Борба, 17. 03. 1992., стр. 15
СВЕТ
УТОРАК 17. МАРТ 1992. ГОДИНЕ 15
ПОСЛЕ ОСТАВКЕ СТАЛНОГ ПРЕДСТАВНИКА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ОУН
Кула од карата
Како је преостала Југославија дозволила себи да уђе у завршницу без иједног свог представника на највишим дипломатским положајима у САД, Канади и УН 0 Дојучерашњи југословенски дипломати траже (и добијају) посао у светској организацији
(Од дописника „Борбе“) Председништву у Београду. Де-
Вашингтон. — О Југославији се у последње време — више него икад — говори и одлучује у Уједињеним нацијама. У обрнутој сразмери са тим присуством је наш садашњи рејтинг у светској организацији. Нижи је него икад у ових 47 година, са веома добрим изгледима да се тај суноврат настави и у догледно време. Преостало Председништво преостале Југославије усвојило је у недељу оставку нашег сталног представника у ОУН Дарка Шиловића, чиме је окончана једна агонија која је месецима већ реметила нормални рад и нормалне односе у ЈУ-мисији на овом најважнијем међународном пункту. Амбасадор Шиловић је још прошлог лета заратио са својом хрватском базом, због тадашњег одлучног одбијања да буде трансмисија и тумач Туђманове политике са свог места у Уједињеним нацијама. Касније — кад је дошло до раздруживања, рата и недавне коначне диференцијације Србије и Црне Горе са осталим републикама — све је израженији постајао и његов раскорак са београдским наследницима југословенског имена, традиција, права, обавеза и имовине.
Шиловић је, очигледно, морао да оде; као и остали хрватски представници у југо-дипломатији. Питање је само било, кад и на који начин — с обзиром на истакнуту позицију коју је заузимао и место УН у постреволуционарном периоду некадашње југославије. Нова адреса
Борисав јовић је — како се сазнаје у Њујорку — на ту тему разговарао са Бутросом Галијем пре десетак дана, у време кад се Шиловићева оставка (послата крајем фебруара) већ налазила у
таљи тог разговора нису познати, али суштина јесте: ствар је Југославије кога ће именовати за свог представника у ОУН — речено је Јовићу, поред осталог али би том приликом било добро имати у виду неприхватање нашег крњег Председништва и његових одлука од стране Запада. Тога не би било поштеђено ни именовање новог сталног представника у ОУН, што се до-
РЕЈТИНГ НИКАД НИЖИ: Амбасадор Шиловић досадашњи представник Југославије у ОУН
датно компликује чињеницом да је Шиловић (у име Југославије, која је добила то место) изабран крајем прошле године за председника врло важног Комитета светске организације за економске послове.
Протеклих дана, после овог разговора, о Шиловићу се одлучивало и у Београду и у Њујорку. Код куће је — као што је објављено — прихваћена његова оставка, а у седишту ОУН је при-
aI–I——I—IiIiIV=Z II II EEG= ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР ЕВРОПСКОГ САВЕТА О
РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Верујем у поновно удруживање ју-република
Атина. — Генерални секретар Европског савета Катрин Лалимијер изјавила је у интервјуу атинском исту „Елефтеро„типија“ да верује у поновно удруживање Југославије, али на новим основама. Истовремено, заложила се за признавање независности свих југословенских република и указала да не разуме велику осетљивост коју Грчка испољава према македонском питању.
Лалимијер сматра да се „У данашњим условима ради о распаду Југославије, али надам се и желим да у будућности дође до коезистенције свих република. То је у интересу Ју-
гословена и целе Европе. Не знам када ће до тога доћи и у којем облику. Страхујем да још нисмо дошли до фазе нове синтезе која ће сигурно бити различита од бивше југословенске федерације“, сматра она.
На питање о очувању граница у Источној Европи, Лалимијер је одговорила да Европски савет подржава одлуке КЕБС-а о неповредивости граница као значајног елемента стабилности континента. „Ако би дошло до промене граница, то треба учинити преговорима и споразумима“.
(Танјуг)
mm –I–I mu GI
ГРЧКА
Повећана будност на северној граници
Атина. — На северним границама Грчке поново је повећана будност и приправност војске и полиције. Како се јуче неслужбено сазнаје, разлози за појачану контролу границе према Албанији су да би се спречио илегални улазак из-
беглица а источније, то што македонске власти преузимају граничну контролу од ЈНА.
Како се јуче тврди, о јачању мера на граници — али без упућивања нових снага — у суботу је одлуку донела грчка влада.
хваћена његова молба за запошљавањем — добио је место саветника у ширем руководећем саставу који ових дана увелико реорганизује Бутрос Гали.
Југославија је тако у овом важном тренутку остала без свог представника у ОУН. Амбасадор Шиловић је завршио дипломатску каријеру у њеном тиму, где је био познат и форсиран као један од пулена доскорашњег „савезног капитена“ Лончара. Шиловић прелази на нов посао и нову њујоршку адресу, за опредељења ћемо видети.
Наопака политика
На списку запослених у југословенској мисији при УН налази се десетак дипломата, и превремени одлазак првог човека не би био толики проблем, да из екипе нису ових дана истовремено испала и двојица његових најближих сарадника. Саветницима Слободану Котевском (Македо-
"нија, кога су се такође одрекле и
његова република и преостала федерација) и Жељку Јеркићу (Хрватска) истекао је мандат „по свим линијама“, тако да је наше представништво на овом њујоршком терену сада заиста остало потпуно обезглављено. И вапије просто за попунама и кадровским рокадама, у периоду ишчекивања будућих расправа и одлука о бивших југословенским републикама. Поменути раздружени дипломати из доскорашњег ЈУ-ешалона се, иначе, попут свог шефа, не враћају у базу. Котевски, како се чује, има изгледа да себи обезбеди место у Комитету за обнову, развој и демографију светске организације, док је Јеркић на најбољем путу да се нађе међу стручњацима УН који ускоро одлазе у Камбоџу.
