Борба, 19. 07. 1991., стр. 14

14 PETAK, 19. JUL 1991. GODINE

SRPSKO-SLOVENAČKA KAFANSKA PREPUCAVANJA

Oluja z bregov

Da li je Ekološki pokret Slovenije pristupio DEMOS-u da bi „sadio Šta odgovara Smoleova telefonska sekretarica? 0

vrbe za Srbe“?

Mogu li Slovenci da igraju fudbal

Lamentirajući nad sudbinom jugoslovenskih naroda, Tin Ujević je, svojevremeno Zapisao:

„Dok imam smisla za život ja osećam i gajim poštovanje.

Ne smijem se!“

Kao i često u životu, Ujević је i tu ostao usamljen. Jer, javilo se gro njih koji su dokazivali da onog trenutka „kad se ljudski rod prestane smijati — dospio je do svog groba“!

I u ova suluda vremena, Južni Sloveni dokazuju da imaju smisla za humor. Uzrok tome su i samostalni, suvereni, dakle, državni život ali i mnogo toga što mu je prethodilo ili će mu prethoditi: uspesi i porazi. Svi naši narodi imaju zastavu, kao izraz političkog suvereniteta ali i humor, kao amblem kulturne sposobnosti. Prednjače Srbi, pa su iz osvete prema Kučanu istog nazvali „Janičar“ (u torbi donešen u Srbiju) a povodom „opstanka“ Ivana Janeza Janše konstatovali da je „velika šteta što kontracepcija nije retroaktivna“. Ili, čuće se za kafanskim stolom: „Idu, tako, ulicom dva čoveka i... Rupele! - i

Po jednoj od verzija, razgovaraju Alojz Mok i gospodin Peterle. Mok upozorava da mu hitno treba 1.000 tona lamperije, Peterle kaže „U redu“! „Treba nam i milion tona rude gvožđa“ dodaje Mok! „U redu“ — odgovara Peterle. „I treba nam milion tona pšenice“! „Gospodine Mok, pa, Bosanci ne proizvode pšenicu“

Pored Janše, Peterlea, Rupela i Kučana (čije, Kučanovo, igranje tenisa Srbi nazivaju „odbojkom“) na udaru kafanskih mešetara su i ostali sadašnji i bivši slovenački političari, na čelu sa Smoleom. Nazoveš tako Smolea preko vikenda a umesto njega začuješ glas „telefonske sekretarice“: „Dobar dan, dobili ste stan gospodina Smolea, molim Vas da posle zvučnog signala ostavite poruku“! Onda se čuje zvučni signal — 3«„Klo, klo, klo...“ __ Ili, sedi Smole u kafani, pijucka, ulazi siledžija, vadi pištolj i uperi ga u Jožu... Potegne i Smole — iz flaše.

Iz pouzdanih izvora, preživari kafanskih informacija saznaju da je i Ekološki pokret Slovenije pristupio DEMOS-u! Sade vrbe

za Srbe. Iz istih izvora nova pokoljenja saznaju kako je jedini Slovenac (pored Kardelja) koji je učestvovao u NOB-u, pametno ratovao. Traje bitka i u toku boja iz brigade nestane Janez (jer drugog Slovenca osim Janeza nema) i vraća se tek par sati po okončanju bitke. Nosi пеmačku zastavu i biva javno pohvaljen. Tako jedan, tako drugi, tako peti dan... čovek uvek nestane ali se vrati sa zarobljenom zastavom. Odluči „čelni“ da mu dodeli pratnju :i ima šta da čuje. Gospon Janša svaki dan, mazne zastavu svoje brigade, otpuzi do prvih redova nemačke vojske i drekne: „Her Smit, ajde opet

menjamo zastave pa dobijemo

pohvale od tovariša komandira“! U isti koš treba strpati i tradicionalnu nepoverljivost Slovenaca prema Srbima. Kao, Slovenac šeta Terazijama, pored njega prolazi Srbin i kaže mu: „Lepo, vreme, a“? Onda Slovenac razbije glavu: „Šta li je time, samo, hteo da kaže“!

