Борба, 02. 03. 1992., стр. 12
12 ПОНЕДЕЉАК, 2. МАРТ 1992. ГОДИНЕ
ЕКОНОМИЈА
ae e e ee Ia III Ia Im ————z——damĐ- —c—=Kc= ДР НЕБОЈША САВИЋ, ДИРЕКТОР РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА РАЗВОЈ, О ПЕРСПЕКТИВИ ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ
Коцка шећера у пласту сена
Питање је да ли се ишта може учинити, не само зато што је у примени неадекватан јективно не постоје услови да се утиче на основни узрок нестабилности
Књижење економских резултата српске привреде дели оне који то чине на окореле критичаре, који тврде да је привреда руинирана до најниже тачке бесперспективности (уколико се нешто битно не измени), и на оне који узроке за лоше стање виде пре свега у последицама растакања Југославије, и верују да након скицирања нове државе и њеног правно-економског поретка закономерно следи опоравак. О томе шта су претпоставке да привреда стане на поломљене ноге, разговарали смо са др Небојшом Савићем, директором Републичког завода за развој Србије.
— Тренутно је на сцени хиперинфлација и појачано администрирање у привреди, мада се у ствари не чини ништа суштинско да би се инфлација сломила. Питање је да ли се ишта може и учинити, не само зато што је у примени неадекватан репертоар мера, већ- пре свега зато што објективно не постоје услови да се утиче на основни узрок нестабилности, пошто у садашњим приликама не постоји јасна монетарна сувереност.
Без политике здравог новца
Практично, сви емитују новац (према сопственим потребама), а високи савезни буџетски дефицит се монетизује и врши инфлаторни притисак на робне фондове и ситуацију на тржишту. Другим речима, не постоје услови да се води политика здравог новца, који уместо одговарајућег напајања привреде иде у потрошњу и социјалу, а то је у ствари дирсктан инфлаторни учинак. Сасвим је јасно да би било нужно да се поново донесе озбиљан антиинфлациони програм, а њега је могуће конципирати само за прсцизно утврђен државно скономски простор, на којем би се могла водити и надзирати монетарна и фискална политика. На инфлацију се може утицати или мерама класичне монстаристичке доктрине (то јест, ортодоксно), или хстерогеним мерама, усмереним на регулацију цена, плата и политикс доходака. Ако се инфлација разбукти, а садашње недефинисано стање води управо ка томс, мислим да ће сс морати примснити овај други модел као погоднији — уз предуслов да се заврну славине из којих непрекидно истиче доштампани новац, а ако се разбукти хиперинфлација требало би применити први модел.
Фе Пошто истовремено привреда Србије мора да уђе у истинску тржишну трансформацију то би вероватно био први нужни корак у таквом сценарију2
— Условно речено, сценарио би морао да има барем четири фазе. Прва, у којој се мора стабилизовати макроекономска политика (укључујући и поменути антиинфлациони програм), како би се смиривањем инфлације створио амбијент за нормално пословање и предузетничко понашање. Након тога мора се (сасвим супротно ономе што се сада чини) извршити либерализација спољнотрговинских токова, цена и укупне регулативе, која сада има амбицију да контролише привредни живот. Трећи задатак је приватизација предузећа, и на крају, четврто је преструктурирање предузећа, јер управо садашња незадовољавајућа структура привреде не може да поднесе концепт отворене економије укључене у савремене светске токове. Прве две фазе објективно су предуслови да се српској или привреди тзв. остатка Југославије започну процеси приватизације и преструктурирања.
Актуслна политика сада несумњиво вуче потезе који иду на затварање привреде, утврђујући предузећима права наступа на одређсним светским тржиштима, делећи сксклузивна права координатора за нека тржишта, покушавајући да рационализује потрошњу девиза, везује увоз са извозом и слично. Готово да је известан сфекат тога, а то је смањивање девизног прилива из мсссца у месец, или сналажење привреде тако што ће све више девизних средстава држати у иностранству. Девизе, међутим, треба усмерити на девизно тржиште. Обиље садашњих вишеструких курсева разара билапсе предузећа, банака и државних финансија. Са друге стране, девизе морају добити своју праву тржишну валоризацију, уосталом као и свако друго добро. Мислим да би сс морао утврдити јединствен „здрав“ курс, који би садржао и благи подстицај за извозну привреду и покренуо робе према светском тржишту.
