Борба, 26. 12. 1991., стр. 26
МТ РИМ
7
| WM ČETVRTAK 26. DECEMBAR 19091. GODINE
uskoro izlazi iz štampe
svet knjige
л 5 o LO 4 Ка 1
- . „zim i revolu| и: „тамо тег“ С гафпа“,
ада 8 а Aljoša Матиса, „Ота
cija“, >
Niš, 1991.
Ucl. Bio je vrlo siromašan a još više lenj. Kad god bi neko hteo da mu da posao, njegov bi odgovor uvek bio is-
В: jednom jedan čovek po imenu
ti:
— Ne danas.
— Zašto nc danas? — pitali su ga.
A on bi uvek odgovarao: — A zašto ne sutra?
Uci je živeo u kolibi koju je napravio još njegov pradeda. Trebalo jc popraviti krov pokriven slamom. Iako je, kroz rupe u njemu, kiša ulazila unutra, ipak dim iz poći nije mogao kroz njih da izlazi napoljc. Otrovnce gljive su rasle po neravnim zidovima a pod je sasvim istrulio. Nekad je tu bilo i miševa, ali su ncstali pošto u kući nijc bilo ničega za jelo. Uclova žcna sc smrtno razbolela od gladi, ali prc ncgo što jc umrla, donela je na svet devojčicu. Ime koje je UcI dao svojoj kćerki sasvim joj je odgovaralo. Nazvao ји је Зтонпја.
Ucl je volco da spava i svakc večeri bi legao rano. Ujutro bi sc žalio da je umoran od tolikog spavanja i zato bi otišao ponovo da spava. Kad nije spavao, ležao bi na svom polomljenom krevetu zevajući i žaleći sc. Govorio bi svojoj kćerki: Drugi ljudi su srcćni. Oni imaju novca, iako nc rade. Ja sam proklct.
UcI je bio mali čovck, ali njegova kćerka Sirotinja jc rasla i razvijala se i uzduž i poprcko. bila jc visoka, glomazna ı teška. U pctnacstoj godini morala je da povije glavu dok bi ulazila u kuću. Stopala su Joj bila kao u muškarca i naduvcna od sala. Scljani su smatrali da je Sirotinja višc rasla, što je UcI bivao lenji.
Ucl nijc volco nikoga, svakomc je zavideo. Čak jc zavidljivo govorio o mačkama, psima, zcčevima i ostalim bićima koja nisu morala да гаде да 5: мусја. Ра, UcI jc mrzco svc i svakoga, ali jc svoju kćerku obožavao. Maštao je o tomc da sc neki bogati mladić zaljubi u nju, oženi se njomc i onda brinc o svojoj Žžcni i tastu. Ali sc nijedan mladić u sclu nije ni najmanjc zanimao za Sirotinju. Kad jc otac prckorcvao devojku što sc ne druži i ne izlazi s mladićima, Sirotinja bi odgovorila: — Kako mogu da izlazim u krpama, i bosa. - -
Jednoga dana Ucl jc saznao da ncko milosrdno društvo u gradiću pozajmljujc siromašnim ljudima novac koji oni mogu da otplatc u malim svotama, na duže vremoc. Kako jc bio Icnj, on je načinio vcliki napor da ustanc, obuče sc i da ode u kancclariju društva.
— Htoo bih da pozajmim pct zlota reče on službcniku.
— Šta namocravatc da raditc s novcem? — upita ga ovaj. — Mi pozajmljujcmo novac samo u korisnc svrhc.
— Hoću da poručim par cipcla za svoju cerku — objasni Ucl. — Ako Sirotinja budc imala cipcelc, izlaziće sa mladićima iz scla i ncki bogati mladić će sc sigurno zaljubiti u nju. Kad sc vcnčaju, ja ću moći da vratim pot zlota.
Službenik je razmišljao. Mogućnost da ćc sc ncko zaljubiti u Sirotinju bila jc vrlo mala. Uci je mcdutim, izgledao tako bedno da jc službcnik rešio da mu da zžajam. Tražio je da mu UcI potpišc obvcznicu, a onda mu predadc pot zlota.
Još prc nckoliko mcscci Осе! jc poku-
isak baševis singer
Ucli njegova
kcer! Si | 0 šao da poruči par cipela za svoju kćerku. Sandler obućar je već bio uzeo Sirotinjine mere, ali je tražio novac unapred.
Izašavši iz milosrdnog društva Ucl je otišao pravo obućaru i upitao ga da li on Još ima Sirotinjine mere.
— I šta ako imam, upita Sandler. Moja cena je pet zlota, a tražim i novac unapred.
Ucl izvadi pet zlota i predade iz Sandleru. Obućar otvori fioku, potraži malo po njoj i zatim izvadi porudžbenicu za Sirotinjine cipele. On obeća da će isporučiti nove cipele, u petak za nedelju dana.
