Борба, 20. 01. 1992., стр. 4
ПРВА ВАНРЕДНА КОНФЕРЕНЦИЈА АДВОКАТА СРБИЈЕ Протест због стега
Да ли ће адвокати Србије убудуће радити под стегом државе или ће овај еснаф задржати традиционалну независност, дилема је на коју су браниоци покушали да одговоре на својој првој ванредној конференцији. Једнодушан је закључак да то питање зависи искључиво од става нове владе која треба да потврди или поништи предлоге старе, поводом Закона о адвокатури.
На скупу је преовладало мишљење да практично укидање адвокатских комора (избором адвоката у републичком Министарству правде — што је захтевала влада) значи да би се етика заступника окривљених пред судом одређивала по мери државе уместо да о њиховој часности одлучују — колеге. Власт покушава да угуши слободу оних који су увек били опозиција и авангарда, сматра Стеван Рончевић. Оцењујући: предлог бивше владе бољшевичким Сава Анђелковић је предложио да адвокати Србије зато ступе у генерални штрајк. А поводом недавне изјаве академика Михајла Марковића како је „важно да је оптужница против Вука Драшковића подигнута, а суђење може бити одржано ако и кад буде нама одговарало“ Анђелковић је затражио да сви адвокати Србије бране лидера СПО.
Иако се позиву адвоката на скуп у Центру „Сава“ нису одазвали многи људи „од закона“ или власти од „непрофесионалаца“, дошао је Драгољуб Мићуновић) њихови захтеви могли би ускоро сваког од њих да се тичу.
Ј: Флорић
АНТИРАТНА ТРИБИНА М СКОПЉУ
Овај страшни рат дошао је после једног такође страшног мира Ф. Како да буде боље не зависи од држава и лидера, већ од самих грађана
Скопље. — Ни рат у Хрватској, ни најновије признање независности две републике нису били препрека да се у Скопљу јуче, у организацији Социјалдемократског — савеза окупе познати интелектуалци из Словеније, Србије, Македоније и са Косова, на трибини „Рати мир“. Основни циљ скупа био је, како је на самом почетку рекао и његов водитељ, македонски режисер Владимир Милчин, успоставити нове комуникацијске споне сада када, уместо јединственог југословенског простора имамо нове државе, рат, нове тарабе.
Утисак је да су и овога пута,
' као и дан раније на сличном скупу у Битољу, најагилнији били београдски „мировњаци“ из Центра за антиратне акције. Тако је књижевница Биљана Јовановић упознала присутне са акцијама које овај ми-
ротворни покрет води O свог
оснивања.
Заштита од гнева нације
Београдски адвокат Никола:
Баровић је шире информисао о новим акцијама Центра, 06раћању европским институцијама, Уједињеним нацијама и новоствореним суседним
ГРЕЈАЊЕ РУШЕВИНА: Мирновим током примирја са прово-
кацијама
државама да се великом делу грађана доскорашње Југославије омогући универзално држављанство. Реч је о људима који се нису национално изјаснили, југословенима, о људима у мешовитим браковима, онима који живе ван матичне националне републике, онима који се регионално и другачије опредељују, а који, стварањем нових чисто националних држава могу постати жртве националне државот-
- ворне хомогенизације.
Овај страшни рат, рекла је Тања Петовар, дошао је после једног такође страшног мира. Треба нешто учинити да буде боље, али да то не зависи само од наших држава и лидера, већ од нас самих. Како нас чека много тврђа егзистенција, уз обиље политичких, економских, националних и социјалних недаћа, сваки грађанин би "морао да престане друге да пита — а шта радити. Треба сам да одлучи шта му је чинити, морају се у том смислу користити искуства западних цивилних група.
Реинкарнација митова
"Иван Чоловић, такође из Београда, у свом излагању анализирао је феномен пропатанде рата. Рекао је да је њен =основни циљ да се интереси господара рата прикажу као
шири, национални, да се сам рат представи као мање зло него што је стварно, да се, укратко, маскира. Влада логика „оно што ми желимо да постигнемо је универзално, ствар је историјске правде“, а непријатељ се приказује као
крволочна звер. Јавља се иска-
кање из времена. Данашњи јунаци постају реинкарнација старих јунака, Обилића, Карађорђевића и других, ратник се представља као једини прави мушкарац, а до пуног изражаја долази и чувена Гебелсова мисао да је „рат најелементарији облик љубави према животу“. |
_ Косовски интелектуалац Шкељзен Малићи упозорава на опасност од отварања јужног фронта (Косово и Македонија), односно да се уђе у нови круг либанизације и балканизације овог простора. Он међународни протекторат, и поред свих његових слабости, види као један једини фактор који би могао да одигра позитивну улогу.
Словеначки социолог Растко Мочник такође указује да је Европа последњим потезом показала да је на нижем нивоу него што смо мислили. Тиме што је признала Словенију и Хрватску, а не и Македонију, само је показала да није у стању да реализује своју политику и своја правила.
Иван MG
Како су редитељ Александар Петровић и француски новинар Гиј Бононники бранили историју од
фалсификата
На париском радију недавно је емитована емисија посвећена књигама српских писаца у издању „' Аде а' Нотте“ издавачког предузећа из Лозане, чији је власник Милан Димитријевић:
У дискусији су учествовали Александар Џетровић — редитељ, Мирко Грмек писац веома популарне књиге о историји сиде, Мариа Бељановка (Македонка, преводилац) Душанка Марковић (као сведок, Српкиња из Хрватске) и француски новинари Ален д Бенуа и Гиј Конопницки.
