Борба, 15. 02. 1992., стр. 28

АШ SUBOTA-NEDELJA 15-16. FEBRUAR 1992. GODINE

(СТ srpske mudrosti

'Kada Država zna šta je umetnost

Ono što nije uspelo fiozofima, eslefičarima, eličarima, sociolozima, · stvaraocima različitih epoha, civilizacija | meridijana, uspelo je srpskom Ministarstyu za kulturu — da objasni šta je Umetnost i nađe formulu po

којој се зе ona Izračunavali

novom broju prestižnog beogradskog dvonedeljnika, objavljena je sledeća izjava jednog od viđenijih službenika Ministarstva za kulturu, a u vezi „adekvatnog oporezivanja: 'pravih' kulturno-umetničkih vrednosti“, konkretno najavljenog poreza na filmove na viideo-kasetama koji pod prethodnu formulaciju ne potpadaju, od 44 odsto: „Nije tu reč o skidanju poreza, već o primeni zakona koji je sasvim jasan.- Mi smo sa svoje strane uspeli da u zakon o porezima uđe član po kojem umetnička dela oporezujemo po stopi od 3 odsto, a šta su to umetnička dela, sasvim je jasno. Sve ono što je rađeno po književnom predlošku ili dobi'lo nagrade na festivalima ne podleže porezu kao šund... Uostalom, čovek zadužen za to, pored pregleda filmova i davanja mišljenja po postojećim kriterijumima, sprema predlog novih kriterijuma za procenu umetničke vrednosti filma...“

Dakle, sjajno. Ono što nije uspelo filozofima, estetičarima, etičarima, sociolozima, fenomenolozima, stvaraocima različitih epoha, civilizacija i meridijana, uspelo je srpskom Ministarstvu za kulturu — da objasni šta je Umetnost i da formulu po kojoj će se ona izračunavati. Jedino malo zbunjuje superiornost Tumača, koji ovo dostignuće nije udario na sva zvona, već hladnokrvno uzgred konstatuje da je „sasvim Jasno“ šta su to umetnička dela, mada napominje kako se upravo radi na modifikaciji kriterijuma, usavršavanju formule... Koju će onda, valjda, patentirati, ponuditi svetu na uvid, što će, sigrno, navesti UNESKO da istu stavi pod sopstvenu zaštitu. Baš kao i tvorca formule. i

Odijum kojim je, najpre od strane neposredno ugroženih, a potom i profesionalnih pratilaca zbivanja na polju na kojem se „sasvim jasno zna šta su umetnička dela“, dočekana ambicija vlasti da se igra Tumača Umetnosti, naravno da nikoga od onih koji „sasvim-jasno-znaju-šta-je-umetnost“ nije uzbudio. lako su potezane i formulacije kao što su „ždanovizam“, „povratak u real-komunizam“, „ni "46. nije bilo tako”... Naravno, sve su se one odnosile na nadmeni cinizam, preciznije oholost Tumača koji ne samo da sebi vraća ulogu Vrhovnog Arbitra — nespojivu sa svim što su deklarativna načela Novog Društva u Srbiji, mada itekako spojivu sa onim što se iza Deklaracije na vreme naziralo — već principom ultimativnog tutorstva „onih

Relativno vrlo uspešna božićna bioskopska sezona u Severnoj Americi dobila je svoj adekvatan nastavak i tokom prvog meseca nove godine, pa su rezultati na blagajnama, sve u svemu, poprilično solidni. Srazmerno veliki broj filmova ostvaruje dobru posetu, pa je i zarada ravnomerno raspoređena. Osim „božićnih blokbastera“, Spilbergovog filma „Hook“ sa Dastinom Hofmanom, Džulijom Roberts i Robinom Vilijemsom, te poslednjeg Diznijevog „crtaća“ „Beauty and the Beast“ (prvi animirani film u istoriji koji je u SAD i Kanadi prešao magićnih sto miliona dolara bioskopske zarade), svoj posao je u poslednje vreme dobro odradio i niz filmova čija Je zarada ispod sto miliona, ali bez obzira na to — vrlo upečatljiva. Trenutno, na američkom „boks-ofisu“ situacija je sledeća: 1. The Hand that Rocks the Cradle „Đıiznijeve“ produkcije, »nsona, sa Anabelom

ore

Prošle nedel

Piše: Dragan

Petrović S <—_–—

koji o našem mentalnom zdravlju brinu“ (pa moraju da nam skrenu pažnju na to šta nas uzdiže, a šta baca u duhovnu kaljugu), u opticaj ponovo unose nekada omiljenu floskulu vlasti o „najboljem od svih svetova“.

