Борба, 06. 06. 1992., стр. 14

SUBOTA-NEDELJA, 6-7. JUN_1992. GODINE

DRUŠTVO

Optimizam na tačkice

Srbija — Volja za privrednu moć

Lefine će bili fek kad se pokupi za šla treba naffe, struja se može iZVoZIfi samo ako ima uvoznih delova za elektrane, pa vedar pogled u sulra

već sluli Život na tačkice

Bojana Jager

stovremeno kada je u Nujorku u Savetu bezbednosti UN usvojena Rezolucija o Jugoslaviji, zajedno sa ekonomskim sankcijama, predsednik Srbije Slobodan Milošević na prvom programu francuske TV na pitanje da li Srbija misli da se suprotstavi celom svetu, odgovara: „To je glupost i pomisliti, jer smo mi mala zem-

lja.“ To priznanje, međutim, nikada nije

bilo i za domaću upotrebu, pa se javnost ubeđuje upravo u suprotno da nije istina da Srbija i Crna Gora trenutno imaju iznemoglu i hiperinflacijom rasturenu privredu, na koju će se sručiti ekonomske sankcije i pogoditi njihove građane tako surovo da će im beda nekadašnje Čaušeskove Rumunije postati stvarnost. U isto vreme sa izbornog plakata vladajuće stranke se poručuje: „Mi ne trgujemo dostojanstvom naroda“ — znači, bićemo tvrdi kao i dosada, istrajni u politici koja je navukla prema Srbiji odijum celog sveta, i nepokolebljivi u uverenju da nema tako velikih muka naroda koje jedan autoritativni režim nije u stanju da podnese. Pitanje je samo da li na društvenom proizvodu od 1200 dolara po glavi stanovnika, ili od 800, i manje.

Obrada svesti je moćna stvar. Sankcije su usvojene 30. maja, a samo dva dana pre toga u Novom Pazaru predsednik srpske vlade Radoman Božović u razgovoru sa privrednicima obećava da će posle konstituisanja nove države (čitaj čim budemo izabrani) otpočeti realizacija ekonomske politike na suzbijanju inflacije i stvaranju uslova da se vlasničkom transformacijom podstakne razvoj. Samo dan uoči usvajanja kaznenih mera svetske zajednice, predsednik Srbije Slobodan Milošević u intervjuu RTV Srbiji obećava oporavak, tvrdeći da među zemljama Istočne Evrope nema konkurenta, koji se može brže eko-

nomski oporaviti od Jugoslavije. U stilu stvari su pod kontrolom.

Sankcije su ipak usvojene, i odmah nakon toga postaje jasno da se u jugoslovenskom slučaju ostale zemlje utrkuju koja će ih brže i efikasnije primeniti. Privrednici su očajni, građani uplašeni, ali su izbori zato dobro prošli. Sada je već vreme da se prizna da situacija ipak nije redovna, ali opet u što manjim količinama. Premijer Božović drugog juna u razgovoru sa stranim i domaćim novinarima u Sava-centru nepokolebljivo optimistički tvrdi da je moguće izvesti ceo program relativizovanja ekonomske blokade. Dakle samo par dana kasnije to više nije antinflacioni program. O kolapsu ekonomije u vreme sankcija, po njemu, ne može biti ni reči; jugoslovenska privreda je dovoljno vitalna da može da ih izdrži, a sasvim su pogrešne kalkulacije da će blokada potrajati mesecima. Božović ponavlja Miloševićevu tezu, izrečenu na Novosadskom sajmu, o Srbiji kao jednom od najvećih evropskih izvoznika struje (dakle, eto nam komparativne prednosti), obećava povećanu proizvodnju domaće nafte, uljuljkuje javnost u viškove poljoprivrednih proizvoda, onih istih kojih već nema na tržištu Srbije i Crne Gore. Premijer bi verovatno morao da zna da je forsiranje proizvodnje nafte nezdravo, da se glad može izbeći samo ako se letos skine letina, a jesenas zaseju polja, za šta treba derivata. Takođe, veliki izvoznik struje nema kapaciteta za proizvodnju vitalnih delova i sklopova za elektrane, pa mu one mogu stati zbog rezervnih delova, ako ne već zbog nedostatka goriva. I tako redom...

