Борба, 20. 01. 1992., стр. 5

на

БОРБА BHEBRMNK ПОНЕДЕЉАК 20 ЈАНУАР 1992. ГОДИНЕ 5

ОКРУГЛИ СТО „ВЛАСТ И ОПОЗИЦИЈА“ У САРАЈЕВУ

Уговором — до мира

Тешко се може остварити мир док све државе у Југославији не признају једна другу и обећају престанак насиља Ф Приједлог да се „сто“ замрзне“ Ф Др Драган Веселинов честитао БиХ међународно (бугарско) признање

Сарајево. — Округли сто „Власт и опозиција“ поново је засједао, у суботу у Сарајеву, а његови учесници покушали су конципирати приједлоге о успостављању нових политичких комуникација у земљи. Ове сесије имају публицитет, али никада, па и на суботњој седмој, није се појавио велики број учесника, мада округли сто чини тридесетак грађанских странака из цијеле земље. Од позваних предсједника свих република, њихових влада и скупштина одазвао се само Алија Изетбеговић, а остали републички челници нису се ни захвалили на позиву. И то говори о домету оваквих скупова. Прије седам дана округли сто „Власт и опозиција у југославији“ упамћен је по томе што је Алија Изетбеговић изложио свој лични приједлог о новој југословенској заједници шест независних држава.

О томе на овом округлом столу више није било ријечи, а представници махом опозиционих странака из Босне и Херцеговине и Србије потенцирали су политичке прилике након признавања независних држава Словеније и Хрватске. Небојша Попов је упозорио да је тренутно утихнуло оружје, али рат није престао, нити су жаришта уклоњена. Попов сматра да у српској опозицији сазријева мишљење да је признање Србије као државе услов обуставе сукоба и отпочињања демократског дијалога у Југославији.

Др Драган Веселинов је честитао грађанима БиХ међународно признање, истичући да је свеједно што је стигло само од једне државе — Бугарске, али је важно да је то процес који је почео. Веселинов је рекао да би желио да Србија прва призна Босну и Херцеговину. — Док Србије не призна све југословенске републике биће сумње у њену- политику. Добро је што се Србија повлачи у

БЕЗ ПРИСУСТВА ВЛАСТИ — ПРИЧАОНИЦА: Са сарајевског

округлог стола „Власт и опозиција“

своје границе, што се Милошевићеве фаланге-враћају њему, а вјерски фанатици патријарху Павлу. Тамо гдје се спаја држава са црквом влада фанатизам, а та чињеница је посебно важна за Босну и Херцеговину — изјавио је Драган Веселинов. Он сматра да се тешко може успоставити мир док све "државе у Југославији не признају једна другу као суверене и независне. Веселинов је изнио да би у „побуњеничким подручјима у Хрватској“ требало успоставити међународни протекторат, у трајању од 20 до 25 година. За Босну и Херцеговину Веселинов је рекао да би могла имати статус независне државе у југословенском савезу. Оцјенио је да би требала бити у монетарној и царинској унији са Србијом, Црном Гором и Македонијом, а то претпоставља да се Народна банка Југославије стави под међународну контролу. На крају др Драган Веселинов је закључио да би регионализација у БиХ могла довести до сецесије њеног хрватског и српског дијела, и да би водила само сукобима, никако стабилности ове републике. По његовом мишљењу интерес

Србије је да не призна Републику српског народа у Босни и Херцеговини.

За овим округлим столом изнесено је још неколико размишљања, попут приједлога Здравка Гребе да се округли сто тако рећи „замрзне“ док се не добије потврда да ће у њему учествовати сви актери како би и документи који се усвајају били релевантни и већег домета у јавности.

