Борба, 29. 08. 1991., стр. 12
12 ЧЕТВРТАК, 29. АВГУСТ 1991. ГОДИНЕ
ЈУГОСЛАВИЈА
ГУВЕРНЕР НБЈ ДУШАН ВЛАТКОВИЋ О ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ, МОНЕ-
ТАРНОЈ ПОЛИТИЦИ...
Републички рецепти за општу штету
Вишеструки курс проузрокује значајне поремећаје у функционисању макроекономских политика Ф Централна монетарна власт је, због локалних девизних тржишта, принуђена да опрезније рукује девизним резервама, које још обезбеђују спољну ликвидност Ф Неравноправан положај старих и
нових штедиша
— Несклад између прилива и утрошка девиза, односно понуде и тражње конвертибилног новца, се наставља. То је последица неповољних кретања у платном билансу, пројектованом у другачијим околностима од досадашњих. Политичка превирања такође имају удела у свему томе. Она су и довела до престанка интервенције Народне банке Југославије на јединственом девизном тржишту, изјавио је гувернер Душан Влатковић, у разговору са уредником Танјуга Милошем Петковићем.
После декларације о суверенитету Словеније и Хрватске, на девизном тржишту, по званичном курсу, обезбеђиван је само конвертибилни новац за отплату фиксних и гарантованих обавеза иза којих стоје федерација и Народна банка Југославије. Мало доцније, у листу приоритета укључене су и девизе за увоз сировина неопходних фармацеутској индустрији, готових лекова и санитетског материјала. Због несклада између понуде и тражње конвертибилног новца дошло је, нарочито почетком лета, до успостављања локалних тржишта, на којима су формирани вишеструки курсеви. То је посебно типично за привреду. Девизе су тако постале скупље за 35 до 40 процената од званичног курса. Иначе, ова појава је уочена већ у првим месецима 1991, најпре у Словенији, где је организовано републичко девизно тржиште. Практично, оно је тамо и институционализовано. У основи, започета је трговина девизним правима, упозорава Душан Влатковић.
Двојни курс јединствени проблеми
Због доходовности, профита, или других разлога, представници предузећа из осталих подручја земље испољили су заинтересованост да продају конвертибилна средства пословним банкама у Словенији по вишој цени. Тако је дошло до повећаног усмеравања девиза у ту републику. На то су реаговале Хрватска, однедавно Србија и друге републике, примењујући сличне рецепте,
Словенија попушта — Хрватска ћути
НБЈ је показала спремност да Словенију и Хрватску поново укључи у регуларне токове народне банке из ових република и омогући њихово учешће у примарној емисији — чим ускладе
"понашање предвиђено законом. У међувремену, обављени су
разговори са представницима ових институција. До сада је приспело обавештење од Владе Словеније да стављају ван снаге одређена акта, због којих је овој републици био ускраћен приступ коришћења примарне емисије, онога тренутка чим Савет гувернера НБЈ поништи ранију одлуку. Дакле, када укине мере ограничења примарне емисије за банку у Словенији, што треба очекивати на наредној седници. Од владе Хрватске до овога часа нису стигле одговарајуће одлуке на основу којих би Савет гувер-
нера могао да анулира првобитно решење.
а све са циљем да девизе не пређу њихове границе. -
Свакако, двојни курс није добро решење јер проузрокује значајне поремећаје у функционисању — макроекономских политика. Неједнако деловање курса у свим трансакцијама ствара неравнотежу у монетарним токовима. Значи, требало би што пре нешто учинити ради спречавања садашњих нерегуларности и наћи адекватнији излаз да се избегну негативне импликације — инфлација и слично.
Други вид одступања од званичног курса јесте појава откупљивања девиза од грађана. Народне банке појединих република чак су дале инструкције како тај посао треба обавити. Динарска противвредност обезбеђује се од потенцијалних купаца девиза, наглашава гувернер НБЈ. Углавном су то предузећа, приватне и мешовите фирме.
