Борба, 17. 03. 1992., стр. 14
14
УТОРАК 17. МАРТ 1992. ГОДИНЕ
YU PRESS
Председници још не одговарају
Председник Туђман још није одговорио Хелсинки Вочу, док је у име председника Милошевића стигло сасвим кратко и непрецизно писмо Ф Примјењујемо исте стандарде за обје стране — каже Јери Лабер, извршни ди-
ректор
е Ваш извештај и писмо предсједнику Туђману већ је десетак дана основна тема разговора у Хрватској. Како бисте то успоредили са другим случајевима и другим земљама2 — питао је новинар „Данас-а“ Јери Лабер, · извршног' директора у њујоршком седишту Хелсинки Воча, која је неколико пута посетила Хрватску.
— Досада смо добили тек примјерак извјешћа за тисак које је сачинило хрватско Министарство информација у којему хрватска влада одговара на наше писмо предсједнику Туђману. Такођер смо прочитали и чланке у хрватском тиску и проучили одговор хрватске владе како је препричан у споменутом саопћењу. Додуше, досада још нисмо примили израван одговор од предсједника Туђмана, као ни његов пристанак на наш захтјев да се састанемо с њиме.
Надамо се да ћемо господина предсједника ипак срести средином ожујка.
На основу извјештаја у тиску у свези за одговором хрватске владе на наша писма, ми цијенимо изражену владину намјеру да одмах подузме непосредне и активне кораке којима би се испитала наша за-
такођер смо истакли нашу забринутост због повреда људских права на Косову, прогањање опозиционих вођа, противника рата и ограничавања слободе штампе у Србији. предсједница Хелсинки Бора, Јонатхан Фантон заједно је путовала са мном у Београд крајем сијечња како би се састали са предсједником Милошевићем и генералом Аџићем, међутим ни један од њих није прихватио састанак са нама. Примио нас је тек Драган Игњатијевић помоћник министра за иноземне послове Републике Србије, и генерал Милан Пујић помоћник министра обране као и генерал-мајор Владимир Војводић, начелник санитетске службе ЈА. Изразили смо своју забринутост и уручили свима листу од отприлике 400 несталих особа — највише из Вуковара за које смо увјерени да су заробљени од српских снага. Досада нисмо примили писмени одговор од Југословенске армије. Међутим 11. вељаче, примили смо писмо од Горана Милановића, шефа кабинета предсједника Републике Србије. Оно се заснива на двије основне точке. Прво, српска влада тврди како није одговорна и како нема никакве власти ка-
==
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
КАБИНЕТ ПРЕДСЈЕДНИКА Београд, 11. вељаче
1992.
Америчком комитету Нејашти М/аксћа Ме; УогК
У свези с писмом које је послано предсједнику Републике Србије господину Слободану Милошевићу од стране Неша М/аксћ комитета 21. сијечња, желимо Вас обавјестити како слиједи:
1. Мјеста у којима су почињени споменути злочини не налазе се на територији Републике Србије, па тиме Република Србија није за њих надлежна вити у те чине умијешана на било који начин. Сходно томе Република Србија за то не може бити ни одговорна. 2. Предсједник Републике Србије затражио је од надлежних органа Републике Србије да испитају повреде које сте набројали у Вашем писму, па ако је било који грађанин Републике Србије у њима судјеловао бити ће приведен правди.
Искрено, шеф Кабинета Предсједника Републике Србије.
Горан Милиновић
не R= Sr o—=——=o—IS-zSZ—_====
бринутост, било да се ради о законодавној или извршној власти. Колико смо схватили и хрватски парламентарни Одбор за заштиту људских права такођер расправља о ономе што смо ми написали. Такођер смо обавијештени да је предсједник Туђман утемељио један комитет у оквиру Министарства унутрашњих. послова којему је циљ да испита извјешћа о повредама људских права које смо ми документирали. Ми поздрављамо те напоре и оптужнице против особа које су већ ухићене за неколико злочина. Ми ћемо пратити и судбину тих ухићеника како бисмо били сигурни да ће се свакоме осигурати праведан процес, и уколико би били и кажњени, да та казна буде сразмјерна њиховим чинима.
