Борба, 02. 12. 1991., стр. 9

УУ

_JUGOSLAVIJA _

KAKO SE U MAKEDONIJI OCENjUJE PONUDA KUČANA GLIGOROVU O MEĐUSOBNOM PRIZNAVANJU NEZAVISNOSTI NJIHOVIH REPUBLIKA

Brzopleti izazov. „alpskog egoizma“

Makedonsko priznanje samostalne i nezavisne Slovenije, za Sloveniju nešto znači. Međutim, priznanje Makedonije od strane nepriznate Slovenije, Makedoniji ne bi

značilo mnogo

Pismo Kučana Gligorovu, može se protumačiti samo na jedan način: makedonsko priznanje samostalne i nezavisne Republike Slovenije za Sloveniju nešto znači. Međutim, priznanje Makedonije od strane nepriznate Slovenije, Makedoniji ne bi značilo mnogo. Naprotiv, čin priznavanja od strane Slovenije, pre haškog dogovora i mimo njega, Makedoniji bi mogao da našteti. Sam čin priznavanja bi bio spušten na nivo međusobnog priznavanja nepriznatih.

Pismo Kučana Gligorovu je kompliment za Makedoniju i za Gligorova. Međutim, Makedonija ne bi želela da bude plot za koji bi se Slovenija uhvatila. Ona želi da bude nešto više od toga — ozbiljna, suverena država, koju će priznati evropska zajednica u okviru haškog mirovnog procesa. Osim toga, Makedonija bi priznavanjem Slovenije, istovremeno priznala i jednostrani akt njenog otcepljenja koga je zvanično i nezvanično osudila. Makedonsko priznanje Slovenije bi bilo potpora tom jednostranom aktu i istovremeno još jedan, ovoga puta makedonski, jednostrani akt. Makedonija se uzdržava od bilo kakvog jednostranog akta, pa i od njihovog priznavanja.

U Makedoniji ne dele mišlje-

nje Kučana da otcepljenje Slovenije nije pogodilo druge, pa i Makedoniju. U Makedoniji se, i inače, odomaćila sintagma koju je prvi lansirao Krste Crvenkovski „slovenački alpski egoizam“. Misli se, naime, da je u celom posieratnom periodu Slovenija bila u povlašćenom položaju, a kad je trebala da bude ravnopravna sa drugima, ona se jednostavno otcepila.

Pre nego što je Slovenija proglasila samostalnost i nezavisnost, Makedoniji je uzela celu jednu banku — pa je Ljubljanska banka od osnovne banke postala samo filijala. Kada se Slovenija otcepila, Makedoniji je ostavila sve štediše i svu drugu klijentelu ove banke na vrat. Slovenija Makedoniji nije izmirila ni dug od nekih 1,4 milijar-

NE PRIZNAJU JEDNOSTRANE AKTE: Kiro Gligorov

de dolara, a jednostranim odlukama prekinula je i izgradnju desetine zajednički objekata. Uvođenjem tolara, posle čega je onemogućen platni promet, faktički je prekinula i poslovne veze sa Makedonijom, pokazujući jedino interes za svoju imovinu (poslovni prostor) u Makedoniji. Makedonija jeste, doista, ograničila prodaju ovoga prostora, ali nije ga pri-

svojila niti namerava da to uči- ~

ni.

O saradnji Slovenije i Makedonije do sada su, u više navrata razgovarale vladine i privredne delegacije Slovenije i Makedonije, ali. se nije puno odmaklo od početka na uspostavljanju prekinutih poslovnih veza i platnog prometa. Prvo, zato što postoje teškoće u tranzitu između Slovenije i Makedonije zbog rata u Hrvatskoj, a drugo, što je tako reći nemoguć platni promet kad tolar ne igra u Makedoniji a dinar u Sloveniji.

Za Makedoniju je neprihvatljiva trampa roba, pošto je to, navodno, srednjovekovni način trgovine. Trgovati se, ipak, mora uz pomoć novca i kad to ne može da bude ni dinar ni tolar mora biti — dolar.

započetih:

KOMPLIMENT ZA MAKEDONIJU: Milan Kučan

Kučan Gligorovu predlaže i uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Makedonijom u najkraćem mogućem roku, što bi, navodno, mnogo koristilo saradnji

eđu dve države. Istovremeno, Slovenija ukida jedino dopisništvo u Makedoniji („Dela“) što je znak njenog smanjenog interesa za zbivanja u Makedoniji.

ideju o međusobnom priznavanju „nepriznatih republika prvi je inače, dao Dragi Arsov, potpredsednik makedonskog parlamenta, prilikom prve posete slovenačke delegacije Makedoniji. Ovaj VMRO-predlog je posve na liniji ove ekstremne makedonske partije, koja je za jednostrane akte, pa i oružani rat, ali je posve neusaglašen sa makedonskom politikom i njenim angažovanjem u rešenju jugoslovenske krize u zemlji i inostranstvu. Prihvatanje: tog predloga od strane Kučana i njegovo formulisanje u međudržavnu ponudu, može se protumačiti samo kao kraj nerava slovenačkog rukovodstva zbog unutrašnjih, pre svega ekonomskih, teškoća. Makedonija, izgleda, nema za sada, potrebu da prihvata brzoplete izazove.

