Борба, 09. 11. 1991., стр. 5
| |
aaa"
пауавеви ви неће
80988
DOGRĐAJI DRNR
REBGOVANJRA U ZEMLJI NR ODLUKE EZ
PREDSEDNIŠTVO SFRJ O EKONOMSKIM SANKCIJAMA EZ
Ugrožen interes svili naroda
Beograd, — U Beogradu Je juče odražana sednica Predsedništva SFRJ — predsedavao potpredsednik dr Branko Kostić. U saoptšenju se između ostalog kaže:
Predsedništvo SFRJ je informisano o ekonomskim sankcijama koje je juče u Rimu usvojio Savet ministara Evropske zajednice. Predsedništvo je ocenilo da to nije pravi put za rešenje jugoslovenske krize, jer može neopravdano ugroziti interes svih naroda i građana Jugoslavije, i da se nada da će takav odnos prema Jugoslaviji biti prevaziđen. Na sednici
ALIJA IZETBEGOVIĆ
Predsedništva
SFRJ konstatovano Je da se ni dvanaesti sporazum o prekidu vatre, čiji rok ističe, ne ostvaruje jer hrvatske vlasti nisu deblokirale kasarne, niti je došlo do prekida oružanih sukoba. Predsedništvo SFRJ je zato odlučilo da se Jugoslavija, putem Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, obrati Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, da informiše Savet bezbedosti o situaciji u zemlji i da u cilju konač-
ne obustave ratnih sukoba i
stvaranju uslova za mirno rešenje jugoslovenske krize, Savetu” bezbednosti predloži preduzimanje konkretnih mera.
BiH će biti žrtva
Sarajevo. — U najnovijim ekonomskim sankcijama Evropske zajednice Jugoslavija se pojavljuje kao cjelina i oni koji žele da ih sprovedu vjerovatno nemaju drugog načina. Ovo je istakao predsjednik Predsjedništva SR Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović za „Oslobođenje“.
— Bosna ı Hercegovina će, kao i ostali, smatra Izetbegović, biti žrtva. U paketu mjera iz Rima nigdje se izričito ne pominje niti Jedna republika. Ljudi koji se malo bolje razumiju u ova pitanja, mišljenja je Izetbegović, znaju da kada bi oni i htjeli da razlikuju krive i prave, to nisu u stanju da učine ı sprovedu. Oni najvjerovatnije u izvjesnoj mjeri mogu da kompenziraju štete ko-
DR DIMITRIJ RUPEL
Je nastaju, ako pojedine republike žele da nastave haške razgovore. Te kompenzacije će, rekao Je Izetbegović, pomoći, ali neće mnogo, Jer će, s ozbirom na proceduru, Jako kasniti.
Udarac federaciji
Ljubljana. — Ekonomske sankcije Evropske zajednice protiv Jugoslavije prvenstveno su udarac protiv federacije, saveznog ministra inostranih poslova Budimira Lončara i predsednika SIV-a Ante Markovića, više čak
nego protiv predsednika Srbije
Miloševića. Tim se merama, kako je na današnjoj konferenciji za štampu ocenio ministar inostranih poslova Slovenije dr Dimitrij Rupel, poništava neki ele-
DR RADOMAN BOŽOVIĆ
ment priznanja Jugoslavije, odnosno otvara se drugi odnos prema republikama.
Reč Je, smatra Rupel, o pritisku na nekooperativne republike. Među kooperativne se, prema njegovim rečima, svrstavaju Slovenija, Makedonija, a i Bosna i Hercegovina. Da ne dođe do raskoraka sa ovim republikama založiće se prvenstveno Italija, što se očekuje takođe i od Nemačke.
Interesi zemalja — iznad prava
Novi Sad: Uprkos pritiscima pojedinih država, kao što su Nemačka, Austrija i Italija, da se ckonomske sankcije isključivo adresiraju prema Srbiji, iz odlu-
"Ке Savcta ministara. Evropske
zajednicc sc vidi da su once uperenc prema ccloj Jugoslaviji izjavio jc predscdnik Izvršnog
veća Skupštine AP Vojvodine dr
Radoman Božović.
