Борба, 22. 05. 1992., стр. 10

10

PETAK, 22. MAJ__1992. GODINE

POLITIKA

KO I ŠTA ULAŽE (NE) IZLAZEĆI NA IZBORE

trah od saveznika

Opozicija je shvatila da je ovaj trenutak presudan: ako ne popravi svoju kvotu poslanika i uticaj u vlasti, preti opasnost da od nove strukture vlasti bude „zacementirana“ za naredni period 0 Socijalisti svesni da će igra demokratizma biti neuver-

tiju su izbori na Kosmetu odavno završeni

Panorama političkih stranaka Srbije oštro se razmakla na dve struje — one koje će učestvovati i one koje će bojkotovati naredne izbore. Identična situacija stvorena je i u Crnoj Gori. Opozicija je odlično shvatila da je ovaj momenat za nju presudan. Ako u ovom času ne popravi svoju kvotu poslanika i uticaj ne iskaže u realnom iznosu u vlasti, sve su šanse da će je nova vladajuća struktura zacementirati na margini, za naredne četiri godine, odnosno do sledećih izbora, ukoliko se pre toga ne desi nešto spektakularno.

Vladajuća partija, тако je praktično sama raspisala izbore, veoma nevoljno je u njih ušla, pa je i preko predsednika Narodne skupštine Srbije izjavila da su izbori došli prerano i u nevreme. Socijalisti su svesni da će igra demokratizma biti nepotpuna i neuverljiva ukoliko se na glasačkim listićima ne pojave kandidati iz dve najveće parlamentarne opozicione stranke Demokratske i SPO. Za socijaliste, iako se čini da su im opozicioni protivnici najveći ргоblem, još veći problem su njihovi saveznici, poput SK — Pokreta za Jugoslaviju koje ni veliki broj rukovodilaca SPS-a ne bi želeo da vidi u blizini svojih skuta. Sam vrh ove dve stranke, iskazan u „personalnoj uniji“ predsednika Republike i Mirjane Marković javno je u „Ilustrovanoj politici“ i „NIN“-u pokazao međusobno neslaganje.

Ostale stranke od kojih je najveći broj onih koje su to samo nominalno, prihvatile su izbore

u nadi da će popraviti svoj položaj i uticaj, ali mnogima je gotovo svejedno hoće li, ili neće izaći na izbore.

Šešelj „trese“ opoziciju

I stranke nacionalnih manjina u Srbiji takođe su podeljene. Demokratska zajednica VOJjVOđanskih Mađara kao i Demokratski savez Hrvata izlaze na izbore, verovatno rukovođeni računicom da će u svakoj varijanti izbora dobiti identičan broj glasova. I koliko ove dve stranke ne pokazuju veće ambicije za izmenu svog državno-pravnog statusa u Srbiji, toliko Demokratski savez Kosova samorazumeva da je svoje izbore u Srbiji završio — jednom za svagda. Čelnici ove stranke obavili su izbore za „Republiku Kosovo“, formirali vladu, pa su, bar što se njih tiče, mogući samo bilateralni pregovori sa „ostatkom Srbije“. I druga stranka koju pre svih zanima državno-pravni status, sandžačka SDA, neće izaći na izbore.

Jedini koji se izbornog posla latio sa doličnim entuzijazmom je dr Vojislav Šešelj. Špartajući Srbijom, po salama i trgovima, on okuplja po nekoliko hiljada ljudi, potpuno ignorišući sva sredstva na kojima je parlamentarna opozicija Srba gradila svoj imidž, a među njima posebno jedan zahtev, zahtev za obaranjem Slobodana Miloševića.

„Demokratska opozicija“ u Srbiji, prepoznala je mišljenje naroda po kojem i opozicija i

ljiva ako se na glasačkim listićima ne pojave i SPO i DS 0 Jedino za Rugovinu par-

vlast „duvaju u istu tikvu“, a uzdajući se u činjenično stanje po kojem to nije i ne može biti istina, nije ni za jotu odstupila od uhodane prakse permanentne kritike režima. Istovremeno, nije mogla da se odbrani od Šešeljevih naleta. Koliko je kritika opozicije od strane socijalista bila isprazna i zvučala kao rutinska odbrana vlasti, toliko je „vojvoda“ neuviđavnom doslednošću i „zarđalim kašikama“ i „tomsonima“, inače rezervisanim samo za Hrvate i ostale neprijatelje srpskog naroda, bolje branio socijaliste nego što su oni sami to činili, tresao monopolski položaj SPO-a, reformista i demokrata, od same vladajuće stranke.

