Борба, 12. 05. 1992., стр. 13

ı | i !

DRUŠTVU

ŠTA O SVOM PENZIONISANjU KAŽU VISOKI OFICIRI JNA

Ne)očekivani

llazak gen

Živan Mirčetić: Voleo bih da vidim obrazloženje e Tihomir Grujić: Iznenađen sam i ništa više e Milan Ružinovski: Proces reorganizacije teče već duže vremena & Slavoljub Đokić: Idem zadovoljan 0 Mate Pehar: Čast mi je da odem sa Adžićem

Ostavka general-pukovnika Blagoja Adžića, do juče, još uvek nije javno obrazložena. Penzionisani generali takođe nisu dobili nikakav pisani dokument i za svoje penzionisanje su uglavnom saznali iz novina. „Borba“ je Juče uspela da stupi u kontakt sa jednim brojem generala koji žive i rade u Beogradu. Adžićev šef kabineta, pukovnik Pavković, rekao nam je da je bivši savezni sekretar otišao ranije kući i da on ne veruje da Blagoje Adžić želi da razgovara sa novinarima. On nam je obećao da će se u toku današnjeg dana konsultovati sa generalom Adžićem o mogućnosti da čitaoci „Borbe“ ipak saznaju sadržinu ostavke.

Da podsetimo, penzionisanje vojnih lica je mogućno po tri osnova. Prvo, kada postoje maksimalni uslovi: i godine starosti i godine staža. Druga mogućnost je kada je ispunjen samo jedan od dva navedena uslova, i treće, kad ne postoji ni jedan od dva uslova, ali kad to zahtevaju potrebe službe.

Iz ankete se može videti da su generali penzionisani po sva tri osnova, ali većini njih je, ipak, prestala služba po trećem osnovu. Živan Mirčetić, general potpukovnik bivši Načelnik štaba, a od nedavno komandant Viso-

GLEDIŠTA

kih vojnih škola RV i PVO, o svom penzionisanju kaže:

— Mislim da naše smenjivanje, odnosno penzionisanje, mogu da objasne oni koji su to i uradii. Ja bih to objašnjenje voleo da vidim. Međutim, ako od toga bude nekog boljitka ja bih bio veoma srećan. Onima koji su nas smenili želim sve najbolje. Da ću buti smenjen, naravno, nisam znao. Saznao sam to u subotu u 9 sati, iz novina.

Tihomir Grujić, general potpukovnik, sada već bivši načelnik Republičkog štaba Srbije:

— Nisam znao da ću biti sme-. njen, ne znam ni koji mi je greh stavljen na dušu. Iznenađen sam i ništa više. ;

Milan Ružinovski, general pukovnik, pre penzionisanja vodio je Centar visokih vojnih škola, delimično je ispunio uslove za penzionisanje pošto ima dovoljno godina staža:

— Ja sam očekivao da budem penzionisan. Proces reorganizacije teče već duže vreme i ovo što se u subotu desilo, to je to. Svako ko je očekivao da se u novoj Jugoslaviji ništa neće promeniti u vojnom kadru bio je neozbiljan. Slavoljub Đokić, general-pukovnik kaže:

SMENA GENERALA — POČETAK ILI KRAJ PREOBRAŽAJA ARMIJE

Sumnja u prave prol

(СПЕ

Armija će biti ona stara sve dok se u njoj nalaze i oni koji su bili u neposrednoj blizini nedavno penzionisanih. Upravo ti su im pisali govore, servirali informacije i

davali savete

Piše Stanko ŽIVKOVIĆ

(Ne)očekivano penzionisanje grupe od 38 generala nekadašnje Jugoslovenske narodne armije i ostavka vršioca dužnosti Saveznog sekretara za narodnu odbranu, generala Blagoja Adžića, izazvali su pojačanu pažnju jugoslovenske i svetske javnosti. Ovim događajem nakratko su potisnuta u drugi plan uzavrela ratna zbivanja u Bosni i Hercegovini. Vojni analitičari i hroničari ovdašnjih političkih, ekonomskih i odviše sumornih ratnih (ne)prilika pokušavaju da otkriju političku i vojnu pozadinu ovakvog poteza Predsedništva SFRJ čiji je mandat na izmaku. Međutim, „svežina“ pomenutog čina i isuviše kratka istorijska distanca ne dozvoljavaju očekivanu sveobuhvatnost i temeljitost komentara kakvu, inače, zaslužuju ovakvi događaji, ma u kojoj se zemlji zbili, posebno ako državu potresaju ratni sukobi i građanski rat svih pro-