D. NIKOLIĆ

KADA ĆE TITOGRAD PROMIJENITI IME

_ Podgorica čeka novi ustav

Ovo pitanje uskoro mora doći na dnevni red, a prava prilika za to su razgovori oko

Šest gradova, sa šest Titovih imcna, u šest republika — bilo jc obiljcžJe titoističkoe epohe. Mnogi od njih su već skinuli taj prefiks, a kod nckih jc procedura u toku. Glavni grad Crnc Gore na tom planu nc čini nikakve korake ili pomake. Zašto — pitamo

| ргадопасејтКка тг 5гди Вогоутса.

— Naša pozicija Jc drugačija od ostalih gradova koji su nosili ili nosc Titovo imc, iz prostog razloga što jc теди osnovnim obiljožjima državnosti jedne republike i naziv glavnog grada. Još davne 1946. godinc, Narodna skupština Crne Gore donijela

je zakon o promjeni imcna Podgoricc u Titograd. I u postojećem ustavu Crne Gorc stoji da njen glavni grad nosi to imc, dobijeno voljom građana Crnc Gorc i stanovnika grada — kažc gradonačcinik Titograda.

— U posljednje vrijeme od strance jednog broja političkih stranaka upućuju sc zahtjevi i za drugačiju naznaku imcna našeg grada, uz. ncdvosmislceni zahtjov da mu sc vrati prvobitno ime — Podgorica. Svc su češći i zahtjevi grupa i pojedinaca. Tih i takvih zahtjeva ima i u republičkom i opštinskom parlamontu, a u vladaju-

elemenata novog crnogorskog ustava — kaže gradonačelnik mr Srđa Božović

ćoj partiji još nema konačnog političkog stava — vcli mr Božović. ___Treba imati u vidu da vladajuća partija i u Opštinskom parlamcntu ima većinu (od 91 odbornika iz DPS је 68). Мо, kako ističe Božović, Ovo pitanje uskoro mora doći na dnevni red, a prava prilika za to su raZBOVOri Oko clemcnata novoB ustava i prilikom utvrđivanja njogovog konačnog teksta. To je prava Sansa da stanovnici Crnc Gorc i njenog glavnog grada kažu i svoje određenje oko njoegovog imena.

S. VUKAŠINOVIĆ

PONEDELJAK 2. DECEMBAR 1991. GODINE 9

SRPSKA VLADA UVELA MERE ZAŠTITE DOMAĆEG TRŽIŠTA I PRIVREDE

Pšenica

ı meso

ostaju ovde

Donošenjem tri uredbe koje su stupile na snagu 18. novembra, za uvoz i izvoz velikog dela proizvoda potrebna posebna saglasnost Đ Prodaja prehrambenih proizvoda van granica Republike biće moguća samo uz korisnu kupovinu e Slovenci mogu da kupe

Nećemo više dozvoliti da preprodavci kupuju kilogram šećera u Srbiji za 17,a prodaju ga na slovenačkom tržištu za 58 dinara — bio je kategoričan pomoćnik ministra za trgovinu i turizam u srpskoj Vladi Budimir Bošković obrazlažući nedavno radikalne promene kojima Srbija najavljuje zaštitu domaće privrede od nelojalne konkurencije, zaštitu domaćeg tržišta i koliku-toliku odbranu od mera Ekonomske zajednice. Vlada Srbije donela je naime tri uredbe — o zabrani prodaje određenih proizvoda, o obavezi pribavljanja prethodne saglasnosti za izvoz i uvoz ı O

posebnim uslovima prometa robe i

usluga. Iako su stupile na snagu još pre dve nedelje — 18. novembra, javnosti su predočene uoči praznika, a mnogi privrednici, sudeći po njihovim odgovorima, tek treba da se upoznaju sa novim uslovima poslovanja. Šta će one značiti za dalje privredne tokove, koliko će stvarno zaštititi domaću privredu i tržište a koliko istovremeno uvesti monopol određenih proizvođača, što pesimisti već najavljuju, ostaje tek da se vidi.

Sprečiti nekxontrolisanu prodaju Uredbom o zabrani prodaje odre-

đenih proizvoda, žito, industrijsko. i stočno krmno bilje, živa stoka, živina

| i jaja, mleko, drvo, šumski plodovi

više ne smeju da se prodaju kupcima van granica Srbije. Ograničenje kupovine osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda odnosi sc na kupce iz svih republika (roba neće moći ni da se trampi, ni da se pokloni). Od zabrane, ministar trgovine i turizma uz saglasnost ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede može izuzeti samo one proizvode čijom prodajom Srbija može pribaviti sirovine ı repromaterijal neophodne za dalju proizvodnju, robu za uredno snabdevanje potrošača u Republici i one koje omogućuju oslobađanje tržnih viškova proizvoda.

