Борба, 09. 11. 1991., стр. 24
ЖИЛ SUBOTA-NEDELJA 9-10. NOVEMBAR 1991. GODINE
Sami na Marsu
Da li ćemo sve to videti
Govoriti o ludim krizama, i to još filmskim, u trenutku lokalnog beznada, deluje u najmanju ruku cinično. Ili bar naručeno od strane onih koji bi da sopstveni besmisao opravdaju fudim prijavim vešom
Piše: Dragan Petrović
beznađu rata i ekonomsko-privredne
katastrofe koja se, kao posledica a
možda i uzrok ovoga, nadvila nad ove prostore, govoriti o tuđim krizama deluje, reklo bi se, u najmanju ruku cinično. Ili, bar naručeno od strane onih koji bi da svoj besmisao opravdaju tuđim prljavim vešom. Ali, budući da je ovde biznis samo entuzijastički pokušaj (ili pre, očajnički) prilagođavanja konvencijama modernog sveta, a tamo suštinski smisao пјероуор funkcionisanja, onda je i logično što njima naš rat predstavlja samo trunak prašine u oku, a njihove aktuelne krize, makoliko
tradicionalno udarnog perioda američke filmske industrije u celini, kada se u bioskope ubacuju najambicioznije produkcije, a na video-tržište naslovi koji su tokom leta poharali blagajne severno-američkih, odnosno tokom jeseni bioskopa ostatka sveta.
Okolnost da je letnja bioskopska sezona za Holivud bila više-manje razočaravajuća, da je pad posete — koja je na najmanjem nivou poslednjih deset godina — tek koliko-toliko anuliran porastom prosečne cene bioskopske karte, drastičnija nego na bioskope odražava se (i odraziće se) na video-industriji. Medij koji je tokom osamdesetih doživeo neuporediv uspon, nužno je, uostalom, išao ka tački od koje, po prirodi stvari, počinje stagnacija. Jer, uređaje su kupili svi koji su tu nameru imali, i oni koji nisu, početna narkomanska ovisnost o svakodnevnom uključivanju plejera i rekordera i konzumiranju video-sadržaja nije bila od one vrste koja pre ili kasnije ne bi izazvala zasićenje, a ubrzano objavljivanje gomile naslova koji, logikom stvari, u vreme kada su nastali nisu mogli da se nađu na tada nepostojećem mediju, sličan
Protekle nedelje u svetu
„Terminator 2 — Sudnji dan“ nastavlja ovaj ciklonski pohod na blagajne. Pored 200 miliona dolara u američkim bioskopima, već je inkasirano i 152 u ostatku sveta. Odnosno samo šest manje od „Robina Huda“, kome su od velikih tržišta na kojima još nije igrao preostali samo Italija i Južna Afrika, dok je Arniju i njegovima ostalo još bar sedam-osam vrlo bitnih zemalja. Rekorde je „Terminator 2“ postavio i u Francuskoj i Nemač-
koj. Prve dve nedelje u Parizu rekord svih vremena — skoro 800 hiljada gledalaca, u
Francuskoj, prve nedelje na 387 ekrana čak 9,5 miliona dolara prihoda. U Nemačkoj, prvog dana prikazivanja, na 475 ekrana neverovatnih 1,6 miliona dolara. I tako dalje. Ka
bar 500 miliona dolara.
U SAD gotovo kompletna promena na vrhu, ali bez spektakularnih rezultata:
1. OTHER POPLE'S MONEY: „Vornerova“ komedija Denija De Vita napravila je prve nedelje 6.5 miliona dolara, sa solidnim prosekom od 5264 dolara na 1246 ekrana.
2. FRANKIE & JOHNNY. „Paramontov“ film u režiji Gerija Maršala, druge nedelje na listi, sa padom od 23 posto zabeležio je 4.6 miliona dolara zarade. Ukupno 10,5 milio-
na dolara.
3. THE FISHER KING. Pete nedelje na listi 4.4 miliona dolara dovelo je Teri Gilijemov film do 28.4 miliona ukupno. Relativan uspeh „Traj Stara“ posle fantazije sa „Termi-
natorom 2“.