Предвидиви негативни ефекти
Година 1991. нс може се узети као мерило оријснтисаности привредс према изво-
зу из вишс разлога — од ратних последица, опште дестимулацијс, поразног учинка всш-
ДРЖАВНО ВЛАСНИШТВО СЕ НЕ СМЕ ЗАНЕМАРИТИ: Др Небојша Савић (Снимио: 3. Раш)
тачки држаног ниског девизног курса па на даље. Напротив, сада би требало стварати сасвим другачијс услове за интегрисање српске привредс са светом, а то и јесте амбијент у којем ће страни капитал бити спреман да поново улаже на овим просторима. Без њега нема говора о покрстању развоја, а приоритет треба дати директним страним инвестицијама.
Đe Такво отварање према свету вероватно није могуће уколико се најпре не отворимо према домаћем тржишту, подстичући настајање нових малих и средњих предузећа и јачањем приватног сектора.
— Према расположивим подацима, у Србији је својинску трансформацију доживело 1200 друштвених предузећа, али је типично да је то учињено у добрим фирмама, док лоше, благо речено, показују отпор према томе. У томе им у ствари посредно помаже и држава, која у свом законодавству дозвољава да власничка трансформација буде добровољан процес. Посебан проблем је што и тамо где је спроведена својинска трансформација, углавном кроз радничко деоничарство, није истовремено створено и
стабилно управљачко језгро које ће убудуће .
репертоар мера, већ пре свега зато што 06-
бринути о просперитету фирме. У Србији се управо припремају промене закона о власничкој трансформацији, и треба се барем надати да ће он бити унапређен у том смислу да се осигура не само форма, већ нужност да трансформисана предузећа добију стабилног трајног акционара, који ће бринути о опоравку неуспешних фирми, а не о њиховом пресељењу под неким државни кишобран.
Како до предузетничког амбијента
6 Одмах се поставља питање са којим реалним средствима се то може извести и каква је улога државе у томе2
= То и јесте мудрост да се између два стога сена нађе коцка шећера. Само по себи подржављење предузећа од стране државе не мора бити аутоматски контрапродуктивно, али само под условом да нови власник — односно држава — након тога има озбиљну намеру да их даље продаје и приватизује. Нужно је да се јавна предузећа, или барем они њихови делови који могу да комерцијално послују изван окриља државе, преведу на тржитинс услове и омогуће власничке промене у њима. Барсм да власник не буде сто посто држава, односно да се њен удсо смањи на приближно половину. Тако би се уједно добио, порсл боље скономске валоризацијс, и неопходан додатни свеж капитал за развој. Ако је дотло дотле да је јавни ссктор већ прсгломазан, и ако ће се државио власништво над фирмама и даљс тирити,
- опда је иста држава у најмању руку била
дужна да истовремено донссс антимонополско законодавство. Без тога, а уз мерс ско-
номске политике које затварају приврсдни_
простор, - природни монополи ће расти, државни интсрвенционизам ће рађати нове монополс, правилна власничка структура је искључена, а. то онда значи да од тржишне привреде нећс остати много. У свакој приврсди у којој је нужно тржишно преструктурирање, држава мора имати активну улогу и у својинској трансформацији. У првом ре-
- ду то значи стварање предузстничког амби-
јента, а затим поштену намеру да се превођење фирми у државно власништво не зацементира као процес који ће остати на пола (погрешног) пута. : Бојана ЈАГЕР
„Није никаква предност за једну фирму ако је под утицајем одређене странке. Неким нашим фирмама догађале су се непријатности. Кад пословни партнер чује чија је, одустане од сарадње“, јада се члан Предсједништва · Социјалистичке демократске партије (комунисти) Карло Филиповић који је задужен за финансије. За тај рад прима 18.000 мјесечно и то је највећа плата. Поред доста симболичних средстава које је странка доби-
си да су њихове фирме тек почеле да раде, па ће се прави
нивања на ратној нози. Не би се рекло да су у питању толико
ПОЛИТИКА И БИЗНИС У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
Новац иза завјесе
Социјалистичка демократска партија (комунисти) основала „КОД 91.“ и „Слободну Босну“ Ф Складиште „Дите“ у СДП Ф Главни финансијски ослонац реформистима трговачко предузеће „Едит“ Ф Ко лови у мутном
пањи финансирани од добровољних прилога и да им је ос-
(3) ци. Сасвим је, међутим, друго кад је нско на власти и користи те позиције како би се 060огатила странка којој припада, или он сам. Спомснуо бих само недоношење неких закона који би спријечили малверзације и екстра профите. Осим тога, порез на приватни бизнис је практично без икакве контроле.