Da bi stvari bile kristalnije, valja napomenuti da — bez obzira što se Tumač poziva na ideju jednostavnog prepoznavanja Umetnosti — isti zakon u kome je nađena

_ Osnova Za civilizacijsko otkriće epohe, do-

pušta da se isti porez kao i za umetnost plaća i za ostvarenja koja potpadaju pod pojam „kultura“. Proglašavanje kinematografije kao takve nekulturom, još jedan je od nesumnjivih podviga nosilaca Novog Društva i Novih Ideja.

Posle svega ovoga u suštini više nije ni bitno da li će porez biti 3 odsto, koliku je taksu Tumač propisao Umetnosti, ili 44

ЕРИ 5

odsto, koliko je namet na Neumetnost. Bitno je da se čišćenje našeg duha vrši pod nadzorom Ministarstva za kulturu, na šta se porez plaća u naturi — u formi lobotomije. Bitno je da će „čovek zadužen za to“, posvećeni mudrac Umetnosti svesrpskog

_ Ministarstva kulture, reći kako, recimo, a

tako je već jasno nagovešteno, jedan Džejms Kameron, Volter Hil, Reni Harlin, Pol Ferhoven, Džon Karpenter, Dejvid Kronenberg, Brajan De Palma, Džon Voters.. nisu umetnici — odnosno jesu neumetnici. Ako se neko u svetu zdravog razuma (ovo „zdravi razum“ odnosi se i na „svet“ i na „nekoga“) i usudi da kaže tako nešto, isigurno neće ni pomisliti da svoje mišljenje zaštiti Zakonom. Ali, očigledno je na -mnogo vitalnijim pitanjima, Srbija nije svet. ;

I šta će sve to — osim što će nam narod biti duhovno zdrav — imati za posleddicu. Bekstvo iz Srbije onih koji uvoze Neumetnost. Naravno, ne da bi time zaštitili umetnost kao duhovnu kategoriju, već sebe i filmsko tržište na kome bi, u suprotnom, opstala isključivo elitna, na prste jedne ruke valjda prebrojiva, ponuda ostvarenja od „trajne umetničke vrednosti“. Gde će, pak, oni bežati? Dovoljno je, za početak, u Crnu Goru, gde se ne bave problemima Umetnosti, pa se na sve što bar pledira da je to, porez ni ne plaća. Razume se, ako se u međuvremenu dva oka spoje i, takva, bace isti pogled na Umetnost, prostor za bekstvo se sužava, a budućnost celokupne kinematografske delatnosti na ovim prostorima konačno dospeva u ruke onog koji je najviše voli. Države.

„OSKAROVSKI“ MULTIKANDIDAT: „Vreli dani u Alabami“ .

je u svetu

Skjorom i Rebekom de Mornej u glavnim ulogama, već četiri nedelje, gotovo sa istim brojkama педејпе zarade, stoji na prvom mestu. Ukupno 43 miliona dolara, poslednje nedelje osam.

2. Eried Green Tomatoes — jedan od retkih filmova iz vrha koji će vrlo brzo igrati u našim bioskopima, budući da je već kupljen (uzgred, dobio je distibuterski naslov „Vreli dani u Alabami“). U SAD i Kanadi distribuira ga „Juniverzal“, a od filma se očekuje da bude jedan od glavnih inkasanata u predstojećoj raspodeli „oskara“. Toplu, porodičnu priču o prijateljstvu, ljubavi, ali i ubistvu režirao je Jon Avnet, a u glavnim ulogama pojavljuju se dve „oskarovke“ iz dve prethodne godine, Keti Bejts („Mizeri“) i Džesika Tendi („Šofer gospođiće Dejzi“). Film je krenuo u оргапсе: nom broju bioskopa, ali mu je već prva nedelja šire distribucije (u tri puta manjem broju bioskopa u odnosu na vodeći film) donela drugo mesto. Ove nedelje 6,7 miliona dolara, ukupno 17, ali najbitniji je

ар итал a CC JU COO

== IEC

stalni porast zarade.

