Борба, 15. 06. 1992., стр. 25
ви
„РАД“ ПРЕ СУДА
Пријатељи деце на
ПРЕСУЂУЈЕ
И
Организација пријатеља деце Србије и Савезна организација за васпитање и бригу о деци Југославије остали су, (нејзванично од прошле недеље без својих просторија у улици Моше Пијаде број 12. Сав инвентар избачен је, што на ходник, што у подрум, а питање је да ли ће им и телефонске везе бити прекинуте.
— Без речи објашњења, појавили су се радници-молери и почели реновирање просторија. Ко их је послао, ко их плаћа — нико не зна. Очигледно је узалудно било што смо се обраћали „званичницима“ и тражили помоћ. Спор који траје већ неколико месеци, а који водимо са издавачким предузећем „Рад“, за-
улици
вршио је, ево, нашим нелегал-
ним (суд још није донео пресуду) избацивањем. Наша је кривица што нисмо били далековиди и нисмо се укњижили као власници просторија, већ је та улога припала „Рад-у“, рекла нам је Споменка Ђокић, секретар организације Друштво пријатеља деце.
Неизвесно је како ће се судски спор заказан за 16. јун завршити. Споменка Ђокић се нада да ће правна држава код нас профункционисати, те да ће успети да се изборе за своје, а до тада, како сама каже, ако треба, „чучаће пред зградом и комуницирати · одатле ca странкама“.
M. K.
——
БОРБА БЕОГРАД ПОНЕДЕЛЈАК, 15. ЈУН 1992. ГОДИНЕ 25
НЕЗАВИСНИ СИНДИ- САНКЦИЈЕ УН ПОВЕЋАВАЈУ ШАНСЕ ЗА ПРО-
КАТ РТБ ПОВОДОМ РАЊАВАЊА ДЕСЕ ТРЕВИСАН
Логични наставак прозивке
— Независни синдикат Радио—телевизије изразио је у саопштењу, јуче достављеном Танјугу, „огорчење што је у Београду почело пуцање у новинаре“. Рањавање колегинице Десе Тревисан сматрамо логичним наставком вишемесечне срамотне прозивке и домаћих и страних новинара.
Од надлежних тражимо да што пре пронађу оружаног нападача и тако покажу да нису саучесници у нечувеном линчу. Овакав захтев може-изгледати нејасан само онима који нису запазили да је дан после рањавања колегинице, уместо макар извињења, министар за информисање Србије једну групу новинара сврстао међу учеснике специјалног рата против Србије — каже се у саопштењу. ГРАН ПРИ БЕОГРАДСКИХ РЕДАКЦИЈА
Ружичасто ублажавање глади
„ружичасто“ ублажавање глади покретање народних кухиња у главном граду заслужило је ружичасти гран при радија „202“ за протеклу седмицу. На тај начин су редакције београдских медија наградиле Црвени крст Београда, Градски центар за социјални рад и анонимног дародавца, који су међу првима приметили да у граду влада глад. Црни гран-при припао је штрајкачима који све чешће за изражавање својих протеста користе блокирање саобраћаја у самом центру Београда.
БЕОГРАДСКИ ИЗЛОЗИ
\
С пиштољем на море
„М-88, 0О3-99, 7,65 мм, 7,6 мм, магнум...“ Име фирме... телефон у Пожаревцу.
Овако изгледа оглас за продају пиштоља истакнут на улазу у Једну фирму у блоку 44 Нови Београд. Све би било јасно да је реч о некаквој специјализованој радњи где се уз крупније оружје за слонове, рецимо, могу купити и пиштољи. Али није. На десној страни излога ове новоотворене фирме стоји плакат са местима које овог лета можете резервисати на Црногорском приморју (за летовање).
А фирма изнад оба плаката туристичка, још експрес — пише. Да све буде нормално, кроз излог се види персонални компјутер, сто, столице... Неко, ко није, одавде, запитао би
какве везе имају пиштољи и летовање. А одговора Могао би бити у смислу питања, какве везе имају кафа и бензин или тапети и кобасице, или цигарете и бомбоне.. Има, има везе. Све што се може продати, наша трговина (нова или стара) ће, заједно понудити. А пиштољи се, иначе, лепо слажу са временом. Ко Вам (нам) гарантује безбедно летовање — да нас нико неће напасти, опљачкати. Треба бити спреман. Рат је око нас, а може нас затећи и на плажи, у викендици, лакше обучене... Туристичка агенција са Новог Београда очито гледа превентивно: Треба бити спреман. С пиштољем на море.
Р. ДРНДАРЕВИЋ
ИЗВОДЊУ ЈУ-ЕКО БЕНЗИНА
Алкохол у резервоару
Додавањем само пет процената оксигената исто толико се повећава количина горива, и елиминише употреба (штетног) олова Ф Има ли новца за
такву уштеду2
Можда звучи парадоксално, али санкције УН које затварају сваки пословни контакт са светом, повећавају шансе домаће науке (која је још ту) за реализацију неких старих пројеката, који са своје стране могу утицати на бар делимично смањење последица блокаде. Један од таквих је пројекат коришћења оксигената (алкохола) у бензину — „ЈУ — ЕКО БЕНЗИН“ — као замена за оловне алкилате, на коме Машински факултет из Београда, Заводи „Застава Југоаутомобили“ и Машински факултет из Крагујевца раде већ 14 година.
