Борба, 17. 03. 1992., стр. 12

12 UTORAK 17. MART_1992. GODINE

EKSKLUZIVNO ŠTA SADRŽI PETICIJA DVANAEST „TREPČINIH“ DIREKTORA UPUĆENA PREDSEDNIKU

SRPSKE VLADE

Gde je bilo dobro sad je loše

Za katastrofalno stanje u „Trepči njenicu da se kombinatom upravlja iz Beograda,

„Trepča“, jedan od giganata srpske privrede već je dve godine na kolenima, a niko od pozvanih se ne usuđuje da joj pruži ruku pomoći. Kolektiv sa neprocenjenim rudnim bogatstvom olova, cinka, bizmuta, kadmijuma, zlata i srebra, sa ukupno 230.000 tona metalurških kapaciteta, sa desetak najsavremenijih prerađivačkih fabrika, sa ukupnim gubicima od oko tri milijarde dinara, sa obavezama prema poveriocima od 2,7 milijardi dinara i ino kreditima od 105 miliona dolara, sa proizvodnjom rude nikad manjom u svojoj istoriji — kao da je „Alajbegova slama“.

Upravo zbog svega ovoga kao i niza drugih stvari, proteklih dana 12 od ukupno 18 upravnika raznih „Trepčinih“ pogona, sve vrsni stručnjaci, digli su svoj glas na jedan neuobičajen način. Predsedniku srpske vlade dr Radomanu Božoviću obratili su se pismom — peticijom, koju „Borba“ ekskluzivno objavljuje.

Svoje obraćanje predsedniku Vlade, diplomirani inženjeri Milivoje Nedeljković, Sreten Nikolić, Lazar Dražeta, Vidoje Kragović, Jovan Dimkić, Vitomir Mitrović, Milivoje Zdravković, Zoran Vuksanović, Ljubomir Kasalović, Radojko Jovanović, Dragan Velimirović i Toma Milašinović, otpočinju izvinjenjem što se u ovim „vunenim“ vreme-

Zakonodavac je zamislio da se zaposlenima u Repub nog bunta e Odakle novac za isplatu nezarađenog,

Ukoliko Skupština Srbije ne odluči drugačije, zaposlenima u ovoj Republici garantuje se najniža plata i onda kada je njihova firma nelikvidna i nesposobna da im isplati zaradu koja im sleduje. Tako je zamislio zakonodavac, iza kojeg stoji Vlada Srbije, u svom najnovijem zakonskom predlogu „o najnižoj zaradi”, koja bi iznosila 60 odsto od prosečne bruto zarade po 7аposlenom u privredi opštine ostvarene u prethodna tri meseca, i ne bi bila veća od 70 odsto prosečne bruto zarade po zaposlenom u privredi. E

U slučaju da nema dovoljno sopstvenih sredstava za isplatu i te, najniže, zarade svojim radnicima, poslodavac je dužan da pozajmi novac od banaka, ili na bilo koji drugi način obezbedi sredstva, kako se kaže u Zakonu, „prioritetno“ — ali tek pošto namiri državu. Jer, kako jasno piše u članu 4. Predloga zakona — „posle plaćanja poreza na promet i drugih dažbina“, koje poslodavac naplaćuje „uz cenu proizvoda robe i usluga“.

Produžen život fondovima

Zakonodavac je produžio život fondovima zajedničkih rezervi do kraja godine, čije je gašenje, zajedno sa ostalim fondovima, inače, s pompom najavljivao. Prema globalnoj proceni, iz ovih fondova bio bi za isplatu najnižih zarada u ovoj godini moglo da se računa na sredstva u ukupnom iznosu od oko 4.000 miliona dinara. Taj novac bi se prikupio, kako se navodi u obrazloženju uz pomenuti zakonski predlog — prenosom prikupljenih i neugašenih sredstava preko posebnih dažbina uvedenih u 1991. godini (178 miliona dinara), iz vra-

nima za Srbiju i srpski narod javljaju na ovakav način, posebno što znaju „da je predsednik angažovan na rešavanju sudbonosnih pitanja za naciju“, ali naglašavaju „budite ubeđeni, druže predsedniče, da nije ugrožen interes „Trepče“ i Srbije, to na ovaj način i sada ne bi radili“.

