Борба, 14. 08. 1991., стр. 10

10 СРЕДА, 14. АВГУСТ 1991. ГОДИНЕ

ЈУГОСЛАВИЈА

СРБИЈА И ХРВАТСКА ПОТПУНО ПРЕКИНУЛЕ ПЛАТНИ ПРОМЕТ

Ни динар „непријатељу“

Филијале СДК Хрватска и поште добиле налог фирмама преусмеравају на посебан жиро-рачун Ф Србија спрема противмере са „селективним плаћањем“

Одлука Владе Хрватске да замрзне односе са Србијом, тамошња СДК дочекала је потпуно, спремно и максимално ревносно почела је да је спроводи. Ионако поремећени платни промет, нарочито у време „отцепљивања“ Словеније, сада је потпуно пресечен. Никакве уплате више не могу стизати тамо где су упућене, већ завршавају на посебном, „привременом“ жиро-рачуну. Где се даље упућују, бар званично, није познато.

— Од средине прошле недеље потпуно су пестале да нам стижу било какве уплате из Хрватске. За време поремећених односа дневно смо примали око 400 налога просечно, а сада нема ни једног. У нормалним околностима, међусобно је размењивано и по две-три хиљаде налога. Имамо доказа да сада хрватска СДК прецртава жиро-рачуне на налозима које предузећа предају за вирманска плаћања према Србији и уписују други рачун, каже Драган Јовановић, директор СДК Србије.

Посебан „акценат“ стављен је на блокаду било каквих исплата правним лицима из кризних подручја у Хрватској. Чак су и поште послале упутство својим филијалама да не шаљу новац у Книн. Још 7. августа наложено је да се „све поштанске пошиљке насловљене на одређене експозитуре

СДК Хрватске и све њихове пошиљке, без обзира ком примаоцу, преусмере, односно уруче _ матичном — седишту СДК“. Тако на пример, ако по-

„шта добије упутницу за Двор

на Уни, она прецрта број жиро рачуна те поште и преусмери новац у Сисак. Или уместо, у Книн, новац иде у Сплит, а из Коренице — у Карловац.

Што се Србије тиче, према Јовановићевим речима, припремају се „противмере ради заштите материјално-финансијских интереса Србије“, што ће подразумевати „селективни приступ у плаћањима према Хрватској“. Јовановић, за сада није могао да каже шта то конкретно значи.

Са хрватске стране, пак, нисмо могли доћи до званичних информација, али су нам одговорни у СДК Хрватске незванично рекли да они и даље „обављају платни промет и да га ни у једној републици нису прекинули. Све зависи од тога како диктирају овдашње уплаTOR: Драстично смањење платног промета и са Словенијом је, по свему судећи, пре свега последица прекида пословних односа, а мање „бојкота“ плаћања. — Са наше стране — каже Станислав Бродњак, помоћник директора СДК Словенија — плаћања теку нормално,

да све уплате „српским“

онако како фирме шаљу уплате. Промет је међутим, у поређењу са мајем драстично смањен, и то просечно за 73 одсто. Највеће смањење уплата је из Србије, 93 одсто и из Црне Горе, читавих 99 одсто. Влада Црне Горе донела је одлуку да њихове фирме новац исплаћују првенствено у границама своје Републике, а према осталима само оно најнеопходније. Притом, у разговорима сви кажу да посао тече нормално, а кад погледамо књиге, оне показују другачије стање. Најмање сметњи до сада имамо од стране БиХ и Македоније — каже Бродњак.

Ово су нам потврдили и надлежни у СДК БиХ, Мирсад Хајро, помоћник генералног директора СДК БиХ, каже да код њих није било озбиљнијих застоја, осим у „кризним данима“ 26. и 27. јуна. Уплате и исплате су сада нормализоване. Илија Бошков, директор СДК Македоније, вели да је разговарао са колегама из других република и сви су пристали на коректну сарадњу.

Дакле очигледно је да се главни „новчани рат“, већ извесно време, води углавном између Србије и Хрватске, које су изгледа дефинитивно одлучиле да ни један динар не препусте „непријатељу“ свесно пристајући да цех, ма колики био, плате и саме.