Тако је и на овој седмој сесији договорено да се предложени уговор о миру који би могао бити склопљен између свих југословенских република пошаље свим парламентарним владајућим и опозиционим странкама у земљи. У овом уговору би, у најкраћем, било регулисано одустајање од насиља у решавању спорова и сукоба, привремена међународна управа над областима у Хрватској у којима Срби чине већину становништва и око чијег су статуса и избили оружани сукоби, затим статус републичких војски, уз истовремено рјешавање професионалног и социјалног положаја садашњег војног кадра, те власништво цјелокупне војне опреме. М. ЛУЧИЋ

КРАГУЈЕВАЧКЕ ДЕМОКРАТЕ О ПО-

СТУПКУ ПРОТИВ ВУКА ДРАШКОВИ-

ЋА

На вука повика, 4...

МИЛАН КУЧАН РЕКАО У „ЕЛ ПАИСУ“

Београд, неуспеси,

новац...

„Гледајући на ствари са психолошко-политичког полазишта“, изјавио је у суботњем

Крагујевац. — Општински одбор Демократске странке у Крагујевцу најоштрије протестује због подизања оптужнице против господина Вука Драшковића, председника Српског покрета обнове.

Невероватно је колико српска власт већ годинама „вуче потезе“ од којих овај народ има огромне штете. Један од последњих у низу таквих јесте подизање оптужнице против Вука Драшковића, што је провидан покушај да се још једном пажња јавности са долазеће катастрофе, која је искључиво последица погубне политике српског режима — усмери на опозицију, каже се у саоштењу за јавност крагујевачких демократа, поводом подизања оптужнице против Вука Драшковића.

У овом својеврсном протесту даље се истиче да „изгледа да власт верује да ће народ у Србији вечито остати наиван, те да неће увидети ко заслужује оптужницу. Греси које је актуелна српска власт у последње врем• учинила исувише су велики, да би се могли правдати провидним окривљивањем других. Јер, по свој прилици чини се да долази време када једна опора, ауторитарна и тоталитарна власт мора да по-

ложи рачуне за све што је сама чинила“. мо ниси Ј и

интервјуу листу „Ел паис“ председник Словеније Милан Кучан, „ситуација је данас у Словенији битно другачија: више се за неуспехе не може одговорност пребацивати на Београд, на рат и на прошлост“.

Тим речима Кучан објашњава зашто у Словенији признавање није било пропраћено еуфоријом. „Већина Словенаца зна, каже он, да признање само по себи не решава ни један од наших проблема“.

По Кучановим речима, сада је независност само полазна тачка за разрешавање словенских економских проблема и за њено интегрисање са Европом. „У којој мери ћемо, каже он, искористити ту нову ситуацију, то сада највише зависи од нас самих“.

„Нама је сада потребан свеж новац, каже Кучан. Потребно нам је тренутно између једне и две милијарде марака. То је део цене тоталне промене система, која још није плаћена ни у једној земљи Источне европе“.

Кучан је најавио да ће се поново кандидовати на словеначким изборима, напомињући да се у Словенији настављају процеси политичких поларизација и да се поново појављују клерикални и лаички блок“.

(Танјуг)

УОЧИ ОСНИВАЧКЕ СКУПШТИНЕ НЕЗАВИС-

НИХ ПИСАЦА

Београдски круг против насиља

Нова асоцијација аутора — писаца, редитеља, архитеката, новинара — уз бригу за стваралаштво, реаговаће и на актуелне догађаје из друштвеног и културног живота Ф Незванични кандидати за председника — Иван Чоловић и Ђорђе Лабовић

Након вишемесечних одлагања, званичан почетак деловања Независног удружења писаца означиће њихова оснивачка скупштина 25. јануара у Студентском културном центру. Првобитна идеја је у међувремену доживела трансформације, у складу са опредељењем да ову организацију сачињавају интелектуалци скоро свих профила, дакле, поред писаца, њени чланови ће бити и редитељи, архитекти, филозофи, новинари, је и адекватнији назив.