Излишно је и напомињати да у таквим условима откупа девиза од становништва изостаје њихов пренос, или бар једног дела, из пословних банака
Погубно финансирање потрошње
Сходно ранијим упозорењима, избија на видело да је монетарно-кредитна политика оптерећена нерешеним буџетским и фискалним проблемима. Првенствено, када је о буџету реч, није још решено сервисирање јавног дуга, што је битно за депоновану девизну штедњу грађана.
Најтеже је, примећује Влатковић, што се до краја године очекују још јачи притисци на монетарну политику и знатно већи захтеви од досадашњих, истовремено, намеће се и питање до које мере се примарни новац може ангажовати у поменуте сврхе без крупних последица.
Неке рачунице показују да се за ове намене, то јест финансирање потрошње, не сме и не може резервисати више од 50 одсто предвиђених монетарних оквира до краја септембра, а то значи и у последњем тромесечју. Пређе ли се та граница, биће угрожено финансирање токова репродукције, што потврђује и текући квартал, у којем доминира издвајање средстава за Буџет федерације и кредитирање пословних банака за надокнаду пада девизне штедње.
Закључак би био да неће смети да се нарушавају оквири монетарно-кредитне политике ни у овом тромесечју, каже Влатковић.
у НБЈ. Отуда је централна монетарна власт принуђена да још пажљивије и опрезније рукује расположивим резервама. Сада оне износе око 4,5 милијарде долара, што обезбеђује спољну ликвидност.
Ипак, за поновно функционисање девизног тржишта потребан је равномернији и интензивнији прилив конвертибилног новца. У садашњим околностима на већи прилив конвертибилног новца нереално је рачунати, из чега проистиче да ће на нормализовање рада девизног тржишта морати да се причека, каже Влатковић. Поштена иницијатива
Формирање вишеструког и двојног курса огледа се већ сада и у сасвим одређеним недостацима, нестабилност и нејединствени курс за све трансакције основна су обележја. Уз сам бок стоји диференцирање курса за појединачне обрачуне. Можда у данашњој ситуацији, свако из властитог угла, настоји да пронађе одговарајућу рачуницу и осигура какву-такву, али у сваком случају већу, доходовност. "То се постиже кроз спречавање још бржег опадања индустријске и укупне производње, одржавање, или пораст, извоза, стварање могућности за увоз, боље усклађивање понуде и тражње на домаћем тржишту, а да се и не говори о мањем нарушавању већ приметне неравнотеже у билансу плаћања, напомиње гувернер НБЈ.
Не може се олако прећи преко чињенице да се ствара већа издиференцираност између старих и нових девизних штедиша, или, јасније казано, грађана који у овом тренутку располажу девизном готовином. Због неједнаког и неравноправног положаја старих и нових штедиша, Народна банка Југославије је покренула иницијативу да се посредством СИВ-а нађу праведнија решења. Имајући у виду да је проблем сервисирања јавног дуга по основу раније депоноване девизне штедње остао отворен, неизбежно је размотрити ово питање (СИВ, НБЈ и републике). Тиме би се отклонило диференцирање у области девизног система. За поновно нормализовање рада девизног тржишта су, несумњиво, неопходни одговарајући предуслови. Али, то није лако учинити док се не дефинишу заједничке функције у току мораторијума и будућност земље.
БОРБА
Па а _HARTIJA OD VREDNOSTI (28. 08.)
