Борба, 26. 12. 1991., стр. 33
БОРБА _ ОДЛАЗАК МИХАИЛА СЕРГЕЈЕВИЧА ГОРБАЧОВА
СВЕТ
ЧЕТВРТАК 26. ДЕЦЕМБАР 1991. ГОДИНЕ 13
је
Могао сам учинити и више, неке грешке су се могле избећи, али ниједног тренутка нисам био у искушењу да власт генералног секретара КПСС искористим да бих царовао неколико година. Повлачим се из принципијелних разлога, јер је формирањем Заједнице независних држава СССР престао да постоји, рекао је Горбачов у синоћњем телевизијском обраћању нацији Ф Јељцин
преузео електронске кодове за активирање совјетских нуклеарних потенцијала
Москва. — Први и последњи председник СССР, иницијатор Перестројке и последњи генерални секретар КПСС, један од најзначајнијих политичара и миротвораца нашег века — Михаил Сергејевич Горбачов — обратио се синоћ нацији и обнародовао „да се повлачи са положаја шефа државе. :
Ево и пуног текста Горбачовљевог дванаестоминутног телевизијског обраћања нацији, изговореног чврстим гла-
сом, без горчине и само неко- -
лико минута након што је сада већ бивши председник бившег СССР-а, у присуству бившег министра одбране СССР маршала Јевгенија Шапошњико_ ва, заједно са Борисом јељци-
ном, потписао документ о предаји, у руке председника Русије, електронских кодова за активирање совјетских нуклеарних потенцијала.
Рискантан подухват
„Драги сународници и суграђани, у ситуацији која је створена формирањем Заједнице независних држава прекраћујем своју активност на ·с"положају председника СССР. Ову одлуку сам донео из принципијелних разлога.
Тврдо сам иступао за самосталност и независност народа, за суверенитет република, али, истовремено, и за очување савезне државе и целовитости земље. Али, догађаји су пошли другим путем. Превладала је линија цепања земље и разједињавања државе с чиме се ја_ не могу сагласити. Ову моју позицију нису изменили ни алмаатански сусрет и одлуке које су тамо биле донете. Осим тога, убеђен сам да су
_ одлуке оваквог значаја морале да буду донете на основу слободно исказане воље народа. Па ипак, ја ћу чинити све што буде у мојој моћи да одлуке које су тамо донете донесу ре'ално сагласје у друштву и олакшају излазак из кризе и
маља и све смо више заостајали иза њих. Разлог је био већ видљив. Друштво се већ гушило у прашини командно-бирократског система. Осуђено да - опслужује идеологију и да носи страшно бреме трке у наоружању — оно је било на граници могућег. Сви покушаји парцијалних реформи, а није их било мало, трпели су поразе један за другим. Земља је губила перспективу. Тако се даље није смело живети. Морало се све кардинално мењати. Ето, због тога никада ни један једини пут, нисам зажалио што дужност генералног секретара нисам искористио само за то да бих царевао неколико година. Сматрао бих то неодговорним и аморалним. Схватао сам да започињање реформи таквих размера и у оваквом друштву најтежи и чак рискантан подухват. Већ данас ја сам уверен, у историјску исправност демократских реформи започетих у пролеће 1985. године. Процес обнове земље и коренитих промена у међународној заједници показао се, међутим, много сложенијим него што је
"тада било могуће претпостави-
Место СССР у ОУН преузела Русија
Уједињене нације. — Руски лидер Борис Јељцин послао је писмо Уједињеним нацијама у коме обавештава светску организацију да ће Русија преузети места бившег Совјетског Савеза у Савету безбедности, Генералној скупштини и свим другим органима УН.
„Совјетски Савез није више у Уједињеним нацијама“ — изјавио је прексиноћ бивши совјетски амбасадор у светској организацији Ју-
ли Воронцов.
Јељцин је у писму замолио УН да уместо назива СССР одсад употребљавају назив Руска Федерација.
У писму се каже да ће Руска Федерација „у потпуности“ бити одговорна за сва „права и обавезе Совјетског Савеза према Повељи Уједињених нација, укључујући и финансијске обавезе“.
