Борба, 22. 05. 1992., стр. 20
20 ПЕТАК, 22. МА 1992. ГОДИНЕ
КУЛТУРА
У МЕДЕЉУ ПОЧИЊУ СВЕСЛОВЕНСКИ ДАНИ У МОСКВИ
Шестодневни Међународни конгрес словенских култура, први те врсте након пола века, представља и покушај обнављања старе идеје свесловенског јединства Ф Иницијатор манифестације Руска православна црква, покровитељ председник Русије Борис јељцин Ф Позив бројним државним и црквеним представницима, интелектуалцима, уметницима
После готово пола века, у Москви, затим и у Вороњежу, одржаће се, од 25. па до краја маја, Међународни конгрес словенских култура. Најављен као „тражење нових путева и форми за уједињење Словена“, на којем ће се нарочито „разменити информације и погледи на проблеме који забрињавају словенски свет“, скуп се доживљава и као јачање старе, а неостварене идеје о свесловенском јединству.
На окупљање су, тако, позвани државни представници словенских земаља, црквени великодостојници, познати интелектуалци, културни радници, уметници, па се очекује да ће московску Салу стубова испунити више од 250 гостију.
Иницјатор елитног окупљања, које ће свету презентовати и достигнућа у култури, уметности, стваралаштву свих словенских народа, је Руска православна црква, а покровитељ руски председник Борис Јељцин. Време у којем долази до овог црквеног и државног јављања даје му уз, природно, ујединитељско, и наглашено „одбрамбено“ тумачење. Недавно, марта у Истанбулу, је исто после готово пола века одржан скуп поглавара православних цркава, када је оштро оптужена Римокатоличка црква за мисионарење и прозелитизам на традиционално православним просторима, а, тако, и политичку сцену многи данас схватају за доба успостављања новог светског поретка без опомене у донедавној равнотежи страха.
Народи, а не државе
— Идеја свесловенства потекла је још у прошлом веку, као покрет за уједињење на основу културе, духовности, не обазирући се на верску припадност Угаснула после револуције 1917, обновила се последњих година кад људи могу да се слободније, али не и сло-
„бодно, изјашњавају, посебно што словенски свет кроз историју муче исти проблеми. То јединство требало би да омогући и нормални живот и однос међу Словенима, а-тако и словенским државама — каже митрофорни протојереј Василиј Тарасјев, старешина Подворја Московске патријаршије у Београду, напомињући да се оваква идеја не остварује кроз
СТАРА АЛБАНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И
BOJUCTBO
Марк Краснићи председник
Приштина. — Скупштина старе албанске Академије наука и уметности Косова, на јучерашњој седници изабрала је ново руководство. За председника Академије изабран је академик Марк Краснићи, досадашњи потпредседник, за потпредседника академик Газменд Зајми, а за генералног секретара академик Ми-
државне структуре, већ сусретима људи из народа, јер владе често проводе прагматичну политику, иако народ другачије мисли.
Објашњавајући колико то држава допушта, или помаже, до јуче забрањивано, отац Василиј констатује како свака влада зна да јој данас нема опстанка без Цркве, али и да Црква не пристаје да јој буде параван. Председника Бориса Јељцина први је по избору поздравио руски патријарх, али му је тада указао на веома непријатне последице уколико буде ишао путем којим не желе народ и Црква. Не треба се заваравати, како каже протојереј, јер су у Влади бивши чланови Централног комитата, и однос према Цркви је сада условљен политичким моментима. Наравно, опет понављам, да од Савла може да буде Павле. — Овај конгрес би требало да има и значење неког препо-
дишња свечаност Дани словенске писмености и културе. На ове манифестације, као представник Српске православне цркве путује и др Димитрије Калезић, професор Богословског факултета у Београду и члан Словенског фонда писмености и културе, који заједно са московским Друштвом руско-српског пријатељства има заслужено место у организовању ових манифестација. Знаци отрежњења
— Ако на Конгресу не проговоримо искрено, дубокоумно, доживљајно и не ухватимо оно што нас обједињује и прожима, пропао је овај долазак у Москву. Ипак већ само одржавање скупа је и знак отрежњења, јер и ми и сви Словени сишли смо да не може дубље и заглибили се да не може горе. Колико је потребно да данас себе утврђујемо, треба и да
Путују и владике
Иако првобитно наговештено да — због обавеза на Све-
том архијерејском сабору чије је заседање у току — на Кон- · грес неће моћи да путују и архијереји, у Москву ипак, како ·
сазнајемо, крећу и митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј. Они би требало, најављује се, да уз поздрав у Русију пренесу и поруку патријарха српског Павла и Српске православне цркве.
рода, тако да они који су Словени римокатолици не гледају у нама православнима крвне непријатеље, како је било у историји. Учествоваће на скупуи научници, књижевници из Чешкословачке, Пољске, и уколико се не буде оштро потезало питање верских подвојености, биће добро за овај покрет, каже Тарасјев, уз напомену да и јесте циљ обнављање управо тих прасловенских братских веза, јер су Словени већином и примили хришћанство преко Ћирила и Методија још пре поделе на римокатолике и православне.
Откривање споменика Ћи-.
рилу и Методију на једном од главних московских тргова и паљење вечног пламена „светим огњем“ са гроба Господњег у Јерусалиму, после литургије у Успенској саборној цркви, биће почетак свесловенског окупљања у „Трећем Риму“. Дан пре Конгреса, одржаће се и традиционална, го-
нир Души.
