Борба, 12. 05. 1992., стр. 14
14 уторак12. МАЈ
ПАРЛАМЕНТАРНА ПАРТИЈА
1992. ГОДИНЕ _
КОСОВА О ИНИЦИЈАТИВИ СРПСКОГ
ПРЕМИЈЕРА ЗА РАЗГОВОР СА ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА АЛБАНА-
ЦА
Боље је тући се речима
Парламентарна партија Косова поздравља иницијативу за дијалог као добродошлу идеју за решавање косовског проблема мирним путем
За време дводневног 60равка на Косову и Метохији председник српске Владе др Радоман Божовић упутио је позив на дијалог представницима албанске политичке алтернативе. Позив је остао без одзива. Према ономе што је у заједничком ставу албанских политичких партија саопштено дан пре него што је до разговора требало и да дође, као и свега што се с тим у вези могло чути, све је упућивало на закључак да до дијалога између српске власти и представника косметских Албанаца никако не може доћи. Сматрало се, с обзиром на предстојећи развој догађаја (заказани албански вишепартијски избори, затим они локални и покрајински које је заказала Скупштина Србије), да дијалог између Срба и Албанаца нема никаквих изгледа. >
Међутим, већ јуче се показало да за дијалог нису изгубљене све шансе. Наиме, иако би се могло рећи да је у свом првом позиву српски премијер „добио корпу“ он је за разговор оставио простор: одлазећи са Космета изразио је жаљење што до дијалога није
дошло, а отишао је корак даље рекавши да су врата за дијалог, што се Владе Републике Србије тиче, отворена, истовремено изразивши спремност да лично разговара о свим отвореним питањима, сем о сецесији. Многи су и тада помислили да је то само убирање поена пред међународном заједницом , јер се дијалог нуди онима за које се зна да га неће прихватити. Показало се, међутим, да није све баш тако и да и на другој страни има оних којима је стало до разговора.
Јуче се, без икаквих ограда или страха да ће им бити прилепљена етикета националних издајника, огласило председништво _ Парламентарне партије Косова, чији је лидер Ветон Сурои. У свом ставу поводом иницијативе за дијалогом, руководство ове партије каже:
„Поздрављамо иницијативу за дијалог са албанским партијама на Косову, као једну добродошлу идеју у циљу решавања косовског проблема мирним и демократским путем. С тим у вези, изражавамо наше жаљење због неуспостављеног контакта, до
ЖАЉЕЊЕ ЗБОГ НЕУСПОСТАВЉАЊА КОНТАКТА: Ветон Сурои (Снимио:. 3. Раш)
којег није дошло због неблаговременог ступања у везу са лидерима албанских партија, који су се у моменту доласка господина председника Божовића, налазили ван земље на већ унапред договореним важним _ састанцима. Ми сматрамо да је поводом таквих разговора и контаката потребно прецизирати тему разговора, за шта нудимо нашег представника.
Истовремено, нудимо и нашу добру услугу како би дошло и до контакта на компетентном нивоу са председником републике Косово др Бујаром Букошијем, ради свеобухватнијег и што потпунијег разговора о проблемима на Косову“.
Тако је руководство најмлађе по саставу косметске политичке странке, на први поглед, искочило из заједничког става Координацио-
ног одбора свих албанских _
политичких партија и уместо затварања врата дијалогу, та врата поново одшкринуло. На страну то што су многи у овој пруженој шанси за дијалог у свакој реченици, зависно од позиције са које се на њу гледа, нашли“неку ману, подвалу, или замку.
За Космет и све његове грађане, у све заоштренијој атмосфери, у којој се иде до крајње опасних полова, дијалог је једина шанса да се ситуација бар колико-толико охлади. Јер, свима је познато да уколико не дође до дијалога и битке речима, може доћи до „дијалога“ оружјем.
М. Антић
АНТИРАТНО РАСПОЛОЖЕЊЕ У ВОЈВОДИНИ
Неће преко Дунава и Дрине
Током викенда у Старој Моравици, Малом Иђошу и Бачкој Тополи одржани протестни зборови грађана на којима је изражен захтев да се сви војници који се налазе изван граница СРЈ одмах врате у
своју државу и да се обустави даља мобилизација
Прави талас антиратног и антимобилизацијског расположења, изазван масовном поделом нових војних позива резервистима, запљуснуо је крајем протекле седмице више војвођанских насеља. Током викенда одржани су протестни зборови грађана у Старој Моравици, Малом Иђошу и Бачкој Тополи. На њима је изражен захтев да се сви војници који се налазе изван граница новопроглашене Југославије одмах врате у своју државу и да се обустави даља мобилизација и слање резервиста преко обале Дунава и Дрине.
Концем протекле недеље Демократска заједница војвођанских Мађара одлучила се на корак којег су јој и раније многи стављали на душу. Наиме, Савет ДЗВМ се сада одлучио да заиста упути јавни позив свим војвођанским Мађарима да се супротставе бесмисленом рату и да одбију своје учешће у противзаконитој моблизацији.
