Борба, 26. 12. 1991., стр. 34

14 сетуктак 26. РЕСЕМВАК 1991. GODINE STRANA SREDSTVA INFORMISANJA O RAZVOJU JUGOSLOVENSKE KRIZE

Ultimatum EZ pogoršao situaciju

Poziv na izjašnjavanje republikama još više zaoštrio krizu, pogotovo u Bosni i Hercegovini

e Stav crnogorskog parlamenta da izb

nje pogrešne odluke

Odgovori jugoslovenskih republika na ponudu Evropske zajednice za njihovo priznavanje ı nastavak ratnih operacija u Hrvatskoj — u centru su pažnje svetskih glasila koja i dalje daju

značajan publicitet prilikama u ·

Jugoslaviji. Zajednička je ocena da izgledi za stabilizovanje prilika ili trajniji mir nisu ništa povoljniji nego proteklih dana.

Većina medija u Španiji zapaža da bi molbe pojedinih republika upućene u Brisel mogle gurnuti Jugoslaviju u još veću tragediju. „Rat veoma lako može da se prenese i na Bosnu“, kaže izveštač lista „El mundo“ i objašnjava da je to zbog toga što Muslimani 'i Hrvati u toj republici, koji su u većini, žele da izađu iz Jugoslavije, dok se Srbi tome protive.

Opisujući da je opasnost da u Bosni počne rat sasvim realna, španski komentatori zaključuju da je „više nego hitno“ da se donese odluka o upućivanju „plavih šlemova“ u tu republiku.

Radio Frans enternasional (RFI) takođe smatra da je „evropski ultimatum“ iskomplikovao prilike u Jugoslaviji, prvenstveno u Bosni i Hercegovini. U osvrtu te radio-stanice se kaže da je politika Evrope u odnosu na tu republiku „bila najkratkovidija“, jer je traženje izjašnjava-

SVET

„PLAVI ŠLEMOVI“ — JEDINA ŠANSA: Ambasador Herbert Okun

nja o nezavisnosti, posebno u tako kratkom roku, značilo zatezanje situacije „do pucanja“.

Komentator zatim dodaje da su u Evropi sigurno bili svesni opasnosti koje donosi njihova

Papina Božićna poruka

Vatikan. — Papa Ivan Pavle II pozvao je juče na okončanje rata u Jugoslaviji i harmoniju među narodima nove Evrope.

U tradicionalnoj Božićnoj poruci svetu sa balkona bazilike Svetog Petra u Vatikanu, 71-godišnji Papa je poručio: „Neka se okonča rat u Jugoslaviji, rat u voljenoj Hrvatskoj i susednim oblastima, gde strasti

i nasilje prkose razumu“.

Posle poruke, papa Ivan Pavle II je — kako javljaju novinske agencije — pročitao božićnu čestitku na 54 jezika, uključujući slovenački, hrvatski, srpski i gotovo sve jezike bivšeg Sovjetskog Saveza i

zemalja Istočne Evrope.

Papinu Božićnu poruku svetu pratilo je uživo oko 80.000 vernika okupljenih na Trgu Svetog Petra u Vatikanu, dok je više od 50 zemalja sveta ovaj događaj prenosilo preko televizije.

egne odluku, ocenjuje se gorim potezom nego donoše-

odluka, ali je ona — kako se podvlači — donesena da bi se „smirili odnosi u samoj EZ, naročito u odnosu na Nemačku“.

Stav crnogorskog parlamenta da, kako se kaže, izbegne donošenje bilo kakve odluke, RE smatra potezom gorim od donošenja pogrešne odluke. Navodi se, uz ostalo, da nejasan stav Crne Gore „ne pomaže da se razbistri i situacija u Srbiji“, odnosno da se omogući da Srbija „konačno shvati posledice svoje ekspanzionističke politike“. A bez toga, ni za koga nema mira, zaključuje radio.

Rojter, kao dokaz da se situacija u Jugoslaviji ne smiruje, nego čak komplikuje, uzima podatak da su u Hrvatskoj i za božićne praznike nastavljeni oružani sukobi. Prenosi se vest Hrvatskog radija da su 32 civila ubijena u poslednja dva incidenta.

