Борба, 06. 06. 1992., стр. 7
Меј:
=
„ДР
МЕДАЉЕ“: Представници (министри) спољ-
них послова Јерменије, Рафи Хованесијан, и Азербејџана, Тофик Гасимов, са генералним секретаром НАТО Манфредом
Вернером (стоји)
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ О УЧЕШЋУ СНАГА НАТО У ЦЕНТРАЛНОЈ И ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ
Прелазак са речи на — силу
Престанком хладног рата Атлантски савез тражи своју нову улогу у „мировним операцијама“ изван свог досадашњег подручја деловања
(Од дописника „Борбе“)
Брисел. — Крвави распад Југославије ван сваке је сумње одиграо значајну улогу у сазревању и обликовању идеје да НАТО — након што је, престанком хладног рата, остао без непријатеља — своју нову улогу потражи и нађе у „мировним операцијама“ изван свог традиционалног подручја деловања, а под окриљем и политичким благословом КЕБС.
Одлучујући, прекјуче у Ослу, да такву улогу дефинитивно прихвате, шефови дипломатија 16 земаља-чланица Атлантског савеза наводили су управо рат или ратове у бившој Југославији као „најдиректнији изазов европском миру и стабилности“.
Немоћ коју је Европа испољила у једногодишњим настојањима да тај рат спречи или заустави, доказ је „безбедносног вакуума“ у којем постојеће институције и организације не могу да се ефикасно супротставе ономе што је британски министар Херд описао као „мрачне снаге националистичке анархије које су се појавиле на рушевинама хладног рата". Тај би се „вакуум“, речено је у Ослу, могао ефикасно попунити „повезивањем НАТО и КЕБС“, односно стављањем на располагање војних потенцијала Атлантског савеза (логистике, инфраструктуре, комуникација, па ако затреба и трупа) мировним операцијама о којима би политичке одлуке доносио КЕБС.
Предвиђа се да ће се на предстојећем јулском самиту у Хелсинкију, КЕБС трансформисати у регионалну организацију у складу са Повељом УН и тако на себе преузети пуну одговорност за политику безбедности старог континента. А то би значило да се одлуке које су сада у надлежности Савета безбедности (попут оних о санкцијама или мировним операцијама) могу, када је европска безбедност у питању, доносити у КЕБС, чиме би се избегла могућност кинеског вета или опструкције земаља трећег света, којима чак и позиви на пружање хуманитарне помоћи изгледају као „мешање у унутрашње ствари“.
Безбедносни вакуум
Изјашњавајући се у прилог таквог попуњавања „безбедносног вакуума“ у Европи, шефови дипломатија земаља-чланица Атлантског савета су, истовремено, наглашавали да то не значи да ће колико сутра снаге НАТО, у новој функцији „европског жандара“, интервенисати у Босни или било где на просторима бивше Југославије. Нису се, међутим, зарекли ни да се то неће догодити, у случају да се насиље настави и да се испостави да санкције које је прошле седнице усвојио Савет безбедности немају очекиване ефекте.
У круговима НАТО у Бриселу оцењују да је „јавна дебата“ која је протеклих дана — не само у штампи, већ и у политичким круговима — вођена у погледу изгледности војне интервенције на простору бивше Југославије, била вишеструко контрапродуктивна. При томе су, како указују, подједнако непродуктивна била „лицитирања у прилог интервенције“, као и „упозоравања на њихову неизводљивост или високу ризичност.
У првом случају, оцењују, слате су погрешне поруке како онима који ту интервенцију прижељкују, тако и онима против којих би она била уперена. Први су навођени да „спас очекују споља“ и постали мање заинтересовани да и сами нешто учине како би се ситуација поправила. А други су, опет, пожуривани да на терену створе што више свршених чињеница (што више освоје, разоре, протерају или убију) док још могу, односно док свет не покуша да их заустави силом.
С друге стране, они који су доказивали да је интервенција „незамислива“ или „неизводљива“,
заправо су заинтересованима у |
бившој Југославији поручивали да „слободно наставе започети посао“, јер свет нема ни воље ни снаге да их заустави.
Проба у Југославији7
Јасно је, отуда, зашто у бриселским круговима НАТО нити најављују нити искључују да би нова улога њихових оружаних снага могла прво бити „испробана“ на просторима бивше Југославије. Документи усвојени у Ослу, међутим, остављају простора за извесне облике војног деловања, пре свега у „осигуравању ефикасности санкција“ које је против Србије и Црне Горе прошле седмице усвојио Савет безбедности (што би се могло превести као најава поморске и ваздушне блокаде — за случај да се испостави да се трговински и нафтни ембарго крше).
