja je od 1918. do 1945. pripadala Češkoslovačkoj. Šta pretpostavlja čeprkanje po međudržavnim granicama u novim uslovima življenja u Istočnoj i Srednjoj Evropi, nije teško odgonetnuti.
na
MLADI 1 ZALJUBLJENI: Mihail i Raisa, davno
ženom koja danas radi u Moskvi kao advokat. Ruge otkriva da ga je ona pozvala u stan da ga upozna sa roditeljima. On je s puno pažnje slušao dok je svirala Rahmanjinova i „pokušavao“ je da pevuši melodiju. Ta žena, koja nije želela da joj se objavi ime, seća se: „Za nas, moskovske snobove, on je bio momak sa sela“.
U braku je Gorbačov bio sasvim „novi čovek“. Prijatelji tvrde da bi jedva ponešto popio, čak i na
Jedan nacionalizam za sobom povlači drugi. Moravska je danas region u sastavu Češke republike nekad je zakratko bila i republika. Međutim, kako vrijeme odmiče| sve se više javlja nostalgično pozivanje na Veliku Moravsku, koja jel nestala još početkom 10. vijeka. Taj istorijski presedan, dakle, ta nekadašnja Velika Moravska služi za otvaranje procesa za formiranje samostalne države.
Istorijske zablude je uvijek pod-| grijavalo rukovodstvo, pa i današnje. Neki nesporazumi su postali komični: svađaju se, na primjer, češkoslovački socijalisti i socijaldemokrati ko je od njih 1948. bio
|. veća opozicija komunistima. Me-
đutim, i jedni i drugi prećutkuju da su ih komunisti ostavili da vegetiraju 40 godina kao dobre sluge. Ili članovi Narodne stranke se uporno prepiru da li da se izjasne za duhovnu zaostavštinu predsjednika Masarika, a poznato je da on i nije bio baš naklonjen toj stranki.
Danas se sve češće postavlja pitanje državnom rukovodstvu zašto je, a ne da li je, opterećeno iluzijom o svjetskom značaju Češkoslovačke? Naime, Češkoslovačka se ističe kao most između Istoka i Zapada. Na tome insistira državno rukovodstvo sledeći filozofske koncepcije predsjednika Masarika. O tome svjedoče i neki spoljnopolitički potezi Češkoslovačke u posljednje vrijeme.
Na sve to, naravno, ima različitih gledanja. Poznati politolog dr Ivan Svitak, nastojeći da ocijeni mnoge pokušaje u zemlji da se ponovo otkriva ili ponovo stvara sopstvena istorija, rekao je sljedeće: „Vlada želi da ide naprijed sa programom za povratak kapitalizmu, Evropi, Masariku. dakle, idejnom i političkom opremom koja je adekvatna današnjici kao parna mašina kosmonautici“.
Dragan VUKČEVIĆ
svom venčanju, da je često odlazio u biblioteku, recitovao poeziju, pomagao supruzi u pranju sudova. Većina je smatrala da je Raisa inteligentnija od njega, mada iz principa nije htela da mu pomaže na studijama prava.
Kad je o Raisi reč, Ruge citira kolegu Mihaila Sergejeviča koji se seća da je ona uporno odbijala da
se fotografiše. „Govorila je da nije.
fotogenična“, kaže. Bože, kako se promenila. (The European)
ONA U O RAM M NO Uhapšeni sovjetski građani
U Titogradu je uhapšeno 27 sovjetskih građana optuženih za neza-
konitu trgovinu i prostituciju. biti proterani iz Jugoslavije.
U najskorije vreme pomenuti građani će
To su prvi rezultati zajedničke racije koju su obavili pripadnici službe unutrašnjih poslova i tržišni inspektori Crne Gore. Taj poduhvat je
imao za cilj, da se u Crnoj
Gori likvidira „crno tržište“ artikala, radne
snage i „žive robe“, na kome su jednu.-od glavnih uloga igrali građani iz
zemalja Istočne Evrope.
