Борба, 22. 05. 1992., стр. 21

КУЛТУРА

Против свих војсковођа

Сваки покушај да се успостави комуникација и прекине стање гета је добар и користан. Морамо овде учинити све да буде мање страдања тамо, рекла је

синоћ Борка Павићевић у театру „Бојан Ступица“

„ја никада нисам имао се- _

дамнаест година. Прво су ме послали на школовање у Болоњу. Онда нагрнуше ратови, спаљивао сам села чија имена нисам знао, следио владаре чији ми циљеви нису били јасни“, каже Сир Лоран, јунак драме Маргарит Јурсенар „Говор Мочваре“, која је синоћ

КОЛАЖИ ЈЕЛЕНЕ ТР ПКОВИЋ: Београд. —

Изложба · колажа — Јелене Трпковић отворена је синоћ у салону Музеја савремене уметности у Београду.

Јелена Трпковић је рођена 1952. године у Београду, Факултет ликовних уметности и постдипломске студије завршила је у класи професора Стојана Ћелића, а живи и ради у Београду и Дубровнику„Београдским љубитељима уметности представљено је око 40 дела. Изложба је отворена до 21. јуна.

Одбори за „Ехро 92“

Београд. — У Трговачкој комори Југославије, јуче је одржана седница Програмског савета југословенског учешћа на Светској изложби „,„ЕехРО 92“ у Севиљи на којој је одлучено да се формирају посебни одбори за културу, науку и привреду. На челу Одбора за културу биће Јован Ћирилов, за науку Александар Маринчић, а за привреду Гојко Зечар. Функција генералног комесара изложбе поверена је Ђоку Стојичићу.

На састанку је, између осталог, речено да ће морати да дође до извесне ревизије садашње поставке у Југословенском павиљону, јер у време њеног конципирања још није била формирана нова држава. Такође, треба инсистирати на замени заставе на улазу у „Ехро 92“ где је још увек она са петокраком.

— Већ сам покушао код шпанских власти да то урадим, али нисам успео јер би то значило њихово признавање нове Југославије, рекао је Светозар Стојановић, председник Програмског савета.

Одбори који ће се конституисати ових дана, треба да обезбеде висок ниво наших учесника на „,„Ее хр о“, посебно 13. септембра, када је национални дан Југославије.

С. Ј.

изведена на сцени Бојан Ступица у режији Олге Савић.

Коинциденцијом _ резервисаном само за позориште, пре ових речи са сцене се чуо Антиратни апел којим драмски уметници Србије позивају на заустављање рата у Босни, где људи губе младост, било да спаљују села или да су им села спаљена и где су нејасни циљеви војсковођа свих боја и застава... Прве вечери читања апела у позориштима Србије реакције на овај потез Удружења драмских уметника биле су, као се и очекивало, веома добре. Ристо Вцитанов, театролог, у изјави коју је дао за; „Борбу“ истиче да се глас подршке и протеста у овом тренутку јавља са закашњењем. Ипак, он није никада закаснео, никад није закаснела та вера, та моћ у могућност чињења. Тај исказ поверења и подршке и тај исказ жеље показује да људи ко-

ди 00: 2 ари 22 УУ 22 ГРАДИТЕЉСТВО СА ЗЛАТИБОРА: Музеј „Старо село“

ји се баве заједничким послом нису усамљени“.

Шармантна Дина Чолић подржала је апел и придружила му се. Борка Павићевић, која је и сама синоћ са сцене Београдског драмског позоришта прочитала антиратни апел рекла је да се не можемо помирити са осећајем беспомоћности и уверењем да за прекид рата ништа не вреди.

Врло је тешко било шта говорити са осећањем које имамо овде, људима који су тамо, у Сарајеву, у изолацији. Ипак сваки покушај да се успостави комуникација и прекине стање гета је добар и користан.

Морамо овде учинити све да буде мање страдања тамо.

Флоскула „ништа не вреди“ не значи ништа, јер ако ништа не вреди, онда вреди све“.

5. J.

(Снимио: П. Оторанов)

„Старо село“ у Београду

Београд. — Музеј под отвореним небом „Старо село“ из Сирогојна, први пут београдској публици представља свој комплетан програм изложбом коју ће вечерас у Културном центру Београда отворити књижевник Љубомир Симовић. — Музеј је грађен 12 година, преношењем аутентичних кућа народног градитељства са Златибора у центар Сирогојна, и данас садржи 40 објеката, каже директор ове институције Зорица Ивковић. —Презен-

Награда КОВ Чарлсу Симићу

Жири Књижевне општине Вршац у саставу: Милорад Павић (председник), Јовица Аћин, Раша Ливада, Драган Великић и Петру Крду, једногласно је одлучио да шести лауреат Европске награде КОВ за литературу буде амерички песник српског порекла Чарлс Симић.

„У случају овог песника који спада међу најугледније и најбоље стилисте америчке поезије, показује се још једном да је двојезичност писаца велика

„и плодна стваралачка предност. Поезија Чарлса Симића је живи мост између Америке

|

|

\

и Европе“ — стоји у образложењу жирија КОВ-а.

Чарлс Симић је иначе добро познато име код нас, рођен је у Београду 1938. године, а од 1953. живи у САД, где ради као професор Универзитета у Њу Хемширу. Од његових збирки песама помињемо: „Шта говори трава“, „Негде међу нама камен прави белешке“, „Расчишћавање тишине“, „Харонова космологија“, „Свет се не завршава“.Симић је добитник америчке награде за поезију „Едгар Алан По“, и угледне Пулицерове награде.

Б. Ј.