Po rečima dr Božovića Srbija sc zalaže za rcalizaciju svih ranijih dogovora o boezuslovnom prekidu vatre, oslobađanje -svih kasarni JNA u Hrvatskoj.i stvaгапје uslova da otpočnc jedan mirovni dijalog sukobljenih strana. „To znači da bi pretnja Evrope ckonomskim sankcijama trebalo da pogodi samo on.: koji se pomcnutih načcla nc pridržavaju“. „Realni odnos snaga u Evro pi, medutim, upućuje na zaklju_ сак
da su imtcresi pojedimili
zemlja iznad logike prava na koјет је cvropski poredak zasnovan. УМегијст да се Заме! ђегbednosti Ujedinjenih nacija biti sledeća stanica na kojoj će se o juposlovenskoj krizi raspravljati ı (da će tu autoritet međunarodnop prava nadvladati parcijalnc intĆrCsSc“
SUDOTA-NEDELJA, 9:10. NOVEMBAR 1991. GODINE 5
DR DRAGOLjJUB MIĆUNOVIĆ
Sankcije ne garantuju mir
Beograd — „Predložene mere Evropske zajednice protiv Jugoslavije, mada su motivisane željom da se ovakvim pritiskom zaustavi rat u Jugoslaviji, neće same po sebi dovesti do mira“, izjavio je Tanjugu predsednik Demokratske stranke dr Dragoljub Mićunović.
„Demokratska stranka smatra da ekonomske sankcije nisu primerno sredstvo za rešavanje političkih problema“, rekao je dr Mićunović i dodao da će najavljene mere EZ „više pogoditi stanovništvo, nego političke vrhove, koji će za buduće ekonomske teškoće moći da okrivljuju Evropsku zajednicu“. Tako najavljene sankcije za sada pogađaju Jugoslaviju u celini, u njima je, po oceni dr Mićunovića, ostala „opasna mogućnost arbitriranja ı selektivne primene“.
VLADA HRVATSKE
2
Lider demokrata takođe ocenjuje da, osim embarga na uvoz oružja, druge mere neće direktno doprineti prestanku rata.
izraz nemoci Evrope
Zagreb 8. studenoga (Tanjug), — Hrvatska vlada je kasno sinoć razmotrila rimske odluke ministarskog vijeća EZ, uz ocjenu da se „više očekivalo od zaključaka sa rimskih skupova“. Posebno zamjerka evropskoj „dvanaestorici“ upućena je zbog nedefiniranja agresora, te zbog nepoduzimanja efikasnijih mjera da se prekinu ratne operacije na ovim prostorima. „Sve zajedno se vraća natrag u jugoslaven-
'ski lonac“, čime je „Evropa izra-
zila nemoć“ da efikasno razriješi ·
VLADISLAV JOVANOVIĆ
jugoslavensku krizu, rečeno je u raspravi.
Vlada je zaključila da treba nastaviti aktivnosti i sudjelovanje Hrvatske na budućim haškim konferencijama, ali i poduzimati druge, intenzivnije, diplomatske mjere u Ujedinjenim nacijama ı svijetu za podršku i priznavanje međunarodnog subjektiviteta Hrvatske. Vlada je zadužila nadležna ministarstva da родилти тјеге да зе па екоnomskom planu zaštite interesi Hrvatske.
Udaljavanje od pregovora
Beograd. — Sankcije koje je Evropska zajednica odlučila da uvede prema našoj zemlji — za žaljenje su, jer one ne mogu nikako biti zamena za pregovarački proces. Pregovori podrazumevaju ravnopravne partnere, a ne pritiske i ultimatume, izjavio je sinoć u drugom dnevniku TV Beograd ministar spoljnih poslova Srbije Vladislav Jovanović.