Б. СТЕПАНОВИЋ

ОКО ЧЕГА СЕ СПОРЕ ПРИВРЕДА, ВЛАДА И НБЈ

Свађе око празног тањира

Привредници не прихватају СИВ-ов шок-програм 6 Стручњаци НБЈ тврде

да би требало расправити неколико крупних ставки из владиног програма

за период мораторијума

Једина ствар око које се нажалост у Југославији данас слажу све завађене и зараћене стране, јесте прогноза да сви заједно али и посебно, срљамо у економску пропаст. Другим речима, у овом тренутку југословенска предузећа немају тако рећи никаквих услова да се баве производњом, због свађа и рата који се води и на економском терену. Немају, такође, ниједан економски ослонац или оријентир којег би се могли држати, како би бар неко време преживели.

Једно од решења понудила је савезна влада, али потпис на тај документ републички челници још нису спремни да ставе. Реч је о шок програму економске политике за прелазни период који је силом прилика суспендовао досадашњи концепт, или би то требало да учини, уколико се он прихвати у свим југословенским републикама. Ова понуда СИВ у привредним круговима је дочекана са великим негодовањем, тако рећи „на нож“. Замера се све и свашта и тако заправо занемарују чињенице које говоре о државном банкротству, проузрокованом политичким свађама у републикама. Привреда, рецимо, замера влади политику курса динара, која се тешко може назвати „политиком“ јер не постоји. Уосталом, ко се данас распитује када ће бити девалвација. Једна од највећих примедби које југословенска привреда упућује СИВ односи се на њену шкртост у трошењу резерви, јер се плаћају само фиксне

и гарантоване обавезе према иностранству. Привреда се с тим не може помирити уз савет да би боље било потрошити новац у финансирање производње, поготову оне за извоз. Приговара се и што сив нема намеру да, ионако истањене девизне резерве земље, троши на извозне стимулације, на које се иначе дуго година ослањала југословенска привреда.

Протеклих дана из СИВ-а су стизала објашњења да је југословенска државна каса у ствари пред банкротством и ако се он објави свету, може настати хаос, глад, немири. Колико је времена остало до тог краја, може се видети из рецимо податка да су у овом моменту девизне резерве земље (3,8 милијарди долара у надлежности НБЈ), довољне за двомесечни или тромесечни увоз. Плаћајући на време силне дугове по свету савезна влада, заправо одлаже да објави мораторијум и тиме спречи заплену југословенске имовине у иностранству, затварање граница и глад у земљи.

Шок пројекту СИВ-а поред овог неслагања привреде придружио се и стручни тим НБЈ. У њихово име је недавно Вукашин Марковић рекао да постоји „неколико крупних и отворених питања која треба расправити са СИВ“, сматрајући очигледно да влада нема добре рачунице. Марковић, рецимо, тврди да се не може остварити намера СИВ у вези са креирањем новца (искључиво путем девизних трансакција и финансирањем буџета федерације), пошто све указу-

је да ће се и наредних дана и месеци новац више повлачити него што ће пристизати.

Пројекат који је у вези са периодом мораторијума направљен у НБЈ разликује се од СИВ-овог и по решењима за буџет федерације. Стручњаци НБЈ додуше нису још заузели дефинитивни став, али су за разлику од владе пројектовали буџет на 10 милијарди динара, док СИВ предлаже да то буде најмање 14 милијарди. Марковић каже да је у јулу пуштено 3,5 милијарди динара, да постоји захтев да се пусти већ данас још 3,5 док би 3 милијарде остало за септембар.

Највише изгледа несугласица има у вези са штедњом. Централна банка упозорава да ово питање не може сама решити, предлажући заправо да се терет подели са федерацијом. Девизе грађана су потрошене, па и више од суме која је стигла на штедњу, тако да НБЈ са 3,8 милијарди долара резерви не би могла да покрије ни овај дуг.

Најзад, постоји и разлика између НБЈ и СИВ-а у вези са коришћењем примарне емисије. У НБЈ сумњају да пројект владе представља креирање примарне емисије по републикама, односно разбијање јединственог монетарног система земље. Из владе, међутим, поручују да је решење погрешно схваћено.

Ово су само неке разлике у виђењу југословенске привреде и економије у наредна три месеца око којих се тренутно воде расправе.

М. ДАПЧЕВИЋ

- TRŽIŠTE NOVCA I KRATKOROČNIH _ HARTIJA OD VREDNOSTI (13. 08.)

