Борба, 19. 07. 1991., стр. 15

aaa

Vet knjige

БОРБА

ihail Bahtin je jedan od onih. teoretičara književnosti dvadesetog veka čije su gotovo |

sve knjige prevedene na srpskohrvatski ·jezik. Uz to se mora imati u vidu i okolnost da je Bahtinova teorijska misao, posebno ona koja se tiče proučavanja proznih tekstova, naišla na veoma plodan odjek u našoj sredini i da je, u mnogo čemu, pomogla razvoju naše književno-teorijske misli. I ma koliko se nekome moglo učiniti da studija Autor i junak u estetskoj aktivnosti nema značaj koji imaju neki drugi Bahtinovi radovi, ne sme se gubiti iz vida činjenica da se i ov de Bahtin bavi jednim uistinu krupnim pitanjem koje su nova teorijska učenja pretvorila u jedno od ključnih pitanja proučavanja književnosti. Svi noviji pokušaji osvetljavanja kompozicije proznog teksta bili su suočeni sa razmatranjem

uloge autora ili junaka, može se govoriti

0 ovoj ili onoj vrsti pripovedanja. Zbog

toga mi se čini da će ova Bahtinova stu-

dija na neka od pitanja u ovoj oblasti da-

ti završni odgovor, pogotovo kad se ima

u vidu da i u ovoj studiji Bahtin govori iz perspektive koja nije samo književno-teorijska. Moglo bi se reći da, u razmatranju problema odnosa autora i junaka, Bahtin polazi od činjenice da „autor kao momenat umetničkog dela nikad se ne podudara sa junakom, dvojica su, ali među njima nikad nema načelnog suprotstavljanja, njihovi vrednosni konteksti su istorodni, nosilac jedinstva života — junak i nosilac jedinstva forme — autor pripadaju istom vrednosnom svetu“. Kao što vidimo, Bahtin posebno insistira na to-

„me da su vrednosni konteksti autora i ju-

naka istorodni i da zbog toga oni pripadaju „istom vrednosnom svetu“. Jednom rečju, Bahtin nastoji da nam pokaže kako ćemo, najpre, izbeći lošu naviku da izjednačavamo autora i junaka, ali i kako ćemo moći da uočimo jednostavnu činjenicu da oni pripadaju istom vrednosnom svetu, vrednosnom svetu koji konstituiše autor. Zbog toga Bahtin na jednom mestu kaže: „Na samom početku našeg istraživanja uverili smo se da je čovek organizujući formalno-sadržajni centar umetničkog viđenja, i to dati čovek u njegovoj stalnoj pristutnosti u svetu. Svet umetničkog viđenja je organizovan svet, sređen i završen, on to nije u zadanosti i smislu datog čoveka kao njegovog vrednosnog okruženja: vidimo kako oko njega nastaju umetnički značajni momenti i svi odnosi — prostorni, vremenski i smisaoni“. |

Nikako ne smemo smetnuti s uma da Bahtin insistira na jednostavnoj činjenici da umetničko delo nije neutralno prema svetu u kome nastaje, da je ono uvek jedna vrsta vrednosnog odgovora na pojedine pojave u tom svetu. Otuda je bilo go-

PETAK, 19. JUL 1991. GODINE

književne studije

Vidokrug autora i junaka

Mihail Bahtin: „Autor i junak u estetskoj aktivnosti“, „Bratstvo-jedinstvo“, Novi Sad, 1991, prevod Aleksandra Badnjarevića

tovo neizbežno da Bahtin uporedo govori i o centru „formalno-sadržajnog“ umetničkog viđenja, i o tome da se to viđenje uvek javlja kao viđenje izvedeno u granicama jednog jasno ocrtanog vidokruga. Konkretne vidove vrednosne orijentacije junaka i autora Bahtin razmatra polazeći od najvažnijih momenata —

prostora, vremena i samog smisaonog „punjenja“ junaka.