У потрази за новим послом (код исте међународне фирме, са седиштем у Њујорку) је и саветник југословенске амбасаде из Лондона Федор Старчевић. И оне је последњих дана веома присутан у ходницима палате на Источној реци, мада је у последњем тренутку — како се сазнаје у Њујорку — доведено у питање његово постављање у Информативном центру ОУН у Бејруту.
Наопака кадровска политика — са својим познатим константама из ближе и даље прошлости — учинила је, све у свему, да Југославија (са свим својим бившим и преосталим садашњим деловима) остане незаступљена у светској организацији и у Северној Америци, уопште. Руководећи хрватско-македонски састав Мисије при УН се, као што се види, потпуно распао, а само је питање времена — како се ствари, на жалост, развијају кад ће то бити и с амбасадорима у САД и Канади, којима су на челу босанскохерцеговачки кадрови Џевад Мујезиновић и Горан Капетановић.
Раздружене републике очекуЈу да ће их до средине априла огрејати сунце Бушовог признања, после чега би требало да уследи и експрес-решавање њиховог статуса у ОУН и међународним финансијским и-осталим организацијама. И преостала Југославија дочекаће тад прилику — у склопу комплетног решавања нашег проблема — да види своје људе на кључним местима у Њујорку, Вашингтону и Отави. Кад то већ досад није умела да оставри. Слободан ПАВЛОВИЋ
ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ: Московски патријарх Алексеј и јерусалимски Диодорос (у првом плану — лево и десно), са александријским патријархом Партериосом (у средини)
ТУРСКА ШТАМПА О ИСТАНБУЛСКОМ ДОГОВАРАЊУ ЛИДЕРА ПРАВОСЛАВЉА
Угро од
> 7
СНни атикана
Изражена забринутост због мисионарске активности Римокатоличке цркве у бившим комунистичким земљама Ф „ЏМумхуријет“: Византијски крсташи објавили рат Ватикану!
Анкара. — Православни поглавари упутили су позив 300 милиона великом православном свету на јединство пред мисионарским експанзионизмом Ватикана. У заједничком саопштењу дугом 8 страна они су са истанбулског тродневног скупа упозорили да су „након пада и колапса комунизма очекивали братску подршку, али уместо тога и жељеног хришћанског јединства добили су мисионаре Ватикана, који преко „својих људи“ желе проширити ту веру и на Источну Европу.
У саопштењу, које је прекјуче објављено након заједничке четворочасовне литургије, наводи се осуда Ватикана због „активности које је предузео у Румунији, Украјини, источној Словачкој, на Блиском истоку и у другим земљама“. У њему се и критикује мисионарска активност Римокатоличке цркве и истиче став православља да је „против оних кругова, који се баве активностима, које су против и у супротности са духом дијалога и љубави. Православни врх света позива у саопштењу све православне цркве на „јединствено деловање у складу са новом ситуацијом у свету, који се мења“. Апелује се и на „дух љубави“ православног света као одговор агресивности Ватикана и Римокатоличке цркве.
У саопштењу се изражава дубока жалост због братоубилачког рата између Срба и Хрвата у Југославији и због жртава тог рата. Сматра се и тражи од „свих нас — римокатолика и православаца — да посветимо посебну пажњу и мудрост да се избегне коришћење верских осећања за политичке и националне разлоте Православни поглавари света окончали су историјски истанбулски договор позивом на јединство свих православних
цркава пред експанзионизмом Ватикана — оцењено је јуче у Турској након тродневног договора православаца.
Турска штампа дала је и јуче изузетан публицитет завршетку тог скупа, који је како се-"каже, „одржан први пут у историји и уз присуство једанаест- највећих поглавара православних цркава под председништвом васељенског патријарха Вартоломеја“.
Коментатори највише цитирају део саопштења са скупа православног врха, који се односи на „активности Римокатоличке цркве“. Под насловом „Критика Ватикана“ јучерашњи „Милијет“ констатује да су се „православци договорили за солидарно и усаглашено деловање“ и изразили „забринутост због мисионарске активности Ватикана у бившим комунистичким земљама“.
„Милијет“ пише да су „критиковани католички кругови, који су почели да шире своју веру“, „али исто тако и протестанти и његови мисионари у Источној Европи“.
Турски листови посебно цитирају део саопштења са истанбулског скупа у којем се изражава „дубоко жаљење због братоубилачког рата између Срба и Хрвата и рата на Блиском истоку“.
„Џумхуријет“ под сензационалистичким насловом — скупа „Византијски крсташи објавили рат Ватикану“ у тексту умјерене садржине пише — да је у тексту саопштења „озбиљно скренута пажња да је Православна црква узнемирена због тога што је Ватикан прихватио као мисионарске територије — бивше совјетске републике — премда се ту налазе православне цркве.“
Турски листови тврде да је скупу присуствовао највећи број италијанских новинара и да је завршну литургију преносила грчка телевизија.
(Танјуг)
ИЗЈАВА ЗА ДАНАС
„Нови светски економски поредакг Циници кажу да је то шема за преношење новца из руку сиротиње богатих земаља у руке богаташа у сиромашним земљама.“
Из чланка Фреда СИНГЕРА, америчког физичара, објављеног у „Волстриту“