tiv svih, do konačnog istreblje- ·

nja, kakay se vodi na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

Nesposobni generali

Sasvim je izvesno da je javnost republika koje su se opredelile da žive u zajedničkoj

državi i nastave kontinuitet države čiju legalnost i legitimitet neopravdano spore najuticajniji međunarodni faktori, već poduže priželjkivala i očekivala ovakav radikalan kadrovski rez. Armija države čiji je osnovni eksterni princip egzistencije bio služba jednoj ideologiji, jednoj partiji i jednom vođi koji je na njenom čelu, bila je unapred osuđena na propast posle fizičke smrti vođe i razaranja njegovog političkog i svekolikog nasleđa. Stvaranju kulta ličnosti i glorifikaciji Vrhovnog Котапdanta značajan doprinos dala je i sama Armija koja je bila u njegovoj službi, posebno oni njeni pripadnici koji su pretendovali ili dobili lovorovo lišće na ramenima tokom života, pa i pedesetak godina posle fizičkog nestanka vođe. Realnim analitičarima i objektivnim posmatračima bilo je jasno da će pored neminovnog silaska sa istorijske scene njihovog Vrhovnog, pre ili kasnije, otići i oni koje je on negovao i vojnički uzdizao.

Uz pretpostavku da se može uputiti opravdana primedba za zakasnelu pamet, mora se još jedanput konstatovati da je doskorašnji vojni vrh, kao i pojedinci koji su bili oko njega, počinio niz grešaka. Svako insistiranje na tumačenju uzroka teške društvene krize i rata u kome smo se našli samo s jednim činiocem predstavljalo bi

grubu ·

simplifikaciju nedostojnu ozbiljnijeg razgovora. Izvesno Je da je uzroka mnogo i da su oni višeslojni, eksterni i interni i da zadiru u istoriju, ekonomiju, političku sociologiju, politikologiju, psihologiju, pa i druge naučne oblasti. Međutim, nepobitno je da je Armija, a posebno rukovodstvo u čijim se rukama nalazilo kormilo, dala ogroman doprinos ovakvom usmerenju i razvoju društvene i političke krize u nas. Sada je već posve evidentno da su generali pokazali potpunu neukost u vođenju politike. Ova činjenica ne iznenađuje toliko koliko tragična istina da su isti iskazali i vojničku nesposobnost. Samo oni koji nemaju dece neće moći nikada da shvate drhtaje mladih srca suočenih sa opasnošću od smrti. Postavlja se pitanje da li su se njima smeli poveriti životi mladih vojnika spremnih da se žrtvuju za zemlju za koju se znalo da je unapred izdana. Odgovor je, svakako, ne.

Ostavka vršioca dužnosti Saveznog sekretara za narodnu odbranu i „kolektivno” penzionisanje generala među kojima je i onih koji su državljani nekih susednih država neprijateljski raspoloženih prema Saveznoj Republici Jugoslaviji ohrabriće mnoge, a ponajviše pripadnike buduće, nove vojske. Insistiranje na terminu nove vojske nije slučajno, Jer Armija treće Jugoslavi-

ČEKA SE OBRAZLOŽENJE: Blagoje Adžić (Snimio: P. Mitić)

je mora biti radikalno drugačija od prethodne. Sve teze o reformi stare vojske i njenoj transformaciji u novu pod pritiskom stvarnosti padaju u vodu. Ovu tezu uporno proturaju upravo oni koji su bili veoma bliski vojnom vrhu, a njihovo trenutno odolevanje nevremenu koje je zadesilo penzionisane generale pobuđuje sumnju da neminovne promene u Armiji neće biti ostvarene dovoljno brzo i dovoljno duboko.

Nepotpumn spisak penzionisanilhn

Jugoslovenskoj javnosti je dobro poznato da su neke starešine branile Mamulu kada su nestašni slovenački omladinci i novinari „Mladine“ pisali o nelegalnoj gradnji njegove vile u Opatiji.