"Tržište novca

i Dana 13.8.1991. godine na tržištima novca realna tražnja je iznosia: -

| — па гок до 5 dana 30,0 miliona dinara

— na rok od 10 dana 475,0 miliona dinara

— na rok do 30 dana 105,0 miliona dinara ·

Ukupno: 610,0 miliona dinara

2. Ponuda na tržištu novca iznosila je 429,5 miliona dinara

3. Posredstvom tržištima novca zadovoljena je tražnja u iznosu od

'429,5 miliona dinara. a 4. U direktnim kontaktima banaka zadovoljena je tražnja u iznosu

od 0,0 miliona dinara e

5. Ponderisana kamatna stopa na rok do 10 dana utvrđena je: — na godišnjem nivou 96,42%

— na mesečnom nivou 5,90% _

b_4 Jb_4 ге "Tržište hartije 1. Ponuda prenosivih kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu novca iznosila je 0,0 miliona dinara 2. Tražnja je iznosila 0,0 miliona dinara 3. Posredstvom tržišta novca zadovoljena je tražnja u iznosu od 0,0 miliona dinara 4. Intervencija Narodne banke Jugoslavije iznosila je i to:

— kupovina 0,0 miliona dinara — prodaja 0,0 miliona dinara

Prodaja klirinških potraživanja 1. Prodaja klirinških potraživanja posredstvom tržišta u klirinškim dolarima iznosi iz:

SSSR ČEŠKOSLOVAČKA ALBANIJA PONUDA: 29.125.081,79 0,00 53.565,90 TRAŽNJA: 400.000,00 2.249.400,00 50.000,00 UGOVORENO: 0,00 0,00 0,00 STOPA DISKONTA 0,00 0,00 0,00

2. Valuta naplate klirinških potraživanja koju NBJ po redosledu isplaćuje: SSSR ČEŠKOSLOVAČKA ALBANIJA 04.10.90 = =

ЈУ

95

na inostranim У И ИМ 1991.

Devizni 29.412. „30.04. 31.05. 28.06. 31.07. 09.08. 13.08. kursevi 1990. USD/DEM 1,49 1,75 1,72 1,80 1,74 1,72 1,72 USD/CHF 127 1,47 1,47 1,55 1,52 1,50 1,51 USD/FRF 5,09 5,91 5,85 6,10 5,93 5,84 5,86 USD/ITL 1125,50 1292,50 1280,50 1340,00 1304,00 1286,75 1291,00 USD/ATS 10,60 1232 1212 1266 1224 12,09 _ 1212 GBP/USD 1,93 1,70 171 1,63 1,68 1,70 1,70 Ката те stope USD 7 dana 7,62 5,87 5,81 5,81 5,81 5,56 5,62 1 mesec 7,50 5,94 5,81 5,94 5,81 5,56 5,62 3 meseca 7,44 6,06 5,94 6,12 5,94 5,56 5,62 6 meseci 7,44 6,19 6,06 6,44 6,19 6,69 5,81 DEM 1 mesec 8,94 8,87 8,87 8,87 8,87 9,00 9,12 3 тезеса 9,25 9,06 8,94 9,00 9,19 9,25 9,31 6 meseci 9,44 9,25 9,00 9,19 9,39 9,38 9,50 CHF 1 mesec 8,62 8,44 7,94 7,87 7,75 7,69 7,75 3 meseca 8,62 8,44 7,94 7,87 7,81 7,75 7,81 6 meseci 8,62 8,31 794. 7,94 7,81 7,81 7,87 ZLATO 391,25 352,80 361,50 366,31 363,05 356,50 357,40 SDR 1,41332 1,32679 1,34537 1,31880 1,33434 1,34918 1,34164

из САВЕЗНОГ ДЕВИЗНОГ ИНСПЕКТОРАТА

Одузето шест милиона марака

Подаци о одузетим девизама од грађана још нису коначни, с обзиром да је Словенија једнострано прогласила царину за своју

ваза e ERA e eur aaa

Савезни девизни инспекторат је за шест месеци ове године у прекршајном поступку по пријавама царинарница због илегалног покушаја изношења динара и девиза из земље од грађана одузео шест милиона западнонемачкох марака. У истом периоду у прекршајном поступку грађанима је враћено 2,5 милиона марака. За овај период Савезни девизни инспекторат је донео 7.246 решења о кажњавању и изре-

као новчану казну грађанима од преко 2,1 милион динара, саопштио je Секретаријат СИВ—а за информације.

У инспекторату истичу да наведени подаци у спровођењу прекршајног поступка и суми одузетих девиза нису коначни с обзиром да је Словенија једнострано прогласила царину за своју, као и одељење Савезног девизног инспектората у Љубљани.