Ova odluka EZ-a udaljava se od duha, polaznih principa i
-pravila haške konferencije o do-
brim uslugama, nenametanju rešenja i pristanku svih zainteresovanih strana na ponuđena rešenja, smatra Jovanović. Prema njegovoj oceni, u najnovijem dokumentu EZ-a i zna-
MILAN KOMNENIĆ
čajnih pozitivnih novina ia samokritike ranijih poteza. Umesto ranijih stavova da Jugoslavije nema, EZ u rimskoj deklaraciji čak tri puta pominje Jugoslaviju i prema njoj usmerava ekonomske sankcije, što je i formalno i stvarno priznanje Jugoslavije. Jer, napomenuo je Jovanović, ne mogu se sankcije usmeravati prema onome koga nema, niti se može tražiti da uradi nešto onaj od koga se ne očekuje da to može uraditi.
Vrlo je važno, dodao je on, i
opredeljivanje prema secesionis-·
tičkim republikama i traženje od njih da. pre nego što budu priznate ispune određene preduslove. Skrivena pretnja Srbiji
Beograd. — Ministri u Rimu povukli su potez čije je dejstvo neizvesno i teško da uvećava izglede za rešenje jugoslovenske krize, izjavio je za Tanjug prcdsednik izvršnog odbora Srpskog pokreta obnove Milan Komnenić. Komnenić ocenjuje da se iza dvosmislenih formulacija o najavljenim sankcijama zapravo krije pretnja Srbiji.
„Ukoliko su se odlučili na ovakve mere, evropski ministri mogu da pogode interese nedužnog naroda koji čezne za mirom. Njihovi napori imaju smisla samo ukoliko teže obuzdava'nju pogubnih ratničkih- apctita pojedinih republičkih lidcra, na
=: OSS
kojima, a ne na narodu, leži odgBovornost za rat“, rekao je Komncmić ne prihvata blokadu
Beograd. — Kina se neće priključiti eventualnim merama ekonomske blokade naše zemlje, a ako do blokade ipak dođe učiniće sve da se olakša položaj Jugoslavije, istakao je u razgovoru sa vršiocem dužnosti saveznog sekretara za ekonomske odnose s inostranstvom dr Božidarom Jovanovićem kineski miinistar za ekonomske odnose sa inostranstvom Li Langing.
Kina je čvrsto opredeljena za intenziviranje privredne saradnje sa Jugoslavijom kao prijateliskom zemljom, podvukao je tom prilikom Li Langing, Jer je zainteresovana za saradnju u oblasti poljoprivrede, hemijske industrije, a naročito farmaceutske industrije, izjavio je dr Božidar Jovanović, koji se upravo vratio iz Kine.
| (Tanjug)
KANADSKI PREMIJER MALRUNI NAJAVIO
Mere protiv Jugoslavije
Rim. — Kanada će uvesti trgovinske sankcije protiv Jugoslavije, saopštio je juče u Rimu kanadski premijer Brajan Malruni. „Sankcije će se za sada ticati samo kanadskog izvoza u Jugoslaviju“, rekao je kanadski premiјег. Sankcije će, kako je novinarima kasnije objasnila ministar inostranih poslova Kanade Barbara Mak Duzgal, značiti da roba koja treba da bude izvezena u Jugoslaviju mora prethodno podlegati režimu specijalnih dozvola, a da vlada Kanade može intervenisati i zabraniti IZVOZ određenih roba.
Kanada sada izvozi u Jugoslaviju robe u vrednosti od 50 miliona kanadskih dolara godišnje, rekla je ona.
Istovremeno je Kanada ukinula ugovor o preferencijalnim tarifama sa Jugoslavijom, tako da su prestale vredeti carinske povlastice za jugoslovensku robu. To će, procenjuje ministarka Mak Dugal, poskupeti jugoslovenske proizvode u Kanadi za oko 50 odsto.
NA POZIV NEMAČKOG KANCELARA KOLA
Тидтап 1 Кисап uskoro u Bonu
Rim. — Nemački kancelar Helmut Kol, koji Je učestvovao na samitu NATO u Rimu, pozvao je predsednika Slovenije i Hrvatske. Milana Kučana i Franju Tudmana, da posete Bon.
Govoreći na konferenciji za štampu u Rimu, Kol je rekao da bi do poseta Kučana i Tuđmana moglo da dođe „brzo“.
Nemački ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer je rekao da bi cilj tih poseta bio, pre svega, stvaranje „uslova za priznavanje“ Slovenije ı Hrvat skc.