Но, није само Демократска заједница војвођанских Мађара реаговала. Пример за то је и Мали Иђош где су се новом
таласу мобилизације заједничким саопштењем огласиле све општинске опозиционе странке (СПО, Демократска странка, Реформска демократска странка, Сељачки савез, ДЗВМ, као и савет месне заједнице Малог Иђоша) а исте ставове акламацијом су прихватили и окупљени грађани на недељном збору у дворишту СО Малог Иђоша, где су протестовали против даље мобилизације. И у овом саопштењу указује
се да се полазећи од новопроглашеног Устава СРЈ слање војника преко Дрине и Дунава може сматрати агресијом и да стога одбијање позива за мо-
билизацију важи као патриот-
ски чин који је у складу са Уставом. Обновљеном војном врху је упућен позив да одмах обустави ратна дејства и врати војнике и резервисте унутар граница југословенске државе, јер „на то га обавезују досадашњи закључци Конференције о Југославији, Деклараци-
Аргументи за одбијање
Као својеврсну моралну подршку онима који се одлуче да одбију позиве за мобилизацију ваља схватити и гест књижевника Золтана Варге из Сенте који је у недељном броју листа „Мађар со“, међу писмима читалаца, понудио концепт текста изјаве о одбијању војног позива у коме између осталог пише:
— Пошто ме војничка заклетва обавезује на одбрану Југославије и пошто се Савезна република Југославије тренутно састоји само од територија Србије и Црне Горе, војна обавеза ван ових територија за мене не може бити обавезна. Обзиром да по мом сазнању наведене територије нису нападнуте ако бих извршавао војне задатке ван ове територије, односно на територији других међународно признатих држава био бих агресор — што једнако забрањује и осуђује и Устав Југославије и основни документ Уједињених нација.
ананас
ја СРЈ и изјава Слободана Милошевића“. Захтева се, такође, да се свим избеглим војним обвезницима из иностранства омогући несметан повратак у земљу. Посебно се наглашава да учесници протестног скупа у Малом Иђошу најважнијим задатком сматрају стварање и очување мира, те истиче да мир у овом делу Војводине желе да очувају на основу узајамног поштовања, уважавања и разумевања црногорског, српског, мађарског и свих других народа.
Сличне поруке упућене суи
са недељног збора у Бачкој Тополи којег су организовале општинске организације Лиге социјалдемократа – Војводине (Југославије и Реформске демократске странке Војводине. ту су били присутни и народни посланици Ференц Чубела и др Шандор Нађ. Чубела је, као и на збору у Старој Моравици претходно вече, позвао војне обвезнике да не иду у рат и да одбију своје учешће у противуставној и противзаконитој мобилизацији.
Ж. СЕРЕНЧЕШ |
__БОРБА
ПЕНЗИОНИСАНИ ПОТПУКОВНИК ЉуУБОДРАГ ПЕТРОВИЋ О ПРЕДЛОГУ МИЛАНА ПАРОШКОГ
Злоупотреба хуманости
Залагање Милана Парошког — да младиће на фронту замене пензионисани професионалци — изазвало је поприлично огорчење Љубодрага Петровића, пензионисаног __ потпуковника пилота ЈНА, који је пре више од шест месеци петорици државних и страначких лидера (па и Милану Парошком) званично предложио то исто. Петровић се, иначе, већ искушао као „пензионисани добровољац“ и сматра да је потезање оваквог „решења“, у садашњем тренутку, само „ружан политички маркетинг“.
Разлог незадовољства вишег официра ЈНА из Ниша није у томе што сматра да има „ауторско право“ на овакав предлог, већ што је, након дугог ћутања и великог броја изгинулих, у битно измењеним политичким и војним приликама, овај захтев „застарео, неостварив и без правог ефекта“. Јер, у време када је Петровић писао председнику Србије Милошевићу, министру одбране (Симовићу) и тројици опозиционих посланика (Шешељу, Парошком и Ракитићу), октобра прошле године, нико није јавно проценио „хуманост, корист и оправданост“, оваквог вида „заштите српске младости на фронту“.
— Предлог да сачувамо сопствену децу мобилизацијом пензионера ЈНА, милиције и цивилних професија упутио сам тада искључиво из хуманих разлога — каже потпуковник Петровић. — Овакав захтев је октобра прошле године, био објективно остварљив, могао је да се реализује и има позитивног ефекта. Сада је овакав предлог потпуно депласиран. Чему служи овакав захтев, у постојећој политичкој и војној ситуацији, осим за ружне политичке игре и маркетинг. Милан Парошки је интелигентан посланик и извесно је да му је потпуно јасно да је овај предлог, у садашњој ситуацији, нереалан, неостварив и без правог ефекта.
У свом званичном предлогу упућеном на „важне“ адресе, у којем истиче како ће регрутовање трећепозиваца „младост Србије знати да памти“, Петровић је детаљно објаснио и војно-економске разлоге за овакво ангажовање пензионера. Тиме би се, писао је он поред осталог, обезбедило очување младих генерација, ангажовање људства које већ има своја поколљења, као и стварање оптималних услова за рад српске привреде јер, би ван фронта остао „радно способни и репродуктивни део српског становништва“. О предлогу да пензионисани родитељи замене своју децу нису се међутим прошле године јавно изјаснили ни Слободан Милошевић, ни Слободан Ракитић, а ни Милан Парошки. Војислав Шешељ је, преко секретарице, каже Петровић, похвалио овакав захтев, а тадашњи министар одбране, генерал Симовић, га је негативно оценио, с тим што је поздравио спремност нишког пензионисаног официра да се „стави на располагање оружаним снагама“ и препоручио му да се као добровољац пријави територијалној одбрани или ЈНА.
Пензионисани пилот Љубодраг Петровић га је „послушао“. Провео је четири месеца на ратишту, да би по повратку сазнао да предлог о мобилизацији пензионисаних професионалаца може бити занимљив и читавом српском парламенту.
E Зорица МИЛАДИНОВИЋ