(IA Novosti)
* „Vreme je da mlada generacija
„Bojao sam se samo jednog, da ne razorim zemlju, da je ne gurnem u provaliju! Eto čega sam se bojao, a taj strah me ne napušta ni dan-danas" — izjavio je Nikolaj RIŽKOV, bivši sovjetski premijer, u intervjuu koji je dao listu „Pravda“. Nikolaj Rižkov smatra, da se „u
U Žiži Marjan Kšaklevski,
predsednik sindikata „Solidarnost“
preuzme kormilo“. Tim rečima je nedavno izabrani predsednik Poljske Leh Valensa čestitao svom nasledniku Marjanu Kšaklevskom izbor na čelo legendarnog poljskog sindikata „Solidarnost“. Valensa, koji je postao slavan rukovodeći deset godina „Solidarnošću“, izbor nasledniku nije čestitao lično, već telefonom. Možda je to i razumljivo ako se ima u vidu da izbor Kšaklevskog na čelo sindikata, poslednjih dana februara, predstavija iznenađenje i da je usledio očigledno protivno volji do sada svemoćnog Valense koji se zalagao za dva kandidata iz svog Gdanjska. цца 350 и 600 мг
Kšaklevski, 41, ne pripada tzv. „gdanjskoj mafiji“ kao što joj pripada desetak članova nove vlade, većina novoimenovanih državnih ministara u predsedničkom uredu ili novi direktor televizije. Kšaklevski je bio aktivan, i ne preterano upadnjiv, u regionalnoj organižaciji „Solidarnosti“ u Šljonsku, ne pripada krugu vodećih ličnosti
— почетна цена
„prvog trenutka“ (sa početka локал бр. 04,
80-tih), niti je pre dve godine pri-
sustvovao okruglom stolu na ko- JIOKaJI бр. 11,
me je izborena ponovna legalizaci- локал бр. 24,
ја уво ноар i Kb, локал бр. 515 Ipak, on je aktivista sindikalne локал бр. 33,
organizacije od njenog osnivanja. Pre deset godina ovaj diplomirani informatičar osnovao je prvu ćeliju „Solidarnosti“ u odeljenju za automatizaciju industrije Akademije nauka. Posle zabrane „Solidarnosti“ nastavio je da predaje na Politehničkoj školi u Katovicama, ali je 1984. — kada je, otkrivena ilegalna štamparija kojom je rukovo-| | dio — uhapšen i odsedeo je nekoliko sedmica u zatvoru.
Na vrh „Solidarnosti“ popeo se tek krajem prošle godine kada je veliki deo rukovodilaca sindikata prešao iz Gdanjska u Varšavu sa novoizabranim predsednikom Valensom kako bi tamo preuzeli dužnosti u vladi. Kšaklevski, intelektualac iz industrijskog područja na jugu zemlje, preselio se sa ženom i dva sina u grad na Istočnom moru i u sindikalnoj centrali preuzeo je odeljenje koordinacije što predstavlja ključnu poziciju u „Solidar-j, nosti“.
Sa dolaskom Kšaklevskog па čelo „Solidarnosti“ gotovo su si-| gurni sukobi sindikata sa vladom koju je, zapravo, sastavio Valensa. Naime, deviza novog predsednika glasi: „Povratak sindikalnom radu“. Pod dosadašnjim rukovodstvom peclektričara iz gdanjskog |. brodogradilišta u prvom planu je bila politika. Zato su za poljski sindikat još strani pojmovi kao što šu tarifni ugovori ili radnički saveti. Tako novog šefa očekuje veliki posao. Rukovodiće se, pre svega, zapadnim uzorima. On nije spreman ni dalje da prihvata da oštar program ozdravljenja privrede pada pre svega na leđa radnika i penzionera. Mit „Solidarnosti“, kaže sam Kšaklevski, treba svesti na razmere normalne sindikalne
organizacije.