Gresi predsedinika Jovanovića

A evo razloga zbog kojih su se odlučili na peticiju:

„Uvođenjem privremenih mera u „Trepču“ i smenom bivšeg rukovodstva bili smo ohrabreni da će posle dvadesetak godina (koliko su „drugi“ radili da „Trepču“ učine nesposobnom za samoreprodukovanje i razvoj), konačno početi da se uspostavlja poredak u upravljanju procesima primeren zahtevima tržišta, odnosno koji bi bio u saglasnosti sa ekonomskim programom Vlade Srbije, koga ste vi na Skupštini izneli. Međutim, desilo se suprotno. U delovima proizvodnje gde je bilo dobro ili približno dobro (za naše uslove) sada je gore. Gde je bilo loše, sada je lošije. Postavlja se pitanje zašto? Odgovor bi glasio: pored ostalog i nesnalaženjem Krsta Jovanovića, predsednika privremenog „poslovodnog „organa kombinata „Trepča“ u novoj

ŠTA STOJI IZA NAJNOVIJEG ZAKONSKOG PREDLOGA O NAJNIŽOJ ZARADI

ladino udvaranje lošii

lici garantuje najniža plata i onda kada im je firma nelikvidna 0 Sprečavanje socijalkad u Srbiji nema zdravog novca

ćenih pozajmica odobrenih u prošloj godini (1.240 miliona dinara), udruživanjem sredstava rezervi u fondove zajedničkih rezervi DPZ-a po godišnjem obračunu za prošlu godinu (430 miliona dinara) i udruživanjem sredstava rezervi u fondove zajedničkih rezervi DPZ, koja će se ostvariti u ovoj godini (2.150 miliona dinara).

Ima indicija, međutim, da se Vlada na ovim merama neće zaustaviti. Razmišlja se da se omogući preduzećima koja posluju u otežanim uslovima da, po Opštem kolektivnom ugovoru, odrede i za 25 odsto nižu cenu rada nego što je dogovoreno i to za vreme do godinu dana. Ako je to tačno, onda je Vlada, zasada bar, odustala od pravila koje se u tržišnoj privredi podrazumeva, da poslodavac koji ne može da isplati najnižu cenu rada — ide u likvidaciju. Očito je reč o prelaznim rešenjima kojima bi se, kako se veruje, do takozvanog tržišnog privredivanja, stiglo možda nešto kasnije, ali sa manje lomova. Da ništa nije slučajno, govori i činjenica da je pomenuti papir Oosvanuo u Skupštini Srbije u jeku najžešćih sindikalnih protesta (zbog niske cene rada), pretnji štrajkovima i političkih demonstracija, iako je utvrđen na sednici Vlade još 12. februara: Obelodanjen је tek pre neki dan, na godišnjicu tzv. „plišane revolucije“, kao da je sve vreme baš za tu priliku „držan u rukavu“.

Politika jednakih stomaka

Direktori firmi i banaka, koje bi eventualno mogle biti „izvori sredstava“ za isplate plata u nelikvidnim preduzećima, nisu baš bili

ulozi, sredini i delatnosti čije dimenzije i problemi prevazilaze njegove sveukupne sposobnosti. Osim nekolicine bivših „čelnika“ u poslovodnom organu, Ogromna mu je većina na početku dala punu podršku i stala uz njega, verujući da je došao pravi čovek. Ali, kako je vreme odmicalo, sve je bilo jasnije da smo bili u zabludi.

Prvo, na samom početku u „Trepči“, prilikom predstavljanja, pošto je održao hvalospev — odu sebi o uspešnom vođenju „Petoletke“, prisutnima je stavio do znanja da je on levičar član SPS, gotovo preteći onima koji to nisu.

Mi, dole potpisani članovi smo iste partije, ali smo to OCenili ne samo kao suvišno, već i kao lošu reklamu za našu partiju. Drugo, neverovatno je, ali istinito, da on ne zna da opšti sa ljudima. To se u svakoj prilici vidi, posebno na stručnim kolegijumima koji traju po 10 i više časova. Od toga dve trećine vremena potroši sam on. Toliko zamara i iscrpljuje da se to ničim drugim ne može objasniti sem da dolazi nepripremljen, da nema jasno formulisan koncept model po kome „Trepča“ treba da bude reorganizovana, ili prosto ne može da shvati šta je „Trepča“, koji je to redosled poteza koje treba napraviti, koje

voljni da daju komentare ovog najnovijeg vladinog zakonskog predloga. Kako nam je jedan bankar nezvanično prokomentarisao, „svi mi dobro znamo da je to udvaranje vlade lošim firmana i sprečavanje socijalnog bunta.

— Mislim da je ovo sasvim neekonomska mera, koja nije u korelaciji sa stvarnim ekonomskim mogućnostima privrede. Vreme koje je ispred nas pokazaće svu besmislenost· ove odluke. Većina kolektiva neće moći da isplaćuje plate, pa će to pasti na teret republike. Njoj, opet, fale pare na sve strane, pa se može doći na ideju da se uzme od ono malo firmi koje još imaju novca. Time bi se, naravno, uništila i ona mala oaza uspešnih firmi koje su uspele sve ovo da prežive, kaže Jovan Mileusnić direktor „Jugohemije“. — Mi kao firma nikad nismo bili u situaciji da razmišljamo na taj način, da nam neko daje pare koje nismo zaradili. Nismo nikada ni tražili, niti očekivali pare od drža-

ve, delili smo uvek isključivo ono”

što sami zaradimo, kaže Vučica Vukašinović, finansijski direktor „Energoprojekt Energodate“.

