Борба, 17. 03. 1992., стр. 10
10 уторак 17. МАРТ 1992. ГОДИНЕ
РУШТВО _
ПРЕСУДЕ ЧЕТВОРИЦИ РЕЗЕРВНИХ СТАРЕШИНА ИЗ АРАНЂЕЛОВЦА ИЗАЗВАЛЕ ОГОРЧЕЊЕ ШУМАДИЈСКЕ ЈАВНОСТИ
Пелинов повратак са Пасуљанских ливада
Рецидиви партизанштине и комунистичке моралистичке демагогије Поносна сам на свога сина, каже мајка осуђеног поручника Милоша Милошевића Ф Суђење без сведока и по кратком поступку Ф Шта кажу званични-
IIM
Случај без преседана, рецидиви партизанштине и комунистичке моралистичке демагогије у актуелном ратном деловању
такозване ЈНА, или, једностав- |
но, слика и прилика свеопштег, а понајвише правног хаоса у држави без граница и легитимног руководства...
Ово је само „извод“ из читаве лепезе нагађања, претпоставки и коментара. либералнијег, али и добрано преовлађујућег дела шумадијске јавности, поводом недавне пресуде Војног суда у Београду (председавао пуковник Петар Милићевић), којом су четворица резервних војних старешина | M3 Аранђеловца (припадници Ратне јединице 3624), због наводног самовољног напуштања борбеног положаја код Вуковара, осуђени на по тридесетак месеци затвора. Резервни капетан прве класе Милета Павловић и резервни поручник Милош Милошевић осуђени су на по две године и седам месеци затвора, док су њихови саборци, резервни капетани Миливоје Милићевић и јован Марковић, „зарадили“ нешто мање — „тек“ по две и по године затвора.
Овако ригорозно кажњавање људи изазвало је прави одијум шумадијског јавног мњења.
Претње смртном казном
Ако је војска овом пресудом хтела да поврати пољуљани углел и ауторитет, онда је, на њену жалост, повукла још један у низу контрапродуктивних потеза, истичу ових дана Аранђеловчани. Бранка Милошевић, мајка поручника Милоша Милошевића каже да нема ништа против казне, ако је њен син заиста крив. Али нека онда осуде све, што значи и десетине хиљаде резервиста, који се нису ни одазвали војном позиву, или су се, пак, одазвали па напустили положаје. Нека се суди, вели, и многобројним високим активнним старешинама који су предали касарне, и, што је најгоре, људе, младе војнике, оставивши их на милост и немилост непријатељској страни, каже она.
— Поносна сам на свога сина и његове другове. Јер, били су паметни, па су се вратили живи и здрави. Зар је било боље да се у Аранђеловац врате у мртвачким ковчезима, пита мајка Бранка Милошевић.
Осуђени резервни капетан Миливоје Милићевић, иначе угледни привредник (директор Земљорадничке задруге „Партизан“ у Аранђеловцу) каже:
— Било је нереда, дезорганизације, једном речју, хаоса од самог окупљања наше ратне јединице на Пасуљанским ливадама, одакле се велики број мобилисаних резервиста, после побуне разбежао кућама, па до самог одласка на фронт. Нама, на пример, у војним књижицама пише да смо позвани на вежбу, што је и оверено печатом. Нигде не стоји да смо одведени у рат и да треба да се понашамо у складу са ратним правилима. Надаље,
јавни тужилац нас терети да смо напустили борбени положај, а све оно што се са нама на ратишту дешавало догађало се у Бачу, на тридесетак километара од прве линије фронта... Тачно је да смо се вратили у Аранђеловац, са чиме је било упознато општинско руководство, које нам је, уосталом, за то послало аутобус. На то нас је, истовремено, упућивао и претпостављени старешина пуковник Филиповић, прича Милићевић. У Аранђеловац је 31. октобра прошле године стигло укупно 68 резервиста, од чега седам старешина. Општинском руководству и Комитету за општенародну одбрану одмах смо изнели разлоге повратка, који су у потпуности уважени... Међутим, одмах после тог састанка, зграда Секретаријата за народну одбрану, у којој је скуп одржан, опкољена је војним возилима. Тад су ухапшена три моја саборца: Павловић, Марковић и Милошевић и одведена у Крагујевац. Ја сам им се придружио нешто касније, исте вечери. После тродневног саслушавања, током којег су примењивани _разно-разни методи убеђивања, упућени смо за Београд. На растанку са крагујевачким „иследницима“ речено нам је да је за наше дело, „напуштање борбеног положаја...“ предвиђена и смртна казна прича Милићевић.