6 Да ли сте досада добили какав одговор и од предсједника Милошевића и српске владе2
— У сијечњу смо (21-ога) послали писмо и генералу Благоју Аџићу и предсједнику Слободану Милошевићу у којима смо изразили нашу забринутост за повреде људских права које су у Хрватској учиниле српске снаге и југославенска војска. У овом писму
да је ријеч о повредама хуманитарних начела које су у Хрватској учиниле српске снаге будући да ти злочини нису учињени на територији Србије. Даље ово писмо тврди како је предсједник Милошевић ипак замолио одговарајуће органе да испитају повреде које смо набројали, уколико су такве злочине чинили грађани Републике Србије. Такви починитељи ће бити приведени правди. Ова друга тврдња као да је у несугласју с оном првом. Ми овакав одговор сматрамо незадовољавајућим и наставит ћемо наш притисак на српску владу и југословенску армију у свези поштивања људских права и хуманитарних закона. Намјеравамо затражити још један састанак са предсједником Милошевићем и генералом Аџићем.
6 Ваше опширно извијешће у основи је врло добро прихваћено у хрватској јавности, али су истовремено изражене и многе сумње које се тичу вјеродостојности и поузданости, па вас молимо да одговорите на неколико типичних примједби. Особито се истиче да сте понекад користили само свједоке са српске стране, а онима другима нисте дали прилику да ка-
неваљан -_---___-__---|
жу своју истину...
— Резултати нашег истраживачког поступка заснивају се на исказима жртава, или своједочењу оних који су присуствовали таквим кршењима људских права. Њихову точност провјеравамо разговарајући са осталима који могу 03биљно засновати своје тврдње — на примјер и другим свједоцима истих догађаја. Са сваком се особом разговара појединачно. Такођер се служимо здравственим и правним списима и свим осталим могућим информацијама које могу подржати оваква свједочења. Увијек тражимо свједоке са свих страна, а извјештавамо само о оним случајевима за које вјерујемо да су добро утемељени и тек тада тражимо одговорајуће власти да одговоре на такве оптужбе.
6 Неки тврде да су се неки од најгорих злочина на хрватском тлу догодили у тренутку када више није било контроле хрватских власти, али да се за то одговорност ипак приписује хрватској страни...
— Случајеви које ми наводимо у нашем извјешћу односе се на повреде људских пра-
ва које су се догодиле у Хрват-.
ској када су хрватске снаге и контролирале тај териториј. На примјер, у нашем извешћу говоримо и о случају који се односи на необјашњену смрт Србина у Боровом Насељу. У вријеме његовог ухићења и открића његовог леша, Борово Насеље је било под контролом хрватских снага, док је Борово Село било под контролом српских снага. Борово Насеље су српске снаге освојиле тек средином студеног, а та је особа ухићена у Боровом Насељу још у српњу.
Многи су истакли како би ваша анализа била изразито добродошла у временима мира, но Хрватска је била нападнута а међународно право признаје самообрану у таквим случајевима. Такви Вам пригоравају да нисте чинили никакву разлику између нападача и жртви.
— Наше је политичко начело да не успоређујемо мјеру повреде људских права сукобљених страна. Чињеница да једна страна чини мање злочина него ли друга никога не изузима из одговорности за злочине које је учинио. Што се тиче сукоба у Хрватској, премда је свјетска заједница већ означила Србију као агресовр у том рату, овакве оцјене излазе из оквира наших прихваћених задаћа. Ми надгледамо сукладност са женевском конвенцијом, протоколима Женевске конвенције, Завршним актом из Хелсинкија и других докумената КЕСС-а, као и осталих закона за заштиту људских и хуманитарних права. Ми примијењујемо исте стандарде на обје стране и подједнако упозоравамо обје стране да се позабаве тим повредама које чине снаге под њиховим надзором.
