Борба, 12. 05. 1992., стр. 19
ТИРИ ОСТРВА ИЗ КУРИЛСКОГ АРХИПЕЛАГА
Спасоносна формула
6 Премијер Кићи Мијазава изјавио да су две земље на путу да пронађу спасоносну формулу у виду модификоване верзије старог нацрта споразума
Јапанско-руски (донедавно совјетски) спор око четири острва из Курилског архипелага, због чега је и Горбачов на свом „историјском путовању“ у Токио, априла прошле године, остао „кратких рукава и прилога више за биографију успешног државника, коначно је, изгледа, пред решењем.
На недавној конференцији за штампу, јапански премијер Кићи Мијазава изјавио је да су две земље на путу да пронађу спасоносну формулу и пресеку овај острвски „Гордијев чвор“, иначе главне препреке за нормализацију односа две земље и формалног окончања другог светског рата на Далеком истоку. Према премијеровим речима, шеф јапанске дипломатије Мичио Ватанабе постигао је у Москви значајан напредак у решавању територијалног неспоразума.
Повлачење трупа
Реч је, укратко, о том да је јапан спреман да прихвати модификовану верзију старог нацрта споразума. Јапан би одмах добио контролу над два мања острва (Шикотан и Хабомај), док би Русија признала да сва спорна острва географски припадају Хокаидо острву,
а не Курилском архипелагу.
Москва би, ипак, наставила да управља острвима Итурут и Кунашир до договореног датума у будућности, када би острва прешла под јапанску јурисдикцију. Као израз спремности да се превазиђу несугласице, Русија је најавила намеру да одмах повуче своје трупе са острва.
Северне територије како, иначе, Јапанци зову спорна острва, совјетске трупе окупирале су одмах по капитулацији Јапана 1945. године. Совјетски Савез је тврдио да острва припадају Курилском архипелагу, дугом 1200 километара, који
5551
Ми
Kina
(У. Когеја
APRIL)
ЛАМАН |
се простире од полуострва Камчатке до најсевернијег јапанског острва Хоикадо. Најближе острво у поседу Русије удаљено је свега километар и по од јапанске обале. Јапанци су, пак, тврдили супротно, али су совјетске окупационе снаге, ипак, иселиле 17.000 становника четири острва која захватају површине од око пет хиљада квадратних километара, изградили јака војна упоришта и населили око 21 хиљаду совјетских држављана.
На преговорима у Лондону 1956. године, Совјетски Савез се обавезао да врати Јапану два од четири спорна острва, после потписивања мировног споразума, који је уједно требало и формално да оконча
||| Tihi okean ||| 5
(BET
|,
| ilska ostrva
|
Kurils мпеви | | DNA И ТУ, поммр, Hokaido EN ЦТ Šikotan Habomai
5
..
УСКОРО СПОРАЗУМ: Мапа Далеког истока и исечак са спорним острвима
ратна непријатељства између две земље. Јапан је, међутим, одбијао да стави потпис на такав документ, све док се проблем Курилских острва не реши у целости.
Цена острва
Старе разлике у прилазима биле су непремостива препрека и на прошлогодишњем сусрету Горбачова и тадашњег премијера Тошики Каифуа.
„сензацоналних открића“ (како је Горбачов склопио „тајни
ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ КОНАЧНО РЕШЕЊЕ ЈАПАНСКО-РУСКОГ (СОВЈЕТСКОГ) СПОРА ОКО ЧЕ-
споразум“ о продаји спорних острва Јапану за око 200 милијарди долара!)
Најновији обрт у односима две земље коначно је скинуо са дневног реда постојање некаквог тајног споразума, али ни у ком случају да оповргава тврдње да су спорна острва могла бити предмет својеврсне руско-јапанске политичко-економске трговине.
Јапански листови тврде, тако, да је Токио понудио помоћ у износу између 28 и 40 милијарди долара, да плати селидбу војних база и обештећење руским држављанима који желе да напусте острва. Основа за овакву трговину у виду 060страног економског интереса свакако постоји. При оклевању и условљавању најразвијенијих западних земаља да пруже замашнију и ефикаснију економску помоћ, нужну за привредни препород, јељцину није, чини се, преостало ништа друго него да прихвати „пружену руку“ Токија и за политичке добије економске концесије.
Прилив јапанских кредита омогућио би, пре свега, да отпочне остваривање грандиозног подухвата о претварању, природним ресурсима пребогатог, руског дела Далеког истока у специјалну економску зону, у шта Јељцин, као уосталом, и Горбачов, полаже велике наде. С друге стране, нескривен јапански интерес за улагање капитала у овај део Русије, био је основни мотив да се иступи са модификованим предлогом споразума. Превасходно зато, што је најопаснији јапански економски такмац на азијским просторима — Јужна Кореја, искористио прошлогодишњи неуспешни самит да се убаци у празан простор инвестицијама од око 10 милијарди долара у наредних пет година.
Милован ЈАУКОВИЋ
СУЛЕЈМАН ДЕМИРЕЛ У МУСЛИМАНСКИМ РЕПУБЛИКАМА БИВШЕГ СССР
Посета земљама предака
Премијер Турске вратио се из
(Од дописника Танјуга)
Анкара. — „Савез независих турских држава је рођен и спреман да сарађује са другим државама и међусобно. У том савезу, за пет година визе неће постојати и одлазак у Баку (Азербејџан) или Коњу (град код Анкаре) неће се разликовати“.