Ova godina je berićetna, pa je glad za osnovnim prehrambenim proizvodima u Srbiji izvan nje зус veća, kaže Budimir Bošković. Upravo zato ne smemo dozvoliti nekontrolisanu prodaju, omogućujući trgovcima i preprodavcima da skidaju kajmak dok istovremeno Pproizvodnja i potrošači u Srbiji gube. Mi, dakle, ne prekidamo trgovinske odnose sa ostalim republikama ali hoćemo da Srbija ubuduće u njima ravnopravno učestvuje i da jednako dobija kao što daje.

Obaveza pribavljanja saglasnosti za izvoz i uvoz predviđa da ovi izvoznici odnosno uvoznici traže zclcno svetlo od Ministarstva trgovine za sve one proizvode koji su nekim aktom saveznog organa oslobođcni od plaćanja uvoznih dažbina taksa ili prcelevmana. Saglasnost mora da sc traži za robu razvrstanu na rcžim slobodnog izvoza i uvoza, za izvoz i uvoz po kompcnzacionim poslovima, po poslovima posredovanja ı duporočnce proizvodnc kooporacijce.

Na spisku za izvoz, saglasnost sc daklc traži za vitalne prchrambcenc proizvode, od žive stokc ı mcsa, pšcnice, kukuruza, brašna, scmona, ulja, šećera do alkoholnih pića, uglja, naftc, električne cncrgijo, kožc, drva. Saglasnost za uvoz Ććc sc tražiti za stoku, meso i mosnc prcrađevinc, mlcko i mlečnc prcrađevinc, alkoholna pića, veštačka đubriva, tkani-

srpsku robu samo uz prethodnu deviznu uplatu

ne, sirovine poput aluminijuma i cinka, kao i za belu tehniku, televizore, telefonske aparate, putnička i motorna vožila. Ministarstvo trgovine dužпо је inače, da razmotri zahtcv u roku od 30 dana, a poslovi koji su već u toku, kako obećavaju u Ministarstvu trgovine, biće rešeni za najviše 3 dana. Ko će „progutati“ розао

Motiv donošenja ove Uredbe је stopiranje izvoza nekih proizvoda poput pšenice — uz oslobađanje carine za 15 odsto (Odlukom SIV) a što je Srbiju posebno pogodilo, kaže pomoćnik ministra za ekonomske poslove sa inostranstvom Slobodanka Suša. Uredpom nemamo nameru da zatvorimo granice Srbije. Naprotiv njoj je u interesu da ima što veću razmenu sa inostranstvom, ali poput ostalih zemalja štitimo domaću privredu od nelojalne konkurencije.

U prilog tome, navodi se recimo da je samo „Centrokop”, beogradski uvoznik, uvezao 30 hiljada televizora uvećavajući drastično zalihe domaćih proizvođača, Elektronske industrije iz Niša, na primer. Od takve razmene profitirali su pre svega nelojalni trgovci i posrednici — kaže Suša.

Konačno, Uredbom o posebnim uslovima prometa robe i usluga srpske firme moći će da prodaju robu slovenačkim partnerima samo pod uslovom da šu ovi (slovenački kupci) unapred platili robu u konvertibilnoj valuti ili ako je zaključen ugovor o kompenzacionom ili barter poslu. Kao dokaz služi potvrda banke o izvršenom plaćanju za svaku konkretnu pošiljku posebno, a dužan Je da je ima i prevoznik robe.

Takođe, ovom Uredbom predviđeno Je da roba iz Slovenije i Hrvatske može da se koristi na teritoriji Srbije pod uslovom da je prethodno plaćena posebna naknada za pokriće poslova evidentiranja u visini od jedan odsto od nabavne robe. Kontrolu prometa vršiće SDK, Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležni organi tržišne inovih uredbi su vrlo visoke — od 15 do 20 hiljada dinara za odgovorno lice, a 300 do. 450 hiljada dinara za organizaciju.

I dok mnogi privrednici tck srcđuju utiske zatečeni ovim odlukama i nespremni da o njima govore, sa jedne strance stižu glasovi da Srbija uvodi svoju ekonomsku blokadu, a sa druge stižc uzdah olakšanja od strane onih proizvođača koji su ovu zaštitu tražili. Član Prcdscdništva Privredne. komorc Srbije Momir Pavlićević naglašava da jc recimo i Makedonija zatvorila granice neracionalnom odlivanju njcnih prechrambeno-poljoprivrednih proizvoda i da je to normalna rcakcija jcdnc zemlje. U ograničcnju uvoza, prema njcgovim rečima, osnovni problem jc u administriranju jcr administracija nećc moći da „proguta“ toliki obim poslova. Da nc bismo sami sebi vczali ruke, kaže on, potrcbno je da sc" privrednici dobro upoznaju sa ovim poslovima. Mere daljc tražc da sc napravc bilansi svih proizvoda koji podležu ovim uredbama, kako bi sc tačno ustanovilo koliko jc potrebno i koliko ima Srbija, a koliko možc da izveze, odnosno mora da uvczc

р.5УЕККО