— Takva odluka u direktnoj je suprotnosti sa dosadašnjim upornim deklarativnim izjašnjavanjima za tržišnu ekonomiju. To je čista politika „jednakih stomaka“. Pitanje je odakle će se nabaviti novac za te isplate nezarađenih plata, kad u Srbiji nema zdravih para. Ovo je jedna u nizu mera koje su izraz socijalnog totalitarizma, u kome se ide ka tome da svi jednog dana dobijamo po obrok-dva dnevno. Ovo ne obećava ništa dobro, smatra mr Aleksandra Pošarac stručnjak u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.

M. TOROV B. STEPANOVIĆ

su to faze procesa koje prvo treba srediti. Rudarstvo i metalurgija čine kičmu ekonomije kombinata i umesto od njih da pođe, on se bavi manje značajnim pitanjima. Zamke laži i intriga

Treće, jedan broj ozbiljnih ljudi smatra da se radi o iskomрјекчтапој 1 пецгаупоге7епој ličnosti koja je sklona da reaguje po „instrukcijama“ koje nisu ništa drugo do laži i intrige koje se

' konstriušu na „posebnim mestima“ sa namerom koja je jasna. Svaku „udicu“ ovakve vrste on proguta. Na ovaj „moment“ mu je javno (na kolegijumu) ukazano a i da se na mahalske priče i seoske lajavice ne osvrće, ne poklanja im pažnju, već da radi svoj posao. Sve to je bilo uzaludno. Umesto da stavi tačku na takav „stil rada“, on je na naše veliko razočarenje počeo da dejstvuje po nalozima tog podzemlja. Četvrto, upravljanje — rukovođenje „Trepčom“ iz Beograda ne samo što ne može biti efikasno, već se ne može tolerisati dozvoliti iz više razloga. Reago-

vanje na ljude tzv. vikend ruko-

vodioce, sa velikim troškovima i neshvatljivo visokom cenom rada (za „Trepčine“ uslove), narasla su do stepena kada se ne zna

“ dvanaest njenih inženjera optužuje predsednika privremenog poslovodnog organa Krstu Jovanovića, čite ljude koji su o svemu tome donosili očigledno pogrešne odluke

kako će se završiti. Naša je procena da će radnici iskoristiti prvu priliku da u vezi sa ovim mnogo neugodnije reaguju.

U uslovima kada su lični dohoci rudara i metalurga nepodnošljivo niski, visoka primanja rukovodioca su najbolji i najkraći put i povod za pokretanje mase radnika u štrajk, nered, haos, posle čega je teško uspostaviti red u proizvodnji i kontrolu nad procesima.

Peto, da li je uopšte logično i koliko uopšte ima smisla da pored toliko mladih i kreativnih kadrova u „Trepči“ i Srbiji, „Trepča“ bude prepuštena ljudima koji su otišli u mirovinu. Sad je već jasno da je to bila greška ljudi koji su odlučivali o tome. Te greške „Trepču“, bolje reći Srbiju, skupo koštaju“.

- Od predsednika srpske Vlade, inženjeri „Trepče“ i upravnici najvećih njenih pogona očekuju hitnu intervenciju. U sve ovo nisu želeli da mešaju radnike i rudare, koji nikako ne. mogu da se slože da se u poslovodnom timu „Trepče“ nalazi Slavko Kisić i to zadužen za rudarstvo, a rudarima ni u jednoj jami ne sme da se pojavi na oči. Traže, dakle, da se sa raščišćavanjem krene odozgo, a ne da se za loše stanje okrivljuju rudari, kaže u pismu-peticiji dvanaest „Trepčinih“ direktora. 0 M. ANTIC

1992. Devizni 31.12.28.02.10.03. 16.03. kursevi 1991.

USD/DEM 152 18 16 157 USD/CHF 135 1,48 151 1,51

USD/FRF 548 556 5,6 5,67 USD/ITL 1149,30 1227,25 1245,05 1254,75 USD/ATS 10,68 11,53 11,68 11,74 GBP/USD 187 1,6 17 1,71 Kamatne

SO a a La Пабла „И USD

7 dana 44 40 40 406 1 mesec 419 419 425 425

3 meseca 42 352 45 431 6 meseci 42 435 437 4,56 DEM

1 mesec 94 950 96 96 3 meseca 950 950 9,56 9,62 6 meseci 956 950 950 96) (HF

1 mesec 79 15 84 8,75 3 meseca 800 750 8,09 837 6 meseci 806 74 794 8,06

ia ==cıı ae _

ZLATO 352,75 353,20 34870 3720

SDR 1,42899 1,38208 1,36561 1,36220

Beograd 16. 03. 1992.

Crni devizni barometar

PLIVAJUĆI NBS

SRED. KURS

њој a | im | ca | __ njam o (om __- | oo {n |

=» БР __=ајњ «|

600

CRNA PIJACA

m јао оба sm|s