'Kržište movca
1. Juče na tržištu novca tražnja je iznosila:
— na rok od 5 dana 8 miliona dinara
— na rok od 10 dana 205 miliona dinara
— na rok do 30 dana 195 miliona dinara
Ukupno: 408 miliona dinara
2. Ponuda na tržištu novca iznosila je 240,4 miliona dinara
3. Posredstvom tržišta novca zadovoljena je tražnja u iznosu od 240,4 miliona dinara
4. U direktnim kontaktima banaka zadovoljena je tražnja u iznosu od 0,0 miliona dinara
5. Ponderisana kamatna stopa na rok od 10 dana utvrđena je:
— na godišnjem nivou 101,81%
— na mesečnom nivou 6,14%
+ eo <: ee Tržište hartija 1. Ponuda prenosivih kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu novca iznosila je 0,0 miliona dinara 2. Tražnja je iznosila 0,0 miliona dinara 3. Posredstvom tržišta novca zadovoljena je tražnja u iznosu od 0,0 miliona dinara 4. Intervencija Narodne banke Jugoslavije iznosila je i to:
— kupovina 0,0 miliona dinara — prodaja 0,0 miliona dinara
Klirinška potraživanja
KLIRINŠKA POTRAŽIVANJA POSREDSTVOM TRŽIŠTA U KLIRINŠKIM DOLARIMA IZNOSI IZ:
SSSR ČEŠKOSLOVAČKA ALBANIJA PONUDA: 29.125.081,70 0,00 53.565,90 TRAŽNJA: 100.000,00 2.219.100,00 50.000,00 UGOVORENO: 0,00 0,00 0,00 STOPA DISKONTA 0,00 0,00 0,00
USD/DEM 1,49 1,75 1,72 1,80 1,74 1,72 1,76 USD/CHF 1,27 1,47 1,47 1,55 1,52 1,50 1,53 USD/FRF 5,09 5,91 5,85 6,10 5,93 5,84 5,96 USD/ITL 1125,50 1292,50 1280,50 1340,00 1304,00 1286,75 1310,00 USD/ATS 10,0 12,32 1212 12,66 12,24 „12,09 12,38 GBP/USD 1,93 1,70 1,71 1,63 1,68 1,70 1,67 Kamatne
stope
USD
7 dana 7,62 5,87 5,81 5,81 5,81 5,56 5,62 1 mesec 7,50 5,94 5,81 5,94 5,81 5,56 5,62 3 meseca 7,44 6,06 5,94 6,12 5,94 5,56 5,69 6 meseci 7,44 6,19 6,06 6,44 6,19 5,69 5,81 DEM
1 mesec 8,94 8,87 8,87 887 8,87 9,00 8,94 3 meseca 9,25 9,06 8,94 9,00 9,19 9,25 9,06 6 meseci 9,44 9,25 9,00 9,19 9,39 9,38 9,25 CHF
1 mesec 8,62 8,44 7,94 7,87 7,75 7,69 8,06 3 meseca 8,62 8,44 7,94 7,87 7,81 7,75 8,00 6 meseci 8,62 8,31 7,94 7,94 7,81 7,81 7,94 ZLATO 391,25 352,80 361,50 366,31 363,5 „356,50 „354,30 SDR 1,41332 1,32679 1,34537 1,31880 1,33434 1,34918 1,33317
Beograd 28. 08. 1991.
УПОЗОРЕЊЕ ПРИВАТНИМ БАНКАРИМА И ШТЕДИШАМА
Чек није гаранција
Тражећи начине да што брже и лакше дођу до добре зараде многи су се одлучили за трговину новцем. У Југославији је за кратко време отворен зачуђујуће велики број приватних штедно-кредитних задруга имајући у виду стандард и зараде грађана. Примамљиви услови које су понудили ови банкари привукли су штедише других банака који су се упустили у банкарске трансакције не познавајући законске прописе и своја права.
Тако се дешава да приватни банкари као гаранцију за позајмицу од својих корисника узимају по двадесет чекова. У случајевима "кад корисник кредита није у могућности да редовно испуњава преузете месечне обавезе они одједном
траже наплату свих двадесет чекова од матичне банке штедише. Вукашин Морић, директор Штедионице Беобанке упозорава да је то незаконито јер према прописима чек није гарантно писмо већ само средство плаћања. Уколико такви чекови стигну у Беобанку из било које приватне штедно-кредитне задруге ова банка неће да их уплати са текућег рачуна свог штедише већ ће их вратити банкару који је одобрио кредит.
Ово упозорење из Беобанке требало би што озбиљније да схвате и новопечени банкари и штедише јер може да се деси да и једни и други буду у губитку. М.М.