Istom prilikom osporen je povratak na komandnu ekonomiju, redistribuciju roba

i slično. Međutim, već sutradan, nakon premijera, izlazi sa saopštenjem Vlada Srbije, koja tvrdi da je situacija sasvim iznenadila, pa je i pre objavljivanja sankcija (dakle u isto vreme kada je Božović pričao o antiinflacionom programu, a Milošević

o mogućem brzom oporavku privrede), preduzela potrebne preventivne korake da se ublaže njihove negativne posledice. Građani se, doduše, mole da neka nužna ograničenja i teškoće prime sa razumevanjem, što će reći da će itekako biti distribucije roba, ograničenja snabdevanja, bonova i tačkica, a ne daj bože da sankcije potraju do zime hladnoće i oskudice. Privrednici vrlo dobro znaju ako svet bude uporan u testiranju strogoće nad Jugoslavijom isto toliko koliko ona u odbrani svojih političkih zabluda, da će zasigurno doći do kolapsa. Doduše, kako poručiše ekonomisti u Bečićima, ne kolapsa vlasti, već

Bojkot cent(a)ra moći

Crna Gora — Pobeda nevažećih listića

~ ~ __________ == Manje izašlih na izbore — 57,45 odsto, plus nevažeći listići, plus Zavedeni kvazi pafriotskom retorikom partija — satelita vladajućoj stranci razlog za pitanje o legitimitetu poslednjih /грога

Dragoljub Vuković

Crnoj Gori sve češće građani izla-

ze na birališta, ali u sve manjem

broju. Vladajuća partija i na saveznim izborima potvrdila je svoj primat, ali je sve izvesnije da se njena početna izrazita premoć malo-pomalo kruni, odnosno da njena centrifugalna sila slabi. Savezni izbori u Crnoj Gori pokazali su i da Demokratska stranka dr Slobodana Vujoševića nije uspjela da se nametne kao supstitut za Narodnu stranku CG, koja je apstinirala! Odsustvo „narodnjaka“ su iskoristili drugi — Šešeljeva Srpska radikalna stranka, koja je osvojila tri poslanička mandata. Bomba bačena u Podgorici na vojvodu možda je donekle pomogla njegovim kandidatima u Crnoj Gori da uđu u savezni Parlament, ali to nije i glavni razlog za izborni uspjeh srpskih radikala u Crnoj Gori. Glavni razlog je to što radikalniji „narodnjaci“ nijesu imali za koga drugog glasati. Vujoševićevi demokrati su na ovim izborima bili neuvjerljivi kao branioci srpstva od Krajine do Makedonije! Osvajajući dva poslanička mandata SK-PJ nije uvjerio nikoga da je ta partija perspektivnija od drugih staro{(ili novo)komunističkih organizacija koje su na saveznim izborima u Crnoj Gori imali svoje liste. Tu

grupaciju mr Veselin Pavićević (čovjek koji se profesionalno bavi izbornom problematikom, a ujedno je bivši član Republičke izborne komisije), naziva „partijama posljednje šanse“.

Mr Pavićević rezonuje da je vladajuća partija ove izbore iskoristila za obračun sa Narodnom strankom, odnosno sa onim njenim krilom koje predvodi dr Novak Kilibarda, predsjednik stranke. Naš sagovornik smatra da su prsti vlasti upleteni u sukob dr Kilibarde i Glavnog odbora, na jednoj, i drMitra Čvorovića, šefa „narodnjačkog“ poslaničkog kluba na drugoj strani. Strah od Narodne stranke kao ozbiljnog konkurenta, po mišljenju mr Pavićevića, proizlazi iz činjenice da su i „narodnjaci“, kao i DPS, vezani za isti centar moći Beograd, s tim što je za jedne to Šešelj, a za druge Milošević. Pavićević žali što je intelektualni potencijal Demokratske stranke na ovim izborima potrošen za interese srpskog radikalizma. Njen učinak na ovim izborima, budući nije osvojila niti jedno poslaničko mjesto, svodljiv je samo na razbijanje „narodnjaka“, čime je odrađen posao za vladajuću Demokratsku partiju socijalista. r

Pažnje vrijedna činjenica iz izbora za Vijeće građana saveznog Parlamenta je da se građani nijesu odazvali sa istom revVnošću kao u slučaju referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore, Kad je