U nastavku liste slede, između ostalih, „Little Man Tate“, debitantska režija Džodi Foster u distribuciji „Orajona“, sa sjajnih 10.369 dolara proseka na 327 ekrana (šesto mesto), „My Own Private Idaho“, nezavisnog „Fajn Lajna“, u režiji Gasa Van Santa, sa 13.176 dolara proseka u 74 ekrana, te kao opet ubedljivo najjači po ekranu premontirani „Blejd Raner“ Ridlija Skota, sa 63.079 u jednom bioskopu u Los Anđelesu.
marginalne bile delatnosti u kojima se one očituju, deluju im kao alarm apokaliptične budućnosti.
Pogotovo, naizgled, besmisleno deluje govoriti o krizi delatnosti koja unazad deceniju predstavlja industriju sa vrha top-liste profitabilnosti, kao što je filmska industrija u Sjedinjenim Državama. Kada se, s druge strane, u međuredovima brojnih tekstova koji se na tu temu ovih dana objavljuju po specijalizovanoj svetskoj štampi, iščita panika poslenika, koja je posledica tek sitnih procenata i promila deklinativnih dijagrama, onda imamo dovoljno razloga da se zapitamo da li smo mi ili su oni na Marsu.
ZŽimsko-božićna sezona
No, naravno, odgovor je jednostavan, i u tom kontekstu razumljiva (?) njihova potreba da krizu na vreme, to jest u korenu saseku kako jednog dana i oni ne bi pali s Marsa.
Odnosna kriza je, elem, na ovoj stranici u više navrata do sada nagoveštavana, njeni počeci konstatovani, ali razvoj situacije na američkom tržištu u poslednjih par meseci zavređuje i njenu eksplikaciju. To
što se sada o njoj, kako je rečeno, ispisuje .
more tekstova, lako je objasniti činjenicom predstojeće zimsko-božićne sezone,
efekat je prouzrokovalo i na tržištu, na kome je, dakle, ponuda sve veća, a potražnja uravnotežena iz napred pomenutih razloga. Do juče gladno tržište (kakvo je, na primer, još uvek kod nas), koje je bilo u stanju da apsorbuje sve i svašta, postalo je tako u izvesnom smislu rafinirano. Danas, zato, najatraktivniji naslovi imaju čak bolju prođu nego ranije, i sa njima problema nema — „Sam u kući“ je u Severnoj Americi prodat u 10,2 miliona primeraka, postavši, tako, posle „E.T. — Vanzemaljac“ najbolje prodavani naslov u istoriji, Diznijeva „Fantazija“ imala je prodati tiraž od 9 miliona, samo u pretplati prodato je 4,7 miliona kopija „Robin Huda“ (film se pojavio u prodaji u severnoameričkim prodavnicama 30. oktobra) što nagoveštava nove rekorde. „Igra sa vukovima“ je sa 655.000 kopija prodatih klubovima rental-rekorder svih vremena, a od za 11. decembar najavljenog „Terminatora 2“ s puno razloga se očekuje da obori ove i sve ostale rekorde, i postane broj 1 od postanka video-medija. No, itekakvi problemi nastaju sa manje provokativnim filmovima, čak i onim koji su i kako-tako prošli u bioskopima, poput, samo primeri od novijih izdanja, „U krevetu sa Madonom“, „00. vek za ženidbu“, „The Doors“. Jednostavno, Snizili su se proseci prodaje pojedinih kategorija filmova, i to za čitavih 10—20 procenata.
MEDIJ
A | 7 5 ___
MEĐU PRVA TRI OVE NEDELJE: iz filma „Frankio and Johnny“
Nerazjašnjeno pitanje
Zbog ogromne ponude, za razliku od bioskopa, cene video izdanja su morala da
idu dole, pa se vremenom od proseka od ·
50—60 dolara došlo do ispod 20. Najviše zbog toga, u stvari, trpe video-klubovi. Udruženje video-klubova sa severo-istoka SAD saopštilo je da je posao za prvih devet meseci ove godine pao 35 posto u odnosu na isto razdoblje lane, dok se pad za celu Severnu Ameriku procenjuje na 25 odsto. Po istom izvoru rezultati za oktobar mesec su još katastrofalniji.