"Џс! је želeo da iznenadi kćerku, te joj
_ne reče ništa za cipele. Sledećeg petka, dok je ležao na svom krevetu zevajući i žaleći se, začu se kucanje na vratima i “Sandler uđe noseći nove cipele. Kad Si-· rotinja ugleda obućara s parom blistavih, novih cipela u njegovim rukama, ona kliknu od radosti. Obućar joj predade cipelc i reče joj da ih proba. Ali avaj, ona nije mogla da ih navuče na svoje naduvene noge. Bilo je prošlo nekoliko meseci otkako je mera uzeta i Sirotinjine noge su postale veće nego što su bile. Sad devojka zaplaka od žalosti.
UcI pogleda zapanjeno.
'— Kako je to moguće? — upita on. Mislio sam da su Joj stopala odavno prestala da rastu.
Na trenutak je i Sandler bio iznenađen, a zatim poče da se raspituje:
— Reci mi, Ucl, gde si dobio pet zlota? UcI objasni da je novac pozajmio od milosrdnog pozajmnog društva i da im je zauzvrat dao obveznicu.
— I tako, sad si u dugu — objasni Sandlcr. 5 __— То ге сти јо5 зтотазтјип перо što si bio prc nckoliko mesoci. Tada nisi imao ništa, a sad imaš još pet zlota manjc od toga. Pošto si siromašniji, Sirotinja je porasla”i prirodno njcna stopala su porasla s njom zajedno. Eto, zato cipcle nc odgovaraju. Sad mi je svc jasno.
— Šta da radimo? — zapita Ucl, sav
očajan. -
— Predstoji vam samo jedan način da iz ovoga izađcte — roečc Sandler. Prihvatitć sc rada. Čovek osiromaši od pozajmljivanja, a od rada sc obogati, Kad ti i tvoja kćerka budetc radili, cipele ćc jo) sigurno odgovarati.
Pomisao na rad nije odgovarala ni jcdnom od njih, ali bilo jc još gorc imati поус стреје, а 12! bos. UcI i Sırotinja obo-
ada današnji Poljaci zloIK Izrailjcima zbog
njihovog ponašanja u pro-. Šlosti, oni su na to podstaknuti tom istom predstavom: da bi ncko pomislio da prigovori unucima zbog grešaka dedova, trcba najpre da ima vcoma primitivno osećanje odgovornosti. Ali to niје dovoljno: treba, takodc, da izgradi sebi izvesnu predstavu o
žan-pol sartr: RAZMIŠLJANJA O JEVREJSKOM PITANJU
Ljubav pre!
Iz knjige napisanc još 1944. godine a objavljenetek 1954. zbog prećutne želje preživelih Jevreja da ih Sartr ne izlaže odveć žestokoj odbrani. Uskoro se prvi put pojavljuje na srpskohrvatskom, u izdanju beogradskog „Grafosa“ i u prevodu Mirjane Vukmirović ·
плу]
je odlučiše da odmah posle subote potraŽe posao. Ucl je dobio posao kao vodonoša. Si-
· rotinja je postala služavka. Prvi put u ži-
votu oni su radili vredno. Imali su toliko posla da čak nisu ni pomislili na nove cipele, dok jedne subote ujutro Sirotinja nije odlučila da ih ponovo proba. Nove
_ cipele su odgovarale.
Najzad su Ucl i Sirotinja, shvatili da sve što čovek ima stiče radom, a ne leže-
_ći na krevetu i lenstvujući. Čak su i živo-
tinje marljive. Pčele prave med, pauci pletu mreže, ptice grade gnezda, krtice kopaju rupe u zemlji, a veverice ostavljaju hranu za zimu. и
Ubrzo je Ucl dobio bolji posao. Obnovio je kuću i kupio nameštaj. Sirotinja je još oslabila. Sašila je nove haljine i oblačila se lepo kao i druge devojke u selu.
· Prolepšala se i jedan mladić je bacio oko
na nju. On se zvao Mahir i bio je sin bogatog trgovca. Uclov san o bogatom zetu
_ se ispunio, ali sad mu već nije bilo po-
trebno da se neko stara o njemu. Ljubav prema kćerki spasla je Ucla. U
svojim poznijim godinama on je bio toli-
ko poštovan da su ga izabrali za upravni-
ka onog istog milosrdnog pozajamnog.·
društva od koga je i sam pozajmio pet
"мога.
Na zidu njegove kancelarije visio je konopac kojim Je Sandler prvi put izmerio Sirotinjina stopala, a iznad toga je bio uokviren moto: „Sto god možeš da uradiš danas, ne ostavljaj za sutra“.