У овдашњој јавности се ови избори схватају као директан одговор групи албанских интелектуалаца који су, са седиштем у Ђаковици, формирали
нову косовску Академију Hayка и уметности, чији је циљ да „
истисне стару. Са изборне скупштине старе Академије, у коју је укљу-
МЕТНОСТИ КОСОВА ИЗАБРАЛА НОВО РУКО-
отворимо прозор пријатељства, да нас људи виде, да покажемо своје дубоко запретене вредности, каже професор Калезић, који ће на Конгресу одржати предавање „Гносеологија православља у интерпретацији Светог Саве“.
Конгрес ће радити у секцијама и за „округлим столовима“, а најављене су и за широку јавност интригантне теме и области: Русија, словенски свет, Евроазијство — политички аспекти, Ратно-патриотски аспект у животу словенских народа и Словенство у односу према економији, образовању, информатици. На закључној, пленарној седници требало би да се усвоји документ којим ће се одредити будуће активности у зближавању сада видно разједињених, међунационалним и верским конфликтима, народа истог, словенског порекла.
Никола ТОДОРОВИЋ
чен највећи број досадашњих академика, није саопштено ништа о подели међу албанским интелектуалцима, мада је како сазнајемо — о томе било доста речи. Све је остављено да се рашчисти после 24. маја, када су заказани први албански вишестраначки избори. M.A.
КАМ: ЈЕЛДИ ПОГЛЕД УНАЗАД
ван Кроазете
И овога пута праве ствари догађале су се изван главних програма Фестивала, док ће светским биоскопима доминирати велики амерички филмови попут „Ниских страсти“ или „Далеко и удаљено“ Ф Доследност достојанственог жирија
Кад је на свечаној церемонији проглашења победника 45. јубиларног Филмског фестивала у Кану, Том Круз предао Златну палму аутору победничког филма „Најбоље намере“, Биле Огусту, видело се да се неке ствари у Кану никада неће променити, и да ће много валова ударити у бедеме Палеа док се ствари не окрену у корист биоскопског филма, наспрам искључиво фестивалских остварења.
Церемонијом затварања доминирала је огромна и већ помало гротескна фигура Жерара Депардјеа, који је најављен фанфарама преглумио своју улогу најзначајнијег француског глумца. Много достојанственије су изгледали гости проглашења — Брижит Фосеј, Изабел Ипер, и Никол Кидман.
Након завршетка проглашења, гледали смо сјајан епик „Далеко и удаљено“ Рона Хауарда, са брачним паром (2) Круз-Кидман који је деловао као мелем на ране након егзорцизма са наградама које су стимулисале све оне ауторе (Алтмана, Каниевског, на пример) којима је одлазак на филмску пројекцију, ван Фестивала, непозната ствар. Хауардов филм враћа веру у чин прочишћења путем харизматских слика на филмском платну. Његови јунаци се бескомпромисно бацају у наручје живота и он им, иако их некада баца и на саму ивицу, вишеструко узвраћа коначаном самореализацијом. Бајковитост ове епске драме која има продуцентски замах највећих холивудских филмова (снимано је готово заборављеном техником 70 мм која доноси велику и кристално јасно слику) била је депласирана оним скептичним духовима који су спремни да комуницирају само са оним филмовима који прекопавају по ђубришту цивилизације. Све у свему, показало се и ове године да се права задо-
СУЗЕ НАКОН ПАЛМЕ: Биле Огусто, победник 45. Кана
вољства налазе ван главних програма Фестивала, да ће светским биоскопима и OBE године доминирати велики амерички филмови, као „Ниске страсти“, или „Далеко и удаљено“, и да ће Биле Огуст за сваки филм који сними -(први му је био „Пеле освајач“) добити Златну палму. Достојанство жирија спасла је чињеница да награду није добио још један кански миљеник, Павел Лонгин, за катастрофални филм „Луна парк“. Ипак је Кански фестивал одржао примат водећег светског фестивала, првенствено због квалитетних пратећих манифестација и сјајног маркета на којем је могло да се купи и види све оно што је овог тренутка · најинтересантније у светском филму. А доследност досадашњих жирија у награђивању типичних фестивалских филмова привилегија је стечена континуитетом, значајем и моћима фестивала. Динко ТУЦАКОВИЋ
Баштина Срба на дискетама
турној баштини, од почетка јуна до октобра, под окриљем Унеска одржава у Паризу.
За разлику од дискета са скупоценим програмима, чије коришћење треба платити, дискете са културном баштином Срба, рађене по домаћем
_ софтверу, моћи ће бесплатно да се преснимавају. Велико интересовање за њих већ постоји међу Србима у Америци, кажу у Републичком заводу.
Осим манастира на дискете биће ускоро уснимљени и материјали прикупљени у оквиру пројеката Благо однето ван граница Србије и Културна баштина Срба уништена током ратова, кажу у Заводу. За почетак, на дискетама се већ налазе српске цркве у Хрватској уништене У 1991.
(Танјуг)
| | 3
Београд. — Љубитељи уметности ускоро ће српске манастире Хиландар, Студеницу, Сопоћане и Пећку патријаршију моћи да разгледају и на својим кућним рачунарима. У заводу за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу, у току је израда дискета на којима ће поменути манастири бити представљени сликом и речју на српском и енглеском језику. Реч је о такозваном хипертексту, техници која је у свету већ ушла у музеје и архиве, а код нас тек почиње да се користи. Дискете са Сопоћанима и Студеницом биће широј јавности приказане почетком августа на Форуму светске баштине, који се поводом 20. годишњице Конвенције о кул-