Zašto je opozicija ranjiva? Priklonićemo se objašnjenju dr Slobodana Inića: „Srpska opozicija pokazala je svu nesposobnost da se nametne kao ozbiljan partner i konačno, da vizira u predstavama naroda svoj sutrašnji dolazak na upravu zemlje. Prije svega opozicija je pristala na neku vrstu ružnog i agresivnog odnošaja prema današnjoj vlasti u Srbiji. Pravično je reći da je takav stil nametnula ta ista vlada, a posebno Slobodan Milošević, no fatalna je greška opozicije da je prihvatila taj „nokaut-žanr“ u političkim borbama ili „ko će koga“ što joj ne donosi bilo kakvu prednost u političkom značenju te riječi. Ništa manja greška opozicije je i njena taktika direktnog sudara sa Slobodanom Miloševićem. Tražiti Miloševićevu glavu na način da ga se otjera jednostavno s vlasti

DEMOKRATSKA STRANKA 1 „DEMOKRATSKI POKRET SRBIJE“

Podela nema, „nijansi

vodom DEPOS, priznajući da postoje

Čelnici DS negiraju postojanje suprotstavljenih struja unutar stranke po kao i do sada zauzima isključivo

„razlike u mišljenjima“ koje postepeno „evoluiraju“, a da stav stranke i sada,

njen Glavni odbor

Disonantni tonovi koji su se poslednjih dana mogli čuti iz samog vrha Demokratske stranke povodom formiranja „Demokratskog pokreta Srbije“, neumitno nameću pitanje da li je (i dalje) reč (samo) o „razlici u mišljenjima“ koje je već poodavno primetno u istupanjima čelnika DS, ili se iza tog raznoglasja kriju i ozbiljnije podele?

— To morate sami da zaključite — odgovara na naše pitanje potpredsednik DS dr Vojislav Koštunica, za koga dobro obavšteni izvori tvrde da predvodi takozvanu drugu, radikalniju struju u DS. Koštunica, naravno, ovakvu svoju poziciju u stranci ne potvrđuje, ali takođe ne demantuje, već insistira „na nijansama koje se moraju imati u vidu“, te da se treba „pratiti njihova evolucija“.

O podelama unutar Demokratske stranke na dve struje, jednu, navodno, struju dr Dragoljuba Mićunovića, i drugu Koštuničinu — govorilo se i ranije. Uz Koštunicu su, navodno, od viđe-

nijih lidera stranke braća Draško i (poslanik) Mirko Petrović, te profesor dr Vladeta Janković.

Pozicija profesora Radoslava Stojanovića u pređašnjim pričama o podelama u DS uglavnom je bila uz Mićunovića. Međutim, iz činjenice da je profesor Stojanović prisustvovao inicijativnom sastanku formiranja „Demokratskog pokreta Srbije“, (na kojem nije bilo „Mićunovićeve struje“), te da je kao učesnik najavljen na mitingu SPO sledeće nedelje u Nišu (zajedno sa Koštunicom) izvučen je zaključak da :se „priklonio Koštunici“.

interne polemike i...

— Ja ne postupam prema ljudima, već prema sopstvenim uverenjima — kaže za „Borbu“ profesor Stojanović. Prisustvovao sam sastanku „Demokratskog pokreta Srbije“, jer smatram da je stvaranje takvog pokreta potrebno, i nastaviću na tome da radim. Mogu se s vama složiti da postoje ljudi iz vrha

DS koji, kako kažete, nisu oduševljeni tom inicijativom, ali ne bi se moglo govoriti o dve struje, već o razlici u mišljenjima. O dve struje u DS mogao bih da govorim kad bi se formirale dve frakcije — kaže profesor Stojanović. Kada bi u Demokratskoj stranci došlo do stvaranja dve frakcije to bi, verovatno rezultiralo odstupanjem jedne od strana (struja), jer, Statut DS ne predviđa postojanje frakcija. Demokrate o tome već imaju jedno iskustvo, kada su stranku napustili, neposredno uoči decembarskih izbora, ljudi koji danas vode Srpsku liberalnu stranku. Prvi znak da su se prisutne razlike u mišljenju grupisale u dve struje pojavio se zimus na sastanku Glavnog odbora u Vrnjačkoj Banji. Tada je, u lede-

noj hotelskoj sali, dr Mićunović.

nekoliko puta izlazio za gOvOTnicu i zahtevao da se GO izjasni da li ima poverenja u svog predsednika ili ne. Glavni odbor je

u situaciji kada se mnogi građani kao Srbi identifikuju s tom glavom djeluje krajnje nepromišljeno i nekorisno“.