Agencija posebnu pažnju posvećuje mogućem nepovoljnom razvoju situacije u Bosni i Hercegovini. Pomenut je dogovor stranačkih lidera Srba, Muslimana i Hrvata sa federalnom armijom da se „zajednički radi na očuvanju mira“, ali se upozorava i da je Predsedništvo SFRJ „osudilo zahtev Bosne Evropskoj zajednici za priznavanje nezavisnosti“. (Tanjug)

— Teško nam je da se u ovoj situaciji snađemo, ali kome nije. Mi nalazimo da je ovde ipak moguće rađiti, jer nam je omogućen razgovor sa zatvorskim vlastima, što je već dobar znak. Neke situacije je moguće poboljšati, a neke, na žalost, nije. Pokušavamo da kontaktiramo. sa svim stranama, svi imaju mogućnost da sarađuju sa nama i

mi želimo da sarađujemo sa svi-_

ma. Nije uvek lako stupiti u kontakt sa ljudima, ali mi tek širimo mrežu u Jugoslaviji, kaže za „Borbu“ Pol Bonar, delegat Međunarodnog crvenog krsta. Gospodin Bonar već četiri meseca boravi u Jugoslaviji, gde rukovodi i koordinira timom ljudi, koji se bave problemima zarobljenika. Iskustvo za ovaj mukotrpan posao „sticao“ je tokom petnaestomesečnog boravka u pojasu Gaze, što kratko opisuje kao vrlo tešku misiju.

— Vrlo je teško uporediti tamošnju situaciju sa ovom ovde, koja je još uvek nova. Osim toga, sukob u Jugoslaviji se menja i širi se brzo, konstatuje Bonar.

Jedan od najpoznatijih principa po kojima deluje Međunarodni crveni krst je neutralnost, ali je, i pored toga na adresu ove organizacije bilo upućeno nekoliko prigovora o „većoj pomoći hrvatskoj strani“. Bonar o takvim optužbama kaže da su potpuno neosnovane.

— Mi smo Vojvodini ı Srbiji

RAZGOVOR S POVODOM: POL BONAR, DELEGAT MEĐUNARODNOG CRVENOG KRSTA

Daleko od očiju javnosti Naša neutralnost podrazumeva da postoje izvesne

granice za komunikaciju sa javnošću & Zbog toga što ljudi nisu dovoljno upoznati sa našim delovanjem, po-

nekad imamo i problema

dali pomoć u visini od oko dva miliona dolara, uglavnom u lekovima i hrani. Sada imamo delegata u Banjaluci, koji je izbeglicama sa Psunja i Papuka podelio 20.000 ćebadi, kao i pakete hrane za porodice. Naš delegat i

Jedan lekar, kao medicinski de-

legat Međunarodnog crvenog krsta, bili su na području Psunja i Papuka, da bi videli šta se ta-

mo zaista dešava, priča Bonar.

— Dosta smo radili i oko zatvorenika, o čemu javnost vrlo malo zna. Obišli smo 1500 za-

robljenih vojnika JNA u Hrvat- .

skoj. Rekao bih da smo posetili mnogo više zarobljenih Srba, nego zarobljenih Hrvata. Tokom četiri meseca, Bonar je obilazio logore i zatvore u Srbiji, Vojvodini, Baranji, Bosni i Hercegovini. Nismo, međutim,

Nemamo čarobni štapić!

Međunarodni crveni krst, kako kaže Pol Bonar, pokušava da probleme zarobljenika rešava generalno, ali ima situacija u kojima se pomaže pojedincima. Pre nekoliko dana delegat ove organizacije uspeo je da u Gospiću, u kojem su se još vodile borbe, pronađe i iz zarobljeništva izvuče jednog oficira JNA, šećeraša, koji je zbog nedostatka lekova bio u komi. Međunarodni crveni krst angažovao se na insistiranje sestre ovog vojnika, koja je ispred njihove zgrade u

aplinovoj ulici napravila mini-demonstracije.

— Ljudi ponekad misle da mi raspolažemo čarobnim štapićem, kaže gospodin Bonar, ali potpuno razumem njihov bes koji je prouzrokovan osećajem beznadežnosti. Ima i drugih, isto toliko hitnih slučajeva, ali je stvari, ipak, potrebno rešavati generalno. U suprotnom, organizacija bi izgubila na efikasnosti, dodao je on.

mogli da saznamo ništa o situaciji koju je tamo zatekao, jer su takvi podaci, po pravilima ove međunarodne organizacije, poverljivi. — Postavili ste mi pitanje na koje ste znali da vam ne mogu

NEOSNOVANI NA NEUTRALNOST: Pol Bonar dati nikakav odgovor, kaže o tome Bonar. Morate razumeti, zbog čega je nama moguće da posećujemo zarobljenike zbog toga što naša organizacija izveštaje o stanju na terenu dostavlja samo vlastima. Kada bismo sa time izlazili u javnost, ne bismo imali mogućnost pristupa zatvorenicima. Jasno nam je da to može biti neugodno za jav-

most, ali javnost takođe mora da

zna da je to uslov sine qua non.