локал бр. 42, локал бр. 44/1, локал бр. 44/2, локал бр. 44/6, локал бр. 44/7, локал бр. 4478, 12) Локал бр. 44/9, 13) локал бр. 44/10,
081/44-686, 44-332 и
5. 2.
цене простора који лицитира
Naš zapadnjački svet, ako ne ı muslimanski, saglasan' je o tome da je Sadam Husein bandit. Možemo da se tešimo time da je on postao žrtva jednog starog trika, jednog fantastično uspelog puča.
Moćnici se bogate i pobeđuju sada, kao i uvek, i kite se na svojim trijumfalnim kočijama frazama o pravdi i miru. Ali rastojanje između moći i bespomoćnosti čini mi se ovog časa većim nego ikada. Celu jednu naciju bombarduju ljudi koji sami ništa ne gube. To mora tako da bude, kaže razum, jer je tehnika uzela takav zamah i takav tempo da je samo bogati mogu pratiti u tom taktu.
U ovom trenutku ja sedim i buljim u ekran mog kompjutera koji
Čega se plaši bivši premijer
takvoj jednoj državi kao što je naša ne mogu praviti nagli zaokreti“.
Bivši sovjetski premijer je primetio da je ispoljena brzopletost prilikom rasformiranja pređašnje vlade, jer sve do sada ne postoji prava predstava o tome, šta je to Savezni ugovor. Ne postoje ni određeni stavovi u pogledu budućih
MII. „ЛОВЋЕНИНВЕСТ“ Д.О.О. ТИТОГРАД |
"ОГЛАШАВА ЈАВНУ ЛИНИТАЦИЈУ _ ЗА ПРОДАЈУ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА У ПОСЛОВНОМ ЦЕНТРУ „КРУШЕВАЦ“ У ТИТОГРАДУ А. КАНЦЕЛАРИЈЕ на 1 спрату, уређен простор — површина 956,33 мг, дељив у две целине: — почетна цена 2500 ДМ/мг
| Б. КАНЦЕЛАРИЈЕ на П спрату, уређен простор — површина 487,00 мг ·
2500 ДМ/мг
Ц. ЛОКАЛИ у приземљу, неуређен простор 1) Локал бр. 18 површине 76,18 мг, почетна цена 205,686 ДМ 2) Локал бр. 36 површине 81,15 мг, почетна цена 219,105 ДМ
Д. ЛОКАЛИ у сутерену, неуређен простор
површина 32,40 мг, површина 45,00 мг, површина 52,12 мг, површина 25,60 мг, површина 126,80 мг, површина 101,88 мг, површина 27,28 мг, површина 24,31 мг,
површина 23,37 мг,
површина 23,72 мг, површина 24,36 мг, површина 17,50 м», површина 14,97 мг,
41-182
у или на телефон:
“ i)
Izlazak ip letargije
' 1
DIPLOMATSKA |BEJRUTA
Jerusalim, Libanski Elijaz Hravi najavio je Nai diplomatsku akciju Bejru Ц obezbeđivanju podrške аб 4 punom primenom rezolucije 5 || ta bezbednosti 425 o povl 4 izraelskih trupa ва juga ша
U izjavi libanskom radiju H je rekao da je „sazreo trenutak Liban od UN i međunarodne nosti zahteva punu i neod| primenu uslova rezolucije 4} Ovaj dokument, izglasan u s, skoj organizaciji još 1978. goij nakon jedne od uobičajenih i; skih „ograničenih agresija na ban“, zahteva „hitno, neodlož,.. bezuslovno povlačenje izraćhik, trupa“. |
Izrael se, međutim, nikada
%
za sekundu postiže ono o čemu moja pisaća mašina pre dve godine nije mogla ni da sanja. Naravno, mora da bude tako kako je sada bilo u Iraku. Ali šta misle i osećaju oni siromašni ljudi širom sveta koji shvataju da su se našli u situaciji nikada goroj u istoriji?