(iz Singerove knjige „Kad je Šlemil išao u Varšavu i druge priče“ koja ovih dana, u prevodu Ljiljane Smiljanić izlazi
_ iz štampe u izdanju BIGZ-a)
federiko major: SUTRA JE UVEK KASNO
· Когасајто · zajedno
„Jugoslovenska revija“ Beograd, 1991. |
Glavna ideja knjigc „Sutra je uvek kasno“ potiče iz ubeđenja autora da čovečanstvo za svoju dostojanstvcnu budućnost, mora da koristi sva sredstva koja su mu danas dostupna. Delo sadrži četiri poglavlja — „Stvarnost i nada“, „Na horizontu ljudskih prava“, „Iz perspektive nauka“ ı „Obrazovanje za budućnost“, a kroz svako Je provučena na osnovna misao „Ako hoćeš mir, bori se za pravdu”. Da bismo dosegli nove horizonte, kaže autor, treba da poranimo i pređemo dugačak put, svesni koliko malo značimo i koliko je mali naš korak, znajući koliko jc lakšc kada koračamo zajedno.
deci prema onomoe što su bili baka i deda: treba da vcruje kako Su Ono Što su učinili stariji i mlađi kadri da učine: treba da budc ubeđen kako je jevrcjski karakter nasleđen(...)
I možda bi ta tradicionalna predstava, u drugim okolnostima, navela današnje Jevreje da postupa;ju kao oni iz 1848. Dakle, izgleda da predstava koja se stvara o jevrejinu odrcđuje istoriju, a ne da „istorijski podatak“ pomaže da se rodi predstava. A pošto nam govore 1 O „Socijalnim datostima”, pogledajmo ih bolje i pronaći ćemo isti krug: ima suvise jevrejskih advokata, vele nam. Ali da-li se-žale što
ima suviše normandijskih advokata? Kada bi čak svi Вгегопе! bili Ickari, zar sc nc bi ograničili па (о да Кати Како „Вгегапја snabdeva Ickarima cclu Егапсизки“2 „А!“ — odgovorićć: „to nipošto nijc isto{...) Tako, na bilo koju stranu da sc okrcncmo, čini se da je predstava o Jcvrejinu bitna.
Postaje očiplecdno za nas da nijedan spoljašnji činilac nc moŽe uneti u antisemita njegov апtisemitizam. Antiscmitizam је slobodan i potpun izbor samog sebe, zaokružen stav koji zauzimamo nc samo prcma Jcvrcjima, već prema ljudima uopštc, istoriji i društvu; to jC istOvEGĆ-
mcno ı strast i poimanjć SVCta(..) Bez sumnjc, kod jcdnog antisemita izvcsnc стес ĆC biti naglašenije nego kod nckog drupop: Ali onc su uvck svc istovrcmcno prisutnc ı jcdna drugu izaziva. Upravo tu sinkrctičku celinu moramo sada pokušati da opišemo.
Zabcležio sam maločas da se antisemitizam predstavlja kao strast. Svi su shvatili da jc u pitanju bolest mržnje ili besa. Ali, obično su mržnja ı bez podstaknuti: mrzim onog, ko mc jc natcrao da patim, onoga ko те 15moeva ili: psuje. Upravo smo Videli da antiscmitska strast ne bi
mogla imati takvo зуоји ио: опа“
idc ispred činjcnica koje bi trcbalo da izazovu njeno rađanje, ona krećc u potragu za njima da bi se njima hranila, čak mora da ih tumači na svoj način kako bi onc odista bile uvredljive. A, međutim, ako antisemitu BOVOrite o Jevrejinu, on ispoljava sve znake žive razdraženosti. Ako se, osim toga, setimo da uvek
·moramo pristali na neki bes ka-
ko bi se on mogao ispoljiti, ı da, prema tako tačnom izrazu, ČOvek pada u jarost, moramo se saglasiti da je antisemit izabrao da živi na strastan način. Nije retko da se odlučujemo za stras-
"stan-životpre.nego za: razuman. ~
Ali to jc zato što obično volimo objektc strasti: žene, slavu, moć, novac. Pošto je antisemit izabrao mržnju, prinuđeni smo da zaključimo kako on voli strasno stanje. Kao obično, ta vrsta privrženosti se retko dopada: onaj koji strasno želi neku ženu strastan jc zbog te žene i uprkos strasti; e nemamo poverenja u strasna rasuđivanja kojima је cilj da na sve načine dokažu mišljenja koja su diktirale ljubav ili ljubomora ili mržnja; nemamo poverenja u strasna lutanja i u ono što nazivamo monoide!z-
mom. Tu je, naprotiv, ono što ·aatisemit-najpre bira... -
СЕ -
CA.
! : | } i