Ima tu i uvredljivih stvari na konto svih Slovenaca. U jednoj od priča — nedostaje im kalcijum. Bosanci im se redovno muvaju oko žena a njima nikako rogovi da izrastu. Jedna od uvreda ide i na konto njihovog lošeg fudbalskog kadra. Dođe tako Slovenac, u, recimo, „Crvenu zvezdu“ i hteo bi da igra „nogomet“. Objasne mu da se prvo ne kaže nogomet a drugo da pravi

~

JUGOSLAVIJA

ПНЕ | FRIZERSHI SALON, „Е ОКОРЕ

fudbal mogu da igraju samo oni čije se prezime završava na „ić“! | | „U redu“, kaže Janez, „prezivam „| ||

se Petrović i igrao bih fudbal“! Prime ga i već posle prve greške naleti trener, uhvati ga za uvo i izvede sa terena. Vraća se Janez

kući i priča: „Stvarno tim ljudi-.

ma nije lako. Čim kažeš da si Srbin, počnu da te maltretiraju“i

Tvrdi se da je Janša zahtevao rat sa JNA po nalogu Milana Kučana jer je Slovenija u ekonomskom smislu na ivici haosa. Scenario je predviđao da se objavi rat, da JNA okupira Sloveniju a onda kao. svaka okupatorska sila i izdržava to područje. Na pitanje Bavčara: „A šta ako pobedimo“ svi su se slatko nasmejali ali im je kasnije taj smeh i preseo. Pobedili su!

Akcija „oslobođenja“ Mokroluga, gde još uvek komanduje poručnik Grujović konspirativno se zove „Kurva svih bitki“ a kompletna akcija „oslobađanja Slovenije“, umesto „Peščana oluja“ nosi naziv „Oluja z bregov“! Smeh je svakako najuniverzalniji i najprirodniji ljudski lek. I ovo, kao i svako doba, uostalom, nosi izraz svoje kulture, pa prema tome i svoj humor. Pravog smeha, kao izraz radosti, sve je manje, ali ovog i ovakvog ima „na tone“! Ne slažući se sa tim, vredi upozoriti — i to Je neki ventil.

S: E.

Пи

___HARTIJA OD VREDNOSTI (18. JUL)

Т ~ • ~ У кта5је поуса

1. Juče na tržištu novca tražnja je iznosila: — na rok od 5 dana 45,0 miliona dinara — na rok od 10 dana 290,0 miliona dinara — na rok od 30 dana 100,0 miliona dinara

Ukupno: 495,0 miliona dinara

2. Ponuda na tržištu novca iznosi

la je 109,9 miliona dinara

3. Posredstvom tržišta novca zadovoljena je tražnja u iznosu od

109,9 miliona dinara

4. U direktnim kontaktima banaka zadovoljena je tražnja u iznosu

od 0,0 miliona dinara

5. Ponderisana kamatna stopa na rok od 10 dana utvrđena je: — na godišnjem nivou 92,73 odsto — na mesečnom nivou 5,73 odsto

"Tržište hartija”

Na tržištu novca juče nije bilo ni ponude ni potražnje prenosivih

hartija od vrednosti.

Prodaja klirinških potraživanja Prodaja klirinških potraživanja posredstvom tržišta u klirinškim do-

larima iznosi iz:

SSSR ČEŠKOSLOVAČKA ALBANIJA PONUDA: 29.125.081,79 0,00 53.565,90 TRAŽNJA: 400.000,00 2.249.400,00 50,000,000 UGOVORENO: 0,00 0,00 0,00 STOPA DISKONTA 0,00 0,00 0,00

1991. ____

Devizni 29.12. 29.03. 30.04. 31.05. 28.06. 10.07. 18.07. kursevi 1990. i

USD/DEM 149. 169. 175 172. 180. 182 179 USD/CHF 127. _ 144 147. 147 155 1,58 1,56 USD/FRF 5,0 5,73 5,91 „585 610 617 6,07

USD/ITL – 1125,50 1262,00 1292,50 1280,50 1340,00 1354,00 1332,40

USD/ATS 10,60 12,04 1232 1212 12,66 12,80 12,59 GBP/USD 19% 175. 170: 17. 63 162 165 Kamatne

stope

USD

7 dana 7.6) 612 587 5,81 5,81 . 5,94. 5,87 1 mesec 7,50 6,25 5,94 5,81 5,94 5,94 5,87 3 meseca 744 6,25 6,06 5,94 6,12 6,06 6,00 6 meseci 744 6,37 619 6,6 644 637. 6,31 DEM -

1 mesec 8,94 9,00 8,87 887 887 8,87 8,75 3 meseca 925 919 9,06 894 900 912 9,00 6 meseci 9,44 925 925 900 919 9,31 - 9,19 CHF

1 mesec 8,62 8,9 „844 „7,94 7,87 7,5 7,69 3 meseca 8,62 850 844 7,94 #787 7,81 7,75 6 meseci 8,62 825 831 794 794 7,81 7,81 ZLATO 391,25 356,00 352,80 361,50 366,31 368,40 369,50 SDR

Beograd, 18. 07. 1991.