Закаснела сазнања: Адмирал Бранко Мамула
КАКВУ УЛОГУ У ПРИСВАЈАЊУ ВОЈНЕ И ДРУШТВЕНЕ ИМОВИНЕ ИМАЈУ ПОЈЕДИНИ АКТИВНИ И ПЕНЗИОНИСАНИ ОФИЦИРИ ЈНА2
Генерали окупирали 2.000 станова
Неки људи из генералског врха ЈНА преко откупа кућа и станова покушавају да се домогну пра-
вог богатства Ф Како је у Београду отуђено више. од 2.000 војних станова и неколико стотина јединица пословног простора
О генералима, који се заједно са својим војницима боре на првој борбеној линији, и о генералима-дезертерима, наша јавност је, колико-толико обавештена. О онима који лове у мутном не зна се готово ништа. Оно чиме се они баве чува се у најстрожој дискрецији. А како и не би кад је у све то уплетено више најодговорнијих људи у ЈНА
Према свецу тропар На мети ових последњих понајвише су фамозни војни станови, којих само у Београду има око 45.000. Одредница „око“ није случајна, јер тачан број војних станова у главном граду заправо, нико и не зна. Рачуна се да је у земљишним књигама града Београда укњижено око 5.000 војних станова. Остали званично не постоје. Слично је и са око 2.000 јединица пословног простора, величине од десет до неколико стотина квадратних метара, које ЈНА има у Београду. Под закуп је дато око 700, а многе су једноставно испоклањане. Користе их углавном приватна лица не плаћајући армији никакву кирију.
Станове и посоловне просторе неки армијски моћници успевали су годинама да деле капом и шаком. Притом су, наравно, највише водили рачуна о себи, али нису заборавили ни многе своје рођаке, пословне пријатеље и „сараднике“ из војне хијерархије.
Рачуна се да је тако само у Београду отуђено више од 2.000 војних станова. Добили су их људи који немају никакве везе са ЈНА. Њихов списак је шаролик: од рођака и љубавница до певачица, глумаца, новинара, фудбалера... Само је спортско друштво „Партизан“ олакшало стамбени фонд ЈНА за око 250 станова.
Развлачење војног стамбеног фонда почело је давно да би после доношења Закона о откупу станова достигло кулминацију. Под геслом — узми сад или никад — један број најистакмутијих војних старешина потрчао је да за багателу купи кућу и станове. Други све предузимају да им се подигну нови супер-комфорни домови који ће одговарати
њиховом „рангу“, угледу и заслугама“. Све то дешава се у тренутку кад се десетак хиљада припадника ЈНА — бескућника, протераних из Словеније, Хрватске и Македоније, тражећи било какав кров над главом, потуца од немила до недрага. У исто време у Београду, на најатрактивнијим локацијама ужурбано се подижу велелепне куће и станови за генералску свиту, која се понаша као да је добила рат, а не изгубила пола земље.
Адмиралов рингишпил
Тон тој јагми последњих година, у много чему, давао је и даје бивши савезни секретар за народну одбрану Бранко Мамула. Адмирал флоте у пензији, под чијом су руком израсли многи кадрови који данас чине кичму војски што се крваво туку против ЈНА, направио је прави „кадровски рингишпил“, помоћу кога је себи и другима годинама намицао право богатство.
Основне полуге у присвајању и расипању војне и друштвене имовине — Мамула је имао и генералима Мићи Ћушику, бившем подсекретару за кадрове у ССНО, и др Радовану Ђурићу, начелнку Грађевинске управе ССНО. Истакнуту улогу у свему томе играо је и генерал-пуковник Александар Спирковски, доскорашњи командант прве војне области, недавно унапређен у подсекретара _ за — кадрове
ССНО (Спирковски је ових да-
на пензионисан, али још обавља своју дужност).
Посебно поверење адмирала Мамуле имао је и генерал Радован Ђурић коме је својевремено поверио један од најделикатнијих послова — руковођење грађевинском управом CCHO.
Под Мамулиним кишобраном Ђурић је на том месту имао одрешене руке. Тест оданости свом заштитнику он је полагао приликом изградње чувене Мамулине виле у Опатији. присваја сваре у