Друго могуће подручје деловања било би војно обезбеђивање хуманитарне помоћи (конвоја са храном и лековима, евакуације деце и осталих цивилних жртава насиља, ваздушног моста са Сарајевом итд.). У документу из Осла посебно се инсистира на укидању блокаде сарајевског и осталих босанско-херцеговачких аеродрома, као и на њиховом надзору, односно обезбеђивању, од стране међународне заједнице.
У добро обавештеним круговима у Бриселу се сазнаје да су већ разрађени планови запоседања и обезбеђивања сарајевског аеродрома и одговарајућих коридора до њега и око њега. Ту улогу би, наводно, требало да 'обаве француски и британски падобранци, а акција би — тврде упућени — била „једноставна, елегантна и са минималним ризицима“. М. КЛАРИН
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМП ЈУГОСЛАВИЈИ
СУБОТА — НЕДЕЉА, 6 — 7. ЈУН 1992. ГОДИНЕ 1
HO
У У МОСКВИ И САНКЦИЈЕ УН ПРЕМА СР
De!
III]
Гласање у Савету безбедности је било исправно, без обзира на Галијев извештај Ф Уколико се ситуација поправи, Русија ће можда покренути укида-
ње мере принуде (Од дописника „Борбе“)
Москва. — Своје гласање у Савету безбедности за санкције против Југославије — Русија сматра правилним и тако би поступила и да извештај Бутроса Галија није био сакривен.
Ово је суштина одговора првог заменика начелника треће европске управе МИД Руске Федерације, Алексеја Никифорова, на питање дописника „Борбе“: „Да ли би Русија подржала санкције да се у тренутку доношења одлуке о њима знало за други Галијев извештај, да он није био сакривен од чланова Савета безбедности“. Тачније, Никифоров је прецизирао да је руска дипломатија уочи гласања у Њујорку располагала свим потребним информацијама о ономе што се догађа у границама бивше Југославије и да изостајање Галијевог извештаја од 30. маја „не мења суштину ствари“. Никифоров је додао да су довољном властитом информацијом о ситуацији у тренутку изгласавања санкција располагале и друге земље (демарш Зимбабвеа није поменуо) и нагласио да руско руководство „нема никаквих сумњи у погледу исправности своје одлуке“.
На ново питање дописника „Борбе“ — „Хоће ли Русија инсистирати на покретању истраге у оквирима Савета безбедности која би показала ко је и зашто сакрио Галијев извештај“ — одговорио је званични портпарол руске дипломатије Сергеј Јастржембски његов одговор је био лаконски и индикативан: „Немам коментара“. Само који минут раније, Јастржембски је прочитао и најновију изјаву МИКД РФ поводом санкција и развоја ситуације у оквирима бивше југославије: Тежили објективности
„Русија је привржена — каже се у тој изјави — традиционалним односима са свим југословенским републикама без изузетка. Историјске компоненте, традиције, етничке особености и слично — узимамо, разуме се, у обзир. Али, сматрамо да етнички принцип, о коме се толико емоционално сада говори у антиреформски настројеном делу наше штампе, не може да буде основни критеријум озбиљне и одговорне политике. Слепа оријентација на тај принцип може довести ситуацију на Балкану до глобалне експлозије бремените опасношћу _ избијања – трећег светског рата.
Да, ми јесмо пријатељи, али прави пријатељи се једни према другима морају односити искрено, без двојних стандарда.
У тежњи да се дође до прекида ватре у БиХ и деблокирања ситуације политичким средствима и без било каквог политичког притиска — Русија је, као што се зна, отишла даље од свих. На жалост, наше мишљењ није било уважено и то је довело до наше подршке санкцијама у Савету безбедности УН. Али, то не значи да је Русија све положила само на санкције и да је одустала од своје посредничке мисије у бившој Југославији. Ми смо отворени и спремни да подржимо сваку иницијативу, ма одакле долазила, која је усмерена на прекид ватре и политички излазак из кризе.
Са задовољством уочавамо нове сигнале из Београда после завођења санкција и желимо да се убедимо у њихову искреност, реалистичност и делотворност.
„ Ако се уверимо да се ситуација
почиње да мења набоље — ако се у БиХ заустави крвопролиће и почне стизати хуманитарна помоћ цивилном становништву — сасвим је могуће да ће Русија покренути питање укидања санкција. Одложена југо-дебата
Москва. — Руски парламент јуче није подржао Предлог једBor од вођа опозиције, Николаја Павлова, да стави мораторијум на сагласност свог представника у Уједињеним нацијама — до тренутка када последњу реч о руској подршци санкцијама против Југославије не буде рекао сам Врховни совјет Руске Федерације. Предлог Павлова, мада га је подржало нешто више од 44 одсто депутата није прошао, али ће опозиција, можда, посегнути и за последњим средством: обратити се председнику државе с апелом да он посебним указом обустави примену санкција до тренутка када ће сам парламент, гласањем, потврдити или анулирати „да“ Јулија Воронцова у Савету безбедности. ен арене натера титите).