Удружење независних интелектуалаца убудуће ће носити назив „Београдски круг, а у оптицају су били и предлози „Београдски _ _ интелектуални круг“, „Београдски ауторски круг“, итд. Седиште је у Београду, али могућност учлањења није ограничена местом становања, националном припадношћу или држављанством. Потребно је само да су у питању грађани који идејама и делом утичу на јавно мнење, и прихватају начела деловања „Београдског круга“, који је замишљен као место окупљања критички настројених јавних посленика.

„Београдски круг“ ће давати подршку и помоћ установама и појединцима који устају против насиља и мржње, који се залажу за дијалог и боре за оп-

станак културе као вредног живота.

За предстојећу Оснивачку скупштину, организатори припремају најмање 150 позива нашим истакнутим интелектуалцима. Поред Акта о оснивању, будућим члановима ће бити пружен на увид и Статут удружења, приступнице, као и списак могућих чланова. Сва имена је немогуће набројати, али поменућемо неке: Мирко Ковач, Загорка Голубовић, Триво Инђић, Весна Пешић, Бранко Балетић, Душан Макавејев, Иван Чоловић, Видосав Стевановић...

Делатност „Београдског круга“ огледаће се у организовању симпозијума, округлих столова, дебата и предавања, и сви ови скупови ће бити отворени за јавност. Уколико буде интересовања, радови са ових скупова биће публиковани, а у складу са својим могућностима, „Круг“ ће штампти и другу врсту литературе (периодику, књиге). Такође, „Београдски круг“ ће на одговарајући начин реаговати на актуелне догађаје из области друштвеног и културног живота. Иначе, незванично сазнајемо да су кандидати за председника „Београдског круга“ Иван Чоловић и Ђорђе Лебовић.

И. ПЕТРОВИЋ

људски

ПОЧЕТАК ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ ЗА АЛБАНСКЕ

ЂАКЕ НА КОСОВУ

јуриш на школе

Албанцима је, ђацима и просветним радницима упућен позив да „по сваку цену заузму школе и

школска дворишта“

Приштина. — Данас, првог дана другог полугодишта, косовски малишани и њихови нешто старији другови са стрепњом ће кренути у школу. Јер, изненада, после полугодишње апстиненције, албански политички кругови решили су да пошаљу децу на наставу и тако тек отпочну ову школску годину.

Та чињеница код малишана и једне и друге националности изазива страх уместо радости због звона. Јер, из појединих албанских кругова стижу претње попут „школе ћемо освојити силом“ и „нема те силе која нас може спречити да уђемо у своје школе“, до оних да „млади Албанци по сваку цену морају заузети школе и школска дворишта“ и „ви сте генерација којој је историја пружила шансу да одлучно одговори окупатору"! Непознаница је за сада и то како ће се поставити легални школски органи покрајине и Србије према полугодишњем бојкоту и закашњењу наставе на албанском језику. У свим досадашњим „покушајима“ младих Албанаца да крену у школу, а било их је пет-шест, легалне школске власти никоме ко се редовно уписао у школу и завршио претходни разред није забрањивао улазак у школе. Међутим, децу су у

првог школског

свим тим приликама после само једног часа изводили њихови учитељи и наставници.

Младим Албанцима је упућен позив да крену у школу од стране министарства образовања владе самопрокламоване „Републике Косово“ уз објашњење да ће се настава одвијати по наставним плановима и програмима „које су усвојили легални просветни органи републике Косово“. Упућен је и позив свим ученицима и просветним радницима који су отишли са Косова да се врате редовним обавезама. Позиве су упутили и Савез албанских наставника „Наим Фрашери“ и Унија независних синдиката Косова. Први у свом апелу по ред осталог позивају на заузимање школа по сваку цену, претпостављајући да ће српска полиција спречавати младе Албанце да уђу у школе, а други „теше“ ђаке и њихове родитеље да су већ интернационализовали проблем школства на Косову и да очекују помоћ са стране.

Проблем школства на Космету одавно је постао централни политички проблем. Неполазак младих Албанаца у школу дуго је коришћен као главни адут „за доказивање угњетавања Албанаца од стране српских окупационих власти“

М. АНТИЋ