Борба, 12. 05. 1992., стр. 15
Ба паљене
БОРБА
(BET
САСТАНАК МИНИСТАРСКОГ САВЕТА ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Европа повлачи амбасадоре
Од Београда се, између осталог, тражи да поштује интегритет „свих граница свих република“ и права мањина и етничких група укључујући и оне на Косову и Војводи-
ни
НАСТАВАК СА 1. СТРАНЕ
У круговима делегација у Савету министара јуче се посебно указивало да су све ове мере „изнуђене“ драматичним погоршањем ситуације у Босни и Херцеговини, као и једнодушном оценом „дванаесторице“ да за такав развој — „којем су све стране, сваке на свој начин, допринеле“ — „далеко највећу одговорност сносе ЈНА и власти у Београду које контролишу армију“. У усвојеном документу, то истина не стоји, али су многи министри јуче указивали да након „велике чистке“ у ЈНА „више нема сумње ко ту армију контролише“, односно ко.би „ако хоће, могао на њу утицати“.
Објашњавајући својим новинарима усвојене оцене и одлуке, многи су министри јуче подвлачили да „нико, чак ни Грчка или Француска“, нису ни покушавали да „умање одговорност Београда“ нити су се супротстављали предложеним и усвојеним мерама политичког притиска. Својим новинарима, грчки премијер и министар иностраних послова Мицотакис је саопштио да ће Грчка „убудуће следити политику ЕЗ према СР Југославији“, коју је, иначе, као први страни државник посетио не-
посредно по њеном проглаше-
њу. А став ЕЗ према „новој федералној творевини“ — како
се СРЈ назива у јуче усвојеном документу — остао је непромењен. Признања нема, а да ли ће га бити зависиће од тога да ли ће власти у Београду поступити у складу са европским
захтевима и очекивањима. Пре свега, у Босни, али и не само у Босни.
Шта се тражи
Од Београда се, наиме, тражи да се јасно и прецизно обавеже: — да ће поштовати интегритет „свих гранциа свих република“; — да ће поштовати права
Све то ће се упозорили су јуче европски шефови дипломатије, имати у виду када се буде разматрало питање признања „новог федералног ентитета“, о чему је, иначе, Савет министара јуче затражио и стручно мишљење Бадентерове Арбитражне комисије и лорда Карингтона. А да ли ће и када ће до тога — „разматрања питања признања“ — доћи, зависиће, пре
ХРВАТСКА, СРБИЈА И ЕЗ УМЕСТО ФРОЈДА: Карикатура
ФАЗ мањина и етничких група, укључујући и оне на Косову иу Војводини, а у складу са нацртом Карингтонове Конвенције; — да ће подржати закључивање споразума о специјалном статусу за Крајину и поштовање територијалног интегритета Хрватске;
— да ће у пуној мери сарађивати са свим учесницима Конференције ·с3за питања државне сукцесије,
Македонија и даље на „грчком леду“
Драматично заоштравање ситуације у БиХ „појело“ је највећи део времена које је, по претходном плану, требало да буде посвећено разматрању „македонског“ — или би можда било тачније рећи: „грчког“ — питања. Расправа је, сазнајемо, била кратка. Дански и холандски министар предложили су да Савет донесе одлуку о признању, неке земље су наговестиле да би тај акт могле предузети унилатерално, али је грчки премијер — министар Мицотакис све „охладио" новим ветом: рекао је да Грчка не одступа од својих (познатих) ставова, које је ЕЗ санкционисала декларацијама
од 16. децембра прошле и 1. маја ове године.
На то је ускочио Геншер (коме је ово, иначе, био последњи Савет министара), предлогом да се одлучивање још једном одложи за месец дана — до наредног заседања Савета министара. У међувремену Скопље ће посетити једна радна делегација ЕЗ, која треба да испита економску ситуацију у непризнатој држави, а португалско председништво требало би да настави своју посредничку акцију између Атине и Скопја, те да на обе стране — а посебно, како се указује, на грчку — изврши додатни притисак.