Употребом алкохола (метанол и етанол) и етра (МТБ), практично се ствара могућност за потпуну елиминацију олова у високооктанском бензину. Осим економских, пројект има и еколошке и здравствене предности. :
— Као што вам је познато олово, или, боље рећи оловни алкилати, имају сврху да повише октански број. На жалост стара Југославија по овом критеријуму има најлошији бензин — 0,6 грама по литру, што са потрошњом од неких три милијарде литара годишње износи 1.800 тона олова избаченог у атмосферу. Највећи део избаци се управо у урбаним целинама. Примера ради, Београд има око 300.000 аутомобила, па замислите колико је то емитованог олова — 06јашњава нам др Милан Радовановић, декан Машинског факултета из Београда, руководилац пројекта. Кад олово једном уђе у организам носите га целог живота. Поготово је „пријемчиво“ код деце.
Средином маја у пројект су се, поред ранијих партнера, укључили и „ДМБ“ Београд, Рафинерија нафте Панчево, „МСК“ Кикинда, Фабрика синтетичког каучука из Елемира, панчевачка „Петрохемија“ и београдски „Југопетрол“.
— Ако је садашња потрош-
ња у Србији око милион тона бензина, онда додавање само пет посто метилалкохола значи повећање приноса бензина за нових 50.000 тона. При толиком проценту алкохола нису потребне никакве интервенције на моторима. Треба знати и да ми имамо фабрике
Добра замена
Олово се у бензин додаје из два разлога — да би олакшало паљење и спречило тзв. експлозивно сагоревање које би оштетило мотор.
— Додавањем оксигената добија се 95-октански бензин, који потпуно енергетски замењује олово. Заправо, са 5 до 6 посто метил алкохола, енергетски биланс се смањи за 2 процента што возач током вожње не може ни да примети — каже професор Радовановић. =Ccmc=——mp—{+{iygmwqg<rig1=Z:—–Z=+=ez——— лака које то могу да производе. Без увоза — наглашава др Милан Радовановић.
Но, да ли ће убрзо доћи до производње и употребе новог бензина — што свету није нека новост — зависи од (материјалне) подршке власти. Досадашња искуства нису баш најбоља. Из Републичког Министарства за енергетику, по речима др Радовановића, ни на писмо од пре годину дана, ни на његово лично обраћање министру Николи Шаиновићу — у новембру, нико није „културно | HM одговорио“.
Ипак од Павла Тодоровића (министра за заштиту животне средине) и др Ратка Узуновића (помоћник министра за науку и технологију) стигла су обећања да ће пројекат добити третман стратешког значаја што значи и више средстава.
Р.Д.
„Искочио“ предајник B-92 | <
Након најављених директних укључења са јучерашњих збива-
ња у главном граду /„Литије на Духове“ и „Последње звоно“/ од девет ујутро, Радио Б 92 се већ у 9,30 часова није могао чути у Београду. Многобројни слушаоци јавили су се и нашој редакцији питајући нас зашто се не емитује програм ове радио станице.
Директор Радија Б 92, Саша Вучинић рекао нам је да је „главни разлог прекида програма искакање предајника на Звездари и да ће се, како ствари стоје, највероватније и следећих дана дешавати сличне ствари“. M. K.
Шећероски у Студентском граду
У суботу, у току поподневних сати до касно увече, Никола Шећероски је у Студентском граду скупљао потписе како би мо-
гао да се кандидудје за председника СР Југославије. Студенти,
највећег академског насеља на Балкану без много размишљања су давали потпис „свом“ кандидату. Око 19 часова на позив уредника, Шећероски је гостовао у вечерњој емисији Радио Студентског града.
B. IH.
Рафали пробудили Видиковац
Рафали испаљени у недељу рано ујутро разбудили су станаре Партизанске улице на Видиковцу. Да ли је у овој жестокој пуцњави било повређених дежурни милиционар СУП-а града и општине Раковица нису могли да кажу, већ су нас упутили на службу за новинаре која почиње да ради у понедељак.
— Око један сат ноћу чуло се најпре десетак хитаца а онда је настала једна пауза дуга можда минут-два. Када сам изашао на балкон ништа није могло да се види. Потом сам чуо још пет"шест хитаца из истог оружја. Можда је неко испробавао оружје јер нису се чули ни јауци, ни шкрипање точкова неког аутомобила, а није било ни псовки — прича један од станара Партизанске улице 39.
; С. С.