процес реформи.
Иступајући последњи пут пред вама као председник СССР, сматрам потребним да пред вама изнесем своју оцену пута пређеног после 1985. године. Чиним то утолико пре што о томе има доста противречних, површних и субјективних размишљања.
_ Судбина је тако одредила да је у тренуцима када сам се ја нашао на челу државе већ било јасно да са земљом ствари не стоје добро. Имали смо свега много — земље, нафте, гаса, других природних богатстава, да нас бог ни у талентима није закинуо — а живели смо много горе од развијених зе-
ти. Али, оно што је урађено треба да буде оцењено по заслузи. Духовно ослобођење
Друштво је добило слободу, ослободило се политички и духовно, а то је најважнија тековина чију вредност ми још
до краја и нисмо спознали. И.
зато што још нисмо научили да се користимо слободом. Упркос томе, урађен је посао историјског значаја: ликвидиран је тоталитарни систем, који је лишио земљу могућности да одавно постане просперитетна "и цветајућа, направљен је про-
дор на путу демократских преображаја, реалност су постали слободни _ избори, слобода
штампе, верске слободе, пред-
ставнички органи власти и многопартијност, права човека су постала највиши прин-
цип, почели смо кретање ка.
економици. са мешовитом својином и равноправношћу свих њених облика, у оквирима аграрне реформе почео је препород сељаштва, појавило
се фармерство, милиони хек-“
тара прелазе у руке сеоских житеља и становника градова, озакоњена је економска слобода произвођача, почели су
„ЗАВРШИО СЕ ПЕРИОД КОЛЕБАЊА...“ — Михаил Горбачов и Борис Јељцин
да хватају залет предузетниш- -
тво, акционарство и приватизација. Окрећући нашу економику тржишту, треба стално имати у виду да се све то ради због човека. У ова тешка времена
мора бити учињено све што је
могуће за његову социјалну заштиту. Ово се-посебно односи на старе и децу.
Ми већ живимо у новом свету. Завршено је с хладним ратом. Окончала се трка у наоружању. Са њом и безумна милитаризација земље која је унаказила нашу економику, друштвену свест и морал. А она је значила претњу светским ратом. Стога желим још једном да нагласим да је у прелазном периоду са моје стране било учињено све за очување поуздане контроле над атомским оружјем.
Ми смо се отворили према
" свету. Одустали смо од меша-
ња у туђе ствари. Од коришћења армије изван својих граница. Свет нам је на то одговорио: поверењем, солидарношћу и уважавањем. Ми смо постали један од главних ослонаца преображаја савремене цивилизације на мирним. и демократским начелима.
Народи и нације су добили реалну слободу у избору путева свога самоопредељења. Трагање за демократским реформисањем наше многонационалне државе било је доведено до прага закључења новог савезног уговора. Све те промене изискивале су огромне напоре, протицале су у оштрој борби и при нарастајућем супротстављању снага старог и преживелог –реакционарног, старих _— партијско-државних структура и привредног апарата, па и наших навика, идеолошких предрасуда, психологије уравниловке и готованства, који су се надовезивали
•
i
на нашу- нетрпељивост, низак
ниво политичке културе и на страх од промена. Ето зашто смо изгубили тако много времена. Зашто се стари систем распао пре него што је профункционисао нови. Зашто се
криза друштва још више за-_
оштрила.
Распад државности
Ја знам какво је незадовољство садашњом тешком ситуацијом, знам како је оштра
"критика власти на свим ниво-
има, укључујући и моју делатност. Али, још једном желим
да подвучем да кардиналне
промене у овако огромној земљи, па још са оваквим наслеђем, не могу проћи безболно, без тешкоћа и потреса.
Августовски пуч је свеопшту кризу довео до крајњих граница, а најпогубније у тој кризи је — распад државности. Мене данас брине то што наши људи губе држављанство велике земље, а последице тога могу се показати веома тешким за све.