Београд. — Како Танјуг сазнаје у ССИП-у, синоћња Декларација министарског савета ЕЗ се проучава и ускоро се очекују званична реаговања органа СР Југославије.
У првим неформалним реаговањима истиче се да Декларација Министарског савета ЕЗ о БиХ по својим захтевима и интенцијама у ствари куца на отворена врата.
Захтевајући повлачење ЈНА и њеног наоружања из БиХ превиђа се да је већ у току спровођење такве одлуке коју је Председништво СРЈ донело 4. маја. | -
Од СРЈ се такође тражи да
_ се обавеже на поштовање те-
- свега, од будућег развоја ситу-
ације у Босни и Херцеговини. Министри су, јуче, том ситуацијом били алармирани, а посебно перспективом њеног погоршања и развојем који се на Западу тумачи као припреме за одлучујућу „битку за СарајеBO“. Неки од министара су јуче указивали да су и они и њихова јавност посебно иритирани пљачкама хуманитарне помоћи и нападима на представнике и институције под заштитом Црвеног крста. То је дошло до изражаја и у документу који су министри јуче усвојили, а у којем пише:
„Убијање и протеривања становништва у Бијељини, Зворнику, Фочи и другим градовима и селима, опсада и систематско бомбардовање Сарајева, блокада сарајевског аеродрома којом се спречава чак и безбедан пролаз хуманитарне помоћи Међународног црвеног крста, акције су које заслужују универзалну осу-
Заједница иначе, и даље сматра да се свако политичко решење за БиХ мора заснивати на принципима (сарајевским и бриселским) који су утврђени у преговорима три националне заједнице, али упозорава да погоршање ситуације угрожава снаставак преговора и доводи у сумњу мотућност реализације договора које би три заједнице могле да постигну. Због тога се у јуче-
ССИП О ДЕКЛАРАЦИЈИ ЕЗ
Куцање на отворена врата
риторијалног интегритета и граница с" република бивше СФРЈ, што су највиши органи СРЈ већ не само прокламовали У новом уставу и декларацији највиших представничких тела СРЈ, Србије и Црне Горе, него ових дана и реализују успостављањем граничног режима између СРЈ и БиХ и других република.
Што се тиче националних мањина, које већ уживају већи
степен законске заштите него што се захтева одредбама КЕБС, опредељење на тражење решења кроз дијалог инте-
зивира се управо последњих.
дана у току припрема за вишестраначке изборе за савезни парламент.
Иако ЕЗ полази од става да све стране сносе свој део кривице, и на бази тога поставља захтеве и владама БиХ и Хрватске, са непримереном
рашњем документу инсистира на потпуном повлачењу ЈНА њеног наоружања из БиХ или на распуштању њених снага и стављању – наоружања _ под ефективни међународни надзор.". Порука Хрватској
Инсистира се такође, и на хитном отварању сарајевског аеродрома и обезбеђивању његове безбедности, како би се Босни и Херцеговини могла доставити неопходна хуманитарна помоћ. Свих 12 земаља-чланица ЕЗ се, иначе, јуче обавезало да ће упутити знатну хуманитарну помоћ Босни и Херцеговини.
Од владе Босне и Херцеговине, европски шефови дипломатије траже да у правој мери сарађује „како би повлачење ЈНА протекло у реду“, те да — паралелно са повлачењем армије — започне постепену демобилизацију снага територијалне одбране. Посебна порука упућена је Хрватској, од чије се владе захтева да „учини све што је у њеној моћи да спречи упаде војних и паравојних снага у Босну и Херцеговину, као и да онемогући шверц оружја.“
Након уводника „Вашингтон поста“, који је пренео и јучерашњи париски „Хералс трибјун интернешенел“ — a y којем се Туђман и Милошевић оптужују да су, својим пактом о комадању Босне, учинили исто што и Хитлер и Стаљин својим злогласним пактом који је био увод у поделу Пољске — у кулоарима Савета министара очекивала се оштрија осуда обојице „партнера“ у поменутом послу.