5 РЕГСОМОКТ

Nije moguće dati čak ni general-

ne ocene o stanju zarobljenika. |

— Ovakva „tajnost“ uslovljena je načinom rada naše organizacije. Naša neutralnost podrazumeva da postoje izvesne granice za komunikaciju sa javnošću. Zbog toga što ljudi nisu dovoljno upoznati sa našim delovanjem, ponekad imamo i problema, kaže Bonar:

Ono o čemu možemo da govorimo je procedura koju primenjujemo kada odlazimo kod zatvorenika. Pre samog dolaska, sa vlastima se dogovaramo 0 05novnim pravilima kojih ćemo se pridržavati. Mi tražimo pristup svim zatvorenicima, kao i mogućnost da obnovimo svoju posetu, Jer bez toga zatvorenici ne mogu biti dovoljno zaštićeni. Jedno od naših pravila je i razgovor sa zatvorenikom bez prisustva trećih lica. >

— Kada dođemo, razgovara“mo prvo sa predstavnicima Zatvorskih vlasti, potom sa zatvorenikom, a onda ponovo sa vlastima. Sa upravnikom zatvora pokušavamo da pronađemo rešenja za popravljanje položaja zarobljenika. Mi, pritom, imamo u vidu da upravnik nije samostalan u donošenju odluka, pa zbog toga razgovaramo i sa višim vlastima, kako bismo generalno rešili neke probleme.

— Osim lokalnih službenika.

Međunarodnog crvenog krsta u Srbiji, Vojvodini i Bosni se nalazi između 30 i 40 delegata iz inostranstva, a njihov broj se stalno povećava. Organizacija još uvek raste, u planu je slanje delegata u Skoplje i na jug Crne Gore. Nedavno je u Pečuju pod okriljem Međunarodnog crvenog krsta oformljena srpsko—hrvatska komisija za razmenu informacija koja će omogućiti uspešnije traganje za nestalnim ljudima i identifikaciju роsmrtnih ostataka, rekao je na kraju Pol Bonar.

V. RADIVOJEVIĆ |

· ALŽIR O NESVRSTAVANjU

Revizija principa

i filozofije Pokret treba svoje napore da okrene ka vlastitim in-

teresima, a ne više ka ide-

ološkim i filozofskim principima — kaže Sadli Bendžedid

Alžir — Alžirski predsednik Šadli Bendžedid se zalaže za reviziju principa i filozofije nesvrstavanja kako bi se pokret prilagodio dubokim promenama u svetu koji više nije bipolan. Pokret nesvrstanih — rekao je on u razgovoru s alžirskim

novinarima, čije izvode prenosi

štampa — treba da svoje napore okrene ka vlastitim interesima, a ne više ka ideološkim i filozofskim pitanjima. -

· Šadli Bendžedid je, govoreći drugi put o ovoj temi u poslednjih nedelju dana, ocenio da pokret nesvrstanih mora da se otvori prema svim zemljama „trećeg sveta“ uključujući i one koje nisu njegovi članovi, dodavši da su takva razmišljanja povoljno

ОТВАРАЊЕ ПРЕМА СВИМ ЗЕМЉАМА „ТРЕЋЕГ СВЕТА“: Шадли Бенџедид. 5

primljena i na nedavnom samitu „Grupe 15“ u Karakasu.

Upitan o posledicama nestanka Sovjetskog Saveza na Alžir, Bendžedid je odgovorio da je Alžir Još pre nekoliko godina započeo diversifikaciju svojih odnosa sa SSSR, između ostalog i u sektorima kao što je nabavka naoružanja. Zahvaljujući tim preventivnim merama, koje je „preduzela alžirska narodna armija, u tom pogledu neće biti

· negativnih posledica“.

Predsednik Bendžedid je isto tako rekao da postoji „pozitivna evolucija“ u odnosima Alžira sa Evropskom zajednicom i da se, posle talasa interesovanja za evropski Istok, „pojedine države EZ ponovo interesuju za zemlje Magreba“. Započeti razgovor zemalja zapadnog „Mediterana (Grupa 4+5“) omogućava, po njemu, stvaranje „povoljne Klime“ za jačanje saradnje dveju strana Sredozemlja, koja će voditi računa O zajedničkim interesima Magreba, arapskih zemalja i Evropske zajednice.

(Tanjug)

PAPA SE POMOLIO ZA MIR U

SVETU:Vatikan. — Papa Jovan Pavle II se u ponoćnoj božićnoj misi u Vatikanu pomolio za mir u svetu i jedinstvo hrišćana. Molitvom u crkvi „Svetog Petra“, kojoj je prisustvovalo više od deset hiljada ljudi, počelo je obeležavanje katoličkog Božića koga, kako javljaju agencije, slavi više od 850 miliona vernika širom svota.

Ле ава евра al aac Kala