3. Shining Through — film Dejvida Selcera, sa Majklom Daglasom i Melani Grifit u glavnim ulogama, od koga su u „foksu“ mnogo očekivali, ali izgleda da neće puno dobiti. Špijunska romansa u nacističkoj Nemačkoj prve je nedelje prikazivanja ostvarila ne previše umpresivnih 6,4 miliona dolara.

4. Father of the Bride — Čarls Šajer je režirao „rimejk“ klasične komedije iz pedesetih, u kojoj su igrali Elizabet Tejlor i Spenser Trejsi. Njihove uloge su u ovom filmu „Diznijeve“ „Buena Viste“ preuzeli Stiv Martin ı Dajana Kiton, a film se već sedam nedelja nalazi u vrhu, ukupno do sada ostvarivši 69 miliona dolara. Poslednje nedelje 3,8.

5. Grand Canyon — ponovo Stiv Martin, ovaj put sa Kevinom Klajnom u „foksovoj” drami reditelja Lorensa Kesdena. Za šest nedelja 20 miliona dolara, poslednje 3,6.

OP E a a a a a a OE O E Ia

Piše: Zafir i Hadžimanov

Zorani Pavić, Beograd

Alisa u zemlji luda

sećam se kao „Alisa u zemlji čuda“ — ošinut zvezdanom energijom — fantazija i finansija, umetnosti i umešnosti, muzike i matematike, igranja i izgaranja, mudrosti ı moći — kojom zrači, do eksplozije savršenstvom nabijen, pozorišni spektakl otvaranja „Zimskih olimpijskih igara u Albertvilu“, a na. mom gramofonu se iz čistih profi razloga okreće Vaša Iongplejka „ZORANA“ g-đice Pavić, na kojoj se Vi' kao zlatna ribica praćakate u plićaku| devet pesmica i sa kojom ćete (bojim se) teško ispuniti želje slušalaca da čuju „ono pravo“. Avaj, i za iu našu, prokleto izvikanu i izakanu zabav-: njačku igrariju treba ponešto (podos-, ta) od onoga što sam u vezi gore navedene Olimpijade pobrojao... Vi ste, draga moja Zorana, lepo i talentovano devojče, ali „to je stvarno

tako malo — u dve rječi sve bi stalo“. Prošlo je vreme pevača koji dobro pevaju — i tačka. Prošlo je vreme pevačica koje su umele dobro da se udaju — 1 tačka. De mode je i izreka: „Ko peva, zlo ne misli“. Ovo je doba pevača — ratnika. Ovde je Zoki, borba neprestana. I zato Vam Zorule, nije nikakva garancija za uspeh angažman proverenih (možda jedinih preživelih) „ajkula“ u Mrtvom moru beogradske šlager pesme Radovana Il i Ki-

.ke Maca (Zana) te „tete Vegete“ svih

hit čorbica ovdašnjih — Marine Tucakovićke i stereo snimanje kod dobrog momka Olivera Jovanovića. Ne nikako nije dovoljna garancija. Ovde se igra na sve ili ništa. Pobedu slave samo oni koji „Ujedaju“ kao ženski (?) fanatik Viktorija!

Šta je za vas učinila PGP RTB osim što je potrošila nešto vinila za ploče i nešto kartona za omotnice? Ništa. Ne može to tako.

Vaš Jedini očigledni uspeh do sada (otkako ste napustili grupu Frenki) je osvajanje prve nagrade na Internacionalnom festivalu zabavne muzike u mondenskim Češmama u Turskoj (tamo su pre Vas nastupali Tajči, Doris, „Plavci“) a pobednička pesma: Vašeg do nedavnog mecene R. Radivojevića — „Ritam ljubavi“ se, bez nekog posebno razumnog razloga, uopšte ne nalazi na ovoj ploči???

Na omotu nema ni jedne jedine rečce o Vama, a siguran sam da će 99 odsto „Borbinih“ čitalaca pomisliti: „Koja li je to pevačica?“ kada pročita Vaše ime i prezime u naslovu ovog pisma. Vi (ipak) tek dolazite. Ne, ne može to tako!

Od srca Vam želim dobrodošlicu u prestonički (polu) — svet zabave. Neće Vam biti lako, ali AKO!

PS:

Jedva se nekako nakanismo da otpevamo nešto miroljubivo i već se zavadismo oko različitih tonaliteta. Osećam se kao Alisa u zemlji luda.