Поједини министри признају да је хрватски председник, можда, „прошао боље него што заслужује“, али истовре"мено истичу да га „имају на оку“ те да ће и његова одговорност бити „праведно одмерена када за то дође време“. Када се, рецимо, пред Саветом безбедности УН нађе хрватски захтев за пријем у УН.
За сада, барем, главни правац европског притиска и удара је — Београд, односно у њему устоличена власт. „Ако нисмо у стању да војно инвервенишемо и зауставимо рат“ рекао нам је јуче један од министара, — „можемо, барем, да обезбедимо потпуну међународну изолацију Милошевићевог режима“. Одлуке које су јуче донете представљају , очито, први корак у том правцу. Мирко Кларин
жестином осуђују се „власти у Београду“, нарочито због деловања ЈНА и подршке „нерегуларним српским снагама“ у БиХ.
Понављају се захтеви за суспензијом југословенске делегације у КЕБС, којима ЕЗ већ данима блокира разматрање кризе у БиХ на састанку Комитета високих функционера КЕБС у Хелсинкију. Јасно је, међутим, да се криза у БиХ може решавати само на бази принципа КЕБС и Повеље УН и уз равноправно учешће представника три националне заједнице у БиХ, СРЈ и других суседа.
(Танјуг)
_УТОРАК 12. МА
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ПИЊЕИРА
Коначна одлучност 53
Брисел. — Председник министарског савета ЕЗ Жоао де Деуш Пињеиро изјавио је синоћ да декларација о Босни и Херцеговини која је јуче усвојена у Бриселу „сама за себе довољно говори“, и да из ње јасно призилази коначна одлучност ЕЗ да они који су одговорни за насиље буду кажњени. На конференцији за штампу у Бриселу, Пињеиро је јучерању расправу о Босни и Херцеговини и бившој Југославији, вођену јуче на заседању Савета описао као „дугу и тешку“.
Време је, нагласио је Пињеиро, да се све разјасни и јасно назначе циљеви које је ЕЗ поставила. Владе дванаесторице су решеен да зауставе даљу анархију, у том циљу ће предузети и економске мере против криваца.
Шта заједница може стварно да учини, будући да њени досадашњи покушаји на политичком плану нису успели2 Одговарајући на то питање Жоао Пињеиро је рекао да се из декларације види да нису употребљена сва политичка и економска средства али да њен · садржај недвосмислено указује на то да ће против одговорних за насиље бити примењене санкције.
Објашњавајући став из Декларације којим се захтева да ЈНА повуче у потпуности своје људство и наоружање из Босне, или да њене снаге буду распуштене, а да се наоружање стави под међународну контролу, Пињеиро је рекао како би било најбоље да се та операција изведе под окриљем УН, али да нису искључена ни друкчија решења.
На политичком плану, заједница је спремна да иде и даље — изјавио је председник Министарског савета, наводећи могућност да опозове дипломате, или да не прихвати нову федерацију.
Понављајући да су могући и други кораци, који могу бити учињени у врло кратком року, али не износећи појединости о њима, Пињеиро је нагласио да је реч о новој фази у политици ЕЗ према југословенској кризи. „Више не желимо. да мирни састанци остану само на декларацијама које се не спроводе и споразумима о прекиду ватре после којих се оружани сукоби настављају, већ да одговорнима предочимо да ће бити изложени оштрим мерама и да ће сносити последице“ — додао је Жоао Пињеиро.
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ЕЗ
И Беч повлачи амбасадора2
Беч. — Следећи корак Европске заједнице, Аустрија ће такође позвати свог амбасадора у Београду на консултације, најавио је синоћ у Бечу аустријски министар иностраних послова Алојз Мок..
Мок је у изјави за аустријску агенцију АПА рекао да ће он изнети такав предлог на данашњој редовној седници владе у Бечу. Готово је сигурно да ће предлог бити прихваћен пошто је и шеф владе, Франц Враницки пре неколико дана предложио оштрије мере према Србији.
(Танјуг)