У управо објављеном извештају генералног секретара УН видели смо не мало елемената који изражавају и наше мишљење. У погледу ситуације у БиХ, и погледу одговорности различитих страна за непоштовање одлука о прекиду ватре. Без обзира на неуспешне покушаје да се дође до примирја, убеђени смо да постоје могућности политичког притиска на сукобљене стране. При том сматрамо да нико нема право да доводи у питање право српске заједнице у БиХ, као и право осталих етничких заједница, да брани своја права. Али, то треба радити, по нашем мишљењу, на плану одбране, не излазећи из оквира самоодбране.
Одбацивање сумњи
„Наша позиција о југословенској кризи темељи се на детаљном познавању ситуације и на информацијама из прве руке. Зато се не можемо сложити са довођењем у сумњу — од стране неких наших друштвених и политичких кругова — компетентности наших акција према бившој Југославији. Категорично одбијамо оптужбе да је позиција МИД РФ антипатриотска и издајничка према Србији. Издаја би била изневеравање принципа КЕБС и некритичка подршка једној од сукобљених страна. То би само подстакло екстремистичке силе и довело до нове спирале безумља и братоубилачког рата“.
Након што је званични говорник руске дипломатије прочитао овакву изјаву — уследила је права канонада питања. Прво је дошло од „Борбе“: „Управо сте рекли да Русија, у суштини, није могла и да не може имати никакав просрпски или православни прилаз југословенској кризи. С ' тиме се треба потпуно сагласити, али зар невоља Срба и Југославије није била у нечем сасвим другом — у томе што позиција
Русије није била ни онолико „просрпска“ колико је „просрпска“ била истина и зар извештај Бутроса Галија није доказ да ствари стоје баш тако“ Одговарајући, Јастржембски је нагласио да он речи „просрпски“ и „праславни“ није употребио и прецизирао да Русија није ни на просрпским, ни на прохрватским и прословеначким позицијама. Затим је продужио: колико знам, у Галијевом извештају се такође наглашава да одговорност за настављање сукоба не сноси само Србија, само једна страна, већ и друге...“
У овом тренутку се у излагање Јастржембског убацио дописник „Политике“, питањем: „А о којим се то још „другим странама“ ради>“ Портпарол је узвратио да је мислиона „све стране увучене у конфликт“. Дописник „Политике“ је ипак инсистирао: „Поменули сте само Србију, али остале нисте, на кога сте још мислили2“ Јастржембски је тада био одређенији, рекавши: „На Хрватску, разуме се“. Дописник „Политике“ је овакав расплет пропратио речима: „Тако, реците то јасно“, али је то дало прилику Јастржембском да реплицира: „Дозволите ми да говорим онако како хоћу и шта хоћу, а емоционалне разговоре оставите изван ове сале“.
Претња ширег рата
После питања једног америчког новинара, Јастржембски је морао и да објашњава на шта је мислио када је, у изјави, поменуо могућност избијања новог светског рата. Ево тог његовог одговора: „Реч је о нашој забринутости за даљи развој ситуације. Довођењем југословенске кризе до тачке неповратности, могло би, по нашој процени, да доведе до увлачења у конфликт и страна које га сада са стране посматрају и уздржано. На основу тога изводимо претпоставке да би, не дао Бог, могло доћи и до таквог, најгорег исхода“.
Америчке новинаре је интересавало и — када ће Русија, и како, почети да примењује санкције против Југославије. Такође: да ли би могло да дође до интервенције руског парламента која би довела у питање реализацију санкција са стране Русије. На сва ова питања одговорио је Никифоров, који је, између осталог, рекао да је одлука о санкцијама већ припремљена, да она треба да буде претворена у формални акт владе и да ће њена реализација подразумевати и формирање посебне комисије која би пратила ту реализацију. Никифоров није, међутим, дао јасан одговор на последње питање. Само је рекао да парламент може утицати на ствари, али и одмах додао да санкције обавезују руску владу да их поштује.
Занимљив је, међутим, био одговор Никифорова на питање дописника грчког листа „Катимерини": „Може ли се тврдити да се жариште конфликта у Југославији постепено помера према југу“ Рекао је: „Морамо се озбиљно замислити над ситуацијом која се ствара. Неопредељеност правног статуса републике Македоније све више поприма дестабилизирајући карактер, а постоје и други моменти који говоре да се епицентар југословенске кризе заиста постепено
помера на југ“., Ђуро БИЛБИЈА