Борба, 06. 06. 1992., стр. 10

10 СУБОТА-НЕДЕЉА 6-7. ЈУН 1992. ГОДИНЕ e | | | i

АКАДЕМИЦИ САНУ: ЗА и против СМЕЊИВАЊА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

Час без неутрални

Младен Србиновић: Поделе на политичко и научно гледање

да буде светиња, а не да се бави дневном политиком Ф Никола Милошевић: Кад Душан Каназир говори о Милошевићу из

другог угла, никоме не пада на памет да подс

ложим свој став

ешко је присетити се када су новинари у Српској академији наука и уметности присуствовали тако полемичкој расправи о једном горућем политичком питању, као што је то било у четвртак, на Конференцији САНУ, када се пуна три часа расправљало- о апелу групе академика (њих 46) за смену председника Србије Слободана Милошевића. Академици који су потписали овај апел, образложили су то чињеницом да живимо у изванредним околностима и да се мора реаговати радикалним мерама. А те радикалне мере траже од Слободана Милошевића, као гест највишег патриотизма, повлачење из политичког живота и формирање концентрационе владе која би руководила земљом до расписивања нових избора за уставотворну скупштину. | Први је на овај предлог реаговао Милош Мацура, рекавши да је то исувише озбиљан текст да би се на основу њега могло одмах реаговати, већ је потребно да се он најпре умножи и дистрибуира свим одељењима САНУ и свим академицима, па да се тек потом о њему расправља. Коста Михајловић је потом подсетио на одредбе Статута, према којима се САНУ не бави дневно-политичким питањима и рекао да овај апел не може уопште бити предмет расправе, те да је свака даља дискусија беспредметна. „Овде је реч 0 приватном политичком уверењу академика и једна таква резолуција не може бити донета у оквирима Академије. „Светиња“ у политици

Младен Србиновић је, поводом ове опаске, закључио да су поделе на политичко и научно гледање академика исконструисане и да народ од Академије као једне од највиших духовних истанци очекује њен став о ономе што нас је задесило. Радомир Лукић је, такође, изразио свој протест да САНУ као скуп „врши политичку функцију“, јер Академија — према његовом мишљењу — треба да буде „светиња“ а не да се бави дневном политиком. Потом је за говорницу изашао Михајло Марковић:

— Спорно је питање да ли појединци или групе који имају своје политичко, па чак и партијско опредељење, могу да захтевају од Академије да прихвати било какав текст, памфлет, резолуцију. Према свом Статуту, САНУ не може да изађе изван оквира свог основног задатка, а то је бављење научном проблематиком. Истакнути академици који се залажу за правну државу овом приликом губе из вида Статут Академије, и сваки даљи разговор о овоме одступа од принципа правне државе. Постоје институције које се баве питањима ко ће бити на челу државе, на челу Владе, ко су посланици и све је то регулисано Законом и Уставом, а они се бирају тако што се о томе пита народ. Овакав предлог не води рачуна о расположењу народа.

Постоји мишљење које морамо уважавати да грађани који су изашли на изборе нису гласали ни за Милошевића, ни за ову, ни за ону партију, већ из патриотске дужности, па тако сматрају да се они који нису изашли на изборе нису понели патриотски. Марковић је на крају излагања рекао да га запрепашћује то што академици (односило се на Младена Србиновића) не знају где је граница између науке и политике, јер она јасно постоји још од ХУ века, од Галилеа Галилеја. А кад је реч о САНУ, он сматра да многи у тој кући

који се баве политиком желе да ова институција падне на терен дневне политике: i

— Нека не покушавају да ову кућу тиме контаминирају, јер би такво деловање довело до њеног распада, а не треба инсистирати на гласању о понуЂеном тексту у коме нема ни анализе, ни аргументације.

Захваљујем академику Марковићу

на поукама, узвратио је Србиновић, али ако се историјски тренутак у којем се налази овај народ сматра дневном политиком, онда то остављам академику Марковићу на савести. Предлажем да се о овом документу гласа тај-

Свет цени Милошевића

Михајло Марковић. — Милошевин је три пута у овој земљи добио убедљиву подршку, већу него што је била Регану и Тачеровој. Уосталом, Бејкер је о њему рекао да је велики државник, Ван ден Брук да је најбољи европски политичар ... |

ривер НЕ ЕЛЕН]

но, па ће САНУ показати како мисли. Поново је реаговао Радомир Лукић, рекавши да тај текст могу да потпишу они академици који то желе, и да ће то бити само њихово мишљење, а никако став Академије.

— ја бих прихватио тезу о елементарној логици и логици правне државе, речи су Николе Милошевића, да смо све то чули после уводног излагања председника Академије Душана Каназира, јер је и он товорио 0 овој истој теми, само из другог угла. И никоме, тим поводом, није пало на памет да подсети на Статут, правну или елементарну логику. Као и за правду, и за логику и право, и Статут, не постоје два аршина и не може бити један аршин када председник Академије за ситуацију у којој се налазимо не сматра да је одговоран председник државе, а други аршин када група академика сматра да је одговоран председник државе. У духу Статута је да се отвори расправа о овоме и зар није логика права, и елементарна логика, да већина има право да се изјасни... Санкције које су изгласане против нас представљају такав чин после чега ћемо тешке године избећи само зато што их нећемо ни сачекати. И зар ова кућа треба да занеми кад је реч о опстанку српског народа. А опстанак српског народа зависи од одлуке једног човека.