Премијер Турске Сулејман Демирел вратио се из посјете муслиманским земљама Совјетског Савеза са том тријумфалном изјавом којом је зацртао прве контуре у реализацији његове познате тезе „турски свијет се простире од Јадрана до Кинеског зида“.
Премијер Турске вратио се ових дана из како је већ назвао „историјске посјете“ — Узбекистану, Киргизији, Казахстану, Туркменији и Азербејџану, где је отворио турске амбасаде и понудио кредите новим државама у вриједности од близу милијарду долара. Петодневни боравак у, како је рекао, „земљи наших прадједова“, био је преношен но-
вим турским каналом „Евроазија“, специјално за ту прилику пуштеним програмом за те муслиманске земље. Канал ће наставити да ради и покрива подручја у којима живи већи дио од укупно 60 милиона муслимана у бившем Совјетском Савезу.
Вишечасовни програм на турском језику за муслиманске земље, штампање 3 милиона латиничних буквара, 40 хиљада Курана, те размјена 10 хиљада студената који ће из тих земаља студирати у Турској, дио су конкретних програма сарадње који иде ка Демиреловом обједињавању турског свијета.
Премијеров економски пакет, уз десетине протокола о сарадњи ка стварању будућег „савеза без граница“ одвија се по заједничком рецепту Турске и САД којима је циљ одвајање муслиманских земаља бившег Совјетског Савеза из сфере утицаја иранског фундаментализма. Ту сагласност премијер Демирел је добио од САД током фебруарске
ВЕЛИКИ ПЛАНОВИ: С. ДЕ: МИРЕЛ
посјете уз заједнички став да је „боље да су те земље под утицајем Турске, као лаицитичке земље, него иранског фундаментализма“. „историјске посете“ муслиманским републикама бившег СССР објављујући да је рођен „савез независних турских држава“
Демирел „велики турски свијет“, који од Јадрана до Кинеског зида броји око 180 милиона људи, обједињује се озбиљно праћен, за сада, само коментарима о пантуркизму, неоотоманизму и премијеровим ставом „да о томе није ријеч“. Нека се Москва не брине — каже он — моја посјета муслиманским земљама није имала такав циљ“.
Турски „Евроазијски“ канал свјесно или не, већ је сликом 06јединио турски свијет и његове географске границе дјелују спектакуларно и велико. Турска је велика земља и сваким даном постаје све већа без обзира како ће се звати већ будући „савез“, „унија“ или неки други „облик без граница“: Она је пригрлила земље својих предака, широко отварајући сарадњу на свим пољима и нудећи им „турски 06лик демократије“ и лаицизам као елементе на којима би и те државе требало да заснују своје унутрашње уређење.
3. МИЛАНОВИЋ
1992. године 19
ОДЈЕЦИ
НАТО као сервис КЕБС
Вест о разговорима америчког председника Буша и француског шефа дипломатије Ролан Диме само је наизглед рутинска дипломатска активност савезника. Када се саопштење прочита пажљивије, нарочито део који се односи на такозване „регионалне кризе“ на чијем је врху тренутно југословенска, а затим и најављени сусрет са министром одбране САД Ричардом Чејнијем о сарадњи НАТО и КЕБС, ствари постају много озбиљније.
Никако, међутим, не би требало веровати да се двојица савезника договарају о војној интервенцији на било коју дојучерашњу југословенску републику, јер зашто слати у смрт своје војнике2 Такав закључак би у овом часу у најмању руку могао уз то бити неодговоран и у стилу већ овде увелико одомаћеног уверења да је реч опет о некој новој, најгорој, завери, сценарију или ко зна још чему што се олако конструише за застрашивање народа и рађање односно гајење мржње према — проклетницима! Разговори Дима (Француска никад није предводила гласове НАТО) — Буш — Чејни су нови доказ са којим би требало озбиљно рачунати, да се не мења само свет, већ да се убрзано мењају и све досадашње институције. Са жалошћу, никако са поносом, могло би се и тврдити да је југо-хаос посебно утицао на промену и таквих институција каква је КЕБС.
Ако је некад био само „процес“, а од пре две године мало више организација, данас се већ размишља — о чему се воде и вашингтонски разговори — о томе да би НАТО могао да буде услужни сервис Конференције за безбедност и сарадњу у Европи.
Први удар промена у КЕБС који се тиче доношења одлука консензусом бивша СФРЈ је већ поднела. Следећи — мада је сада на дневном реду нова СРЈ — није искључен такође. Чињеница да се Руска Федерација противи искључењу делегације СРЈ је само доказ више да у новом КЕБС, баш каоиу новом НАТО (сад већ има и институцију у којој су земље бившег СССР и многе друге некадашње _ социјалистичке) свако жели да заузме достојно место.
Због тога не би у случају односа Руса према СРЈ требало само тражити „традиционално пријатељство“ (нису ли то били и Французи, па чак и САД), а још мање православље, већ схватити да Јељцин поручује Бушу и другима да Русија није пропала и да је, на крају крајева, још нуклеарна сила. Питање СРЈ зато може само да буде пробни тест за односе Москва — Вашингтон, као што су то биле Хрватска и Словенија у случају Бона.
У заузимању места у новом (не)јпоретку, чији су обриси још неизвесни, зато на велико савезништво мали не би требало превише да рачунају.
Гордана ЛОГАР