Борба, 10. 10. 1991., стр. 22
22 _ЧЕТВРТАК 10. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ
РЕАТОВАЊА АЕ „БОРБИНЕ“ НАГРАДЕ ЗА АРХИТЕКТУРУ НА писмо ЈАНЕЗА KOBEA
ако ру!
КУЛТУРА _
ira се боримо, IMO
Слободан Лазаревић Кића: Разарања у Хрватској — највећа срамота српског народа Ф Александар Шалетић: Какав апел, траг им треба сатрти Ф Реља Костић: чуди ме да је Кобе могао ут тако необ-
јективан и дрзак
Одајући признање „Борби“ за популаризацију и афирмацију архитектурне делатности арх. Јанез Кобе из Љубљане (добитник савезне Борбине награде за архитектуру за „Словенску плажу“ у Будви) позвао је све добитнике овог високог и значајног признања (у писму објављеном у Борби 8. октобра) да се придруже протесту против рушења споменика у Хрватској.
„Пред тим варварством“ истиче он, „не смемо затворити очи, ми носиоци културе и ви који сте нас до данас својом делатношћу повезивали. Има-
"те последњу прилику да се
- оперете пред будним оком историје, јавним апелом за мир, чиме ћете се јавно определити и оградити од деструктивне "идеологије српске политике, у име које се званично могу да чине такве грозоте и злочини". Како Кобеову препоруку да његов апел „дамо на потпис свим ауторима који су добитници Борбине награде“ нисмо могли испунити у предложеној форми, добитницима до којих смо могли доспети обратили смо се у овим отежано комуникацијским временима, с молбом да реагују на посланицу свог колеге њима адресовану. Разарање без оправдања
Један од аутора награђених
савезном Борбином наградом за архитектуру 1990. Слободан Лазаревић — Кића разарања споменика и уопште разарања у Хрватској именује као „једну од највећих срамота српског
народа“. То што се сада деша-.
ва, све скупа, не само разарања, представља нешто чега ће се српски народ стидети.
= Не могу да плачем само над порушеним споменицима, него и над људима који невино страдају, каже Слободан ·- Лазаревић и истиче да све ово „хитно треба прекинути јер се ратом никад ништа није успело решити“.
ВЕЧЕРАС НА БЕМУСУ
%
КАМЕНИ КОРЕНИ: нагорело здање у селу Чилипи крај Дубровника (снимио: 3. Синко) _
Добитници савезне Борби-
- не награде за архитектуру, го-
дину дана пре јанеза Кобеа, 1983. били су арх. Предраг Цагић и арх. Боривој Јовановић (за рестаурацију градског ткива Кикинде). _
— То је нешто што не би смело никако да се догађа, ни на који начин, ни под којим условима културна се баштина не сме уништавати. То је опште културно питање и глас против разарања треба да дигну сви, а не само архитекти, каже арх. Предраг Цагић. Али, додаје он, питање је и ко разара. ја, наиме, подржавам све што Армија предузима, али ја претпостављам, верујем да Армија није та која разара и мислим, убеђен сам да се у њеним ратним дејствима о томе апсолутно води рачуна. јер, за шта се боримо ако рушимог Ми се боримо за наше корене и традицију чији је одраз и траг у културној баштини изложеној разарањима.
Ни пред којим варварством не треба затварати очи! А са контекстом у којем Кобе осуђује „деструктивну идеологију српске политике“ се не могу сложити, нити бих његовом писму таквом какво је придодао свој потпис, категоричан је арх. Боривој Јовановић. Миленковићев Моцарт
Београд. — На вечерашњем Бемусовом концерту у КоларчеBOM народном универзитету свираће Стефан Миленковић Моцартов А-дур концерт за виолину и оркестар, дело које је
наш млади виолиниста први“
пут извео када му је било само осам година. Сада већ студент друге године Факултета музичке уметности у Београду, Стефан Миленковић наставља да гради своју уметничку каријеру наступајући на сценама музичких метропола.
Концерт који ће вечерас свирати у пратњи Симфонијског оркестра РТБ и диригента Бојана Суђића, Стефан Миленковић је летос извео, као учесник фестивала у Будви, Асизију и Дубровнику. У- првом делу вечерашњег концерта, пре Моцартовог, на програму је ново дело Зоран
Ерића „Хелијум у малој кутији“. После паузе Хор и Симфонијски оркестар РТБ извешће Моцартову Мису у ц-молу. Солисти су: Анамарија Белер, (сопран), гост из Аустрије, Мила Вилотијевић — (сопран), Драгослав Илић (тенор) и Живојин Ћирић (бас).
С. Ј.
— Какав апел, траг им треба сатрти, најсажетија је реакција арх. Александра Шалетића који је са Стојаном Максимовићем (овај је коаутор ван земље) добио савезну награду за архитектуру 1977. за београдски Конгресни центар „Сава“.
Цркве и кољачи
— Шта они мисле, пита се
-Шалетић, да ми треба да чува-
мо споменике док они кољу нашу децу, док праве огрлице од дечијих прстића2 Уосталом шта би од наших средњовековних споменика остало да су били у Хрватској2 Шта је од новијих остало Са Кобеовим се ставом апсолутно не слажем! По мишљењу арх. Реље Костића (добитник награде за архитектуру 1986. за „Конаке — сунчеве врхове“ на Копаонику са арх. Слободаном Митровићем) ради се о одбрани, јер све су „започели прво Словенци па Хрвати“.