Sve nade video delatnika, baš kao i holivudskih bioskopskih mogula, položena su zato sada na oltar božićne sezone. Ona će zasigurno biti indikator razvoja si-
tuacije i dati odgovor na ipak još uvek ne-
BORBR
razjašnjeno pitanje da li je kriza privremena i kratkotrajna (njen početak se, inače, vezuje za izbijanje rata u Zalivu), ili je po-
· četak kraja na čije će odgađanje biti, u na-
rednom periodu, usmerena sva energija američke filmske industrije. Jer, osim jakih naslova za video, predviđenih za prodaju u okviru božićne potrošačke histerije, za bioskope se, i pored izvesne restrikcije programa, odnosno smanjenja aktuelne
· produkcije, priprema niz potencijalnih hi-
tova i jedan, kako se veruje, „blokbaster“ ne samo sezone — Spilbergov „Hook“, ekranizacija Petra Pana.
A koliko god je bilo cinično pisati o svemu ovome, još je ciničnije završiti uobičajenom floskulom kako ćemo videti šta će se desiti. Jer, to je u ovom trenutku ponajmanje sigurno.
Grupi „Galija“, МЕ
pravo u jeku ponovnog slušanja
vaše ploče „Istorija i mi“, sretoh u
gradu jednog poznanika i zapodenusmo razgovor po klišeu koji je ovih dana u opticaju: Najpre se upitasmo za zdravlje i porodicu, onda zakukasmo nad zlom sudbinom koja nas je zadesila, pa se potom malo zakačismo oko različitih stavova i pogleda, da bi na kraju neprimetno (Valjda je to taj večiti, neuništivi ljudski imunitet na smrtnu opasnost?!) prešli na „šalu — komiku“, te mi tako on saopšti da su prodavačice ljubavi u Beogradu veoma zabrinute; ne toliko zbog rata i smanjenog „prometa“, koliko zbog toga što će kada pucnjava utihne (?) — one ostati predratne kurve.
I sinulo mi je — ja ustvari slušam predratnu ploču: Pesme ste pisali u Nišu, Heceg—Novom, na Pešterskoj visoravni... Snimali ste u Titogradu. Snimljeni materijal izmiksali u Zagrebu. Oko svega toga pomagali su vam drugari sa svih jugo meridijana, a izdavač je RTB PGP. Cisto bratstvo i jedinstvo! Pritom u svakoj drugoj noti, u svakom trećem stihu predskazanje, kobna pretnja nadolazeće nesreće.
Započinjete svirku „usnama koje ruše .
kapiju“ („Trava“) i nikako se ni kasnije ne odričvte vašeg cenjenog rock—balad umeća, („Kao boja tvoga oka“) ali ste ga ovom prilikom „mobilisali“ marš — rokom, („Trube“). „jer šta je tu je“ — u sred ove
# oluje dobro nam'dođe red ljubavnog azila „pod noktima“ red himna — zanosa. Možda će nekog „maja—ja—ja—ja“ doći do nekog „kraja —ja—ja—ja“, ali nas za sada naša dva dična „prozora“ vode do „ponora“, do dna.
Umeli ste vi i ranije svoju „Galiju“ da zaveslate iz mirnih baladnih voda u vetrometine balkanske, „karta do Prištine“, slika predsednika“...) ali sada sečete talase punim jedrima i grmite rock — topovima iz utrobe svoje lađe. Ovo je vaš i naš vinilni „Burevesnik“! Muzike ljubavi i rata do kolena! ~
I eto ode mi pismo obrnutim tokom od razgovora sa onim mojim znancem: Počeo sam šaljivom anegdotom, a završiću zlom sudbinom i pozdravima. Izgleda da se drugačije i ne može u ova „vremena rđava“, dok „padaju maske“ i dok se „ruši tvrđava“. Neka me „đavo odnese“, ali slutim da će nam ISTORIJA, i MI koji je tako nepismeno iščitavamo i slepo ponavljamo, doći glave. — Neka je barem vama i svima onima koji vašom „Galijom“ putuju ka kakvom — takvom Ru dobre nade mirno more. Vaš
Beograd | Zafir HADŽIMANOV
PS: Šta bi bilo kad vam Radomana Ka-
njevca ne bi bilo? Tako vam vešto, sigurno |
i raspevano ispisuje postojanje i trajanje.
пуна не врана ен БЕН
зак