1,41332 1,34085 1,32679 1,34537 1,31880 1,31292 1,32073

NA VIJEST O BLOKADI SAVEZNIH ROBNIH REZERVI U HRVATSKOJ

ička kasa pod ključem

Mr Ante Grubišić: Nadležna tijela u ovoj republici nisu donijela nikakvu odluku o blokadi, samo su poduzete odgovarajuće mjere da ne bi došlo do nekontroliranog odliva pojedinih roba do razdruživanja

Nakon upada u monetarni sustav zemlje, blokada jedinstvenog tržišta, stopiranje protoka robe i kapitala, izgleda da se dogodila nova afera: prema službenim informacijama sa saveznog nivoa, Slovenija i Hrvatska izvršile su jednostran i samovoljan upad u jedinstveni sistem saveznih robnih rezervi, čime je, kako se tvrdi, smanjena obrambena sposobnost zemlje s obzirom da je u ove dvije republike blokirano više od trećine namjenskih strateških rezervi, koje je Savezna direkcija držala u skladištima. Tragom te vijesti, koja je izazvala poporiličnu buru u Javnosti, obratili smo se mr Anti Grubišiću, direktoru Direkcije za robne rezerve pri Minis-

tarstvu trgovine Republike Hrvatske, s pitanjem na osnovu kojih ovlaštenja su blokirane savezne robne rezerve u Hrvatskoj. Podsjećajući na odluke o razdruživanju, koje je donio Sabor Republike Hrvatske Grubišić je istakao da jedan od temelja razdruživanja jest i međusobno razrješavanje prava i obaveza između federacije i republika, kao i republika između sebe. Taj segment, nastavlja naš sugovornik, koji se odnosi na Ministarstvo trgovine i republičke robne rezerve je jedan određeni sklop roba koji je formirala Savezna direkcija za robne rezerve i to iz saveznog budžeta koji su kotizi-

rale sve republike, među kojima i Hrvatska sa približno 30 posto. Po njegovim riječima, robe iz saveznih rezervi koje se nalaze na području Republike Hrvatske nešto su manje od te kvote.

Grubišić nadalje ističe da je u poslijednjih nekoliko mjeseci došlo do znatnog i nekontroliranog odliva pojedinih roba iz Hrvatske, poput kaučuka, kukuruza, te naftnih derivata. Zato, kaže, nadležna tjela u ovoj republici nisu donijela odluku ni o kakvoj blokadi saveznih robnih rezervi, već je bila riječ samo o preporuci radnim organizacijama da se poduzmu određene mjere kako robne rezerve ne bi napustile ~ teritorij, 'Republike

Hrvatske do procesa razdruživanja. _ Na pitanje kojim su kanalima i gdje odlazile savezne robne rezerve iz Hrvatske, Grubišić odgovara da je osobno upoznat sa značajnijim isporukama kukuruza iz ove republike u Bosnu i Herceogovinu, te pamuka, kaučuka i nekih drugih strateških materijala u tvornice u Srbiji. Na primjedbu da svako neovlašteno raspolaganje robnim rezervama povlači za sobom i krivične konzenkvence, s obzirom da su robne rezerve u ingerenciji Savezne vlade, kaže:

— I druge stvari su u ingerenciji Savezne vlade koje bi trebalo izvršavati, ali ona to ne čini. Jedna od inicijalnih činjenica

koja nas je navodila na određeni postupak jeste i nerazjašnjen i nerazumljiv odnos Narodne banke Jugoslavije prema Narodnoj banci Hrvatske. Zato ističem da mi u Hrvatskoj nismo blokirali savezne robne rezerve, već smo dodatno osigurali čiste odnose u pogledu postojećih količina robnih rezervi. Odgovorno mogu reći da Republika Hrvatska nije utrošila niti jedan kilogram bilo koje robe, niti je ta roba dovedena u poziciju da bi bila u bilo čijoj drugoj kompentenciji nego što je to do sada bio slučaj. Samo smo preduzeli odgovarajuće mjere da ne bi došlo do još masovnijeg odliva robe iz Hrvatske.

Na kraju, treba istaći da na sastanak Direkcije robnih rezervi iz Hrvatske nije nitko otputovao. Naš sugovornik to objašnjava činjenicom da bi jedna od tema mogla biti spomenuta bloka-

da robnih rezervi. Jedini zada-”

tak kako kaže, Savezne direkcije je da dovede u sklad odnose republika, a ne da se postavlja kao sedma, osma; ili deveta sila. .

. .

ево авина ован нв