Buduće katastrofe se rađaju iz očajanja koje se širi. Izbeledeće sećanje na zločine Sadama Huseina, ali će ostati u istoriji da je prkosio jačima od sebe i bio razbijen bez milosti.
Kod moćnika — što će reći kod nas — uz pomoć će rasti i bezosećajnost i žeđ za zlatom će biti prefarbana našim uobičajenim rečima za čast: sloboda, demokratija, pravednost. Ulof LAGERKANC
zadržao je „bezbednosnu koju kontroliše uz pomoć
Izrael je juče odbacio svaki, misao 0 povlačenju svojih trui te zone, uz obrazloženje da ,li
| 1
banskih islamskih milicija day, padaju teritoriju Izraela“, U vreme, Izrael traži da 0 jugu || na pregovaraju predstavnici Izraela i Libana što je, u ovom nutku, za Bejrut neprihvatljivo,
očigledno ohrabren zahtevima padnoevropskih zemalja, pre, ga Francuske, da se pitanje i
ske okupacije juga Libana nađi „paketu“ problema koji: će sen
odnosa sa republikama. Nikolaj Rižkov smatra da je neophodno postojanje centralne vlasti, a da će poimanje svih pitanja skopčanih sa odnosima na relaciji centar savezne republike pomoći da se odgovori i na ključno pitanje: kakva treba da bude centralna vlast?!
(AI Novosti)|
arapske zemlje.
ri
њ ~
почетна цена 81.000 ДУ почетна цена 112.500 ДИ почетна цена 130.300 ДУ почетна цена 64.000 ДИ почетна цена 317.000 ДИ почетна цена 252,700 ДИ почетна цена 68.200 ДУ почетна цена 60.775 ДИ почетна цена 58.925 JM почетна цена 59,300 ДУ почетна цена 60.900 JM почетна IleHa ~ 43.750 JM почетна цена 37.425 Ду
Плаћање у динарској противвредности, по средњем су ДМ ; Лицитација ће се одржати у петак 08.03.1991. а негира 1200 ACOBI на градилишту Пословног центра у Титограду. | Право учешћа на лицитацији имају сва правна и физичка лица Понуђачи су дужни да на име СИА. пре ДРГАВИЈЕ уплате 5% од почетне ју. Кауцију треба уплатит Е „Ловћенинвест“ бр. 20100-681-17629 њи СДК Тито грал тлизин плати ње Предузећа, ул. Јована Томашевића бр. 09 у Титограду. Понуђачима та не куп! простор кауција ће бити враћена у року од 5 дана | жиро-рачун а наредног радног дана ако је уплаћена на благајн Кауција неће бити враћена понуђачима кој 0 i WOW простора који су Или код каков линитаније оду |X онуђачи који на лицитацији купе послов | вредности уплате одмах Ga POVELA vdbaop NO a LO OI уговор 10% приликом примопредаје кључева. | Пословни центар „Крушевац“ се налази на Булевара „Радоја Дакића“ у делу града Радио-Телевизије Црне Горе. Објекат је у завршној усељавање је планирано до краја априла 1991. године | Заинтересовани понуђачи могу разгледати објекат и | документацијом 5, 6. и 7. марта у времену од 11 до 14 Детаљније информације: СМП „Ловћенинвест“ јована Томашевића бр. 9 у Титоград
уколико је уплаћена на
уговора, 40% до 15.04.1991. године У
раскрсници Јужног булевара И | „Преко Мораче“ — код Дома _ фази грађења и његово
упознати се са пројектно“ часова.
povukao, a nakon agresije mal ban 1982. godine na jugu Liby,
ške, pretežno hrišćanske milicj, — „armije južnog Libana" (Sla,
ska armija još nije u Stanju | spreči Palestince i pripadnike},
|
Hravi je akciju Libana naj
| vati u okviru široke bliskoisto mirovne inicijative koju najavljj, SAD, Zapadna Evropa i umem
“