„probijen led“ u decembru 1990. na izbore za republički Parlament je izašlo 75,70 po„sto ukupnog biračkog tijela. Referendum već nije bio toliko izazovan (dio opozicije pozvao je građane na bojkot), pa je postotak izašlih na birališta smanjen na 66,04! Posljednji u nizu, izbori za Vijeće građana, motivisali su na izborni aktivizam samo 57,45 posto birača. Za ovo povećanje apstinenata u odnosu na referendum „kriva“ je, prije svega, Narodna stranka CG, koja nije kandidovala svoje ljude. Razliku između izašlih na ove izbore i onih koji su na birališta izašli radi referenduma, mr Veselin Pavićević vidi kao onaj postotak biračkog tijela koji je blizak Narodnoj stranci, i to krilu dr Kilibarde, koje je i bilo protiv učešća stranke na izborima.

ožaje i Ulcinj su jedine dvije opšti-

ne u kojima je povećan procenat

izlaska na birališta, u odnosu na referendum. Tako nešto nije se očekivalo. Rožaje su opština sa većinskim muslimanskim stanovništvom, a u Ulcinju su većina Albanci. ;

Njihove nacionalne partije nijesu učestvovale na izborima, pa je bilo prirodno očekivati da u ovim opštinama na izbore ne izađe ni jedan građanin više nego na referendum, koji su nacionalne stranke Muslimana i Albanaca bojkotovale. Povećanje odziva birača u Ulcinju nije, doduše, toliko upadljivo kao u Rožajama (blizu 19 procenata) i može se tumačiti dvojako kao rezultat izvjesne korekcije u odnosu republičke vlasti prema Albancima ili, pak, kao povećanje stepena lojalnosti iz straha. Što se Rožaja tiče, razlog za veći odziv može se naći u izboru za poslanika Muslimana koji je bio kandidat grupe građana.

Dvojako se može tumačiti još jedna ne-

(foto Ivan Doroški)

— ekonomije. Ako sejanje magle nije bilo u funkciji takvog raspleta, onda su ipak republičke vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i buduća savezna, upravo izborili pobedu ravnu izbornoj, a to je amnestija od dosadašnjih grešaka i nesposobnosti da se uhvate u koštac sa inflacijom, privrednom stagnacijom i nazadovanjem ekonomije u svakom pogledu. Program relativizacije blo-

kade je zaista dobro pokriće za izostanak pravog stabilizacionog programa, za koji ova vlast jednostavno nije u stanju da osigura nužnu spoljnu podršku. Sankcije je osigurala.

običnost u izborima za savezni Parlament. Naime, u najvećoj izbornoj jedinici (broj 7), gdje su birana 24 od ukupno 30 poslanika, 5,09 glasačkih listića bili su nevažeći. (Na referendumu je bilo ukupno 0,85 posto nevažećih listića). Jedno objašnjenje je, da je kod izbora za Vijeće građana glasački listić bio vrlo komplikovan, čime su se uvećavale mogućnosti za pogreške. Objašnjenje nije neosnovano, ali pravo na validnost polaže i tumačenje da su ljudi iz bojazni izlazili na birališta i пајшетпо роgrešno glasali. Bilo kako bilo, tek ova „pojava“ inspirisala je jednog člana rukovodstva Demokratske stranke da napravi dosjetku u stilu — bilo bi bolje da smo nastupili kao stranka nevažećih listića.

Prostor za nagađanje ostavila je još jedna činjenica, koja se tiče brojnosti biračkog tijela. Od referenduma do saveznih izbora, koje ne dijele ni dva puna mjeseca, biračko tijelo u Crnoj Gori uvećalo

-ве za 1,7 posto, što može da izazove pod-

ozrivost. No, problematičnost ovih izbora ne proizlazi iz manje ili više spornih pratećih pojava, već iz njihove suštine, koja je određena kao tobož patriotska, a ne kao demokratska. Veliki postotak građana koji se ubijedio u to govori, prema mišljenju mr Pavićevića, da je crnogorsko javno mnjenje ozbiljnije od onog u Srbiji, što je ohrabrujuće. Kad se od broja onih koji su izašli oduzme procenat onih koji su pogrešno glasali (nevažeći listići) i onih koji su se dali zavesti kvazi patriotskom retorikom partije koje su u satelitskom odnosu prema vladajućoj, onda se, po Pavićevićevom mišljenju, ne može govoriti o značajnom procentu izašlih na izbore, pa se, sa stanovišta ranije izborne prakse u Crnoj Gori, ovim izborima može osporiti legitimitet. |