Два аршина за правду

— Можемо ми мислити 0 свету и његовој одлуци што год хоћемо, говорио је даље Милошевић, али на санкције не можемо утицати као што не можемо утицати ни на Џорџа Буша, ни на римског папу да да оставку. Али можемо утицати на Слободана Милошевића да то учини. Подсетио бих вас, даме и господо, на недавно питање једног страног новинара упућено Слободану Милошевићу. Ако би Ваш одлазак са положаја председника Републике значио да се укидају санкције против Србије, да ли бисте одступили питао је тај новинар. Председник је рекао да је то најјефтинији начин и при томе је мислио не толико на новац, него вероватно на глад и смрт која нас очекује. Рекао је да би се његова породица обрадовала том његовом чину.

Даме и господо, том његовом чину 06радовао би се и српски народ.

Душан Каназир је, након овога, 06јаснио да је његово излагање на Годишњој скупштини САНУ, заправо било његово лично мишљење и да то није био став Академије, будући за то што је рекао није тражио никакав потпис. Никола Милошевић је, пак, узвратио да кад председник САНУ говори у овој Академији онда то није његово приватно мишљење.

„Не дешава се то сваки дан да са својим мишљењем некоме будемо потребни — део је цитата Самјуела Бекета који је искористио Драгослав Михајловић на почетку своје дискусије, рекавши како су ова Академија и њено мишљење данас српском народу и те како потребни. „Коста Михајловић и Михајло Марковић, рекао је академик Михајловић, нарочито су се трудили да нас одврате од бављења политиком, а то у последње време слушамо и од председника Социјалистичке партије, а претходних 50 година су нас здушно уверавали да је све политика. Југословенство и титоизам председника моје државе су ужасавајућа идеја по будућност мога народа, и погубни су по њега. Не можемо се сложити под вођством људи који су водили потпуно погрешну политику и који ни сада немају никакву стратегију ни визију за будућност.

Не ради се о политици него о судбини. Овим речима започео је своје обраћање академицима Павле Ивић и подсетио на време када је у САНУ прављен Меморандум. „То је била од-

НЕДОСЛЕДНО _ ПОЗИВАЊЕ НА СТАТУТ: Павле Ивић

СПС без мандата

Павле Ивић: — Желео бих овде да кажем нешто о тој тези како је Социјалистичка партија Србије добила подршку народа на овим изборима. На изборе је изашло 56 одсто уписаних бирача, а од њих је 41 одсто гласало за СПС. Када се то израчуна, излази да је за Социјалистичку партију Србије тласало 23 одсто бирачког тела, односно између једне петине и једне четвртине свих бирача, па стога мислим да не би требало претеривати с тезом да је народ дао мандат руководству за политику коју је оно до сада водило.

ети на Статут САНУ Ф Мирослав Пантић: Потписао сам овај текст јер мислим да немамо право да наше унуке осудимо на гладовање е Милка Ивић: Не сумњам да је Мил

тежак човек и да је правио доста грешака

ошевић патриота, али мислим да је e Добрица Ћосић: У овом тренутку немам способност да разборито и смислено из-

ТЕШКЕ ГОДИНЕ ЋЕМО ИЗБЕЋИ ЗАТО ШТО ИХ НЕЋЕМО ДОЧЕКАти: Никола Милошевић

лука у којој се огледала свест O одго-

ворности за свој народ. А сада је наша одговорност још већа јер је наш народ далеко угроженији.“

На прагу уништења

Извињавајући што своје излагање почиње личним примером, Мића НПоповић је подсетио да је пре доста година због једне своје, у то време веома нападане изложбе, слушао „аргументе“ како то није уметност већ политика. „Бојим се да смо и данас дошли у ситуацију да правдамо то што чинимо, раздвајајући политику од Академије. Наш народ је на прекретници, ми смо на прагу уништења. Да ли имамо право због некаквог чистокрвног научног опредељења да се оглушујемо о наш народ, и о оно што он од нас данас очекује2“

Погодиле су ме речи Михајла Марковића, објаснио је Мирослав ЏШантић, разлог свог изласка на говорницу. Да би дисквалификовар нашу намеру, он је употребио метод којим се партија којој припада од почетка, или је припадао, увек служила: залепи вам ети-

кету и тако вас онемогући да говорите. i

Данас је то етикета да овај текст потписујем као припадник партије. Ја сам овај текст потписао као човек који је дубоко забринут за свој народ и своју земљу, и своје потомство. Ово саопшттење је преко потребан морални, национални и људски чин, и ако је све то партијско, онда пристајем и на ту етикету. Ја мислим да ми немамо право да наше унуке осудимо на гладовање, чак и ако ми по парадоксу преживимо, ми ћемо бити двеста година враће-

ни уназад и избачени из светске утак-.

мице. Имамо ли ми на то право у име било чега, да не кажем у име нечије = сујете2 Ово је један од најтежих тренутака

у којем се нашла САНУ и сви ми — 32почео је Василије Крестић, додавши да за њега нема дилеме: „Ово јесте евидентно политичко питање, и ја ни у једном часу не сумњичим оне који су изашли са овим предлогом да немају патриотизма. Такође, не мислим да је проблем у Статуту Академије, јер он је постојао и-у време када смо радили Меморандум и тада нас је он онемогу-

х и ра

академика су исконструисане Ф Радомир Лукић: Академија треба

ла, ноћ

ће |

Због ла

пр А