Kritike i kritičara Armije i njenog rukovodstva biće mnogo. Ceh za učinjeno i neučinjeno se mora platiti. Međutim, da li ceh mogu da naplaćuju i oni kritičari iz armijskih krugova koji svoju oficirsku i novinarsku „hrabrost“ iskazuju time što uvek napadaju samo generale i visoke vojne funkcionere koji su „pali“. Gde je moral onih koji su koliko juče javno veličali Kadijevića, Adžića, Broveta, Životu Avramovića, Milutina Kukanjca, a sada ih posle njihovog definitivnog odlaska sa vojne scene besomučno i sa dosta. zlobe napadaju, pripisujući im i ono što im, možda, i ne pripada. Da njihovom udvorištvu i poltronizmu nema kraja potvrđuje i to da su odlučno ustali u odbranu generala u usponu, Vuka Obradovića, iako ga niko nije javno napao niti sporio njegove sposobnosti. Ti isti su najglasniji u za-

htevima da se Armija profesio-"

nalizuje, zaboravljajući pri tom da, kada se to istinski ostvari, za

— U penziju idem na osnovu ispunjenih uslova. Idem zadovoljan, dakle očekivao sam penzionisanje. O penzionisanju drugih ne bih želeo da dajem izjave.

Mate Pehar, general-major, predavao na Akademiji kopnene vojske, u prevremenu penziju odlazi iz Centra visokih vojnih škola. Za „Borbu“ je izjavio:

— Nisam znao da ću biti penzionisan, niti sam očekivao. Međutim, odlazim mirno i savest mi je čista. Radio sam koliko sam mogao, zadovoljan sam ljudima sa kojima sam radio, a kako smo sarađivali to oni najbolje mogu da potvrde. Ako je već tako kako jeste, nemam razloga da se ljutim. Nalaziti neka opravdanja sada, takođe, nema smisla. Otišli su tako veliki i vredni ljudi kao što su Adžić, Đokić, Čita i meni je čast da odem sa njima. Bljuvotina i gluposti koje su ovih dana napisa-

"ne neka se ti novinari stide. Bio

sam Jugosloven i odlazim kao Jugosloven. Za ponašanje daljnih rođaka zaista ne mogu odgovarati. Moja imovina, takođe, je „velika“. Imam auto „ladu“ staru 12 godina i stan u podrumu u koji ulaze mravi i mačke. Ipak, da se razumemo, ja odlazim zadovoljan. G. KATIC

njih neće biti mesta, jer nemaju gotovo nikakvih vojničkih znanja. Oni su svojevremeno učili u vojnim akademijama upotrebu konjice, a danas je neophodno poznavanje računara ı njegovo korišćenje u planiranju i izvođenje borbenih dejstava. Priliku da nešto i nauče od vojne veštine i taktike nisu iskoristili u ovom ratu, jer ih je smrtno plašila i sama pomisao da kroče na krizna područja.

Nedavno je na stranicama lista „Politika“ vođena polemika između istaknutog narodnog heroja Dušana Pekića i izvesnog majora Miše Bojovića. Bojović je generalu Pekiću uputio dosta zamerki zbog toga što je otvoreno ukazao na glavne krivce za greške koje su načinili doskorašnji čelnici u JNA. Naravno, major Je u ovom slučaju bio samo egzekutor za kaznu koju je Pekiću dosudio general koji se ne može pohvaliti ne samo nekim junaštvom na bojnom polju, već ni jednodnevnim boravkom na frontu. Pomenuti general je, kada je formiran SK-PJ, na jednom poluzatvorenom sastanku zauzeo odlučan stav da Armiju moraju napustiti svi oni koji ne daju saglasnost za kolektivni upis u Ovu, Videli smo, koliko perspektivnu partiju. Međutim, njega nema na spisku penzionisanih. Javnost će možda i biti zadovoljna sa poslednjim kadrovskim rezom, ali pripadnici vOjske, koji i najbolje znaju ko se i kako ponašao u ovom ratu, Sigurno neće. Armija će biti ona stara sve dok se u njoj nalaze i oni koji su bili u neposrednoj blizini nedavno penzionisanih. Upravo ti su im pisali govore, servirali informacije i davali im savete. Besmisleno je pretpostaviti da su generali bili gluvi za njihove savete i sugestije. Lekari su i te kako brinuli o njihovom zdravlju.