Суђење по кратком поступку
Милићевић, који иначе, по договору са осталом тројицом осуђених старешина, иступа у име целе групе, додаје да су у Београду, у истражном затвору, осим Марковића, провели по петнаест дана, а да су саслушавани само једном, у трајању од тридесетак минута.
— Оптужница нам је мењана четири пута. Када је коначно утаначена могла је да почне још једна фарса — суђење.
Оно је изведено по кратком поступку, без уважавања наших ставова и мишљења и, што је у
свему овоме најгоре — без сведока. Ми смо, наиме, били позвали, односно тражили да се на суду појаве и сведоче народни посланик Милан Швабић, у време нашег повратка председник општине Аранђеловац, затим командант наше ратне јединице, пуковник Филиповић, и друге претпостављене старешине. Овом нашем захтеву није удовољено, вели Милићевић.
Званичници аранђеловачке општине нерадо говоре о свему овоме. И они су, кажу, свесни претеране „тежине“ одмерених казни, али не би да се мешају у посао правосуђа и војске. Тако, примерице, Добросав Миловановић, дугогодишњни друштвенополитички радник, тренутно начелник Одељења Министарства одбране Србије, вели „да нема шта да каже, а и да ту нема шта да се прича и пише“. Све је ваљда јасно...
Мајор Михајло Миладиновић, први претпостављени четворици осуђених старешина, такође, не би да коментарише висину казни.
Једино ми је жао капетана Милићевића, то је частан човек и одличан старешина. Донекле разумем и мотиве његовог напуштања ратишта, пошто код куће има троје мале деце, а на овај корак се одлучио и под наговором остале тројице, које ми ни мало није жао, наглашава мајор Миладиновић.
Породице, бројни пријатељи и читава јавност Аранђеловца је, најблаже речено, згранута читавим овим „случајем“ а нарочито његовим током од хапшења до пресуде. У вароши под Букуљом се питају да ли су посрнула војна кола морала баш да се сломе на „леђима“ оних који пре овог рата нису честито ни барут омирисали. Ово подупиру потпитањима: шта је са бројним високим активним официрима, за које се зна да су заиста издали, шта је са великим бројем генерала, који су прешли на другу страну, а још увек примају принадлежности из тзв. савезне касе. Да ли ће њима „историја“ да суди... 3. РАДОВАНОВИЋ
РЕЧ ПЛУС
ЖИВАН _ ХАРАВАН, ПРЕДСЕДНИК СТРАНКЕ СОЦИЈАЛНЕ ПРАВДЕ
Одричем се политике
„После антологијског интервјуа Атанасија Јевтића доживео сам моралну и духовну катарзу. Схватио сам да немам шта да тражим у политици, а то бих препоручио и многим другим политичарима, како позиције, тако и опозиције (30рану Хорвану, Бати Живојиновићу, Батрићу Јовановићу). Атанасије Јевтић је човек који отелотворује све
што је српско и што мисли већина Срба“, рекао је Живан Хараван, у изјави сту-
дију Б, председник Странке социјалне правде, најавив-
ши гашење своје странке.
ДА ЛИ ЋЕ УЧЕНИЦИ КОЈИ СУ ЗА ТРЕНУТАК УЧИОНИЦУ ПОДРЕДИЛИ ТЕРАЗИЈСКИМ ЗБИВАЊИМА БИТИ КАЖЊЕНИ
У најгорем
случају — неоправдани
Судећи по изјавама директора београдских школа, ђаци неће много испаштати због својих „несташлука“ # Родитељи ће моћи да оправдају ча-
сове
Судећи по изјавама директора београдских школа, ученици који су прошле недеље за тренутак учионицу подредили теразијским догађајима — неће много испаштати због својих „несташлука“. Никаквих посебних санкција нема, сазнали смо у „Борбиној“ „мини анкети“, осим што ће — у најгорем случају — у дневник бити убележен по неки неоправдани изостанак, осим ако родитељи својим исказом не оправдају пропуштене часове. Уважавају се, наравно, и лекарска уверења.