Разговор је требало да буде вођен о Ћосићевом роману „Време смрти“ и о књигама Славе Ђукића „Ћосић, човек своје епохе“, „Тајна врата“ Мирослава Аћимовића, „Можда време..“ Горана Точиловца и „Кинотека у три часа“, Моме Кгпора и књизи Бранка Миљуша „Убице у божје име“. О Ћосићу су француски новинари говорили као 0, вероватно, највећем савременом српском писцу. Речено је неколико лепих речи и о осталим књигама. Дискусију је, међутим, у највепој мери одредила књига „Убице у божје име“ Бранка Миљуша. Ова књига је својеврсна историја усташког покрета од оснивања, па до пада Независне Државе Хрватске. У књизи су, између осталога, на= ведени и прецизни подаци о усташким злочинима. Књига, такође, износи и чињенице о подршци коју су католичка
црква, а посебно Кардинал Степинац, пружали усташама. Подршка католичке цркве фашистима био је један од разлога да и присутни Французи усмере дискусију ка овој књизи. У Француској је, наиме, баш ових дана откривена, на иницијативу бискупа из Лиона, подршка дела католичког клера једном познатом француском колаборационисти (годинама су га сакривали). Иступање Грмека и десничарског новинара Беное, пример је метода које данашња Независна Хрватска, не само у Француској, употребљава у напорима да фалсификује историју. — Ево што су ова двојица (Грмек много више него Беноа) тврдили у поменутој еми-
_ сији:
_ — Срби су у есесовским униформама ликвидирали Јевреје.
— Логор на Бањици је пандан логору у Јасеновцу. На Бањици су Срби ликвидирали Јевреје, Цигане, а подразумева се и Хрвате.
— Милан Недић је у Србији имао исту улогу као Павелић у Хрватској.
= На немачкој страни, на источном фронту, учествовале су две српске дивизије и то опет у есесовским униформама. Њихов командат се звао Мусић.
=— Већину бораца у партизанским јединицама сачињавали су Хрвати.
—-Док је Туђман ухапсио данашњег усташу Парагу, да-
нашњи „четник“ Војислав Шешељ је члан српске владе. — У Туђмановој књизи не-
ма ни алузија о антисемитиз- |
му. У иностраним издањима текст књиге је фалсификован, а фалсификовали су га српски агенти. Очигледно: Туђманови пропагандисти догађања и личности из Хрватске у време Другог светског рата у Хрватској, пребацују у Србију и 0об-
_ратно.
Уз силну грају и стално ометање Грмека и водитеља емисије, Петровић и Конопницки успели су да кажу француским слушаоцима да су на логору на Бањици затварани и ликвидирани српски антифашисти, међу којима је било и много четника; да су се на источном фронту са југословенског простора против Црвене армије бориле само хрватске и муслиманске усташе. Да је Мусић, алиас Месић, бивши усташа који је постао командант дивизије коју су Руси формирали од заробљених ус-
-таша и да је, узгред, то отац
Стипе Месића; да је у Србији, додуше, постојао један покрет наклоњен фашизму — „Збор“, али да малене оружане снаге овог покрета нису биле обучене у немачку униформу; да је Милан Недић жртва историје, човек који се жртвовао да спречи окупацију Србије од усташа и Бугара; да су Срби за време окупације колико су могли, штитили Јевреје, а да је већина српских Јевреја ликвидирана у логору на земунском
сајмишту, који се у то време налазио у Независној Држави Хрватској; да је међу партизанима било и Хрвата, нарочито оних из Далмације, али да ни-_ како нису били у већини, осим ако се као Хрвати не третирају Срби из Хрватске који су у партизане отишли да би се сачували од усташког масакра; да је Туђман написао оно што је написао и да, најзад, „четник“ Шешељ није члан српске владе, већ само парламента, а боље би било да није ни то.
Све у свему, био је то један мали рат Хрвата и Срба у Француској. А штета, ћосићева књига је могла да послужи и као одличан подстрек за разговоре о Првом светском рату, а Миљушова, као оквир за расправу на тему да ли су сви Хрвати усташе (што ни сам Миљуш не тврди) и у којој се мери усташтво повампирило и компромитује легитимну тежњу Хрвата за својом држаBOM. P.B.
~P телима
ПРОГЛАС _ЦРНОГОРског САБОРА СРПСКЕ СЛОГЕ“
Уједињење. за опстанак
Београд — Иницијативни одбор „Црногорског сабора српске слоге“ упутио је проглас за јавност у коме се указује на „драматичан положај у ком су се нашли Срби и југословенска држава“.
„Сви људи српског рода дубоко су свјесни да је наступио преломни тренутак за судбину отапбине.. У овом тренутку ништа није прече од свеопште народне слоге. Она је кључни услов за очување континуитета југословенске државе и њеног међународног субјективитета, без обзира на то колика ће та држава бити и како ће је народ именовати. Тежина и озбиљност историјске пре кретнице налажу уједињеност народних снага. То је основно јемство опстанку и напретка“, каже се у прогласу.
На крају саопштење, које је потписао Владо Стругар, се истиче да је Сабор отворен не само Србима него и свим суграђанима било које народности и вјероисповести који своју будућност виде у демократској установљености нове државе.
IDE
INTEPPLAST TRADE EXPOPT - IMPORT
Ново Кот: епа OBUĆI 4 | | - devizno pravo uvoza. ~.