тацијом у Београду наших проспеката и плаката, као и овом изложбом, званично започињемо музејске активности. Поставку чине два сегмента. У првом су представљене фотографије Петра Оторанова (објекти, ентеријери, амбијенти) а други чине производи старих заната, који се још негују у овом крају и копије музејских експоната. Изложба је отворена до 15. јуна. С. Ј.

Бигзове награде

Београд. — Награда БИГЗ-а за најбоље оригинално дело објављено у тој издавачкој кући у последњих годину дана припала је академику Дејану Медаковићу за дело „Ефемерис 111“ док је награду исте куће за најбољи превод добила Јасмина Нешковић, за превод романа „Велика заседа“ Жоржа Амада.

К. Р.

ПЕТАК, 22. МАЈ 1992. ГОДИНЕ 21

АНТИРАТНИ АПЕЛ ДРАМСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ ОД СИНОЋ НА | ПОЗОРИШНА ГОСТОВАЊА СЦЕНАМА СВИХ ПОЗОРИШТА РЕПУБЛИКЕ

Разумевање „другог“

„Емигранти“ Славомира Мрожека у извођењу Пештанског српског позоришта

Драма људи који су напустили своју земљу дешава се свуда — показује нам Славомир Мрожек, смештајући „Емигранте“ у безлични подрум вишеспратнице. Не зна се на чијем се тлу налази издвојена и клаустрофобична просторија, такође није познато из које земље долазе сподобе које у њој живе. Обезличени до непоседовања личних имена (означени ca „AA“ и „ХХ“), они се током комада дефинишу као две различите врсте изгнаника: један је економски, други политички.

У извођењу Пештанског српског позоришта ситуација у „Емигрантима“ поједностављује се још више растерећивањем од филозофских ламентирања резонера комада (АА-интелектуалац). Односи између два Морлока, који стоје на различитим половима сопственог света, сведени су на сукоб карактера и болну комику апсурда. Гастарбајтер у тумачењу Милана Руса детињасто је лажљив, радан и упоран, енергичан у одбијању свега што надилази инстинкте које он слепо следи. Интелектуалац Јосипа Маторица је

његова нечиста савест, али и

очински благонаклон пријатељ. Највећа снага пештанских „Емиграната“ лежи у потенцијама иза саме представе и, наравно, у ширини значења која из ње проистичу. Милан Руси Јосип Маториц основали су пре годину дана српско и хрватско позориште, да би после оснивања Хрватског казалишта у Печују оно постало „само“ (Пештанско) српско позориште. Ипак, порекло овог „театра два човека“ пре-

познатљиво је у његовој, за сада јединој, представи. У огроман брисани простор који је Мрожек оставио иза ознака „AA“ и „ХХ“ Милан Рус и Јосип Маториц уписали су тек по један аутобиографски детаљ који неслућеном силином одређује читаву представу. Први емигрант, наиме, говори источном, други западном варијантом српскохрватског језика (модерније речено, један говори српски, а други хрватски). Анонимност изгнаника тако нестаје, тема странствовања се на њима вишеструко прелама. Они више нису само гастарбајтер и политички емигрант, већп исто тако могу бити војни бегунци из. ЗНГ и ЈНА, избеглице које су умакле пред сукобима тих истих формација, али и унутрашњи емигранти у подрумима Вуковара и Сарајева, и у становима Београда и Загреба. Најзад, Мрожеков парадокс о' свеприсутности · емиграната, поред географских, добија и историјске одреднице самом чињеницом да нам наук о странствовању са сцене саопштавају потомци Чарнојевића

који је такође био — емигрант. i „EMMrpaHTM“ IleurraHcCKOr

српског позоришта може се сврстати у исти ред са представама етно-театра, које су пре тачно годину дана посетиле Београд. За разлику од „Крваве свадбе“ Рахима Бурхана (Пралипе и Театар Ан ден Рур) и „Подземне републике“ Владе Цветановског (Народни театар, Битољ), ова представа пружила нам је прилику да себе видимо и разумемо као „друго“.

Бранислав ЈАКОВЉЕВИЋ

Шеста сесија о другој Србији

Београд. — Независни интелектуалци Београдског круга, одржаће у суботу 23. маја, у Студентском културном центру, с почетком у 12 сати, шесту сесију о другој Србији. Учес-

твујуборђе Лебовић, Веран Матић, Весна Пешић (као гост), Милош Бобић, Соња Лихт, Жарко Кораћ, Јелена Шантић, и Никола Баровић.

IH. A.

ДЕМЕМА ртеуој, аугопот SUBOTA 28.05.1992 Cena 150.000 din.

Infor.nacije 222-49-62, 147-658

BEOGRAD, Gen. Ždanova 28 330-427, 340-536, 222-3890 Fax: 337-184, 330-185

РУДА

23. таја 6 дапа

| __ ШИРОК АСОРТИМАН _ || | МУЗИЧКИХ ИНСТРУМЕНАТА

|е Пианина и клавири |е Пианина:

Ф "УКРАИНА" - ЧЕРНИ. _ | e Флауте: "BUFFET || CRAMPON" i e KnapWHeTH: | "BUFFET CRAMPON" u || "BOOSEYHAWKES" || • Јаг2 трубе: "ВООБЕХ ||| НАМКЕ5" Виолине: "АМАТ!" • Виолончела:"АМАТ! | • Гитаре класичне: | "MUSIMA" • Хармонике: "WELTMEISTER" • Виолине и виоле ручни || рад!

било мо

Радно време (сем суботе)

ДЕ 7,30 до 16,00 а

БЕОГРАД, Бранксва 231 4 00) 634-985 n 625 083 у