— Ми морамо да бранимо наш народ, главе се спасавају и онда су споменици мање важни, каже Костић. Са разарањем и убијањем с леђа по-
чели су Кобе и његов народ. _
Са њим се уопште не слажем. Све је почело од њихових не-
дораслих руководстава. И шта сад хоће: да нас кољу, а ми да им чувамо цркве2 Уосталом мислим да сам добро информисан, не гледам само ТВ Београд већ и ХТВ. Мислим да сам објективан, мајка ми је Словенка и у Словенији имам родбину. Чуди ме да је Кобе могао бити тако необјективан и дрзак:
— У сваком рату, после људских живота, у највећој је опасности културна баштина. И поред свега нужно ју је сачувати. Треба пронаћи начин да се проблеми војне природе другачије решавају, каже арх Светлана Радевић, једина жена — архитекта која је добила савезну Борбину награду за архитектуру (за хотел „Подгорица“ у Титограду).
— ја сам за преговоре, ма |
како то сада утопистички звучало. Зар се не завршава сваки рат преговорима, зар није боље сад одмах преговарати, пре него се све поруши. ја сам ипак, истиче она, — оптимиста и чврсто стојим на становишту да је умјетност увијек превазилазила све границе и сад би тако требало. Умјетници треба да учине све од себе да се зауставе такве страхоте.
Саво ПОПОВИЋ (НАСТАВЉА СЕ)
Слике Анке Бурић
Београд — Самосталну изложбу слика Анке Бурић, од вечерас до 3. новембра, моћи ће публика да види у Салону
_ Музеја савремене уметности.
Поставка садржи 11 слика већег формата насталих током последње две године.
Рођена у Никшићу 1956. године Анка Бурић је у овом граду завршила ликовни смер Педагошке академије, а затим графички одсек на Академији
у Сарајеву.
С. Ј.
НА КРАЉЕВАЧКИМ ОКТОБАРСКИМ СВЕЧАНОСТИМА
Београд. — И овог 14. октобра, Краљевчани ће одати пошту родољубима стрељаним 1941. године. У амфитеатру Спомен-парка биће изведено музичко-сценско дело књижевника Добрице Ерића и композитора Зорана Христића „Балада о њима“. Редитељ је Златан Дорић, а учествоваће Соња јауковић, Ђорђија Нвијетић, Михаило Јанке-
Протест без Повеље
тић, Марко Николић, Танасије Узуновић, Стеван Гардиновачки и Мида Стевановић. Епископ Стеван Жички одржаће помен палим Краљевчанима. По први пут ове године неће бити уручена традиционална Повеља мира, у знак протеста града Краљева. про-
тив рата. B. H.
сз
" ДАНАС У БЕОГРАДУ
ПОЧИЊЕ ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ИВЕ АНДРИЋА
Почасти нобеловцу
Београд. — Откривањем споменика Иву Андрићу (рад академског вајара Миланка Мандића) на Андрићевом венцу и уручивањем Андрићеве награде нишком књижевнику Сати Хаџи Танчићу за збирку прича „Звездама повезани“, данас у Београду почиње обележавање стогодишњице рођења нобеловца Иве Андрића која ће трајати све до краја следеће године. Приликом откривања спомен-обележја говориће Милан Ђоковић, председник Одбора за подизање споменика.
Ерих Кош ће у Скупштини града Београда уручити Андрићеву награду, након чега ће Хаџи Танчић положити цвеће на гроб великог писца.
Иначе годишњица рођења Иве Андрића биће обележена у научним установама, на универзитетима, факултетима у земљи и иностранству, одржаваће се научни скупови предавања, сусрети, ликовне изложбе и позоришне представе. Тако се у децембру организује Округли сто са добитницима Андрићеве награде, између ос-
_талих, Александром Тишмом,
Бориславом Михајловићем-Михизом, Давидом Албахаријем, Филипом Давидом, Видосавом Стевановићем и Светланом Велмар јанковић. У новембру излази и часопис „Свеске“ посвећен овом књижевнику, а следеће године Међународни славистички центар и Академија наука и умјетности БиХ организују више научних скупова. Отварањем изложбе о Иви Андрићу и Галерији САНУ и научним скуповима у Харварду, Минхену, Гетингену и Стокхолму, где ће учествовати водећи светски књижевници, завршиће се обележавање годишњице Андрићевог рођења.
С. КОСТИЋ
ТЕЛЕГРАМ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОГ ПЕН-а ГЕНЕРАЛУ __ АРМИЈЕ ВЕЉКУ КАДИЈЕВИЋУ
Дубровник припада човечанству
Интернационални ПЕН, светска асоцијација писаца, жели да изрази своју дубоку забринутост због уништавања цркава и других културних објеката, и хрватских и српских, и нарочито да Вам упути најхитнији апел да град Дубровник буде сачуван као културно благо које не припада само Југословенима већ и целом човечанству. Такође желимо да Вам скренемо пажњу на поновљене позиве за тренутни прекид ватре учињене на конференцијама централноевропских и југоисточноевропских представника Међународног ПЕН-а у Будимпешти и Охриду, и њихов позив за проширење признања и права одобрених од међународног права неутралним посматрачима у грађанском рату.
Наглашавамо да ово признање
може бити примењено на садаш- ·
њу ситуацију у Југославији. Ђерђ КОНРАД, председник Александар БЛОК, секретар
па рана ари и авина аи Бри ааИ
завери