Мени се чини да је животно важно сачувати лемокпатска достигнућа до којих смо дошли последњих година. На њима је печат наше историје, целог нашег трагичног искуства. Од њих не смемо одустајати ни под каквим околностима и ни под каквим изговором. Ако до тога дође — све наше наде на боље биће сахрањене. О свему овоме говорим поштено и отворено. То је мој морални дуг.
Данас желим да одам признање свим грађанима који су подржали политику обнове земље и укључили се у реализацију демократских реформи. Захвалан сам државним, политичким и друштвеним делатницима, а и милионима људи у иностранству, свима који су схватили наше замисли, подржали их, пошли нам у сусрет и на искрену сарадњу с нама.
Напуштам положај са забринутошћу, али и са надом. Са вером у вас, у вашу мудрост и снагу духа. Ви сте на-
следници велике цивилизаци- |
је, али сада од свих и свакога појединачно зависи хоће ли се она препородити у нову, савремену и достојну живота. Желим од свег срца да за-
"хвалим свим онима који су
све ове године били за ову праведну и часну ствар. Bepoватно је неке грешке било мо-
гуће избећи, много шта урадити боље. Али, ја сам уверен да ће наши заједнички напори, пре или касније, уродити плодом, да ће наши народи живети у просперитетном и демократском друштву.
Желим вам све
кајбоље
Горбачов, дакле, није поднео оставку, него се само повукао, јер више не жели да учествује у нечему с чим се не слаже и-у чему за њега више нема места. Уосталом, он оставку не би имао коме да поднеге : а
Само неколико минута након телевизијског обраћања нацији, Михаил Горбачов је — у присуству маршала Јевгенија: Шапошњикова, привременог главнокомандујућег оружаним снагама „источног Комонвелта“ — предао руском председнику Борису Јељцину фамозно „црно коферче“ са електронским кодовима („атомско дугме“) за активирање совјетског нуклеарног потенцијала од 27.000 бојевих глава. На оваквој примопредаји инсистирали су Јељцин и државно руководство Русије, чији је парламент јуче одлучио да се она више не зове Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република, већ — Руска Федерација (Русија).
Велико питање
Руски парламент је уочи Горбачовљеве оставке ратификовао „нуклеарни пакт“ из Алма Ате који су потписали председници Руске Федерације, Украјине, Казахстана и Белорусије, али га је Јељцин морао претходно уверити да је Казахстан спреман да своје „атомске ставове“ усклађује са Русијом, да обећа да ће Русија ускоро добити властито министарство одбране, да ће се Совјетска армија повући из Грузије и Нагорног Карабаха. Сумњичаве депутате Јељцин је умирио и обећањем које је дао америчком председнику Џорџу Бушу: да ће парламенти све четири „атомске републике“ наредних дана — на заседањима која ће почети у исти дан и исти час — ратификовати совјетско-амерички споразум о смањивању стратешког нуклеарног наоружања.
Јељцин је морао да умирује парламент и зато што је украјински председник, Леонид Кравчук, свим совјетским јединицама на „својој“ територији — а реч је (без тзв. стратешких снага) о 20 дивизија, 620 авиона тактичке авијације и 230 ловаца-пресретача и црноморској флоти — поставио ултиматум да до 30. децембра положе заклетву верности Украјини. Маршал Шапошњиков је молио Кравчука да са „заклетвом“ сачека бар до другог (минског) самита лидера заједнице независних држава, али засад без успеха, па се Јељцин нашао у веома незгодној ситуацији.
Упркос томе, њему последњих дана све полази за руком. Доказ за то је и околност да се „његов“ министар иностраних послова, Андреј Козирјев, већ уселио у кабинет шефова совјетске дипломатије на Смоленском тргу у коме су пре њега „царевали“ Вјачеслав Молотов, Андреј Громико, Едуард Шеварднадзе.
Спектакл Јељциновог „покоравања црвене империје“ биће симболички обележен скидањем заставе СССР са кремаљских кула које је већ заказано за 31. децембар тачно у подне. Велико је, међутим, питање: хоће ли са новом, руском националном заставом изнад Кремља одмах почети и нова, боља времена... ~
Ђуро БИЛБИЈА