Gotovo sva moderna proučavanja književnosti u središte svog interesovanja, između ostalog, postavljaju samu organizaciju prostora i različite vidove junakovog odnosa prema prostoru. Vodeći računa o tome da je bilo kakvo celovito

predstavljanje junaka nemoguće izvan precizno ocrtanog prostora, Bahtin daje jednu razgranatu analizu različitih aspekata odnosno junaka i prostora. Posebno je važna tipologija opažanja tela u prostoru i vrednosna zasnovanost svakog od tipova. A kao što znamo, Bahtin je i inače jedan od onih proučavalaca književnosti koji su veliku pažnju poklanjali analizi modela kulture (setimo se, samo za trenutak, njegove analize modela kulture srednjog veka), tako da je i njegova tipologija opažanja tela u prostoru zasnovana na mnoštvu pojedinosti koje odlikuju pojedine modele kulture.

U analizi junakovog kretanja kroz prostor Bahtin je izgradio pretpostavke i za jednu drugu analizu — analizu junakovog kretanja kroz vreme. Ako je predmetni svet neka vrsta okruženja junakovog tela, onda je vreme, kako bi Bahtin rekao, orkuženje junakove duše. Način na koji nam autor predočava junakovo kretanje kroz vreme mora biti takav da jasno osetimo sve modalitete junakovog unutrašnjeg života i da postanemo svesni njihove veznosti za vreme. Zbog toga je Bahtin nastojao da prikaže šta sve može postati element junakovog unutrašnjeg života i kako se pojedini vremenski trenuci preslikavaju na junakov unutrašnji svet. Otuda mi se čini da je Bahtin izgradio pretpostavke za razumevanje onog vida moderne proze koja je, do kraja, okrenuta junakovom unutarnjem svetu, koja, gotovo u potpunosti, nastoji da nam opiše sklop tog sveta. Prelazeći na analizu „smisaone celine junaka“, Bahtin kaže: „Do sada smo razmatrali uslove pri kojima prostor i vreme čoveka i njegovog života postaju estetski značajni: estetsko značenje dobija i junakova smisaona orijentacija u postojanju, unutrašnje mesto koje on zauzima u jedinom i jedinstvenom događaju postojanja, njegova vrednosna pozicija u njemu“. Junakova smisaona orijentacija u postojanju, prema Bahtinovom uverenju, direktno je vezana i za sam oblik umetničkog govora, pa je, stoga, on tu orijentaciju posmatrao, pre svega, iz one perspektive koju obrazuju „samoobračun — ispovest, autobiografija, lirski junak, biografija, karakter, tip, stav, životopis“.

Moglo bi se reći da je i u ovoj studiji Bahtin nastojao da se kreće u jednom široko ocrtanom istraživačkom vidokrugu i da je stoga, povremeno, doticao stvari koje su detaljnije razgrađene u njegovim studijama o Rableu, Dostojevnskom ili, _ pak, u teorijskim ogledima. Za razliku , od drugih Bahtinovih književnih studija, studija „Autor i junak u estetskoj aktivnosti“ je odveć obeležena jednom vrstom teško prozirnog fenomenalnog žargona. Ali, čak i tada, Bahtin uspeva da osnov-

ne postavke jasno izloži. : Radivoje MIKIĆ

arhitektura

biografije

Rapa у

tika

ublicis

Ivan Štraus: „Arhitektura u Jugoslaviji 1945-1990“, „Svjetlost“, Sarajevo, 1991. str. 276, cena 550

Кит Кегзгеп: „В!гтагк | пјеро- vo doba“, reprint prema Nolitovom izdanju iz 1936. „Novo de-

lo“, Beograd, 1991. str. 357, cena 700

“Dejvid Martin: „Mreža dezinformacija“, Prosveta, Beograd, „1991. str. 449, cena 760

· Sergej Jesenjin: „Isidora Dun-

kan — život i ljubav“, BIGZ, Beograd, 1991. str. 364, cena 180

. Berta Bojetu — Boeta: „Filio nije kod kuće“, preveo Josip Osti, „Grafičar“, Tuzla, 1991. str. 204

CAO OG