ТВ
BEOGRADSKO DRAMSKO
/423-686/
„Velika scena: u 20,30 „Zapali me“
Lengforda Vilsona, režija: Alisa Stojanović, uloge: Snežana Bogdanović, Srđan Dedić;
Nova scena: u 21 „Kod narodnog poslanika“ autentične ispovesti, režija: Savo Radović, igraju učenici XII beogradske gimnazije /premijera/
ZVEZDARA TEATAR /419-664/ U 20 „Đeneral Milan Đ. Nedić“ Siniše Kovačevića, režija: Jovica Pavić
ATELJE 212 /347-342/ u 20 „Mravlji metež“ Aleksandra Popovića, režija: Radmila Vojvodić
ТЕАТАЕ Т /421-314/ u 20 „Tri u onom stanju” komedija J. Vestrija
DUŠKO RADOVIĆ /332-072/ Večernja scena: u 20 „Smešna strana istorije“ kabare
BOŠKO BUHA /632-855/ u 11 „Zli patuljak“ H. Dž. Toda
0 BIOSKOPI
JADRAN (tel. 624-057) u 11, 13,30, 16, 18,30 i 21 „Tito i ja” domaći, režija: Goran Marković, uloge: Anica Dobra, Lazar Ristovski
KOZARA (336-648) u 10,30, 13, 15,30, 18 i 20,30 „Dragulj sa Nila“, SAD
BALKAN (631-571) u 16,30, 19 i 21,30 „Kralj ribara“, SAD, režija: Teri
Gilijam, uloge: Robin Vilijams, Džef Bridžis
ZVEZDA (687-320) u 17,30, 19,30 i 21,30 „Ljubav na školski način“ SAD 20. OKTOBAR (687-182) u 13, 15, 17, 19 i 21 „Kome sunce sija“, SAD, režija: Džon Ford, uloge: Carls Vininger, Džon Rasel; u 12, 14, 16, 18 i 20 „Roki V“, SAD, režija: Džon Avildsen, uloge: Silvester Stalone, Talija Šajr; ODEON (643-355) u 19 i 21 „Ta gola stvorenja“, italijanski
DOM OMLADINE (320-133) u 18 i 20,30 „Leptir“, SAD, režija: Franklin Safner, uloge: Dastin Hofman, Stiv Mekvin;
SAVA CENTAR (222-4851) Velika sala: nema filmskih projekcija; Mala sala u 20,30 „Devet i po nedelja“, SAD, režija: A. Lin, uloge: Miki Rurk, Kim Besindžer;
DVORANA DOMA SINDIKATA (334-849) Velika sala u 15,30, 18 i 20,30 „Kuka“, SAD, Mala sala u 19 i 21 „Goli ručak“, SAD
DVORANA KULTURNOG CENTRA (621-174) u 17,30, 19,30 i 21,30 „Zatvorenih očiju“ SAD, režija: Stiven Poljakov, uloge: Alen Bikmen, Saskija Rivz
MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE (336-612) u 18 „Čovek iz Australije“ (SAD, 1973.), režija: Džon
Hjuston, uloge: Pol Njumen, Dominik Sanda; u 20.30 „Mašina koja ubija“ (italijanski, 1948.) režija: uloge: Đenaro Pizano, Merilim Bafer; „Evropa 1951. (italijanski, 1951.), uloge: Ingrid Bergman, Aleksander Noks; u 22 „Vreli dani u Alabami“ SAD, 1992. režija: Jon Avnet, uloge: Keti Bejts, Meri Stjuart Mastersen KOSMAJ (327-279) u 19 i 21 „Visoke potpetice“ španski, režija: Pedro Almodovar, uloge: Viktorija Abril, Migel Boze JUGOSLAVIJA (676-484) u 18 i 20 „Samo dvaput se živi“, SAD FONTANA (602-397) u 18 i 20,30 „Kralj ribara“ SAD, režija: Teri Gilijan: uloge: Robin Vilijams, Džef Brižis SLOBODA (618-126) u 11, 15,30, 17,30 i 19,30 „Miris golog tela“, SAD,
erotski
JEDINSTVO (613-653) nema projekcija PARTIZAN (642-670) u 11, 13, 15, 17, 19 i 21 „Ružičasti seks“ SAD
SLAVICA (783-160) u 18 i 20 „Obarač“, SAD
AVALA, u 18 i 20 „Žestoki momci” SAD, režija: Džon Singiton, uloge: Ajs Kijub, Lari Fišbern
.
ПИСТЕ
KOM SLUČAJEVI KBC „BEŽANIJSKA KOSA“ (hirurgija, urologija, interna). АШОРШБЕ ет нанете тада стара ен а Паја пета отела 2 601-322 KBC „ZVEZDARA“ (hirurgija, urologija, interna), |D}, |UG/Tefo {fog: Vi," dop ova to BG dB. GaJO RP GOO EO O GL DON O 414-322 TOKSIKOLOGIJA ZA DECU DO 14 GODINA: Radoja Dakića 8. 603-022 KLINIKA ZA OČNE BOLESTI, Pasterova2 ................ 4449-555 TOKSIKOLOGIJA: Institut za infektivne bolesti ............. 683-366 „BANJICA“ (ortopedija) M. Avramovića 28......... ово сеје 660-466
ПА aka ra, die La aiu едие УРБОУИШВЕњаЦ ми ДАН Ба
даља зак
NAD A AM ба = мађ
ДАВАЛА а др FOJAUVUCO VISIO