Paradoksalno kritikovanje Miloševića

Ali, najveća greška opozicije po mišljenju Slobodana Inića jeste stvaranje osnove za promociju velikosrbijanskog nacionalizma i u tom okviru patentiranje posebnog paradoksa.

„Paradoks je opozicione kritike Miloševića upravo to 510 opozicija s jedne strane ide „lično“ na njega, a zapravo, s druge, politički podržava njegovu nacionalnu i ratnu politiku bilo da je izoštrava ili forsira na određene načine. Budimo pošteni i recimo da je baš ta opozicija izgradila sve one elemente (teoriju o granicama, „Veliku Srbiju“, ratnu ораји...) koji su vukli srb(ijan)ski narod u rat. Milošević je mnogo toga samo upotrebio kada mu je to zatrebalo“ kaže Inić.

Odustajući od izborne trke zakazane za 31. maj opozicija se

44 •

шпа

тада, većinom glasova, odbio Mićunovićev predlog, što su mnogi tada tumačili kao Mićunovićevu pobedu u stranci. Poslednja sednica GO DS pokazala je, međutim, nešto drugačiju sliku odnosa snaga. Platforma dr Vojislava Koštunice sa poznatim zahtevima upućenim vladajućoj stranci, povodom izbora odnela je, doduše tesno, prevagu nad, kako se govorilo, blažom varijantom dr Zorana

Đinđića. Neki su tada bili skloni

da najave kako se stanje unutar DS prilično komplikuje, te da postoji mogućnost da se sazove i vanredna Skupština Demokratske stranke koja bi, na izvestan način, trebalo da presudi.

... Otvorene rezerve

Rezerve koje dr Dragoljub Mićunović ima povodom formiranja „Demokratskog pokreta Srbije“ — na način na koji je inicijativa pokrenuta, te na predložena institucionalna rešenja — i

Vincent GADOMSKI odlučila da delegitimiše „takmičenje“ u kojem će se pojaviti vladajuća stranka, njeni pratioci i stranke sa nacionalno limitiranim brojem glasova.

Po mnogim signalima, vladajuća stranka bila je u velikoj meri spremna da prepusti opoziciji veći komad vlasti, jer zamišljeni okrugli sto nije trebalo da bude ništa drugo nego prostorija u koju bi vladajuća stranka ušla sa punim, a trebalo je da izađe ispražnjenih džepova.

Umesto tog okruglog stola („okrugle prevare“ kako reče Vuk Drašković) opozicija, a pre svih SPO uz prilično rezervisanu podršku Demokratske stranke, krenuli su u stvaranje „Demokratskog pokreta Srbije“, po uzoru na slične pokrete u istočnoevropskim zemljama. Budući da takvi pokreti u tim zemljama više ne postoje, naša opozicija bi da primeni taj recept iz jednog, pragmatičnog razloga: ti pokreti su srušili vlast, a potom se raspadali. Ako bi se to desilo, onda bi ubrzo na ređu bili izbori u Srbiji — iz 1990.

Dragan BISENIĆ

mnogo oštrije primedbe koje celom projektu upućuje potpredsednik Desimir Tošić, samo posredno potvrđuju priče o podeli u DS. Tim pre što, s druge strane dr Koštunica, u razgovoru Za „Borbu“, kaže da je Proglasu teško osporiti „ne samo reč, već ni zapetu“. Koštunica i profesor Stojanović izražavaju uverenje da će pristupanje Demokratske stranke „Demokratskom pokretu Srbije“ „proći“ na predstojećem Glavnom odboru.

U dogledno vreme zaista ne bi trebalo očekivati neke spektakularne promene u Demokratskoj stranci. Novo svetlo na unutarstranačka dešavanja bacio je nedavno dr Zoran Đinđić, stavljajući svoj potpis na Proglas „Demokratskog pokreta Srbije“ i uočljiva evolucija u stavu dr Mićunovića, koji je, u svom prvom komentaru povodom 05nivanja DPS, moglo bi se reći, ublažio bojazan od „utapanja“

stranke u jedan amorfni pokret.

Njegova bojazan naravno, i dalje postoji, ali je, videlo se, mnogo blaža.

Postoji nešto u čemu se svi u DS slažu — to je poštovanje stranačke discipline, i stavljanje interesa cele stranke iznad pojedinačnih interesa, pa i ličnih ambicija. Svaki od čelnika reći će vam da govori „u svoje lično ime“ i da stav stranke zauzima isključivo Glavni odbor.

Svetlana ZELENBABA