Оваквих мишљења међу људима из опозиционих странака, као и „слободним стријелцима“ има на претек. По
ла из буџета од извора финансирања издваја:
— Окрећемо се све више привредној дјелатности, учествовали смо у оснивању одређеног броја мјешовитих предузећа. Као републички одбор учествовали смо у оснивању фирме „КОД 91“, чија је дјелатност врло широка, али сада се бави претежено тргивином на велико и мало. Имамо и предузеће које се бави информативном дјелатношћу и издаје лист „Слободна Босна“. У плану је радио, ТВ програм. Значајан извор прихода је изнајмљивање пословног простора у згради бившег ЦК СК БиХ коју смо добили у наслеђе. Немам тачан податак колика су та средства јер смо у фази завршних рачуна.
Мало ко у странкама, које се баве бизнисом, може да каже колике имају приходе и расходе, заправо, колико зарађују Нико не тврди да је то пословна тајпа али већина изно-
ефекти знати тек касније. Уг- идеолошки колико управо тао приличан број дугова из лавном, у СДП кажу да СДК _— чисто материјални (не матери- _ тог времена. Комплетна адмиима потпуну контролу јер јалистички) разлози. Углав- – нистрација странке сведена је
комплетно пословање остварују преко жиро рачуна.
Насљедници Савеза комуниста
Ова странка има своје „привредне пунктове“ у више мјеста ван Сарајева. Тако се највеће складиште фабрике детерџената „Дита“ из Тузле налази у просторијама СДП. У овом граду има и своју фирму „Омега трејд“ која веома добро послује.
Странка је наслиједила многе објекте бившег Савеза комуниста и приходи од њиховог изнајмљивања досежу замашне своте. Наслиједила је и финансијска средства, изузимајући она „савезна“. По ријечима Филиповића, сигурно ће се покренути судски спор тих средстава које је „поклопио“ Савез комуниста — Покрет за Југославију са којим су од ос-
ном, и у овој странци се не жале на финансијско стање, а натписи фирми у просторијама бившег ЦК БиХ говоре да је ова локација на изузетној цијени. Када се распала бивша партија на власти, у тој згради радило је 300 људи. Садашњи партијски апарат сведен је на 27 особа. Разлога за оснивање фирми СДП налазе и у томе што је велики број „партијских кадрова“ нашао запослење управо у тим фирмама. У БиХ данас, истиче, има преко 340.000 незапослених, а да и не говоримо о броју радника чије су фирме под стјечајем. Док је СДП наслиједила позамашано богатство у објектима, Савез реформских снага за БиХ се убраја у странке које су најмање новна добиле и потрошиле мада су дуго колале потпуно другачије приче. Генерални секретар странке Тадеј Матељан подсјећа да су реформисти у предизборној кам-
на једног техничког секретара на нивоу републичког одбора. Поред прихода од чланарине, која је симболична, затим средстава из буџета, главни финансијски ослонац је трговачко предузеће „Едит“. Предузеће је тек почело да ради и сав приход иде за странку. У плану је „ојачавање“ фирме као и оснивање „Бизнис клуба реформиста“. То ће бити веома лако остварљиво с обзиром да међу члановима странке има велики број успјешних привредника и бизнисмена.
Коришћење
функционерских положаја
У овој странци праве битну разлику између финансирања странака на западу и у БиХ. Матељан каже:
— Једно је кад се ви бавите бизнисом и приход иде стран-
мишљењу већине један број истакнутих функционера користи свој положај и директно доприноси профитирању властитих предузећа или страначких фирми. Има ту и разних условљавања појединаца. Но, каже Матељан, колико је год оснивање фирми странака нормална ствар, толико је опасна злоупотреба високих положаја у име тих фирми“. Такве појаве нису ништа необично у вријеме кад не функционише правна држава и кад практично просјечан човјек нема времена да размишља о моралној подобности високих и највиших функционера због сталне опасности од ратних, односно етничких сукоба. У свему томе највећа је истина да ова свеколика криза многима иде на руку. Међу њима је, кажу, највише оних који су профитирали и у прошлом систему. (Наставља се) Ејуб ШТИТКОВАЦ