Бошко Јеличић, директор ПТТ школе очекује да ће изостанке правдати родитељи као што то увек и чине у случају 6олести своје деце, а Крстомир Симић, директор Прве гимназије, каже да се ученици у његовој школи неће делити на оне који су били на демонстрацијама и оне који нису, већ се сви изостанци сматрају равноправним. И у овој школи часове такође
могу правдати родитељи. Нешто ·
другачије и за ђаке повољније мишљење има Вук Милатовић, директор Филолошке гимназије, који сматра да ђацима без изузетка, треба правдати све часове. НЕЋЕ БИТИ ПОСЕБНИХ САНКЦИЈА: Овако је било на Тера-
зијама (Снимио: М. Коковић)
— Лично ћу замолити колеге да им сами оправдају часове проведене на Теразијама, јер мислим да ученике за то не треба кажњавати.
Сасвим супротно, међутим, мисли Душан Иветић, директор Дрвнопрерађивачке средње школе, који наглашава да „нико није луд да им сам оправда часове“. — Наших ученика није ни било на Теразијама, побегло је само једно одељење са петог и шестог часа и са тим ученицима ћемо посебно разговарати. Лично ми не пада на памет да оправдам те изостанке, али ако њихови родитељи за то знају, немам ништа против — нека им оправдају. Од четири осма разреда, свега четрдесетак ђака Основне школе „Свети Сава“ било је на митингу код Чесме. Заједно са већином ученика у школи су остали сви њихови наставници, тако да је излишно говорити о евентуалним санкцијама према просветним радницима ове школе.
А-ђаци ће, највероватније, добити неоправдане изостанке, уколико им родитељи не притекну у помоћ својим изјавама. Слободанка Којадиновић, директор школе, напомиње да су
родитељи ђака који су отишли са часова одмах били телефоном о свему обавештени — и да су скоро сви били против таквог поступка.
— Очигледно ни ђаци не могу остати имуни на сва збивања у Србији, коментарише директорка ОШ „Свети Сава“ и најављује родитељски састанак на коме ће се све детаљније образлагати и анализирати.
Сасвим мали број ученика осмог разреда напустио је у време „спорних дана“ и часове ОШ „Вук Караџић“. Та група веро-
· ватно неће добити неоправдане
часове, јер ће им разредне старешине „опростити“ несташлуке. Интересантно је да су ђаци побегли само са шестог часа — и контролног из српског језика. Директор Милутин Данојлић сматра да се ту није радило ни о каквој злоупотреби ученика. Неких посебних санкција неће бити ни у Једанаестој београдској гимназији, а како ће се неприсуство санкционисати — одлучиће разредне старешине. Неће бити ни групног правдања ни групног кажњавања напомиње директор Борисав Зековић, у чијој школи, по његовој изјави, није било изостанака професора. „Цео колектив, бар јавно, из-
јаснио се против манипулације
децом“, тврди Зековић. У обеле- ·
жавању мартовских студентских демонстрација нису учествовали ни професори Тринаесте гимназије, као ни већина ученика, која је све време била у школи на часовима. Мада је закон јасан кад су у питању изостанци — вели Зага Петровић, директор — цео колектив ће се договорити како ће се решити проблем последњих изостанака „јер су околности мало специфичне“, па ће у овом случају можда ђаци бити „поштеђени“ неоправданих часова. Одлуку о изостанцима у Математичкој гимназији донеће разредне старешине
у складу са основним ставом
Наставног већа школе, обавештава Милан Распоповић, директор, напомињући да из школе није одсуствовао већи број ученика у време трајања митинга на Теразијама.
У сличном тону говорили су још неки директори београдских основних и средњих школа. Пада у очи да сви челници одричу масовнији одлазак својих ученика и професора у време трајања демонстрација.
С. РАДОВАНОВИЋ 0. НИКОЛИЋ
пе ионт RSS